Dame i gospodo narodni poslanici, u svom obrazlaganju amandmana koji sam podnela na član 4. nadovezaću se na izlaganje mojih prethodnika, pogotovo na izlaganje magistra Martinovića, zato što smatram da je moguće da je postojala i dobra namera Vlade kada je predložila jedan ovakav zakon, ali da je zakon tipično kabinetski i da apsolutno ne uvažava sve ono sa čime se komunalna inspekcija u svojim nadležnostima sada (a od dana stupanja na snagu ovog zakona i komunalna policija) susreće na terenu.
Dakle, ako pođemo od toga šta je njihova nadležnost, postavlja se pitanje čemu sve ovo?
Pošto nije prošao zahtev poslaničke većine i mnogih lokalnih samouprava, a naročito pokrajine, da policija bude u nadležnosti lokalne samouprave, kao što je to, recimo, u Engleskoj, ali kod nas nikada nije bilo i smatramo da ne treba da bude tako, to je stav SRS, sada na ovaj način pokušavamo da stvorimo neku rezervnu policiju ili neku rezervnu prinudu koja može da zatreba u nekim okolnostima pojedinim lokalnim samoupravama.
Sve ovo jeste atak na lokalnu samoupravu, i to višestruki, jer neprihvatljivo je obrazloženje da za ovako nešto ne treba novac. Neprihvatljivo je to da niko nije uzeo u obzir kakve posledice mogu da budu po te ljude koji će koristiti instrumente prinude, jer imamo iskustva da i policajci, koji su i te kako obučeni za sprovođenje prinude, mogu da budu žrtve onih prema kojima se prinuda sprovodi.
Sada uzmite u obzir da ovde imate čoveka sa srednjom stručnom spremom, koji nije adekvatno osposobljen, ne poznaje sve one veštine i nema sva ona znanja koja bi trebalo da ima ukoliko hoće da primeni silu, šta može da mu se dogodi kada vidimo da danas deca u školama šamaraju nastavnike, kada na crvenom svetlu može da vam izađe iz kola i da vam opet nalupa šamare, pogotovo ako proceni da je jači zbog toga što ne idete dovoljno brzo, pa ga ometate da vozi dvesta na sat u gradu.
Dakle, ako ste želeli da ovaj problem komparativno posmatrate i vidite kako je to u svetu, morali ste da pođete i od našeg društvenog trenutka u kome se nalazimo, čak i od stanja nacije, od zdravstvenog stanja nacije.
Postoje države u svetu koje imaju volontere koji će prići građanima i reći – ne možete da bacate smeće ili opuške ili da pljujete po parku i javnoj površini, i taj građanin će i te kako ozbiljno da shvati jer zna da može da ga prijavi i da bude kažnjen po džepu.
Ovde imate čoveka koga prosto „bacate“ na ulicu sa lisicama i pendrekom, koji će verovatno to da koristi na način koji nije, na kraju krajeva, zakonit, bez obzira na ovaj zakon protivan Ustavu, a koji takođe može da bude žrtva nasilja onoga prema kome to bude sprovodio.
Sama psihofizička sposobnost, ono što vam lekar da kao uverenje da ste sposobni da obavljate neki posao, nije dovoljna da bismo komunalnom policajcu dali ova sredstva prinude i ove nadležnosti koje on ima, bez dodatne obuke, koja bi trebalo da bude slična policijskoj obuci.
Druga stvar jeste da smo se borili da podignemo nivo obrazovanja komunalnih inspektora i da su komunalni inspektori već duži niz godina, oni koji su zatečeni sa srednjom stručnom spremom, samo komunalni redari, bez ovlašćenja da donose rešenja, podnose zahteve sudiji za prekršaje i krivične prijave, da su morali da imaju najmanje višu ili visoku stručnu spremu, a vi sada komunalnu policiju srozavate na ovaj nivo, a dajete im ovakva ovlašćenja. Nije li to nekako kontradiktorno i ne idemo li na neki način unazad?
Drugo što sam želela da kažem jeste da diskusija koja bi trebalo da ide u prilog tvrdnji da ne tretiramo sve lokalne samouprave na isti način, što svakako jeste, morate da se složite, protivustavno... Mada mi je žao što ste vi danas tu, jer s ovim zakonom nemate mnogo dodirnih tačaka; ovde je trebalo da sedi ministar Marković i da obrazlaže i brani ovaj zakon, da nam da odgovore na postavljena pitanja, ali tu ste, verovatno, kao slobodni ministar koji je možda najbliži ovoj materiji koja je danas na dnevnom redu.
Opštine, pogotovo gradske opštine, koje nekim čudom nose takav naziv, nisu jedinice lokalne samouprave, neće imati ove komunalne policajce, iako imaju po 150.000, 170.000, 200.000 građana, to će imati grad Beograd, pa postavljamo logično pitanje – zašto se ne zovu, recimo, kvartovi, gradski kvartovi?
Zašto se uopšte zovu opštine, ako nemaju sve osobenosti jedne opštine koje Ustav nalaže da treba da imaju?
Dakle, umesto da učinimo jednostavnijim i jasnijim, mi pravimo sve veće zamešateljstvo, tako da se u ovoj državi apsolutno ne zna ko je ko i šta je šta. Ustavni sud, znate i sami, nije kompletan. Pet sudija nedostaje. Ovih deset radi ovako kako radi, neću da dajem ocenu. Ali, to pokazuje koliko nismo zreli da tu instituciju sredimo, a kamoli da sredimo neki niži nivo.
Sve što radimo radimo u prilog tome da ispunjavamo neke zahteve ili neke standarde Evrope, koja nas tera na donošenje nekih zakona, ne polazeći pri tom, čak i ako treba da ih donesemo, od svih onih specifičnosti i neke tradicije koja je važna za naše društvo. Ako bismo tako radili, mogli bismo da donesemo jedan dobar zakon o komunalnoj policiji, a ovako, ovaj zakon će biti veoma teško primenjiv. Videćete, imaće veoma štetne posledice, prvo na one na koje se bude primenjivao, a i na one koji budu primenjivali ovaj zakon.
Pored toga, idemo ponovo, kao što vidite, na uvećanje administracije, a proklamovali smo štednju, smanjenje broja zaposlenih, smanjenje plata. Samo poskupljujemo državu.
Zaista bih bila srećna ako bi neko iz Vlade mogao da izađe u javnost i kaže koliko je država dužna, ne inostranstvu, MMF-u, Svetskoj banci, koliko je dužna unutar same države bankama, firmama i mnogima koji iz budžeta treba da dobijaju neke prinadležnosti. Tada bismo znali gde se stvarno nalazimo. Mislim da upravo zbog takvog ponašanja države, koja nije u stanju da servisira sve ono što povremeno obećava, naročito kada smatra da je to interesantno u nekim izbornim kampanjama, imamo ovakvu situaciju da, recimo, banke imaju astronomske kamate jer je država Srbija proglašena za državu sa najvećim rizikom. Ko dovodi do toga? Upravo država. Dakle, Vlada svojim merama.
Sećate se subvencionisanih kredita za stanove, koliko je bilo interesovanje građana Srbije, koliko je to Vlada koristila u promotivne svrhe? Pouzdano znam da Vlada tim bankama (o kojima ne mogu štošta dobro da kažem, pogotovo o stranim bankama) nije uplatila ni dinara od onih kamata koje je trebalo da uplati umesto tih građana, pa vi vidite zašto banke drže ovako visoke kredite i za privredu i za građanstvo. Malo sam otišla od teme, ali zbog toga da dokažem da država ne razmišlja svojom glavom, imajući u vidu naše potencijale, našu sredinu, naše društvo, našu uređenost u raznim oblastima.
Da vas ne podsećam na to kako smo uništili Zavod za obračun i plaćanje, SDK, koji je bio najbolji u Evropi, koji je to odlično radio, samo zato da bismo ovim bankama koje su došle napravili profit koji im pravimo. Tako urušavamo nešto što je bilo čak i iznad standarda Evrope zarad... Što bi naši seljaci rekli, koljemo vola za kilo mesa. Nema potrebe da to radimo.
Prenesite gospodinu Markoviću. Ovaj zakon će verovatno biti donet. Nema poslaničke većine koju bismo mogli da ubedimo da taj zakon nije dobar, da glasaju eventualno za naše amandmane i da budu protiv ovog zakona. Kada bi oni to uradili to bi pokazalo da parlament obavlja svoju kontrolu i zakonodavnu ulogu u odnosu na Vladu. Ali, ovako, oni su tu samo kada treba da stisnu dugmiće „za“ i da izglasaju svaki zakon koji nam Vlada pošalje.
Vlada nije uvek u pravu i morali bi čak i da priznaju kada nisu u pravu i kada saslušaju narodne poslanike kao predstavnike naroda. Mnogo je nas koji dolazimo iz sredine gde smo se konkretno susretali sa ovom problematikom i kada vam ukažemo na neke nedostatke trebalo bi da se vratite unazad i preslišate. Nikada nije kasno da se ovakav zakon donese, ali tako da, prvo, ne ruši Ustav i, drugo, da ne bude skup za državu i da ne stavlja u neravnopravan položaj lokalne samouprave. Hvala.