Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman odnosi se na upotrebu sredstava prinude. Za SNS je upotreba sredstava prinude od strane komunalne policije neprihvatljiva.
Mislim da se kroz ovaj stav 1. člana 4. zakona vidi intencija i želja zakonodavca da poistoveti komunalnu policiju i profesionalnu policiju.
Naime, kaže se da će nadležni organ, odnosno ovlašćena organizacija, ukoliko postoje pretpostavke da je prilikom sprovođenja neke izvršne odluke potrebno prisustvo komunalne policije ili upotreba sredstava prinude, obavestiti i pozvati komunalnu policiju.
Znači, lokalna samouprava se, ukoliko pretpostavi da neće moći mirnim putem da izvrši neku odluku, opredeljuje da pozove komunalnu policiju i da komunalna policija upotrebi sredstva prinude, a ne profesionalna policija. Očigledno je da kroz kasniju razradu u 2. i 3. stavu imate mogućnost da se, ukoliko komunalna policija nije sposobna da taj posao izvrši, poziva profesionalna policija. To je na neki način omalovažavanje profesionalne policije, igranje ovim institutom.
Smatramo da predlagači ovog zakona nije trebalo da idu putem davanja mogućnosti komunalnoj policiji za upotrebu sredstava prinude, jer su očigledno i sami svesni da je pitanje da li će ona biti sposobna, dovoljno obučena da ta sredstva prinude i primenjuje.
Prema tome, žao mi je što niste imali razumevanja niti za ovaj amandman, niti za par amandmana koji imaju sličnu prirodu, kojima se sredstva prinude isključuju iz ovog zakona. Mislim da ste napravili veliku grešku, a vreme i primena ovog zakona pokazaće da smo bili u pravu. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svom obrazlaganju amandmana koji sam podnela na član 4. nadovezaću se na izlaganje mojih prethodnika, pogotovo na izlaganje magistra Martinovića, zato što smatram da je moguće da je postojala i dobra namera Vlade kada je predložila jedan ovakav zakon, ali da je zakon tipično kabinetski i da apsolutno ne uvažava sve ono sa čime se komunalna inspekcija u svojim nadležnostima sada (a od dana stupanja na snagu ovog zakona i komunalna policija) susreće na terenu.
Dakle, ako pođemo od toga šta je njihova nadležnost, postavlja se pitanje čemu sve ovo?
Pošto nije prošao zahtev poslaničke većine i mnogih lokalnih samouprava, a naročito pokrajine, da policija bude u nadležnosti lokalne samouprave, kao što je to, recimo, u Engleskoj, ali kod nas nikada nije bilo i smatramo da ne treba da bude tako, to je stav SRS, sada na ovaj način pokušavamo da stvorimo neku rezervnu policiju ili neku rezervnu prinudu koja može da zatreba u nekim okolnostima pojedinim lokalnim samoupravama.
Sve ovo jeste atak na lokalnu samoupravu, i to višestruki, jer neprihvatljivo je obrazloženje da za ovako nešto ne treba novac. Neprihvatljivo je to da niko nije uzeo u obzir kakve posledice mogu da budu po te ljude koji će koristiti instrumente prinude, jer imamo iskustva da i policajci, koji su i te kako obučeni za sprovođenje prinude, mogu da budu žrtve onih prema kojima se prinuda sprovodi.
Sada uzmite u obzir da ovde imate čoveka sa srednjom stručnom spremom, koji nije adekvatno osposobljen, ne poznaje sve one veštine i nema sva ona znanja koja bi trebalo da ima ukoliko hoće da primeni silu, šta može da mu se dogodi kada vidimo da danas deca u školama šamaraju nastavnike, kada na crvenom svetlu može da vam izađe iz kola i da vam opet nalupa šamare, pogotovo ako proceni da je jači zbog toga što ne idete dovoljno brzo, pa ga ometate da vozi dvesta na sat u gradu.
Dakle, ako ste želeli da ovaj problem komparativno posmatrate i vidite kako je to u svetu, morali ste da pođete i od našeg društvenog trenutka u kome se nalazimo, čak i od stanja nacije, od zdravstvenog stanja nacije.
Postoje države u svetu koje imaju volontere koji će prići građanima i reći – ne možete da bacate smeće ili opuške ili da pljujete po parku i javnoj površini, i taj građanin će i te kako ozbiljno da shvati jer zna da može da ga prijavi i da bude kažnjen po džepu.
Ovde imate čoveka koga prosto „bacate“ na ulicu sa lisicama i pendrekom, koji će verovatno to da koristi na način koji nije, na kraju krajeva, zakonit, bez obzira na ovaj zakon protivan Ustavu, a koji takođe može da bude žrtva nasilja onoga prema kome to bude sprovodio.
Sama psihofizička sposobnost, ono što vam lekar da kao uverenje da ste sposobni da obavljate neki posao, nije dovoljna da bismo komunalnom policajcu dali ova sredstva prinude i ove nadležnosti koje on ima, bez dodatne obuke, koja bi trebalo da bude slična policijskoj obuci.
Druga stvar jeste da smo se borili da podignemo nivo obrazovanja komunalnih inspektora i da su komunalni inspektori već duži niz godina, oni koji su zatečeni sa srednjom stručnom spremom, samo komunalni redari, bez ovlašćenja da donose rešenja, podnose zahteve sudiji za prekršaje i krivične prijave, da su morali da imaju najmanje višu ili visoku stručnu spremu, a vi sada komunalnu policiju srozavate na ovaj nivo, a dajete im ovakva ovlašćenja. Nije li to nekako kontradiktorno i ne idemo li na neki način unazad?
Drugo što sam želela da kažem jeste da diskusija koja bi trebalo da ide u prilog tvrdnji da ne tretiramo sve lokalne samouprave na isti način, što svakako jeste, morate da se složite, protivustavno... Mada mi je žao što ste vi danas tu, jer s ovim zakonom nemate mnogo dodirnih tačaka; ovde je trebalo da sedi ministar Marković i da obrazlaže i brani ovaj zakon, da nam da odgovore na postavljena pitanja, ali tu ste, verovatno, kao slobodni ministar koji je možda najbliži ovoj materiji koja je danas na dnevnom redu.
Opštine, pogotovo gradske opštine, koje nekim čudom nose takav naziv, nisu jedinice lokalne samouprave, neće imati ove komunalne policajce, iako imaju po 150.000, 170.000, 200.000 građana, to će imati grad Beograd, pa postavljamo logično pitanje – zašto se ne zovu, recimo, kvartovi, gradski kvartovi?
Zašto se uopšte zovu opštine, ako nemaju sve osobenosti jedne opštine koje Ustav nalaže da treba da imaju?
Dakle, umesto da učinimo jednostavnijim i jasnijim, mi pravimo sve veće zamešateljstvo, tako da se u ovoj državi apsolutno ne zna ko je ko i šta je šta. Ustavni sud, znate i sami, nije kompletan. Pet sudija nedostaje. Ovih deset radi ovako kako radi, neću da dajem ocenu. Ali, to pokazuje koliko nismo zreli da tu instituciju sredimo, a kamoli da sredimo neki niži nivo.
Sve što radimo radimo u prilog tome da ispunjavamo neke zahteve ili neke standarde Evrope, koja nas tera na donošenje nekih zakona, ne polazeći pri tom, čak i ako treba da ih donesemo, od svih onih specifičnosti i neke tradicije koja je važna za naše društvo. Ako bismo tako radili, mogli bismo da donesemo jedan dobar zakon o komunalnoj policiji, a ovako, ovaj zakon će biti veoma teško primenjiv. Videćete, imaće veoma štetne posledice, prvo na one na koje se bude primenjivao, a i na one koji budu primenjivali ovaj zakon.
Pored toga, idemo ponovo, kao što vidite, na uvećanje administracije, a proklamovali smo štednju, smanjenje broja zaposlenih, smanjenje plata. Samo poskupljujemo državu.
Zaista bih bila srećna ako bi neko iz Vlade mogao da izađe u javnost i kaže koliko je država dužna, ne inostranstvu, MMF-u, Svetskoj banci, koliko je dužna unutar same države bankama, firmama i mnogima koji iz budžeta treba da dobijaju neke prinadležnosti. Tada bismo znali gde se stvarno nalazimo. Mislim da upravo zbog takvog ponašanja države, koja nije u stanju da servisira sve ono što povremeno obećava, naročito kada smatra da je to interesantno u nekim izbornim kampanjama, imamo ovakvu situaciju da, recimo, banke imaju astronomske kamate jer je država Srbija proglašena za državu sa najvećim rizikom. Ko dovodi do toga? Upravo država. Dakle, Vlada svojim merama.
Sećate se subvencionisanih kredita za stanove, koliko je bilo interesovanje građana Srbije, koliko je to Vlada koristila u promotivne svrhe? Pouzdano znam da Vlada tim bankama (o kojima ne mogu štošta dobro da kažem, pogotovo o stranim bankama) nije uplatila ni dinara od onih kamata koje je trebalo da uplati umesto tih građana, pa vi vidite zašto banke drže ovako visoke kredite i za privredu i za građanstvo. Malo sam otišla od teme, ali zbog toga da dokažem da država ne razmišlja svojom glavom, imajući u vidu naše potencijale, našu sredinu, naše društvo, našu uređenost u raznim oblastima.
Da vas ne podsećam na to kako smo uništili Zavod za obračun i plaćanje, SDK, koji je bio najbolji u Evropi, koji je to odlično radio, samo zato da bismo ovim bankama koje su došle napravili profit koji im pravimo. Tako urušavamo nešto što je bilo čak i iznad standarda Evrope zarad... Što bi naši seljaci rekli, koljemo vola za kilo mesa. Nema potrebe da to radimo.
Prenesite gospodinu Markoviću. Ovaj zakon će verovatno biti donet. Nema poslaničke većine koju bismo mogli da ubedimo da taj zakon nije dobar, da glasaju eventualno za naše amandmane i da budu protiv ovog zakona. Kada bi oni to uradili to bi pokazalo da parlament obavlja svoju kontrolu i zakonodavnu ulogu u odnosu na Vladu. Ali, ovako, oni su tu samo kada treba da stisnu dugmiće „za“ i da izglasaju svaki zakon koji nam Vlada pošalje.
Vlada nije uvek u pravu i morali bi čak i da priznaju kada nisu u pravu i kada saslušaju narodne poslanike kao predstavnike naroda. Mnogo je nas koji dolazimo iz sredine gde smo se konkretno susretali sa ovom problematikom i kada vam ukažemo na neke nedostatke trebalo bi da se vratite unazad i preslišate. Nikada nije kasno da se ovakav zakon donese, ali tako da, prvo, ne ruši Ustav i, drugo, da ne bude skup za državu i da ne stavlja u neravnopravan položaj lokalne samouprave. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? Gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da je ovde tvorac ovog zakona, gospodin ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da malo sa narodnim poslanicima ukrsti argumente.
Član 4. reguliše da komunalna policija ima pravo na primenu sile, iako u svom obrazloženju Vlada tvrdi sasvim suprotno. Ako se pogleda član 4. i pažljivije pročita, on se čitavo vreme poziva na odredbe Zakona o policiji o postupku pružanja pomoći u izvršenjima i podzakonskog propisa o načinu obavljanja policijskih poslova kojima se bliže uređuje pružanje ove pomoći. Apsolutno komunalni policajac ima pravo da upotrebi sredstva prinude, u ovom slučaju palicu, ima pravo da vezuje, da upotrebi lisice itd.
U kom delu je zakon loš? Ne vidim šta će ovakve nadležnosti komunalnoj policiji. Možda bi mogli da se bave problemima u saobraćaju ili da pruže pomoć inspektorima, da neko ne napadne inspektora, ali asistencija prilikom mere izvršenja apsolutno, bez obzira na prisustvo redovne policije, podrazumeva i silu.
Postavljam pitanje – na osnovu kog znanja će komunalni policajac da upotrebi silu srazmerno otporu ili njegovoj ugroženosti, ili lica koje on štiti? On za to nije sposoban, nije osposobljen. Nigde u zakonu ne piše da li on mora da prođe neku obuku, kod koga prolazi tu obuku, kakva je ta obuka. Policajac ima obuku šest meseci, godinu dana, neću u to da ulazim, ali obuku ima. Ovaj nema nikakvu. Pitanje je da li je on sposoban da proceni, zato što nije imao obuku, koju će silu da upotrebi i koliko je ugrožen.
Smatram da ovaj zakon treba da se povuče, da se ozbiljno doradi. Kao komunalni policajac ne može da se zaposli lice samo na osnovu konkursa, ako ispunjava neki minimum uslova. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar unutrašnjih poslova mogu da se dogovore, pa da se u istom centru vrši obuka komunalnih policajaca, naravno o trošku grada, a ne samo ono – na 5.000 stanovnika, pa ćemo da zapošljavamo. Neka grad obuči svoje komunalne policajce koji će da rade, a ne ovako – minimum uslova, osnovna škola, primena sile, palica, lisice itd. Povucite ovaj zakon, ozbiljno ga doradite, pa ga vratite u proceduru.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miloš Radulović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Miloš Radulović, izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo raspravu u pojedinostima o jednom vrlo značajnom zakonu, koji je po mišljenju Poslaničke grupe DSS izuzetno loš zakon. Zakonodavac uopšte nije vodio računa o okolnostima i uslovima sa kojima se građani i jedan grad suočavaju, pa da shodno tome nađe i adekvatna zakonska rešenja koja bi sadržao ovaj zakon.
Suština ovog amandmana je da se članom 4. stav 2. rok od 48 sati zameni rokom od 24 sata iz prostog razloga što smatramo, s obzirom na obaveze i ono šta je delatnost komunalne policije, da ti rokovi treba da budu kraći.
Komunalna policija se bavi pitanjima snabdevanja vodom, odvođenja otpadnih i atmosferskih voda, javne čistoće, prevoza, deponovanja komunalnog i drugog otpada. Neadekvatno i neblagovremeno rešavanje tih problema vuče za sobom opasnost za građane tog grada, a istovremeno, ne daje se mogućnost da se blagovremeno reaguje.
Ono što je zapanjujuće jeste odgovor Vlade zašto ne prihvata ovaj naš amandman, gde se vidi i odnos prema samom zakonu. U odgovoru na ovaj amandman stoji da se amandman ne prihvata jer je rok predviđen u Predlogu zakona realniji. Pitam – šta je to realno? Da li je realno blagovremeno reagovati, doneti odluku da se u roku od 24 sata završi nešto što može da ugrozi građane, ili je realno da se prepusti slučaju i da se dese neke stvari koje mogu da imaju nesagledive posledice po građane tog grada?
Kada ste već tu, gospođo Malović, očekivao sam da ću danas ovde da vidim predlagača zakona gospodina Markovića, ali kada ste već tu, pogotovo što ste vi ministar pravde, samo jedno pitanje. Ovde se radi o tome da se ovde upošljava 1.200 ljudi – 23 grada plus grad Beograd, s obzirom na broj stanovnika, na 5.000 stanovnika ide jedan komunalni policajac, to je oko 1.200 ljudi upošljavamo u ovu službu. Jedno pitanje: da li može u bilo kom organu državne uprave da se zaposli neko bez potvrde da nije osuđivan? Ne. Po ovom zakonu o komunalnoj policiji, ljudi kojima se daju strahovita ovlašćenja, čak i prinuda, vezivanje, lisice, upotreba palica, mogu da stupe u radni odnos ako nisu osuđivani na kaznu veću od šest meseci.
Hipotetički, neki lokalni siledžija koji je više puta primenjivao silu, tukao ljude, izdržavao kaznu po 15-20 dana, na ovaj način, pogotovo ako pripada nekoj vladajućoj većini ili je miljenik vladajuće većine, može da stupi u radni odnos. I, šta mi onda imamo? Imamo lokalnog siledžiju, gradskog šerifa.
Ono što još treba da se primeni i da se ubaci u ovaj zakon, to je da se budžetom predvide sredstva i za konja za tog gradskog šerifa. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Radiša Ilić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o komunalnoj policiji. Član 4. stav 3. menja se i glasi: „Ako zbog fizičkog otpora sprovođenje izvršenja ne bude moguće ili ne uspe i pored angažovanja komunalne policije, nadležni organ grada, odnosno opštine, odnosno ovlašćena organizacija podnosi zahtev policiji da pruži pomoć u sprovođenju izvršenja, u skladu sa Zakonom o policiji.“
Amandman na član 4. odnosi se na pomoć u izvršenjima. Konkretno, postojeći stav 3. odnosi se na to kako se postupa u slučaju potrebe za intervencijom komunalne policije, i to kada je potrebna pomoć policije radi pružanja pomoći u izvršenjima. Sve ovo je sadržano u stavu 4. i nepotrebno je da se ovaj član opterećuje suvišnim postojećim stavom 3. Već sada možemo da zaključimo da će policija uskoro početi da se bavi rešavanjem komunalnih pitanja i kad treba i kad ne treba, s obzirom na to da će potrebe komunalne policije za asistencijom policije biti velike.
Moramo da napomenemo da će ovaj zakon biti očigledan primer diskriminacije opština u odnosu na gradove. Gradovi mogu da osnuju komunalnu policiju koja će rešavati postojeće komunalne probleme, intervenisati na terenu itd. Međutim, opštinama to pravo nije dato, iako su neke opštine približno velike kao i pojedini gradovi i takođe imaju dosta komunalnih problema. Srpska radikalna stranka je ukazala na taj problem i vrlo brzo ćete shvatiti da morate menjati ovaj zakon, ukoliko ne prihvatite amandmane Srpske radikalne stranke. Hvala.