Zahvaljujem. Reč ima gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, institucija postavljanja poslaničkih pitanja ima efekte jedino ako se na ta pitanja dobijaju odgovori.

Vlada ili pojedini ministri nedavanjem adekvatnih odgovora pokazuju da ne poštuju parlament, da ignorišu parlament, da uopšte nemaju nikakav osećaj odgovornosti prema izabranim narodnim poslanicima i njihovim pitanjima. Zato često dolazite u priliku da ponavljate ta pitanja, ako ne zbog neodgovornih ministara, onda zbog građana koji to slušaju.

Po treći put ću postaviti pitanje – kada će građanima Srbije na ime besplatnih akcija biti isplaćeno po hiljadu evra, jer to je gromoglasno najavljivano uoči prethodnih izbora, a onaj ko je to učinio očito ne poštuje građane Srbije, za koje, po njemu, važi poruka ona stara – ne lipši magarče do zelene trave?

Ponavljam i pitanje ovog puta ministru poljoprivrede u odnosu na ono što sam juče pominjao oko rasprave o budžetu – kada će početi jedna nova era poštovanja seljaka, zemljoradnika, poljoprivrednih proizvođača, ljudi koji su u Srbiji danas očito građani drugog reda?

Podsetiću još jednom da je Srbija svoje mesto među evropskim državama i narodima još u drugoj polovini 19. veka imala zahvaljujući etnosu svojih seljaka.

To je bila prva seljačka demokratija u Evropi. Srbija je tačno pre 100 godina imala pozitivan spoljnotrgovinski bilans sa SAD, zahvaljujući izvozu agrarnih proizvoda.

Danas od svega toga nema ništa. Seljaci moraju da obezbede pare za seme, za đubrivo, da obrade svoje zemljište, pa onda da gledaju u nebo da li će biti kiše, suše, mraza i ako na kraju nešto proizvedu, to treba da prodaju. To je njihovo suočavanje sa državom, sa neodgovornom vlašću, i onda sledi prosipanje mleka i malina, i sečenje višanja, i nema otkupnih cena ni za šta, ni za pšenicu i onda se ignorišu njihov znoj, njihovi žuljevi, njihova nada i njihova budućnost.

Takvom politikom čini mi se da će se sela pretvoriti u rezervate, a zemljoradnici u Indijance. Postavio sam ministru ekonomije više pitanja u vezi sa kriminalnim privatizacijama, poput privatizacije "Prve iskre" u Bariču, gde imate na delu očigledan kriminal.

Nekada gigant, koji je zapošljavao preko sedam hiljada ljudi, danas je zarastao u trnje i korov. Nijedna obaveza iz ugovora nije ispoštovana. Jedan od pogona "Prve iskre" kupio je kriminalac koji je osuđen na sedam godina zatvora. A onda se vraćam na drvnu industriju "Bora Marković", koju je otkupio drugi kriminalac, koji se sada nalazi u pritvoru, jer je uhapšen kao deo neke mafije. To su privatizacije u Srbiji.

Gospođa Aleksandra Janković.

Imam dva pitanja. Oba su vezana praktično za proces degradacije Skupštine.

Prvo pitanje upućeno je vama, gospođo predsednice, i tiče se upravo ove vizne diskriminacije koja se sada događa, jer ono što je činjenica da Narodna skupština Srbije nije upoznata, niti su transparentni ovi procesi pregovora sadašnje vlasti oko belog šengena, što praktično upućuje na zaključak da je namera vlasti od samog početka bila da se od javnosti sakrije koji su to pravi stavovi EU i da se uvede podela Srba, tako da u stvari u Srbiji, iako su Srbima Ustavom garantovana prava, postajemo građani drugog reda, a šengen beli Srbe deli. To je nešto što se pojavilo kao kružna poruka. Možete naći na „Fejsbuku“, na Internetu, čak su se pojavili i grafiti.

Znači, pitanje za vas je – kako je moguće da mi u Skupštini Srbije nismo razgovarali o tome kakvi su to poslednji pregovori o belom šengenu i kako smo mogli da dozvolimo ovakvu vrstu diskriminacije i praktično saučešća u procesu priznavanja tzv. nezavisne države Kosovo?

Šta će se dogoditi ako se ista stvar ponovi sa Vojvodinom? Ako kažu – može šengen beli, ali sada mora i Vojvodina da se podeli, pa da Srbi u Vojvodini nemaju pravo da traže taj beli šengen? Uostalom, to pitanje u javnosti je već postavljao zamenik šefa poslaničke grupe Nove Srbije, gospodin Markićević, odgovora nije bilo.

Drugo pitanje, uoči ove vaše hitne rasprave, koja ima karakter medijske sablje, nije upućeno vama, upućeno je premijeru, potpredsedniku Vlade, gospodinu Božidaru Đeliću, naravno, mom omiljenom ministarstvu, ministru kulture i pomoćnicima ministra kulture.

O čemu se radi? Interesuje me, zašto iz Vlade nije prosleđen nedavno potpisan ugovor o zajmu vezan za kreditiranje malih i srednjih medija, jer je bilo u najavi da će taj ugovor koji je potpisan morati da bude ratifikovan i da se prosledi Skupštini, pa da se po hitnom postupku Skupština o njemu izjasni, što u stvari znači da bi, ako bi ovaj zakon uhvatio letnji red vožnje, sredstva mogla da počnu da se povlače u septembru, oktobru, a ukoliko ratifikacija ostane za jesen – tek krajem godine?

O čemu se radi? Treba informisati građane Srbije. Naime, pre skoro mesec dana saznali smo da je Evropska investiciona banka spremna da odobri Srbiji za savladavanje ekonomske finansijske krize štampanim medijima deset, a elektronskim između 20 i 30 miliona evra.

Potpredsednik srpske Vlade, Božidar Đelić, čovek prilične euforije, posle razgovora sa predstavnicima Evropske investicione banke u Luksemburgu, Napomenuo je da je to neutralna mera koja ne favorizuje bilo koji list ili elektronski medij, nego na isti način tretira sve i ostvaruje se u dijalogu s poslovnim bankama.

Pitanje koje bi mogli da postavimo je kada bi, ko i pod kojim uslovima mogao da računa na navedena sredstva? Detalja o najavljenom novcu nije imalo Ministarstvo kulture.

Naime, u Ministarstvu kulture je pomoćnica ministra kulture za medije, Nataša Vučković-Lesendrić, rekla da je Ministarstvo uputilo Vladi predlog paketa mera za interventnu pomoć medijima, u kojima je predloženo smanjenje naknada koje emiteri plaćaju Republičkoj radiodifuznoj agenciji, Agenciji za telekomunikacije, carinske olakšice za repromaterijal za štampane medije, kao i neka dodatna sredstva iz postojeće budžetske rezerve.

Reč je o merama, kako tvrdi pomoćnica ministra, čiji će se prvi efekti osetiti u narednih mesec dana. Znači, sada bi već trebalo da se osećaju. Ono što se oseća je da vi zapravo ulazite u medijski linč, radite medijsku sablju, koja nažalost može biti uvod u jednu ozbiljnu akciju „Sablja“ drugi put, već viđeno.

Kaže pomoćnica ministra – nećemo stati na tome. To je izvesno. Kaže da će, sem ove interventne pomoći, Ministarstvo pripremiti i drugi paket mera koji zahteva više vremena, a pored ostalog predviđa izmene Zakona o oglašavanju. Zanimljivo.

Naravno, što se tiče smanjenja PDV-a, za koje se zalaže medijska industrija, napominje se da je Ministarstvo i to predložilo Vladi, ali analizom postojećeg stanja došlo se do saznanja da za tako nešto nema prostora.

Znači, u kakvoj je vezi ovo što je trebalo da bude dostavljeno Skupštini sa medijskim…