Reč ima narodni poslanik dr Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, uvažena predsednice, mogao bih da nastavim ovo moje izlaganje - tužni skupe, ne bih pogrešio.
Obično kada govorim pred publikom, bilo kakvom, stojim. Ovaj put naravno neću stajati iz vama jasnih razloga, jer evo do čega smo doveli Skupštinu, da se o važnim zakonima iz zdravstvene delatnosti raspravlja noću i ovo me sve podseća na jednu opskurnu atmosferu u balkanskoj krčmi, gde su zastori spušteni, samo još da se ugasi svetlo i da obavimo posao.
No sad, da se ostavim toga, bolje da se držim zakona i onoga što mije činiti. Godine 2008. na planeti zemlji je bilo 6,7 milijardi stanovnika, a 1800. godine kada je dostignuta prva milijarda, došli smo i do ovog broja. Ono što će se dogoditi po projekcijama ozbiljne zemlje o tome vode računa, smatrajući demografske studije važnim za sudbinu jedne zemlje, a i nacije. Po prognozama svetskim na planeti zemlji imaju tri scenarija: 2050. godine ili će nas biti preko 10 milijardi, ili će nas biti 9, što je nešto bolja varijanta ili 7,4 što je možda još povoljnija.
Naime, eksponencijalni rast koji ugrožava resurse i dobrobit svih ljudi očekuje se da će tada biti i zaustavljen. Velike zemlje, kao što je Amerika, znaju da će te 2050. godine za 44% uvećati svoje stanovništvo, Kanada za 26%, Engleska za 26%, Francuska za 13%, Švedska za 12%, gle čuda, Italija za 3%, a Nemačka umanjuje svoje stanovništvo, Rusija katastrofalno.
I gde je Srbija? Mi smo među 10 zemalja koje su osuđene da nestaju polako sa planete zemlje i nas će tada biti za 21% manje nego što nas danas živi na ovim prostorima.
Naime, ako čovek gleda detaljno te prognoze, očekuje se da će nas biti 5,8 miliona, a sada nas ima 7,4. Zašto sam počeo ovako? Zbog toga što hoću da dođem do glavnog problema koji Srbija danas ima kada je zdravstvo u pitanju, naravno, to ću da povežem.
Osnovni problem srpske države i naroda je biološka ugroženost srpskog naroda. To ovaj parlament ne želi da konstatuje, a autistični ministri ne prihvataju kao ozbiljnu temu za razgovor. Bolje reći Vlada, nisu ministri krivi, kriv je onaj ko Vladu vodi, a kakve su prilike kod nas, mogli bismo mnogo krivaca da nađemo, pa bi onda spominjali i strance i tajkune, i gde bi nam kraj bio. Tadića, naravno, ponajviše.
E sad, ako je ugrožena biološka supstanca našeg naroda i sudbina države ima ovako crnu perspektivu, zbog čega to imamo? Dva su razloga prosta – jedan je bela kuga, fertilnost opada, opada u čitavom svetu, ali bogami u zemlji Srbiji drugi faktor koji utiče na to, a to je velika opšta smrtnost je takođe u porastu.
Od 2000. godine, od demokratskih promena, umesto da se zaustavi ovaj trend, mi lepo imamo porast ovog trenda. Najbolji svedok je publikacija ''Batuta'', objavljena je knjiga Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije za 2007. godinu, i kaže ovako – od 2002. do 2007. godine uočen je porast smrtnosti u Srbiji za 1,6, što je bilo uslovljeno učestalijim umiranjem od vodećih nezaraznih bolesti.
Molim vas, vodeće nezarazne bolesti su preventabilne. Koje su to bolesti? Kardiovaskularne, hipertenzija, infarkti, to je ono što ministar kaže – smanjili smo smrtnost u jedinicama intenzivnih nega, a što umiru po ćoškovima i na ulicama i što ne dožive operaciju, kao onaj dobrovoljni davalac krvi, koji je dao 116 puta krv, a nije ima 60.000 da plati za operaciju na srcu, pa je umro, e o tome mi ne možemo da vodimo računa. Možda će ga neko ubrojati u statističku grešku.
Ajde da analiziramo to detaljno, imamo mi epidemiju malignih bolesti, postoji ona i drugde, ali ono što niko ne bi očekivao u ovoj publikaciji lepo ćete videti da su i zarazne bolesti u porastu u zemlji Srbiji. Nešto što smo mislili da je prošli vek, evo nam ponovo se vraća, neću sad čitati te brojke, ali one su jasno rečene.
E sad, ako je situacija takva kakva je, a nije ružičasta, onda čovek može da se zapita, pa šta je sa sistemom zdravstvene zaštite, šta je sa našom budućnošću, ako se gleda taj sistem. Mi sada užurbano donosimo pet zakona iz zdravstvene struke.
Da vas podsetim samo, vi koji imate bolje pamćenje, kada smo donosili sistemske zakone, oni su bili vezani za donošenje budžeta i ucenom su doneseni. Jedna poslanička grupa je naterana da odustane od amandmana, ključnog amandmana koji i danas tangira sve lekare ove zemlje, čuveni čl. 177. i 199. zakona, i isto je i večeras. Objedinimo pet zakona, noćni rad, 10 poslanika iz pozicije, 10 iz opozicije, završimo posao. E, kad se tako radi, onda su i ovakvi pokazatelji zdravlja u Srbiji.
U svom izlaganju na početku kada sam izdvojio mišljenje rekao sam neke stvari koje bi neko mogao da kaže – pa nije u redu, eto preteruješ. Rekao sam da je nedopustivo leksičko neznanje i nepoznavanje značenja osnovnih pojmova iz evropskih direktiva. Ovo što je čitao gospodin Dimitrijević, one jezičke vratolomije koje niko normalan ne može ni da napiše ni da razume u Srbiji, neću ponavljati, ali moramo pružiti jasne dokaze gospodinu ministru koliko nekompetentno radi svoj posao, ne pročitavši predloge zakona i brukajući srpski parlament i nas poslanike, nudeći nam da ovako nešto i mi prihvatimo.
Evo primera, konkretnih. Kaže se u zakonu o transfuziološkoj delatnosti, imate tu definicije i kaže se u tački 22) člana 2, ''hemovigilansa jeste niz organizovanih postupanja nadzora u vezi sa ozbiljnim neželjenim događajima i ozbiljnim neželjenim reakcijama kod davalaca krvi ili primalaca krvi, kao i epidemiološko praćenje davalaca krvi.''
Ako odete do člana zakona broj 28, on ima nadnaslov Hemovigilansa krvi, i kad pročitate šta tamo piše vidite da to nema veze sa hemoviglansom. Takvo krupno neznanje pojmova, to je bruka i sramota, to u Albaniji nema.
Naravno u članu 29, ali sada je to podnaslov ć) - Praćenje i prijavljivanje ozbiljnih neželjenih događaja, odnosno ozbiljnih neželjenih reakcija, pa to bi mogla biti vigilansa. A ovo pod članom 28, gospodo, da ste pročitali direktive, one su ovde pored mene, mogu vam dati da vaši službenici pogledaju, jeste sledstvenost pojam, on se tako zove.
Rekao sam da vaše leksičke egzibicije takođe su prilično velike. Ako uzmete Predlog zakona o transplantaciji organa, onda ćete vi videti interesantan član 19. koji ima nadnaslov i kaže – nedobitnost pružanja usluga u vezi sa transplantacijom.
E sada, ako neko uzme one debele knjige, prašnjave, koje se naravno ne otvaraju u ministarstvima, recimo uzme knjigu koja se zove "Rečnik Srpske akademije nauka", pa otvori tom 14, stranu 775, onda će videti da imenica "nedobitnost" ženskog roda znači – neosvojivost i nepobedivost.
A ko će pridev da potraži, onda će videti da postoji nedobitan, nedobitna, nedobitno, i znači - koji se ne može pobediti i osvojiti, znači pokoriti, zadobiti i zauzeti, nepobediv i nesavladiv i neosvojiv.
Hajdemo sada da to vratimo na ovaj naš naslov. Neosvojivost pružanja usluga u vezi sa transplantacijom, čestitam, svaka čast. E sada ćete vi to da nam objasnite kako ste to uspeli da skupite i da spojite naravno u istom članu.
Kažete vi i dalje – obavljaju se kao nedobitne usluge, znači neosvojive, znači, eto ne mogu ni da prevedem. Rekao sam da smo se mi trudili da zbog naših građana napišemo amandmane, da popravimo iovako kriminalno data rešenja koja ste nam dali, gde ste pobrkali definicije iz direktiva, gde ste sledstveno zamenili sa vigilansom, gde srpske reči izmišljate i dajete im nova značenja koja nemaju. I mi smo vam i tu ponudili, eto dobronamerno, da to na nešto liči.
Ako bi čovek uzeo da gleda čitav set zakona, hajde da krenemo od ovog prvog, on je najveseliji, zakon o javnom zdravlju. Vidite, to uopšte nije zakon. To je rezolucija, ako bi hteli da budemo zlonamerni, mi bi kazali deklaracija.
Na prvoj godini pravnog fakulteta uči se šta zakon mora imati, šta je osnovna kategorija pravna, to je norma. Norma mora imati, je l' tako, uslove za dispoziciju, mora imati i sankciju ukoliko se ne izvrši i u ovom zakonu imate jednu jedinu normu. Koju normu – donošenje planova u vanrednim prilikama, i imate i sankciju šta će se raditi ukoliko se to ne uradi. Nijedne druge norme, hajde dobro, mi smo vam predložili i dva amandmana da vam pomognemo, pa smo kazali da se ovo menja, naslov akta, da se zove deklaracija, da li ćete usvojiti ne znam, ali da idemo dalje.
Interesantno je ako pogledate definiciju koju dajete. U članu 2. imamo javno zdravlje jeste društveno delovanje kojim se teži poboljšanju zdravlja, produženju života i poboljšanju kvaliteta života ukupnog stanovništva, a putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i drugih oblika. Znam da ovo čitanje ne znači ništa mojim kolegama kojima čitam, ali to moram da pročitam jer u krovnom zakonu, Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, imate drugu definiciju.
U članu 119. kaže se, evo čitam, da uđe u zapisnik – Pod javnim zdravljem u smislu ovog zakona podrazumeva se ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za očuvanje zdravlja stanovništva putem organizovanih sveobuhvatnih aktivnosti društva usmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosno očuvanja životne sredine itd.
Koja vam važi? Opredelite se. Hajde! Izmislili ste nov termin u našem jeziku, od vašeg zakona imamo ovaj pojam javno zdravlje. Narodno zdravlje, kolega ministre, evo uspeo sam da vas nasmejem, to mi je drago, to je srpski termin. Nije smetao Andriji Štamparu. Hrvati i danas imaju školu narodnog zdravlja. Kada ste preveli ono što je engleski zakon iz 19. veka, public health, ovim nezgrapnim terminom koji nije u duhu srpskog jezika i to ne znači.
Neću da vam pričam šta je u Satajami obuhvaćeno pojmom javnog zdravlja. Pogledajte definiciju englesku šta je to nauka i umetnost. Pogledajte novu dopunjenu definiciju. Gde su vaše definicije u odnosu na ovo. Kažete vi, da, to je u 170 akata obuhvaćeno. Znači, ovo je čist višak, daj još jedan zakon samo, zakon koji nema sankcija, zakon koji nema normi, koji je deklarativan. Kažem ne treba to nama. Zašto? Zato što nam je ovo bolje ispričano u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Čitajte ga pažljivo i videćete da se doslednije i bolje kroz članove onog zakona sve ovo dali. Ima jedna dobra intencija, hajde da vas pohvalim. Javno zdravlje u svim politikama je nešto što je savremeno. Verovatno ste pročitali knjigu, ali tamo imate osam principa. Gde su vaših osam principa? Da ste pisali zakon o javnom zdravlju, jer je usvojen termin, iako kažem – o narodnom zdravlju, i da ste razradili osam principa bilo bi lepo. Ovako je priča radi priče i zamajavanje stanovnika.
Hoću da kažem pa ću tu da stanem sa svojih 20 minuta – da je ovo tipičan dosovski zakon. Zašto? Obmana. Mi nemamo zdravstvenu politiku, ali pravimo zakone, a zakoni su instrumenti kojima se ostvaruje politika. Postoji nešto što je kolega Korać doneo, Vlada Srbije je donela, ali Skupština mora da donese u jednoj demokratskoj zemlji – politiku. Onda da se donose zakoni.
Ima jedna velika podvala u sva tri zakona – o transfuziji, o transplantaciji, vi zamajavate ovaj narod. Nije ova sednica ovako u ovo doba zbog nas, da nas mučite – ne. Vi se krijete i vi bežite od javnosti srpske. Vi, demokrate, sklanjate se od vaših birača. Vas je sramota šta se sve ovde događa i šta se radi, i to je jedan od glavnih razloga zašto ovako činite i od parlamenta pravite nedoličnu ustanovu.
Elem, EU je naložila direktivama regulaciona tela, regulaciona tela možete zvati agencijama i kako hoćete, institutima, nije bitno. Regulaciono telo je nešto što je neko pokušao da kaže – nezavisno, i objedinjuje upravu, upravnu delatnost, objedinjuje struku, nauku i inspekciju.
Vi, dosovci, kažem dosovski zakon, niste reformisali naš sistem do te mere da možete da budete evropski orijentisani, da donosite evropske zakone, jer ste upravu smestili u ministarstva i onda nemate kud. Sada pravite hibride. Napravili ste agenciju za lekove, pa vam sad ne valja, nemate ni direktora u toj agenciji. Do tog stepena vlada haos u vašem sistemu.
Šta ste uradili ovim zakonima? Sada ćete regulaciono telo da vraćate u Ministarstvo – e pa, ne biva. To nije Evropa. To je ruganje Evropi. To je neznanje pravne regulative i naravno čovek bi se pitao: zašto? Svuda u Evropi postoje pritisci...

Prošlo je vreme od vaših 20 minuta. Hoćete li završiti rečenicu do kraja.

Završavam rečenicu. Svuda u Evropi postoje razni pritisci na vlade. Od koga – od multinacionalnih kompanija koje deregulacijom hoće da stvore slobodni životni prostor. Šta oni rade i šta te agencije rade, znaćete i sami. Zastaću ovde da bi mogli i drugi da nastave sa izlaganjem.

Gospodin Miroslav Markićević, povreda Poslovnika, izvolite.

Poštovana predsednice, reklamiram povredu Poslovnika objašnjenu članom 104. stav 1, koji kaže – narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Poštovana predsednice, obraćam se vama i kao predsednici, kao humanisti i kao lekaru, i molim vas da ovu sednicu prekinete, jer ovde nema dostojanstva.
Mi ovde pričamo o narodnom zdravlju i o ljudima koji su dali po 100 puta krv, dakle svaka tri meseca daju deo svoga tela, a u sali je prisutno 20 poslanika. Dakle, mislim da je sa takvim činom poslanika prema ovim zakonima ozbiljno narušeno dostojanstvo Narodne skupštine.
To što će veoma smanjen broj ljudi, građana Srbije, da gleda ovaj prenos, odnosno odloženi prenos, zato što će on biti u 12 ili u jedan, ne spasava naš obraz i vaš i svih nas ovde. Predstavnika vladajuće koalicije trenutno ima 10, a oni su predlagači ovih zakona o kojima mi želimo da znamo nešto više.
Da li treba građani Srbije da gledaju ovakvu bruku i sramotu svih nas, uključujući i mene ovde? Povređen sam i molim vas da pročitate i član 100. koji u šestom stavu kaže – ukoliko smatra da povreda nije učinjena, predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajuća je dužna da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajuća je dužna da učinjenu povredu otkloni.
Prema tome, ovde nemam više komentara. Dostojanstvo Narodne skupštine sa ovako malim brojem poslanika je narušeno i vi jedino imate pravo, po meni, i ljudsko, humanistički, i kao lekar – da prekinete ovu sednicu i da pozovete sve narodne poslanike koji su trenutno u Skupštini da prisustvuju ovde.
Ponavljam, mi pričamo o narodnom zdravlju, o životima ljudi, o ljudima koji su izgubili živote nečijom krivicom ili greškom, ili nečinjenjem.

Gospodine poslaniče, član 86. stav 4. kaže – rasprava o pojedinim tačkama iz  utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika. Ima nas zaista 32 ovog momenta. To se događa nekada i pre podne i u tri sata popodne, prosto ljudi prate i na drugim mestima, ne samo u sali, daju svoj doprinos ovim zakonima i na Odboru.

Mi zaista radimo izuzetno značajnu materiju. Ministarstvo zdravlja je uložilo veliki napor da aktuelnim zakonskim projektima, odnosno predlozima usaglasimo naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom s jedne strane, a s druge strane da damo doprinos aktivnosti zdravlje za sve.

Dakle, nema povrede Poslovnika. Ako niste zadovoljni mojim objašnjenjem možemo se u danu za glasanje izjasniti o vašoj oceni da je Poslovnik ipak povređen.

Ne želim da se izjašnjavamo u danu za glasanje. Nisam zadovoljan vašim objašnjenjem, ali ovo je bruka i sramota ove Narodne skupštine.

Vi obično imate takve konstatacije, ali se s vama ne slažem.

Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: G17 plus, Napred Srbijo, DSS-Vojislav Koštunica, SNS, SRS i Nova Srbija.

Dajem reč narodnom poslaniku Zlati Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pošto smo od vremena naše poslaničke grupe nešto potrošili u načelnoj raspravi, potrudiću se da budem u skladu sa ovim vremenom koje nam je ostalo.
(Predsednik: Imate pet minuta.)
Upravo to ću da ispoštujem, tako da neću govoriti mnogo o zakonima. Mislim da su stručne kolege mnogo toga rekle i vrlo mnogo toga što je značajno i što će ministar svakako uzeti u obzir prilikom usvajanja amandmana, jer zaista je mnogo konstruktivnih amandmana podneto na ove značajne zakone, počevši od terminologije, do samih rešenja u članovima zakona.
Međutim, kako reče moja koleginica Aleksandra Janković, gospodin ministar je već duži niz godina ministar u istom ministarstvu i probleme koje nasleđuje, nasleđuje sam od sebe. Želela bi da ga pitam nešto praktično iz života, a mislim da on sa tim verovatno nije upoznat. Ova informacija će mu dobro doći, ali pre nego što budem konstatovala i iznela ono što imam da kažem, upitala bih ga jedno stručno pitanje u tri slučaja.
U prvom slučaju, da li je lice koje je stradalo u saobraćaju i pri tome mu je implantatom zamenjena kostibija femur i koleno, da li ima telesni nedostatak koji se kvalifikuje kao invaliditet?
Takođe, u drugom slučaju, da li kada je neko ko je stradao na ratištu i takođe mu je implantatom zamenjen femur, koleno i deo tibije, da li ima telesni nedostatak koji se kvalifikuje kao invaliditet?
Treći slučaj, da li je lice koje je obolelo od osteosarkoma i operativnim zahvatom mu je zamenjen deo femura, kolena i tibije, da li ima telesni invaliditet, odnosno telesni nedostatak koji se tako kvalifikuje?
Zašto vas to pitam? Zato što je u pitanju isti telesni nedostatak koji po Pravilniku o telesnim nedostacima stoji upravo tako objašnjen, vrlo detaljno, vrlo korektno. Međutim, imate slučaj da konkretno u Novom Sadu mladić oboleo od osteosarkoma, upravo sa ovakvim telesnim nedostatkom, sa fakulteta biva upućen, da bi to dokazao, u Udruženje studenata invalida, koji ga svojom molbom upućuju kod jedinog lekara čije nalaze priznaju.
A taj ne priznaje nalaze Vojno-medicinske akademije koja ga je lečila, ne priznaju nalaze Instituta Banjice, ne priznaje nalaze Instituta za onkologiju, priznaje samo sebe i kaže – imaš noge, imaš ruke, stopala, glavu, ti za mene nisi invalid, ne postojiš u pravilniku, pravilnik iz 1997. godine, kažu da postoji doduše jedan kasnije izdat, ali taj je u stvari prepisan, ispraća ga bez ikakvog papira, bez ikakvog nalaza.
Naravno, kasnije dolazimo do toga da postoji to vrlo rešeno u pravilniku. Interesuje me da li vi možete da reagujete na takvu vrstu posla, koji je očigledno paralelni svet sa svetom koji vodi Ministarstvo zdravlja?
Moram da vam kažem, pozitivno naravno, da sam u vašem Ministarstvu na ovaj problem dobila odgovor i uputstvo da se mladić pojavi pred regularnom komisijom i sa regularnim nalazima, i da je to u stvari ono što je validno, a da je ovaj postupak potpuno nekorektan i nezakonit. Upozna ću vas i sa imenom lekara i sa svim, ali zaista sada neću da zamaram prisutnu javnost.
U svakom slučaju, treba da znate da neko prima platu u sistemu, platu od budžeta građana, a da ima svoj sistem. Pretpostavljam da mladić, osim svih tih papira i snimaka koje ima, i koje na nesreću dokazuju da zaista u nozi ima metalni implantat koji lekar nije hteo ni da pogleda, nije imao pravi papir koji je trebalo.