Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi tačnog utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. Borislav Pelević i Srđan Spasojević.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača dr Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, prisustvuju i Aleksandra Damjanović-Petrović, pomoćnik ministra, Nebojša Janjić, pomoćnik ministra, Ljilja Stanojević, pomoćnik ministra, Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda, Željka Jurakić, direktor Fonda za zaštitu životne sredine i Svetlana Ristić, samostalni savetnik, koje pozdravljam.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 12-15. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O UREĐENjU PROSTORA I IZGRADNjI, DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU, SOCIJALNOM STANOVANjU I FONDU ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 12, 13, 14, i 15. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe, imaju pravo da govore svaki po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to već niste učinili, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda, odnosno po ovoj tački, predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković – Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Milisav Petronijević – Poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Bojan Mladenović – Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o uređenju prostora i izgradnji, Predlogu zakona o državnom premeru i katastru, Predlogu zakona o socijalnom stanovanju i Predlogu zakona o Fondu za zaštitu životne sredine.
Da li predstavnik predlagača dr Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja želi reč? (Da.) Izvolite.
Da vas obavestim da je gospodin Jovan Nešović ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe G17 plus. Gospodin Mića Rogović, prestavlja poslaničku grupu Napred Srbijo.
Gospođa Milica Vojić-Marković želi da govori o povredi Poslovnika.
Otvaram pretres i dala sam reč gospodinu ministru, ali pre toga gospođa Milica Vojić-Marković.

Hvala, gospođo predsednice, što sam konačno dobila reč da se javim po Poslovniku.
Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 79. stav 2. i stav 3. koji se odnose na rad Odbora. Kao član Odbora za zaštitu životne sredine i ja i moj kolega, Milan Dimitrijević, iz Poslaničke grupe DSS ovog puta smo ponovo onemogućeni da izdvojimo mišljenje na Odboru i da raspravljamo na Odboru o izuzetno važnom zakonu, kao što je formiranje Fonda za zaštitu životne sredine, jer je ovaj zakon stavljen u paket koji ste napravili izuzetno važnih zakona, iako logično nema veze mnogo sa ovim što ste stavili.
Sa druge strane, ovom prilikom nećemo imati prilike ni da komentarišemo ovaj zakon, jer će neki drugi zakoni koji su mnogo važniji iz ove oblasti ovaj zakon pokriti. Jedini način je bio da na Odboru izuzmemo mišljenje i da imamo pravo da ipak kažemo koju reč o tome jer smatramo da je to jako važno.
S druge strane, očekivali smo i od gospodina ministra koji je bio naš kolega i koji razume značaj svega ovoga da podrži Odbor. Taj odbor je bio zakazan u petak. Otkazan je brzo pred sam početak Odbora i ponovo nemamo priliku da o tome komentarišemo ovde.
Naša poslanička prava nam neko oduzima. Nekoliko puta sam ovde govorila, kad su bili u pitanju ekološki zakoni, onog momenta kada se ovde brane amandmani iz te oblasti, tada se istovremeno održava i Odbor za zaštitu životne sredine. Pošto je nemoguće da budete na dva mesta u isto vreme, opet smo bili onemogućeni.
Molim vas, da kao predsednica parlamenta, a volela bih da me čujete, pošto očigledno imate neka druga posla, povedete o tome računa i poslanicima ne možete da uskratite pravo da ono što im je dato ovim poslovnikom na taj način i brane.

U današnjem danu niste konačno dobili reč, nego ste prvi dobili reč, pre bilo koga, u skladu sa Poslovnikom.
Sve vreme sam vas naravno pratila, ali i sugestiju potpredsednice Nataše Jovanović sam morala da primim jer je bila od značaja za rad ovde.
Sigurno da ste u pravu da tela Narodne skupštine treba da funkcionišu i molim poslanike da se odazovu svojim obavezama.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres.
Dajem reč gospodinu ministru, dr Duliću. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi prijatelji, na samom početku želim da pomenem veliku akciju „Očistimo Srbiju“, sa kojom verujem da ste upoznati, a koju je pokrenulo ovo ministarstvo. Da bi ta akcija bila dobro primljena i da bi pripremili osnovu da Srbija postane i ostane čista zemlja, pre samo nekoliko meseci sam imao čast da u ovom domu obrazlažem set od 16 zakona iz oblasti životne sredine.
Danas činimo drugi veliki, rekao bih, i istorijski korak u procesu koji možemo nazvati – velikim spremanjem prostornog razvoja Srbije.
Odmah želim da kažem da se veliko spremanje Srbije ne može svesti na donošenje zakona. Najpre, na nama je obaveza donošenja ogromnog broja podzakonskih akata, koji će detaljno urediti procedure i procese koji od Srbije treba da načine uređenu zemlju.
Tih podzakonskih akata je za prvi paket zakona 188, a za paket zakona koji ćete usvojiti ovih dana preko 60. Ali, promena lica Srbije zahteva mnogo više napora od promene propisa. Najpre i najteže, zahteva poštovanje i sprovođenje zakona, kao i promenu našeg odnosa prema prostoru u kome danas živimo.
Ove dve stvari, poštovanje propisa i odgovorniji odnos prema prostoru koji nas okružuje, jesu stvari koje se u većini uređenih zemalja podrazumevaju. U Srbiji su one među najvećim problemima naše tranzicije.
Srećom mi imamo plan u vezi sa oba ova izazova. Elementi tog plana u vezi sa poštovanjem zakona su sledeći. Naše opredeljenje je da maksimalno pojednostavimo propise i smanjimo teret i troškove poštovanja propisa i za građane i za privredu, i to koliko god je to moguće, a da se ne ugrozi prostor u kome svi mi živimo.
Druga tačka tog plana je da ono što je zakon, odnosno propis, zaista zakon, i da ćemo uporno insistirati na njegovom sprovođenju. Niko ne bi trebalo da sumnja u rešenost ove države da primeni svoje zakone.
Što se tiče odnosa prema životnom prostoru od strane naših građana, treća tačka naše strategije je da tu radimo od osnove, a naša osnova su deca. Mi želimo da sistem vrednosti naše dece odražava činjenicu da je pitanje uređenosti prostora u kome žive pitanje njihove sadašnjosti i njihove budućnosti. Zato obrazovanje i vaspitanje o prostoru, ako već ne počne u porodici, mora početi od najranijeg školskog uzrasta.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam sa nešto više detalja predstavim kako će ovaj paket zakona doprineti tome da Srbija postaje uređena država.
Predlog zakona o uređenju prostora i izgradnji predviđa široke i dalekosežne reforme u ovoj oblasti, koje počivaju na četiri stuba. Insistiranje na pokrivenosti čitave teritorije Srbije planskim dokumentima, uređenje svojinsko-pravnih odnosa na građevinskom zemljištu, jednostavnija procedura izdavanja građevinskih dozvola i efikasniji postupak legalizacije objekata. Nepostojanje planskih dokumenata je izvor arbitrernosti uprave u odlučivanju ko može da gradi u Srbiji, a ko ne. Ta arbitrernost je osnove sve korupcije u sferi građevinarstva.
U vezi sa ovim problemom, Predlog zakona predviđa dvostruku strategiju. S jedne strane, smanjuje se broj obaveznih planskih dokumenata, broj obaveznih prostornih planova je smanjen sa pet na četiri, a broj obaveznih urbanističkih planova je smanjen sa četiri na dva, odnosno tri u izuzetnim situacijama. Kao cilj koji se time želi postići je da se olakšaju obaveze državnim organima, uključujući i lokalnu samoupravu, da ispune obaveze u vezi sa planskim dokumentima.
Drugi pravac obezbeđivanja bolje pokrivenosti teritorije Srbije planskim dokumentima je uvođenje efikasnijih sankcija za one jedinice lokalne samouprave koje ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze. Lokalno rukovodstvo koje nije u stanju da obezbedi donošenje dva obavezna planska dokumenta, nije u stanju da obavi svoju osnovnu dužnost prema lokalnoj samoupravi. Rokovi koje smo predvideli za taj posao su pažljivo odmereni. Oni su realni i izvodljivi.
Zato neće biti opravdanja za ona lokalna rukovodstva koja imaju nameru da se probude za godinu ili dve i da kažu da nema dovoljno vremena ili resursa za donošenje planova. Naprotiv, sa radom na donošenju planova se mora krenuti odmah nakon stupanja zakona na snagu, naročito kada se ima u vidu da će izdavanje građevinskih dozvola biti moguće samo na osnovu planskih dokumenata.
Lokalna samouprava koja ne donese dva obavezna planska dokumenta, a to su prostorni plan jedinice lokalne samouprave i plan generalne regulacije u roku od 18, odnosno 24 meseca, neće biti u mogućnosti da izdaje ni lokacijske, ni građevinske dozvole.
Drugi stub reformi se tiče uređenja svojinsko-pravnih odnosa na građevinskom zemljištu. Ovim predlogom zakonom se predviđa jedna duboka i dalekosežna reforma u toj oblasti. Najvažnija novina je stvaranje uslova za sprovođenje odredbe novog Ustava, prema kojoj građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine.
Ovim predlogom zakona se nosiocima prava korišćenja i prava dugogodišnjeg zakupa omogućava konverzija tog prava u pravo svojine. Pri tome se predviđa da će raniji sopstvenici nacionalizovane imovine dobiti pravo svojine na građevinskom zemljištu na kome sada imaju pravo korišćenja bez naknade.
S druge strane, oni koji su pravo korišćenje građevinskog zemljišta stekli kroz procese privatizacije će za ovu konverziju morati da plate naknadu. Ovim predlogom je predviđeno da se iznos naknade utvrđuje na osnovu jedinog pravičnog kriterijuma, na osnovu razlike između tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i cene koja je plaćena za njegovo pribavljanje. Siguran sam da nije moguće predložiti model konverzije koji bi bio pravičniji i sprovodljiviji od ovog datog u Predlogu zakona koji je danas pred vama.
Treći stub reformi koje donosi ovaj zakon je pojednostavljivanje procedure izdavanja građevinskih dozvola. Na referentnoj listi Svetske banke, koja poredi kvalitet pravnog okvira za privređivanje u svetu, Srbija je na 94. mestu među 181 ekonomijom sveta. To mesto nije dobro i mora da se promeni.
Ali, činjenica da je Srbija na nedopustivom 171. mestu kada je u pitanju dobijanje građevinskih dozvola je alarm koji nas je pozvao na duboko reformisanje ove procedure i stavljanje na listu racionalnih prioriteta.
Jednostavnije procedure za dobijanje građevinskih dozvola imaju dve važne svrhe. Prva je da se unapredi konkurentnost privrednog okruženja u Srbiji, a druga svrha je da se smanje troškovi i vreme čekanja na građevinsku dozvolu i da time praksa nelegalne gradnje prestane da biva pravilo i da postane društveno neprihvatljiva anomalija.
Ubrzanje procesa izgradnje objekata će biti obezbeđeno na sledeći način: povećanjem broja objekata za koje se ne izdaje građevinska dozvola, pravljenjem razlike u obimu tehničke dokumentacije prema vrsti objekta, ukidanjem jedne faze u dobijanju akata potrebnih za izgradnju, tako što će se građevinska dozvola izdavati po dobijanju lokacijske dozvole, pri čemu se prilaže samo glavni projekat, što dovodi do duplo kraćeg vremena dobijanja građevinske dozvole i manje cene za izradu projekta, prenosivošću građevinske dozvole i većom odgovornošću svih učesnika u postupku, pri čemu su odgovorni projektant i vršilac tehničke kontrole podložni krivičnoj odgovornosti, ako overe glavni projekat koji je urađen suprotno pravilima građenja iz lokacijske dozvole.
Poslednji, četvrti stub novog zakona je postupak legalizacije. Legalizacija objekata je važan cilj ovog zakona i oni koji imaju objekte koji tek treba da se legalizuju od njega mogu dosta da očekuju. Ako se u Srbiji broj nelegalno izgrađenih objekata procenjuje na oko milion, neće biti da su svi ti građani, sa svojim porodicama i prijateljima koji su im pomagali u gradnji, kriminalci. Pre će biti da je sistem bio takav da je građane terao u kršenje zakona ako žele da obezbede krov nad glavom za svoje porodice.
Ovaj zakon će urediti legalizaciju objekata na mnogo efikasniji način nego što je to sada slučaj. Namera ovog ministarstva je da legalizacija bude masovna i pravedna, pri čemu masovna znači da će svi objekti za koje postoji mogućnost biti legalizovani sa minimumom dokumentacije. Pravedna legalizacija znači da će postojati razlike u visini naknade između objekata građenih za sopstvene potrebe i objekata koji su građeni za tržište. Imperativ je okončanje svih postupaka legalizacije za dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, sadašnje stanje u građevinarstvu nas sve mnogo košta. Zbog nepostojanja planskih dokumenata, nerešenih svojinskih odnosa na građevinskom zemljištu i dugotrajnosti izdavanja građevinskih dozvola, uz veliki stepen korupcije, naši građani i država Srbija plaćaju veliku cenu.
Mladi koji planiraju da kupe stan plaćaju cenu kvadrata koja je, zbog raznih monopola i uračunatih troškova korupcije, veća nego u većini evropskih zemalja. Građani koji žele da izgrade svoje krov nad glavom suočeni su sa procedurom za koju ne mogu ni da pretpostave koliko će dugo trajati. Investitori koji razmatraju da ulože u Srbiju prvo što čuju je da ne mogu da steknu svojinu na zemljištu, već samo pravo zakupa.
Svakim danom u produžetku ovakvog sistema, troškovi i gubici se gomilaju, a privredni oporavak se usporava i odlaže. Svako od nas treba da doprinese da Srbija iz ekonomske krize izađe konkurentnija, kao odredište za investiranje, nego što je u krizu ušla i sa pravnim okvirom koji će građanima omogućiti da brže i efikasnije i jeftinije gradi. Ovaj zakon je jedan od najvažnijih koraka da se to postigne.
Sledeći akt, koji imam čast da vam obrazložim, jeste Predlog zakona o socijalnom stanovanju. Opredeljenje Vlade Republike Srbije je da stvori uslove za dinamičan privredni rast i evropske integracije, ali da pri tome kao jedna socijalno odgovorna Vlada ne zaboravi one koji bi bez podrške države bili osuđeni na hronično siromaštvo i život ispod granice ljudskog dostojanstva.
Imajući to u vidu, posle gotovo 20 godina potpune neaktivnosti, država se ovim zakonom ponovo vraća u sektor socijalnog stanovanja. Brojni su razlozi za donošenje zakona o socijalnom stanovanju, a najopštiji se može reći da oblast socijalnog stanovanja gotovo u potpunosti zakonski neregulisana, kao i da su promene koje su se desile u fiskalnom zakonodavstvu značajno pogoršale uslove za razvoj ovog sektora, ukinuvši izvore finansiranja socijalnog stanovanja.
Takođe, prema zakonima koji regulišu poslove lokalnih samouprava, pokretanje stambenih programa je uglavnom preneto u njihovu nadležnost, ali bez predviđanja realnih izvora sredstava za ispunjenje ovih zadataka.
Ovo za posledicu ima nastavak nerešavanja socijalnih stambenih potreba i nagomilavanje problema. Zajedno sa opštim padom životnog standarda, stambene potrebe su se značajno uvećavale upravo u onom delu stanovništva kojem je potrebna podrška u rešavanju stambenog pitanja.
Svrha zakona je da se obezbede uslovi za održivi razvoj socijalnog stanovanja odnosno da se pronađu odgovarajući načini rešavanja stambenih pitanja domaćinstava koja ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima.
Ovim se zakonom pre svega uspostavljaju osnovi, institucionalni preduslovi i strateški okvir za razvoj sistema socijalnog stanovanja u Republici Srbiji radi efikasnijeg rešavanja stambenih pitanja te kategorije stanovništva.
Nacionalna strategija socijalnog stanovanja treba da definiše glavne ciljeve socijalno-stambene politike Vlade, kao i odgovarajuće mere i prioritete za postizanje ovih ciljeva. Ona će predstavljati okvir za donošenje konkretnih programa na osnovu kojih će se usvajati finansijski plan i animirati različiti izvori finansiranja. Ovakav programski način finansiranja obezbeđuju dobru sagledivost i prilagodljivost, kao i mogućnost kontrole, što je posebno važno za funkcionisanje ovoga sistema.
Lokalne stambene strategije će utvrditi lokalne socijalne stambene potrebe i zainteresovanost opština za rešenje stambenih problema. Stambeni programi koji proističu iz lokalnih strategija predstavljaće osnov za izdavanje finansijskih sredstava za te potrebe u lokalnom budžetu, ali takođe i za dobijanje dopunskih sredstava sa republičkog nivoa za njihovu realizaciju, što će zavisiti od toga u kojoj meri su uklopljeni u nacionalne prioritete.
Važno je reći da će korisnici prava na socijalno stanovanje biti definisani ovim zakonom, a prema sledećim merilima reda prvenstva – stambeni status, visina primanja, zdravstveno stanje, invalidnost, telesno oštećenje i broj članova domaćinstva.
Sledeći akt koji predlažemo Narodnoj skupštini kao deo paketa propisa, koji imaju za cilj veliko spremanje prostornog razvoja Srbije jeste – Predlog zakona o državnom premeru i katastru.
U susret evropskim integracijama, Srbija je u prilici da usvoji jedan moderan evropski zakon o državnom premeru i katastru, koji donosi savremena rešenja i koji je u potpunosti usaglašen sa svim evropskim standardima u ovoj oblasti.
Važeći Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti primenjuje se već 15 godina. U međuvremenu su se desile značajne tehnološke i druge promene sa jedne strane, dok su sa druge strane sve izraženiji zahtevi privrede i građana za većom efikasnošću katastarskog sistema.
Novi Zakon o državnom premeru i katastru sadrži u sebi norme koje će odgovoriti novim savremenim izazovima i kojima se otklanjaju svi uočeni nedostaci u dosadašnjoj primeni postojećeg zakona. Zakonom će se povećati sigurnost, tačnost i transparentnost svih evidencija koja vodi Republički geodetski zavod, a posebno upisa nepokretnosti i stvarnih prava nad njima u katastar nepokretnosti.
Ovim zakonom je državni premer dobio svoje puno značenje i svoju evropsku dimenziju kroz novu klasifikaciju. Novi katastarski premeri će se realizovati u cilju osnivanja katastarske nepokretnosti, posebno na područjima sa starim državnim premerima izvršenim još krajem 19. veka i time će Srbija dobiti ažurnu i savremenu katastarsku evidenciju.
Ovim zakonom je na savremen način uređena oblast topografskog premera i kartografske delatnosti u Srbiji. Data rešenja su prilagođena tehničko-tehnološkim dostignućima u ovoj oblasti i usaglašena sa evropskim standardima.
Usklađivanjem zakona sa pravnim sistemom Republike Srbije definisana je nadležnost Republičkog geodetskog zavoda kao civilne institucije nad premerom državne granice i vođenje registra državnih granica. Katastar nepokretnosti je do sada osnovan, odnosno izrađen na 82% teritorije Srbije, odnosno u 89% katastarskih opština u Republici Srbiji.
Kako bi se ovaj posao uspešno realizovao u celini do kraja 2010. godine, novi zakon omogućuje brže osnivanje katastra nepokretnosti, kroz pojednostavljenje katastarskih procedura, mogućnosti izrade katastra nepokretnosti po pojedinačnom zahtevu vlasnika, kao i primenom i uvođenjem novih informacionih tehnologija.
Zakonom se uvodi i novi državni referentni sistem koji obezbeđuje veoma precizno pozicioniranje parcela, objekata, vodova, topografskih detalja u prostoru, sa tačnošću od nekoliko centimetara, zahvaljujući primeni globalnih navigacionih satelitskih sistema. Ovaj sistem koristiće u najvećoj meri privatne geodetske organizacije, čime će vreme potrebno za geodetska merenja na terenu, na primer snimanje novoizgrađenog objekta, biti višestruko kraće, a samo merenje će biti mnogo tačnije.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam obrazložim i - Predlog zakona o fondu zaštite životne sredine, od koga očekujem da postane jedan od najaktivnijih činilaca postizanja cilja koji sam saopštio na početku ovog obraćanja, a to je – veliko spremanje prostornog razvoja Srbije.
Prema jednom od pregleda stanja životne sredine UN, Vlada bi trebalo da revidira kratkoročne i srednjoročne budžetske planove u pogledu raspodele sredstava zaštite životne sredine. Cilj je da se osigura da se adekvatan deo javnih prihoda usmeri Ministarstvu za zaštitu životne sredine, kao i Fondu za zaštitu životne sredine, kao i da se Fond za zaštitu životne sredine ojača ljudskim i finansijskim resursima.
Fond za zaštitu životne sredine osnovan je Zakonom o zaštiti životne sredine radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici. Njegovo osnivanje je u skladu sa svim preporukama koje smo dobili od adekvatnih međunarodnih institucija. Iskustava zemalja u tranziciji pokazuju da je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine omogućilo prikupljanje značajnih sredstava i delovalo kao katalizator za važna ulaganja, kroz odobravanje povoljnih kredita i bespovratnih sredstava za investiranje u zaštitu životne sredine.
U ovim zemljama je poslovanje Fonda uređeno posebnim zakonom i mi sledimo tu praksu. Ovim predlogom zakonom se uređuje funkcionisanje Fonda po novim osnovama, s obzirom da su setom zakona iz oblasti zaštite životne sredine utvrđeni novi prihodi, a samim tim i nove nadležnosti Fonda. S tim u vezi javila se potreba za novim konceptom funkcionisanja, odnosno organizacije poslova iz oblasti otpada i ambalaže, ribarstva, kao i u drugim oblastima.
Predlogom zakona se ostvaruju opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno pravilna primena ustanovljenih načela – integracije politike zaštite i unapređivanja životne i ekonomske politike i primena ekonomskih instrumenata i drugih mera kojima se unapređuje kvalitet životne sredine; obezbeđuje se primena principa – zagađivač plaća, u skladu sa standardima EU i preporukama relevantnih međunarodnih organizacija. Time se politika životne sredine usmerava na izvore zagađenja i otvara mogućnost primene ekonomskih instrumenata i drugih mera kojima se unapređuje kvalitet životne sredine.
To treba da dovede do povećanja nivoa investiranja u životnu sredinu radi pokrivanja troškova za rad, održavanje, modernizaciju i proširenje postojeće infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine i tehnologije za smanjenje zagađenja.
Ovim zakonom se uvode novi mehanizma korišćenja sredstava Fonda, kroz podsticajne mere čije se uvođenje planira setom zakona iz oblasti životne sredine. Predviđena je i mogućnost iniciranja i samostalnog upravljanja projektima od strane Fonda, u cilju efikasnijeg reagovanja na prisutne probleme u životnoj sredini. Uvode se novi instrumenti finansiranja koji odgovaraju potrebama savremene ekonomije, kao i nove nadležnosti Fonda, kao što je pružanje usluga iz delokruga svoga rada.
Kao jedna od mera racionalizacije poslovanja u trenutnim uslovima predlaže se smanjivanje upravljačkog aparata. Broj članova upravnog odbora se smanjuje sa sedam na pet, a nadzorni odbor se ukida, jer Ministarstvo vrši nadzor nad radom.
Dame i gospodo, uz zahvalnost na pažnji koju ste posvetili ovom setu zakona od dugoročnog značaja za razvoj naše zemlje i posebnu zahvalnost za amandmane koje ste podneli, od kojih mnoge smatramo ne samo prihvatljivim već i veoma korisnim, želimo da vas pozovemo da glasate za zakone koji su vam predloženi.

Da vas obavestim da će predstavnik po ovim tačkama LDP biti gospođa Judita Popović, kao i da podsetim, u petak sam to obaveštenje dala – da ćemo u direktnom prenosu biti do 18.00 časova.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Prijavite se.
Gospodin Meho Omerović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre Duliću, iskoristiću svoje pravo i u svojstvu predsednika Odbora za rad boračka i socijalna pitanja govoriću samo o jednom od četiri zakona, koja smo objedinili po današnjoj načelnoj raspravi, a to je zakon o socijalnom stanovanju.
Pre svega, želeo bih da istaknem činjenicu da je ovaj sektor, sektor socijalnog stanovanja, do sada u potpunosti bio zakonski ne regulisan. To uvažena gospoda iz Ministarstva jako dobro znaju. Tu leži, rekao bih, i osnovni razlog za donošenje ovog zakona.
Promene u fiskalnoj zakonodavstvu su značajno pogoršale uslove za razvoj ovog sektora, jer su skoro ukinuti svi izvori finansiranja za socijalne stanove.
Treće, u zakonima kojima se regulišu delatnosti lokalnih samouprava, pokretanje stambenih programa je uglavnom preneto u njihovu nadležnost, ali bez realno predviđenih izvora sredstava da bi se ovaj jako važan zadatak i ispunio. To je samo, nažalost, povećalo broj onih koji ne mogu da reše socijalne i stambene potrebe. Ekonomska kriza i opšti pad životnog standarda su dodatno doveli do toga da se značajno uvećaju ove potrebe i to u onom delu stanovništva kojima je potrebna podrška u rešavanju stambenih problema.
Srbija je zemlja sa visokim procentom siromašnih ljudi, čija primanja su jedva dovoljna za hranu, za lekove i kiriju za stanovanje, i to najčešće u najgorim mogućim i neuslovnim smeštajima. Da ne pominjem ovom prilikom romsku populaciju koja je u nehigijenskim naseljima, koja nisu legalizovana, što povlači, kao što znamo, čitav niz problema i muka. Ovi ljudi najčešće nemaju čak ni prijavu prebivališta, nemaju lične karte, do skora nisu imali ni zdravstveno osiguranje.
Osobe sa invaliditetom, kojima je sigurno najteže, pored toga što zbog malih primanja stanuju u neuslovnim stanovima, najčešće nisu u mogućnosti da se sami o sebi staraju na način kako to rade zdravi ljudi, koji mogu sami da ustanu, da se okupaju, da se obuku, da izađu do prodavnice, skuvaju ručak ili večeru itd.
Svi ovi ljudi, uvažene dame i poštovane kolege poslanici, duboko su svesni svoje muke i nesreće i svakoga dana žive sa tim saznanjima, nažalost, da su diskriminisani, odbačeni, napušteni, da je život negde drugde i tako se u principu i završavaju njihovi životi.
Država je dužna da vodi računa o socijalnoj pravde, o zabrani diskriminacije, o ljudskom dostojanstvu, o pravima deteta, ali i o stvaranju uslova za dužnosti roditelja u pogledu vaspitanja i obrazovanja svoje dece. Država je, takođe, dužna da vodi računa o zdravlju ljudi i socijalnoj zaštiti, koje su narušene u lošim ili ne postojećim uslovima stanovanja. Zbog toga je ovaj zakon potreban, kako bi pomogli porodici, ali i pojedincu, da reše problem stanovanja, jer nisu sami u mogućnosti da obezbede stan po tržišnim uslovima.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podržava ovaj koncept zakona, ali je preduslov za njegovu realizaciju i realizaciju celog projekta donošenje nacionalne strategije i strategije jedinica lokalne samouprave, kao dugoročnih, kratkoročnih i godišnjih programa, ali i četiri podzakonska akta.
Istakao bih ovom prilikom ogromnu i nesebičnu pomoć koju smo dobili od predstavnika nevladinih organizacija, Grupe 484, Programa za urbani razvoj, kao i Zaštitnika građana, gospodina Saše Jankovića. Od 24. aprila ove godine i okruglog stola koji je napravljen na temu razvoja socijalnog stanovanja, članovi odbora su sa predstavnicima ministarstva radili na promovisanju, ali i na unapređenju i poboljšanju samog teksta zakona koji je danas na dnevnom redu.
Podnet je 61 amandman. O njima ćemo, naravno, voditi raspravu kada budemo raspravljali u pojedinostima, ali smo već dobili uveravanja od predstavnika ministarstava, odnosno predlagača, da će dobar deo tih amandmana biti prihvaćen.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, hteo bih vašu pažnju da zadržim na, po meni, najvažnijem delu ovog zakona, a to su kriterijumi za ostvarivanje reda prvenstva i da skrenem pažnju na jedan problem, to je problem uske i birokratske svesti pojedinih ljudi koji sprovode postupak raspodele socijalnih stanova ili razrađuju kriterijume za njihovu dodelu.
Navešću vam samo jedan primer. Na prošlom konkursu za raspodelu stanova u gradu Beogradu 2007. godine sugrađanka po imenu Ljiljana Ignjatović, koja je težak invalid, distrofičar, nepokretna je i u invalidskim kolicima, praktično je diskvalifikovana jer nije imala potrebu o prebivalištu iz Ministarstva unutrašnjih poslova, najmanje pet godina, što je bio uslov konkursa. Reč je o ženi koja je izbeglica, koja je pored izbegličke legitimacije priložila i potvrdu da je u periodu od 1995. do 2005. godine prebivala kao izbeglica u hotelu "Hiljadu ruža" u blizini Beograda.
Ta ista žena 2005. godine je dobila državljanstvo Republike Srbije, što znači da je MUP priznalo da je u tom periodu od 1995. do 2005. godine imala prebivalište u Srbiji. Ali, rekli su činovnici da formalno to nije potvrda o prebivalištu iz MUP i sve drugo njih ne interesuje.
Dakle, ono što hoću da kažem, uvažene dame i gospodo kolege poslanici, važno je da mi donesemo dobar zakona, ali je još važnije kako će se ovi kriterijumi, gospodine ministre, podzakonskim aktima razraditi, kako i tako da budu primenljivi na što širu populaciju socijalno ugroženih ljudi, da ne bi bili na štetu ljudi zbog kojih se konkurs i raspisuje, i koji bi po svemu kao invalidna lica morali imati prioritet kao posebno unesrećena grupa ljudi.
Moje mišljenje je, obratiću se lično i direktno ministru Oliveru Duliću, da i svaka druga raspodela stanova u državnom sektoru mora da se obustavi, pre svega mislim na uredbu Vlade Republike Srbije o dodeli stanova izabranim, postavljenim licima i drugim zaposlenima u državnim organima. Svako ko nije socijalno ugrožen mora stan da pribavi na tržištu, samo tako ćemo pokazati i dokazati da smo socijalno odgovorna i pravedna država.
Na samom kraju želeo bih da napomenem da je prilikom definisanja politike i strategije socijalnog stanovanja neophodno da se uspostavi i veza sa tom problematikom na regionalnom nivou, odnosno sa prostornim razvojem države Srbije.
Izrazito neravnomeran regionalni razvoj i ugrožena demografska slika Srbije mogu da budu unapređeni samo pažljivom strategijom socijalnog stanovanja, ali nažalost mogu biti i dodatno pogoršani, ukoliko bi se nepažljivom politikom socijalnog stanovanja na regionalnom nivou još više povećala privlačnost razvijenih i urbanih centara, pogotovo grada Beograda.
Upravo zato je potrebno da strategija socijalnog stanovanja postane deo šire razvojne koncepcije i da bude usaglašena sa strategijom regionalnog, odnosno prostornog razvoja države Srbije. Ovaj zakon mislim da je dobra osnova za to.

Da li želi reč narodni poslanik Bojan Mladenović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče samog zakona o uređenju prostora i izgradnji, prva manjkavost ovog zakona jeste i sam naziv ovog zakona. Smatram da je daleko bolji bio naziv prethodnog zakona, a to je Zakon o planiranju i izgradnji. Svi prostorni planeri su složni da reč "planiranje" nije trebalo da se izbriše iz naslova ovog zakona.
Što se tiče Prostornog plana Republike Srbije, smatram da je on izuzetno bitan za sve građane Srbije, kao i za Republiku Srbiju. U ovom zakonu nije ograničeno na koliko godina se on mora donositi, pa je SRS predložila amandman da se to ograniči na najviše 25 godina, da ne dođemo u situaciju da se prostorni plan Republike Srbije donese za period od 50 ili 70 godina, što je izuzetno veliki rok.
Što se tiče prostornog plana jedinica lokalne samouprave, stoji da sadrži naročito delove teritorije za koju je predviđena izrada urbanističkog plana i urbanističkog projekta. Smatram da ovde ne treba da stoji - urbanističkog projekta, jer na nivou i razmeri u kojoj se radi prostorni plan jedinice lokalne samouprave, od jedan prema 25 do jedan prema 50.000, nije moguće predvideti ni prostorno odrediti delove teritorije za koje treba da se uradi urbanistički projekat koji se radi u razmeri od jedan prema 500.000.
Takođe, u ovom zakonu imamo više grešaka, imamo da se u članovima 20. i 22. već definisan sadržaj ponovo ponavlja u članu 29. Takođe, ono što smatram izuzetno bitnim jeste da se za prostorni plan jedinice lokalne samouprave i generalni urbanistički plan, kako ovde stoji, pribavlja prethodna saglasnost pre upućivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Smatram da je potpuno nepotrebno da se daje saglasnost na planski dokument koji usvaja organ u skladu sa svojim nadležnostima. Saglasnost otvara mogućnost zloupotrebe položaja, odugovlačenja procedure i otvara mogućnost korupcije.
Ne bi trebalo da pojedinac, makar on bio i ministar, odlučuje o dokumentima koje usvajaju nadležni organi, pogotovo što postoje drugi dokumenti za kontrolu zakonitosti, izradu planova, kao što su komisije za planove, urbanistički inspektor, planski dokumenti višeg reda itd. Pogotovo, znamo u Srbiji šta se sve dešava i da postoji mogućnost da ministar iz jedne partije neće hteti da da saglasnost na jedan od planova opštine zato što je tamo na vlasti potpuno druga politička opcija.
Takođe, smatram da su oštećeni prostorni planeri u članu 38, gde stoji da odgovorni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, a zašto ne od četiri godine? Zašto diplomirani prostorni planeri koji su završili fakultet pre 15 godina ili 20 godina ne mogu, kao i do sada, da budu odgovorni urbanisti, zašto im se uskraćuje ovo pravo?
Takođe, ovde stoji u zakonu da neizgrađeno građevinsko zemljište, između ostalog, može biti ono na kojem se nalaze izgrađeni objekti suprotno zakonu i zemljište na kome su izgrađeni samo objekti privremenog karaktera.
Smatram da je ova definicija potpuno pogrešna, da neizgrađeno građevinsko zemljište može biti samo ono na kome apsolutno nema nikakvih objekata.
Dalje, što se tiče tehničkog pregleda objekta koji se vrši po završetku izgradnje objekta, ne stoji u zakonu koliki je rok izvršenja tog tehničkog pregleda. Mi smo predložili da to bude 30 dana, jer smatramo da je izuzetno bitno da ne dođe do odugovlačenja izvršenja tog tehničkog pregleda kad je već objekat završen.
Smatramo da ovaj zakon ima puno manjkavosti i zbog toga je SRS predložila veliki broj amandmana. Nadam se da će vladajuća većina veliki broj amandmana usvojiti i da će time poboljšati ovaj zakon o planiranju i uređenju prostora i izgradnji.

Da li narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandar Pejčić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, žele reč? Gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana gospođo predsednice, poslanička grupa NS ne može da podrži predložene zakone.
Neću se mnogo baviti samom analizom zakona, ali jedan od motiva koji je opravdan i koji nas je opredelio da ne podržimo ovaj set zakona je svakako veliki broj građana koji se obratio našoj poslaničkoj grupi, pre svega pismima, tražeći da se ne podrže ovi zakoni i jasno obrazlažući zašto ih ne treba podržati.
Pročitaću samo jedno pismo koje je stiglo iz grada iz kog dolazim, iz Sombora, porodice Šišković, pa da jednostavno bude ilustrovana ova naša odluka da ne podržimo ovaj set zakona.
"Obraćam vam se u ime naše porodice sa zahtevom da nam se vrati komunističkim nasiljem oduzeto građevinsko zemljište. Da bi se zemljište moglo vratiti bez troškova za budžet, neophodno je sprečiti da se ovo zemljište Vladinim Predlogom zakona o uređenju prostora i izgradnji dogovorom poklanja ovlašćenim pojedincima, tajkunima. Za razliku od stanova i pojedinih poslovnih prostorija koji su promenili vlasnike, oduzeto građevinsko zemljište je i danas u državnoj svojini i može se vratiti u svojinu naše porodice i ostalih porodica koje su opljačkane na isti način.
Najveći deo građevinskog zemljišta niko ne potražuje i ono će ostati na slobodnom raspolaganju državi, odnosno opštinama. Preostalo građevinsko zemljište koje ne potražuju vlasnici prioritetno mora poslužiti kao naknada za davanje u svojinu licima kojima se ne može vratiti zemljište, slučajevi kada se njihovo zemljište koristi za javne namene i u javnoj je upotrebi, ulice, trgovi, trotoari, parkovi ili slično.
Zbog toga je neophodno i to zemljište zaštiti od bilo kakvog direktnog ili indirektnog opterećenja, do okončanja sprovođenja zakona o restituciji. Vladin Predlog zakona o uređenju prostora i izgradnji ne sadrži ovu zaštitu, već naprotiv iz kriminalnih i koruptivnih razloga omogućava ekstremno neosnovano bogaćenje povlašćenih pojedinaca na štetu svih građana Srbije.
Ovaj predlog u obliku kako je predložen dominantno predstavlja servisnu uslugu sprezi kriminala, politike, pravosuđa i tzv. privrednika. Ovim nacrtom nije predviđena ni restitucija građevinskog zemljišta za lica koja su, shodno Zakonu o rehabilitaciji rehabilitovana, na koji problem je Narodnu skupštinu upozorio u martu 2009. godine Ustavni sud Srbije.
Cilj ove dobro organizovane kriminalne grupe je neskriveno da privatnu imovinu građana, koja je prisilno oduzeta od građana, uz korupciju pretvori u privatnu svojinu nekolicine povlašćenih i podobnih građana, kao i u postojećem postupku tzv. privatizacije društvene imovine.
Iz svega iznetog, zakon o uređenju prostora i izgradnji morao bi biti predložen, usvojen nakon ili najranije istovremeno sa zakonom o restituciji i uz izmene koje moraju obezbediti efikasnu zaštitu prijavljenog i potraživanog građevinskog zemljišta.
Molimo da se predstavnici vaše poslaničke grupe i vi lično, neprihvatanjem ove tačke prilikom utvrđivanja dnevnog reda na narednom vanrednom zasedanju, usprotivite ovoj kriminalnoj i za građane Srbije pogubnoj sprezi zločinaca.
Podnošenje i prihvatanje amandman koji bi na efikasan način omogućili zaštitu i potom naturalnu restituciju potraživanog građevinskog zemljišta i sprečili neosnovano bogaćenje povlašćenih pojedinaca na štetu građana Srbije, učinili bi ovaj predlog prihvatljivim. S poštovanjem, porodica Šišković iz Sombora".