Čudim se zašto gospodin ministar zamera da ovde postoje neki koji kritikuju i koji stalno kritikuju. Slučajno sam pripadnik opozicije i opozicija ima jedan jedini zadatak, da kritikuje. Znači, dobra opozicija isključivo kritikuje.
Čudim se, kada vi stalno, evo sada ko dodola počnete mantru ko je nekad bio i šta je bio, kako je bilo sve strašno, kako je sada super dobro i kako su neki bili ministri u prošlim vremenima.
Ako imate tu potrebu, okrenite se malo više iza leđa, pa se sa svojim koalicionim partnerima izjadajte lepo i kažite im šta imate.
Vi ovde odgovarate za dela koja činite otkad ste vi na vlasti. Mi pričamo o događajima koji se sada nama događaju i to je čitava suština. Ta priča je stvarno već izanđala i nema potreba da je u Skupštini pričate poslanicima.
Malo ste poskakivali, ne znam zbog čega, nešto ste bili uzbuđeni. Nema potrebe da budete uzbuđeni. Jeste, videlo se. Pušačima ste zapretili kako ih crni dani čekaju po hodnicima. Ne treba to da radite vi, ne treba vi tako da radite kad smo mi poslanici u pitanju.
Znači, samo hoću da kažem da gospodin ministar bi bolje uradio kada bi dolazio na sednice Odbora za zdravlje. Odbor za zdravlje imao je 16 sednica. Gospodin ministar je bio na dve. To je nešto što je zabrinjavajuće, daleko više nego ako neko iz opozicije kritikuje. Po meni, možda se nećemo složiti, al' ajde da idemo dalje.
Pitanje je - zašto ministar ne dolazi na sednice Odbora? To bi bilo interesantno čuti. Onda kada neko kaže - nemojte, ljudi, da krivo reči stavljate neke koje ne znače to što ste vi mislili da znače, nedobitnost, onda je to neka crna kritika. Nije. To je objektivna, realna i konstruktivna kritika.
Vi možete da kažete - nije tačno, nedobitnost znači nešto drugo, to što sam mislio. Onda ste vi u pravu. Ali, vi ne vodite takvu raspravu. Vi vodite raspravu šta je bilo ranije, vi vodite u vašim objašnjenjima, prepisujete članove zakona jednostavno, tumačite prepisivanjem istih činjenica i onda nam kažete - zašto hitno, u cilju što hitnijeg stvaranja uslova za obezbeđivanje visokog nivoa zdravstvene zaštite građana. Čekajte, spustite se na zemlju. Ovo je Srbija.
Vi ste videli, sami vaši službenici u Batutu su napisali da vam je opšta smrtnost od 2002. do 2006. godine za 1,6% otišla gore. To je fakat, to nije crna kritika. Vi to ne želite da znate. Vi to morate da znate ako ste jedan ministar zdravlja. To interesuje i nas narodne poslanike, koji nemamo tako odgovornu funkciju kao što vi imate. To interesuje i građane Srbije. To nije kritika, to je realnost, ali crna realnost, stvarno.
Naravno, kada su bile sankcije i kada je bio rat da su neke stvari bile loše i da su krenule nizbrdo. Od 2000. godine imate kredite, imate međunarodnu zajednicu, imate tendere i rezultati su 1,6% gore smrtnost, a nerazvijene zemlje sveta i srednje razvijene uspevaju da stabilizuju opštu smrtnost. Kojim merama?
Ovim za koje vi samo se deklarativno zalažete, promocijom zdravlja i prevencijom bolesti. Čitav svet raspravlja danas o ekonomskoj krizi i šta uraditi u zdravstvu u uslovima ekonomske krize. Vi putujete po svetu, kažete držite predavanja, ali to nije tema za srpski parlament.
Ovde nema krize, naravno da nema za vas. To je jedna autističnost neverovatna, kada u ovom parlamentu mi ne raspravljamo o tim vitalnim problemima sistema kome ste vi na čelu.
Da se manem sada ove rasprave, to je zaludna rasprava sigurno. Da se mi još malo pozabavimo ovim zakonima. Nema zlonamernosti, uložili smo razmišljajući za svaki zakon po 20-ak amandmana. Mi smo konsultovali stručnjake, nismo pametni da se znamo, vrhunske stručnjake koje Srbija ima, zajedno sa njima smo ove amandmane formulisali.
Vi ne negirate, naravno, ono što mi kažemo, ali kvalifikujete. Sve ono što sam rekao kao zamerku nijednim odgovorom niste opovrgli, a držite lekciju. Spustite se na zemlju. Ministar znate šta znači?
Sada, ako krenemo od ovog zakona, mučenog, za transfuziju krvi i delatnosti, koliko je tu para otišlo na projekte? Krenuo je 2002. godine projekat, pet miliona evra, pa onda još dva miliona evra, pa onda, ako pogledate šta su ciljevi i dokle smo stigli, nećete imati baš prelepu i optimističku sliku kako nam je sve dobro, kako smo imali u 2006. godini najviše davalaštvo. Ne verujem, tvrdim da smo najveće davalaštvo imali u ratnim uslovima 1999. godine i da je tada ono iznosilo 2,9%.
Na Odboru za zdravlje raspravljamo o problemima transfuzije i kaže nama direktorka, gospođa Drašković, kako je sad super situacija, a na istom sajtu vidimo da procenti ne odgovaraju nekoj sjajnoj situaciji. Srbija treba da ima 4% obuhvata davalaštvom da bi svoje potrebe zadovoljila.
Slavodobitno ste rekli – imali smo najveće u 2006. godini davalaštvo, a 6. juna „Politika“ i sve agencije objavljuju izveštaj agencijski - u Beogradu krvi za jedan i po dan. Pročitajte novine, pa ćete videti. Jeste, kazaće se, to je letnja nestašica, ovo, ono, ali to je naš problem.
Ako mi gledamo šta je sve trebalo da iznedri ta reforma transfuziološke službe i ti projekti, u tim projektima kada je potrošeno pet miliona evra kupovali ste aparate koji se daju gratis da bi se koristile hemikalije, kupovali ste u isto vreme iz budžetskih sredstava aparate. Papire imamo, oni stoje.
Vi ćete to nazvati destruktivnom kritikom, možda u odnosu na vas, ali to su fakta i činjenice. Kazali ste – agencija će biti osnovana za probleme transfuzije, biće možda pridodata agenciji za lekove. Šta ste od toga uradili?
Da ne ulazimo u ono što vi uopšte ne uvažavate, dobrovoljne davaoce krvi. Evo, preda mnom pisma dve organizacije humanitarnog udruženja dobrovoljnih davalaca krvi, ti pišu i po inostranstvu, nažalost, pišu i evropskim funkcionerima.
Imamo Savez dobrovoljnih davalaca krvi Republike Srbije, koji kaže da ima 10.000 članova. Da vam ne čitam šta oni nama pišu, pišu oni to i vama. Evo, samo par njihovih stavova za ovaj vaš zakon, da ne bude to zla namera jednog zlog čoveka, opijenog mržnjom – nacrt zakona ne definiše obezbeđivanje strateških rezervi krvi i proizvoda iz krvi, već sprečava stručno metodološko uputstvo.
Tačno, zakon više nalikuje stručnom i metodološkom uputstvu. Iz ovog zakona treba da proistekne ili da proizađe 20 podzakonskih akata. Šta ste pisali zakon? Što je nekompletan, pa ne obuhvata ni sve ono što treba da obuhvati jedan zakon, o tome da ne pričamo.
Ako uzmete Zakon o zdravstvenoj zaštiti, pa pogledate samo šta jedan zavod za transfuziju krvi treba da obavlja, pa tipizacija tkiva, pa gomila stvari, ali ovaj vaš zakon to sve neće da reguliše. Gde ćete to regulisati, podzakonskim aktima? U vreme Miloševića, kazali ste, Milošević vlada podzakonskim aktima i uredbama. Ma kakvi, Milošević je malo dete, vi vladate podzakonskim aktima i uredbama. Pobrojte koliko imate podzakonskih akata i uredbi.
Šta je problem? Problem je što je to netransparentno. Mi ovde kada zakon donosimo, mi diskutujemo, raspravljamo, sučeljavamo mišljenja. Vi imate impresiju da vas mi mrzimo, da smo vam neprijatelji, šta znam, a kad vi donosite podzakonski akt, mi to ne vidimo, mi to vidimo eventualno u „Službenom glasniku“. To je problem.
Ako vi meni zamerate zlonamernost, znate šta, ja sam ginekolog, sa svojim kolegama razgovarao sam – vi niste obavili završnu raspravu, njima ste ostali dužni. Obećali ste još jedno čitanje. Oni to nisu dobili i onda vi, recimo, napišete, evo, i laici mogu lako da vide da to baš nešto nije u redu.
In vitro embrion jeste embrion van tela ljudskog bića. To stvarno nema smisla. Šta je pobačeni embrion? On je van ljudskog bića i to je vama in vitro. Samo prevod in vitro, šta znači, kada bi ga čovek bukvalno preveo, čovek opšte kulture zna. To stoji ovde u vašem zakonu ovako. Ne slažu se moje kolege s tim, nemojte da nas brukate.
Ili, dajte definiciju šta ste nam vi čitali, vi čitate sve, vi napamet ne umete da govorite. Kažite definiciju javnog zdravlja napamet. Evo, zadovoljite me. Da vidimo na šta će to ličiti.
Lečenje neplodnosti, nabrojaste sve, ama gde vam je banjsko-klimatsko lečenje? Vi to ne priznajete. To je priznata grana medicine i to je jedna od važnih grana pomoćnog lečenja. Ne, vi to preskočite i onda kažete – ovaj je zlonameran, ovaj je došao da se, eto tako, iživljava. Pa, ne može, toga u Evropi nema.
Ono što je ključno, što mi vama pokušavamo da objasnimo, naravno, vi nećete to ni da uzmete u razmatranje – ne možete vi, kada su ovi zakoni u pitanju i oblasti koje regulišu, to su oblasti visokosofisticirane nauke i struke najvišeg ranga da smeštate regulaciono telo u vaše ministarstvo. Zašto? Jer ste nekompetentni za struku i za nauku.
Kako se kompetentnost postiže, zna se – akademskim titulama, stručnim zvanjima i referencama. Mi smo vama dobronamerno predložili da ako već pravite upravu i locirate je kod vas, molimo, formirajte i ekspertske komisije od oko pet vrhunskih stručnjaka koji će doktrinu da donose. Gledajte, vi nabrojite gomilu stvari koje se tiču uprave, onda odjedanput doktrina na stvar, prati nauku u svetu i odlučuje šta će biti primenjivano u Srbiji.
To ne može u upravi da se radi, to moraju raditi eksperti. I to kad kažem, to kažem u ime svojih kolega i oni vam to kažu. Te stvari ne mogu bez struke i nauke, srpske, inostrane, kako god hoćete, ali jednostavno ne mogu biti u upravi. Vidim da sada upoznajete zakon sa znatiželjom, pa, eto, nije loše u ovim satima iskoristiti ovo vreme i za tu delatnost.
Ono što moram da kažem i kad kažemo nevladin sektor ne uvažavate, to samo ovi ljudi dobrovoljni davaoci krvi, od kojih zavisi dobrovoljno davalaštvo. Mi smo imali priliku da razgovaramo i sa ljudima koji su na dijalizi. Njih ste primili jednom, njihove primedbe jednom, i dalje ne. Niste imali snage, e, te, revolucionarne, prave, da pokušate njima da izađete u susret i da napravite taj korak kojim bi prešli Rubikon i kad bi to kadaverično davanje vašom zakonskom regulativom ipak moglo da se podigne na viši nivo.
Mi ćemo imati raspravu u pojedinostima, naravno, mi ćemo iznositi sve to tada, a ono što sasvim sigurno hoću da kažem, mnoga rešenja u ovim vašim zakonima slede trag vaših postupaka u sistemu zdravstva Srbije koji mi kritikujemo i za koje smatramo, ne da ste vi odgovorni, vi ste uradili već, dugo ste na tom položaju i na kom jeste, ono što ste mogli i umeli, sada su odgovorni oni koji dalje drže i to je sasvim jasno.
E, vi u ovom zakonu recimo o oplodnji, to je meni dosta blizak zakon, na kraju krajeva sam iz te struke i pazite šta vi kažete u zakonu o oplodnji – ustanove koje imaju pravo, je l' tako, da se bave ovim poslovima, i član 13. kaže ovako – pravo obavljanja postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje imaju prvo zdravstvene ustanove odnosno delovi zdravstvene ustanove iz plana mreže zdravstvenih ustanova koje donosi Vlada. Pa onda pod broj dva – zdravstvene ustanove osnovane u privatnoj svojini u skladu sa zakonom.
E sad, pazite ovako, kada je državna ustanova može i deo, a kada je privatna, e ne može. Nije vam smetalo da prikazujete dobre rezultate vantelesne oplodnje, koje ste stavili i u ovaj pamflet, gde se vidi da za pet procenata su bolji rezultati u ustanovama gde je privatno vlasništvo, i to svi znaju, da će šanse daleko veće biti za uspeh onoga, što vi kažete da treba pohvaliti.
Naravno, treba pohvaliti što ste odvojili sredstva za te ljude, i to nije sporno, ali pogledajte rezultate, oni vam jasno govore. Oni su najobjektivnije merilo, a ne subjektivan osećaj ili ono što je možda nešto što već postaje kao problem u našem društvu, da se privatna praksa nalazi na marginama, potpuno isključena iz sistema, samo se ide na par ustanova s kojima se sklapaju ugovori i to je jedan primer za pokazivanje, ali nikako da sme da zaživi i da bude širih razmera.
Ovi rezultati pokazuju šta može privatni sektor i oni su postignuti pre nego što ste vi uveli obavezu tim ustanovama koje su u privatnom vlasništvu, koje žele da rade, da moraju da budu bolnica. To treba znati.
U zakonu za transplantaciju organa isključivo državne ustanove mogu da rade transplantaciju. Vi kažete – u Hrvatskoj ovako, tamo onako. Pa, u Hrvatskoj više uradi Merkur transplantacija nego državna bolnica.
Gospodine ministre, po Ustavu našem privatno i državno vlasništvo su jednaki. Privatno vlasništvo će da reguliše mnoge probleme srpskog zdravstva. Problem su liste čekanja. Dobro znate, ako uključite i privatan sektor imaćete liste čekanja redukovane, imaćete konkurenciju zdravu.
Šta vi radite? Igrate se privatne prakse u državnoj ustanovi, pre podne državni doktor, popodne državnim aparatima, koje su svi građani platili, privatni posao. Uzimamo ljudima pare iz džepa.
Pacijent mora doći u poziciju, to je ono što je govorio gospodin Dimitrijević. Mi sada činimo priču, ali nažalost, nemamo prilike. Vodimo razgovore gluvih, a ovo pričam za one građane koji će u kasnim noćnim ili ranim jutarnjim satima možda ipak pogledati ovo.
Dok ne obezbedite građaninu da može da bira, a to je biranje – da, hoću da idem i kod privatnog doktora i kod državnog, vi niste izjednačili i nemate pravedan i jednak odnos prema ova dva sistema.
Naravno, uopšte se ne zalažem da se napravi hipertrofija. Uopšte se ne zalažem da se preko noći uvede. Imali ste projekata mali milion, da ih ne nabrajam. Onaj projekat od 50 miliona, četiri zdravstvena centra. Napravi se valjevska bolnica, Kraljevo sada razmišlja kako će da završi posao. Šta je sa Vranjem? Da li ste nešto rekli za Vranje? Da li sam nekada čuo nešto za Vranje? Vranje je deo tog projekta. Šta je sa Zrenjaninom? Završen projekat.
Da čitam stavke iz Kraljevačke bolnice? Ne pada mi na pamet, to će policija i nadležni organi, a imate i papire, kruže već po Srbiji. Nažalost. To je jedan problem. Dobacuje mi sada – tenderi. Ne, to ćemo drugi put pričati, sada pričamo o ovim zakonima.
Hoću da apelujem na vas. Očigledno ne čitate zakone. Pročitajte amandmane, pročitajte zakone, sravnite to. Kažite – gospodo radikali, niste ovde u pravu, ovo je materijalna neistina, ovo u rečniku ne piše, ovo u medicinskom udžbeniku ne piše.
Tako da razgovaramo, ljudski ako može, pa onda ću da kažem izvinite, gospodine ministre, pogrešili smo, povlačimo amandmane. Ne, nema tog razgovora, ali ima kvalifikacije. Ko je bio u upravnom odboru nekog „š“? Ama gde ste vi sve bili, u koliko upravnih odbora ste vi bili i koliko ste se para namlatili, kada bih to uzeo da brojim, od toga bi narodu bilo zlo.
Kada pričamo o ovim zakonima, ako hoćemo ozbiljno da razgovaramo, ne možemo isključiti i ono što je za mene prilično važno, a to je šta o svemu ovome govore i dobrovoljni davaoci krvi. Vi se oglušite, ja neću. Odgovorite na ovo što su napisali vama, to tražim od vas. Neću da čitam, neću da vas brukam. Odgovorite na pismo dobrovoljnih davalaca krvi.
Odgovorite do čega će dovesti centralizacija? Vi ćete kazati – pa da, ne piše u zakonu. Naravno da ne piše, pisaće u podzakonskom aktu i pisaće u mreži, a mi to nećemo videti. Mi državu regionalizujemo, terate nas na legalizaciju, pravite destrukciju Srbije, a tamo gde treba da bude regionalizacija prava, to ne dozvoljavate.
Šta je sistem regionalizacije dobar? Da se jednom stanovništvu na jednoj teritoriji, jasno definisanoj, omogući da ima sve što imaju svi građani Srbije. Smeje se ministar, on ima koliko mu treba, za građane baš ga briga. Smeje se i pomoćnica, ima ona dovoljno. Njen region je onaj tamo južni. Gospodin ministar ima ovaj region. Za njih je dovoljno i mogu da se smeju, i za njih je ovo zabava.
Vodimo jedan tužan i neprimeren razgovor u neprimereno vreme, a ne vodimo konkretan. Podneli smo amandmane, kada budete odgovarali da vidimo šta ćete odgovoriti i da li će to biti rasprava ostrašćena, obojena mržnjom.
Ili, dam vam brojke, a vi kažete – u zakonu, kaže – može žena da ide u program oplodnje veštačke do godina koje su povoljne. Šta to znači? Dam vam konkretne brojke, pogledam belgijski zakon, pogledam češki zakon, pa vama predložimo brojke, a znamo, razmišljamo o našoj populaciji.
Besmisleno je donirati jajne ćelije preko 35. godine, to je negde udžbeničko znanje. Zašto to ne normirate? Ne, vi ćete to podzakonskim aktom. Zašto? Gledate li te zakone druge.
A pošto ste vi vrlo skloni da izađete iz teme, načeta je priča o korupciji. Da li je svet lud, stvarno, evo sad vas to pitam. Pošto ste vi radili razne komentare i o pušenju ste govorili, nemam ništa protiv, to je zlo, uvek treba kazati neku reč i tu, ali nije baš primereno u ovo vreme kad se ovi zakoni donose u ovo doba.
"GREKO'' i Kos kažu da je zdravstvo u vrhu korupcije. Nikada vi to niste primetili. Kako to? Vi ste čovek koji najviše vidi. Na najvišem ste mestu. Njegoš kaže - ko je gore taj više vidi, je l' tako? Nikada to ne pomenuste, a kaže ovaj "GREKO'' i kaže Kos, i gomila drugih kažu, ali je ovo zemlja gde se samo priča o borbi protiv korupcije i nažalost ispada da "Evropejci" su glavni verbalni protagonisti borbe, heroji bezopasnih situacija. U priči se bore, a konkretno ne.
Evo konkretnog primera, u Novom Sadu je dokazana pljačka kupovinom sterilizacije. Čudi se ministar, ne čita novine. O tome je pisano već pet puta. Predmet je ispitan do kraja. Krenuo sudija, vratio državnom tužiocu. Državni tužilac drži četiri meseca i šta onda radi? Prebaci predmet u Valjevo, a ovaj u Valjevu, šta uradi, brže bolje za tri dana odgovori - nema elemenata da se pokrene postupak.
Sudija je zakazao suđenje. Sve je dokazano. Čovek koji vodi tu akciju na čelu sindikata danas mal' nije poginuo u tobožnjoj saobraćajnoj nesreći, gde mu je šoferšajbna proletela u tunelu i jedva je ostao živ, ali mu je pre toga rečeno - ti nećeš biti živ. E, moj gospodine ministre, zašto ne zaštitite i te zdravstvene radnike koji se bore istinski protiv korupcije?
Ne znate. Evo, kazao sam vam. Hajde sada u akciju, hajde da se pokažete, pa da vam skinem kapu. To što pričate mantre vaše šta je bilo, kažem vam, kada budete imali sledeći put tu želju, slobodno vašim koalicionim partnerima se obratite i sve im to ispričajte, pa nastavite dalje ljubav zajedničku.
To je ono što imam da vam kažem, a u raspravi u pojedinostima ćemo sve konkretno ono što smo stavili kao primedbu, želeti da čujemo vaš odgovor, a ne da slušamo vaše kvalifikacije, vaše tirade. Držte se činjenica. Porazne su one po vas.
Ej, zarazne bolesti rastu u Srbiji, kažu - bolje registrovanje. Gde vam je informacioni sistem? Nemate informacioni sistem, a koliko ste projekata potrošili? Zašto nemate? Znamo, kazaćemo vam - ima sledeći zakon. Objasnićemo vam.
