Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Gospodine ministre, svojim amandmanom sam predvideo ubacivanje nove tačke 18) u okviru člana 2. ovog zakona, kojim sam definisao termin "gradsko naselje".
''Gradsko naselje jeste naselje čije se stanovništvo pretežno bavi nepoljoprivrednim delatnostima, a koje može biti sedište opštine.''
Šta je bila moja namera? U obrazloženju kojim ste odbili ovaj moj amandman napisali ste da je u tački 17) člana 2. precizno data definicija grada, a koja podrazumeva itd. Kada se osvrnete na tu tačku 17), znate šta piše u njoj: ''Grad jeste naselje koje je kao grad utvrđeno zakonom.''
SRS je svoj odnos prema ovom zakonu izrazila kroz kvalitetne i sadržajne amandmane i kroz činjenicu da je više od trećine ukupnog broja prihvaćenih amandmana upravo došlo iz ove poslaničke grupe. Verujemo da ćete i pristojan broj amandmana u današnjoj raspravi da prihvatite.
Mi smatramo da je zakonodavac ovde ostao nedorečen. Tačno je da ste u tački 17) naveli šta je grad, ali to se odnosi i na grad na koji se odnosi Zakon o gradu. Šta ćemo sa naseljima koja nisu grad, a imaju elemente gradskog naselja? Zato smo ovo i predvideli.
Ovo pitanje otvoreno je zbog rasprave koje su ranije vođene, tako da se dešavalo da neke opštine u svojim urbanističkim planovima napišu urbanistički plan za gradsko naselje, recimo, bilo koja opština, nije bitno, i da se onda taj urbanistički plan ospori zato što ta opština nema status grada, odnosno nije gradsko naselje, nije regulisana Zakonom o gradu.
Zbog toga smo smatrali da se ova diferencijacija mora uraditi i da moramo da imamo šta je selo, i šta je gradsko naselje i šta je grad koji se definiše Zakonom o gradu.
Smatramo da bi ovo poprilično objasnilo i pojasnilo stvari i smatramo da bi na ovaj način pokazali i stvorili dobru osnovu za definisanje mreže naselja u svim ostalim, odnosno narednim postupcima planiranja koji su zaista potrebni, jer kada je mreža naselja u pitanju u Srbiji zaista može da se govori o prostornom haosu.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Kenan Hajdarević. Da li neko želi reč? Gospođa Judita Popović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom smo hteli samo da pojasnimo situaciju oko splavova, da se konkretizuju stvari što se prava i obaveza vlasnika tih splavova tiče i da ovaj zakon, ukoliko već govori o objektima, o zgradama i slično, ujedno obuhvati i temu splavova, jer i ti splavovi mogu da se iskorišćavaju i kao objekti za stanovanje, kao i za druge namene, za zabavu i slično.
Prema tome, ne vidimo razlog da se ovaj amandman ne usvoji, jer ima sve elemente koji su potrebni da poboljšaju zakonsku regulativu iz ovog člana 2.
Iako se u obrazloženju Vlada poziva na član 150, gde se navodno lokalne samouprave obavezuju da regulišu to pitanje i plovećih objekata, ponovo napominjem da se ovde ne radi samo o plovećem objektu, ovde se radi o jednoj objektu na vodenoj površini, ne na zemlji, ne na tlu, nego na vodenoj površini, ali ipak se radi o jednom objektu. Prema tome, nije bilo razloga da se odbije amandman gospodina Kenana Hajdarevića i moj.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, očigledno da zapažate osnovanost uloženih amandmana i truda koje narodni poslanici ulažu na predlog ovog zakona.
To je jedna, što bi se reklo, prava rasprava, u kojoj ministar uvažava predloge, stavove i mišljenja narodnih poslanika.
To se pokazuje u ovom prvom delu, odmah od početka rasprave o ovom zakonu.
Što se tiče amandmana koji sam podneo u ime SRS, ostajem kod tog amandmana, s tim što u ovom amandmanu, po mišljenju SRS treba formulisati odredbe člana 2. stav 1. tačka 32) ovako kako je to u amandmanu predloženo. Predlažem da ovaj amandman usvojite.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Arsen Đurić, Milan Lapčević, Vladimir Milentijević, Radojko Obradović, Miroslav Petković, Aleksandar Pejčić, Miloš Radulović i Dragan Šormaz. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Gospodin Hajdarević. Izvolite.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 4. Predloga zakona govori o energetskom svojstvu objekta i predložili smo da se briše ovaj član ovog zakona, ne zato što ne smatramo da je energetska efikasnost izuzetno važna u budućnosti u Srbiji i u svetu, nego naprotiv želeli smo da ukažemo na važnost energetske efikasnosti.
Jer predlogom ovog zakona, za razliku od onoga što ste napisali u obrazloženju odbijanja ovog amandmana, uglavnom se govori o uvođenju sertifikata kao neophodnom dokumentu prilikom izgradnje objekta, a mi želimo ovim amandmanom i amandmanom na član 133, koji govori o tehničkoj kontroli, i amandmanom na član 158, koji govori o tehničkom pregledu objekta, da iskažemo važnost ove energetske efikasnosti, odnosno želimo da osobe koje će da vrše tehničku kontrolu projekta i osobe koje će da vrše tehnički pregled objekta imaju veću važnost prilikom ocenjivanja te energetske efikasnosti.
Bojimo se da ovako kako je koncipirana energetska efikasnost dovodi samo do povećanja troškova kod investitora, odnosno kod građana, odnosno da će ovo ostati mrtvo slovo na papiru ovoga zakona. Jer energetska efikasnost nije nijednim podzakonskim aktom, nije nijednim propisom definisana. Mi iz ovoga što imamo ne znamo ko daje taj sertifikat o energetskoj efikasnosti, da li su to mašinski inženjeri koji se bave klimatizacijom i grejanjem, da li su to arhitekte. To je važno da znamo, odnosno ovde je važno da imamo tu tehničku kontrolu i tehnički prijem osobe koji o tome govore da kažu da li je taj objekat izgrađen u skladu sa propisima energetske efikasnosti.

Gospodin Velimir Ilić ima reč.

Gospodine ministre, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, došli smo sada i do amandmana na jedan zakon i malo je nelogično da vladajuća koalicija uputi tolike amandmane i da bude usvojeno oko 60 amandmana, što je dokaz da nešto nije bilo u redu sa zakonom. (Reaguje na dobacivanje.) Znam, ali na dobar zakon vladajuća koalicija uputi tolike amandmane koji budu usvojeni, da li je to popravljala Vlada u međuvremenu preko svojih poslanika zakon, znači da nešto nije u redu. Na dobar zakon koji prođe proceduru Vlade i koji se usaglasi, po meni nikada ne treba vladajuća koalicija da uputi toliki broj amandmana i da toliki broj bude usvojen. To je nezapamćeno ili je to neki interni dil o kome ću sada malo i da pričam.
Pazite jednu stvar, prostorno planiranje je izuzetno značajno za jednu državu. Srbija, kao jedna ozbiljna država, mora da ima svoj prostorni plan i to je veoma važno da se usvoji u parlamentu, ali još važnije da se poštuje ono što se usvoji i da to prostorno planiranje, koje jednostavno prođe parlamentarnu proceduru, bude sveto pismo za jednu državu.
Međutim, evo otkako sam ministar bio poslednjih petnaestak i više godina i narodni poslanik imao sam više puta slične rasprave. Zašto? Ne poštuje se ono što se usvoji i onda se sledeća garnitura organizuje i to menja. Zašto menja? Što su prostorni planovi bili partijski planovi ili zbog raznoraznih partijskih interesa oni potpuno izađu iz okvira onog prostornog planiranja koje je predviđeno.
Mi imamo strategije razvoja određenih sredina, imamo prostorni plan određenih regija, imamo detaljne urbanističke planove i tako dalje u određenim sredinama, ali to služi samo dok ne nastane suprotni interes vladajuće koalicije ili ljudi koji su na vlasti. Onda dolazi do naglih promena svega toga.
Dokaz svemu tome je sledeće. Mi smo u Srbiji svojevremeno, pre desetak godina, odredili neke, uzmimo saobraćaj, tačke koje su izuzetno važne i ključne, gde se svake godine meri saobraćaj, znači intenzitet saobraćaja, i to usmerava, reguliše prostorni plan saobraćaja i strategiju razvoja saobraćaja u jednoj državi. Međutim, politički interesi su različiti i onda svaka šuša to sve promeni. Ko god dođe i nešto mu smeta, on jednostavno uzme i to menja. Evo sinoćni događaj koji je veoma važan za Srbiju, izlazi ministar inostranih poslova u pratnji turskog ministra inostranih poslova, koji nema nikakve veze, nema čovek pojma o čemu priča, i kaže: mi pravimo autoput kroz Sandžak.
Radovi počinju i čovek održi konferenciju za novinare i najavi. Molim vas lepo, kaže lepo ovo će biti ulaz u Crnu Goru, najkraći put za more i tako dalje. U strategiji razvoja Srbije, u prostornom planu Srbije kaže da put u Crnu Goru autoput ulazi kod Boljara. To je tačka koja je definisana između dve države i Crna Gora radi svoju strategiju i radi svoje projekte ka Boljarima, i mi radimo svoje ka Boljarima. I Vuk Jeremić, jedan nestašni dečko koji putuje stalno po Evropi, navata nekog tamo ministra iz neke druge države, dođe i kaže – e, idemo tamo da radimo.
Ako na autoputu koji bi se radio sutra za sada imamo 500 automobila dnevno, između Tutina i Novog Pazara, pravimo autoput kao iz topa, jer je tamo neki ministar rekao – kao, mi ćemo pomoći, pravimo autoput. U našoj strategiji razvoja saobraćaja najveći intenzitet je prema Lazarevcu i Valjevu. Kod Lazarevca imamo 27.000 automobila dnevno i kažemo – dobro, nema veze, evo ovi iz EU kažu da pravimo tamo gde imamo 2.000, 1.000 ili 500. Nije bitno. Ko god dođe sa strane, on u državi Srbiji radi bukvalno šta hoće, planira šta hoće, donosi odluke kakve hoće i to sve prihvatamo.
Naravno, naši ministri i političari da budu moderni, popularni, da budu u trendu kada odu u određenu sredinu, neće da dođu prazne ruke, oni ni manje ni više kažu – radimo autoput za vas, nema problema.
Prema tome, gospodine ministre, to je nedopustivo. Svaka čast, neka se radi i nek se gradi, ali da li verujete, nedavno sam prošao autoput koji je nedavno rađen sa velikom pompom i urađeno nešto, bez opremanja autoputa je pušten u saobraćaj, nema upotrebnu dozvolu, kako može da se pusti u saobraćaj kada nema upotrebnu dozvolu, nema papire, nema nijedan nadvožnjak i nijedan podvožnjak.
Da li verujete, dođe neki lokalni političar, Palma je obećao narodu, ušao je i podržava Vladu, da pravi čovek autoput i praviće autoput prema Kragujevcu, pravi bez papira, određene dokumentacije i šta se dogodi? Nema nijednog nadvožnjaka i podvožnjaka.
Sada je žetva počela i jadni seljaci isteraju kombajn i idu 40 km okolo da dođu preko puta, jer im je put presekao imanje koje imaju. Sada poplaste seno i natovare na kamion i traktor i voze po 30-40 kilometara da preteraju sa one strane puta. Ako se nešto gradi mora da se uradi po svim tehničkih propisima, onako kako nalaže plan koji je usvojen, kako nalaže gradnja određenog objekta koji je značajan za tu regiju.
Kako može da se uradi autoput bez ijednog nadvožnjaka i podvožnjaka? Bez ičega? Bez opremanja? Bez bilo čega? Tu je ugroženost saobraćaja izuzetno velika. Nemoguće je. Sada vi na to parče autoputa koji je pompezno napravljen isterate traktore, kombajne, freze, kultivatore i sve ostalo, natovarite seno i izađete na autoput. To nigde na svetu nema.
Razumete, nemate alternativni put za poljoprivredne mašine i ostalo što je neophodno u ovom slučaju napraviti. Prema tome, jednostavno, bahato se ponašamo, radimo šta hoćemo i kako hoćemo. Ko god dođe od političara da mu nešto treba, da podržava Vladu, da potkoči malo, traži šta mu padne na pamet. Tako su i ovi moćnici tražili da se ugasi koncesija, koja je bila izuzetno kvalitetan projekat, dobar projekat, vrhunski projekat i koji znači za razvoj Srbije jako puno.
Prema tome, te projekte koji su značajni i u skladu sa prostornim planom, koji su u skladu sa strategijom razvoja saobraćaja odbacimo ad akta i ovde svako projektuje, svako radi šta mu padne na pamet, svako radi šta želi i kako bi politički ušićario određen broj biračkog tela koji će dobiti.
Sećam se odlično, u nekim prethodnim vladama jedan od ministara je toliko forsirao istočnu Srbiju i potpuno je unakazio, potrošio je silne pare i nijedan projekat nije zaživeo više od 30 ili 40%.
Uzmimo projekat Stare planine. Tu se toliko uložilo i svi su sada zaboravili. Tamo su bacili nekoliko milijardi i rekli – pa ono pijani milijarderi razbacali, i rekli, ljudi, nema više, niste interesantni, možda ćete nam trebati za neke sledeće izbore, pa ćemo s vama razgovarati.
Lokalni političari koji su potrebni da se nešto potkoči, malo pridoda biračkog tela, bukvalno rade šta hoće i kompletno preuređuju jednu sliku Srbije, koja nije u skladu sa ovim dokumentima koje usvajamo ovde u parlamentu.
Nema svrhe da tako pompezno dolazimo sa zakonima, najavimo revoluciju u nečemu, kažemo da će to biti čudo, svi smo stali iza toga i sutra kada to odradimo ispadne hiljadu problema. Sećam se, baš na tom delu prema Makedoniji isto nema nadvožnjaka, podvožnjaka, opremljenosti, nema mostova preko reka da povežu određena sela i to stvara izuzetno velike probleme na određenim regionima gde se grade ovakvi objekti.
Preporučio bih da vi ipak otpoštujete one odluke koje donosite i da se određene regije usmeravaju i usklađuju sa prostornim planom Srbije, sa strategijama razvoja određene infrastrukture u određenim sredinama, ako mislimo da to sve funkcioniše kao jedna jedina celina.
Ovako pravimo partijske projekte, koji čim zasmetaju određena garnitura to promeni i zato jutros gledam u svim vestima predsednicu parlamenta koja se ishvali, usvojeno 70 raznoraznih akata u Skupštini i 200 zakona. Džaba je ta priča ako svih tih 200 mora da ponovi i neka naredna garnitura, koja će, nadamo se, doći iduće godine na vlast u Srbiju, koja će reći da ovo ništa ne valja, da se stavlja ad akta.
Samo se vi gospodo smejte i vi se smeškajte, ali pola ovih zakona neće vredeti ničemu, jer će biti strogo partijski definisani i potpuno će odstupiti od strategije razvoja. Ne mora da bude iduće godine, može da bude one tamo naredne godine.
Ne može se određeni akt države menjati sa određenim političkim garniturama koje prolaze i dolaze. Ovde su mnogi političari u prolazu, političari su smenjivi, partije su u prolazu i koalicije su prolazne. Ne možemo mi koristiti nešto što traje jednu sezonu, bez obzira kolika je sezona, da li je godinu, dve ili tri. To je kratko za Srbiju, kratak vremenski period.
Strategija razvoja, određene tačke udarne koje se definišu u Srbiji moraju ostati na vjeki vjekov. Ova država nije banana država da se može svako sa njom poigravati. Potpuno smo zanemarili određene sredine, potpuno sada.
Uzmite priče političke ovih dana koje se vode, evo, vrlo je popularna priča oko autoputeva. Svi će dobiti neki autoput, i Kosovo, i Priština, i povezuju se sa Albanijom i ući će u Italiju raznoraznim načinima itd. Šta će se dogoditi?
Niko ne pominje zapadnu Srbiju, ali iz inata ne damo taj autoput gde je najpotrebniji kroz Šumadiju, e tamo ga ne damo, jer nije interes ove vladajuće koalicije. Zašto? Zato što ih to biračko telo neće.
Ako nećete nas, mi vam ne damo ništa. Vi ćete tamo da ginete svaki dan, da imate zastoje, da putujete satima, a mi ćemo praviti tamo gde su ljudi poslušni, podobni i to će biti veliki gubitaš.
Radili smo studije i svaki autoput koji ima ispod osam hiljada automobila dnevno je neprofitabilan i pravi gubitke. Autoput treba obeležavati, mora da ima određenu signalizaciju, rasvetu na raskrsnicama, nadvožnjake, podvožnjake, da se baca so, rade ograde, zaštita itd. Sve je to predviđeno u skladu sa zakonom.
Da bi bio profitabilan mora po naplati da ima osam hiljada automobila dnevno. Autoput koji nema osam hiljada automobila dnevno je neprofitabilan, gubitaš i iz budžeta mora da se dotira.
Ako pravimo tamo gde imamo dve hiljade automobila, zamislite koje donacije moramo raditi i otuda gubici javnih preduzeća. Ružno mi je kada dođe ministarka i kaže, ovaj je napravio gubitak. Nije tačno. Ako neko radi i napravi nešto, i stvori nešto, ali ga teramo da pravi nešto što je neprofitabilno, vraćamo se potpuno na strategiju Titove politike.
Vidite i sada smo oživeli Jovanku Broz, počinjemo da snimamo filmove o njoj. Evo, Tito u njegovoj politici koju je imao prva stvar je bila slobodan pasoš. Mi sada radimo na tome intenzivno. Druga stvar je bila automobilska industrija, koju je on stvorio i veštački stvaranjem Kragujevca i Fijata, i mi to idemo sada, a to je broj dva ove vlade. I treća stvar, ponos i dika Titove politike bili su nesvrstani, a ne EU, ne neki drugi blokovi itd. Mi sada ponovo vraćamo u igru nesvrstane.
Tri stuba jedne potpuno promašene politike koja je krahirala na kraju i dovela do rasula države sada Srbija ponovo forsira.
(Predsednik: Gospodine Iliću, hoćete možda i od vremena za poslaničku grupu da nastavite?) Znači, beli šengen...
Izvinjavam se ako sam prekoračio.
(Predsednik: Ne, možete od vremena za poslaničku grupu.)
Evo imam još malo vremena da vam objasnim ovo do kraja.
Mi se vraćamo u neko doba. Zašto? Što imamo predsednika, imamo ljude koji su iz saveta tog Brozovog kabineta, njihovi roditelji iz saveta kabineta Milke Planinc, imamo ministre danas, čiji su očevi bili šefovi tih kabineta, veoma ugledni. Izvukli su te projekte i pokušali da vaskrsnu nešto što je prevaziđeno.
Šta se sada događa? Mi se ne bavimo ovde i u ovom parlamentu sitnim pitanjima koja život za Srbiju znače. Našem građaninu Srbije treba jedno, da preživi, da plati struju, da školuje decu, obuje, obuče, da ima neki krović nad glavom, to je osnova jedne uspešne porodice.
Zato vas molim, gospodine ministre, ova priča o prostornom planiranju, urbanizmu, strategijama silnim i katastru itd, nemojte zabataliti građevinu. Vi ste broj jedan, ministar građevine, broj jedan vam je to u vašoj delatnosti.
Građevinarstvo je okosnica srpske privrede. To morate shvatiti, gospodine ministre, da je vaš prvi cilj i vaš prvi plan građevinarstvo. Naravno, njega sve ovo prati kao prateći elementi. Vi ste, gospodine ministre, ministar građevine. Nemojte da se stidite vi i vaše Ministarstvo da forsirate i potencirate građevinu, građevinarstvo.
To je naš prozor u svet. Naš izlaz u svet, osnovni točak razvoja Republike Srbije. Pokrenete li građevinarstvo ostaćete zabeleženi kao uspešan. Jeftinu gradnju, jeftinu, tačno je zakon o socijalnom ustanovu, ne samo socijalnom, uopšte jeftina gradnja u Srbiji.
Pokrenete li građevinske firme, jer su se godinama u raznoraznim projektima koje je Dinkić sproveo, uništivši srpske banke koje su krahirale zbog jednog "Sartida", gde je kumovao i sadašnji premijer Mirko Cvetković i drugi, razbio ceo sistem Beobanke, Jugobanke, Investbanke, koje su bile okosnice i razvoj srpskog građevinarstva. Sa bankrotom najvećih srpskih banaka bankrotirale su i građevinske firme, kao što su "Komgrap", "Rad", "PIM", u teškoj situaciji je i "Energoprojekt" i mnogi drugi, da ne nabrajam "Kazimir Veljković", "Ratko Mitrović" itd, koje su bile poznate i priznate u svetu, koje su gradile brane širom sveta, autoputeve, velike građevinske objekte itd.
To je vaš prioritet prioriteta. Zato vas molim, nemojte stidljivo pominjati građevinarstvo, već ga stavite u prvi plan. Vi ste ministar građevine. Lepo je ekologija, očistimo Srbiju, to može da se radi, to je jedna kampanja, to može svaka šuša da radi, da čisti Srbiju i mi moramo čistiti Srbiju, našu Srbiju da očistimo, i to je dobro. Ali, to je za vas, kao ministra, pod brojem pet. Na primer, broj jedan građevinarstvo na noge da se postavi, ne klimave, već stabilne noge.
Mora ta urbanistička mafija, građevinska mafija da se polako sklanja i da počinje da vlada zakon koji se donosi u parlamentu i da sve ovo oživi i da radi. Nemojte dozvoliti da velike građevinske firme nestanu, a to se sada dogodilo. Nestale su i "Hidrogradnja", i mnoge veoma važne firme. "Mostogradnja", to je bio biser srpskog građevinarstva. Sada dolaze ljudi, mašna-tašna, vode i uzimaju za podizvođače naše velike sisteme koji su bili veoma važni za Srbiju i Evropu.
Dozvolite da se neki amandmani usvoje. Čuli ste ovde od kolega poslanika dobre predloge. Prihvatajte sve ono što je dobro. Nemojte stranački biti čovek u građevinarstvu, urbanizmu, u prostornom planiranju. Prostorni plan nema granice. Dobar projekat je veoma važan i ono što je strateški važno za Srbiju.
Nemojte zabataliti, zanemarati celu zapadnu Srbiju, nemojte Sandžak zabataliti, veoma je važan. Ima strategije razvoja kako to povezati i uraditi lepo na jedan drugi način, vrlo korektan. To život znači za čitavu regiju. Dobro vagajte kuda ćete trasirati autoput da pokupi saobraćaj, da bude glavna aorta kroz Srbiju i da ga dovede ka Beogradu, ka srednjoj Evropi. To je veoma važno. To ima sve precizirano u Prostornom planu Srbije.
Nemojte odstupati od onoga što je veoma važno za Srbiju, izlaz srednje Evrope prema Jadranskom moru i strateški važno nešto u šta je Srbija ulagala poslednjih 100 godina, to je luka Bar. Luka Bar je izuzetno važna tačka za spoj srednje Evrope, čitave Srbije sa pomorskim putevima. Tu je bolji gaz nego u Hrvatskoj, mnogo bolji, dolaze veliki brodovi, izuzetno je važna.
Nemojte bežati od tih projekata koji život za Srbiju znače i nemojte da vas političari odvlače na stranputicu radi sitnih političkih šićarenja i sitnih političkih interesa.