Dame i gospodo narodni poslanici, član 11. odnosi se na Komisiju za civilno služenje, koja se obrazuje kao posebna komisija za razliku od onog što smo dosad imali, da se pri vojnim odsecima obrazuje jedna posebna komisija da taj posao radi, znači, i na neki način je i pod nadzor vojnog odseka.
Ovim zakonom se predlaže da nadzor, faktički, nad radom tih komisija ima Ministarstvo, eventualno ovlašćeno lice u Ministarstvu. Očigledno je da imamo jednu sasvim suprotnu praksu od onog što smo imali dosad, da su te komisije takoreći nepromenjive. Eventualno, ako ima nekih zloupotreba preko komande vojnog okruga, prema Ministarstvu ide predlog za izmenu članova tih komisija.
Po meni, otišlo se u jednu sasvim drugu krajnost, da je ta komisija, koja je, čini mi se, mnogo više izložena, i u kojoj može doći do zloupotrebe kada su ovi zahtevi za civilno služenje vojnog roka. Mandat za članove komisije sveden je na tri godine, što je, čini mi se, premalo, s obzirom na to da u 3. stavu ovog člana ministar ima mogućnost da direktno reaguje kada su u pitanju članovi komisije – ukoliko dođe do nekih zloupotreba ili eventualno ako dođe do potrebe da se promeni neko od članova komisije ministar, odnosno lice koje on ovlasti, može da promeni nekog od članova. To može jako lako da uradi.
Ipak, poznavanje te oblasti zahteva stručne ljude, ljude koji će u jednom dužem periodu moći na pravi način da odgovore obavezama koje proističu iz zakona. Smatrao sam da je neophodno da se ovaj rok, koji je premali, produži makar na četiri godine. Hvala. (Aplauz.)
