Na član 102. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Da)

Ovde nije sporan sam tekst nego je sporno kako ga realizovati – ko je taj ko će da odredi ili da definiše koje se stvari iz popisa ne mogu raspoređivati u odnosu na ova lica koja su ovde navedena.
Ne postoje kriterijumi, ostaje slobodna volja – procena onoga ko to utvrđuje. Da ne bi bilo zloupotrebe, predložio sam da se ova dva stava brišu.
Mislim da niko normalan neće tražiti neku stvar od lica koje je invalid. Prema tome, mislim da je to suvišno, ali mislim da može biti zloupotrebe u ova dva stava.

Na član 108. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, zbog vašeg komentara maločas, a i zbog građana koji prate sednicu, moram malo da obrazložim šta je to što se u članu 108. definiše i šta je to što mi predloženim amandmanom tražimo da se promeni. Upravo ovaj član 108. definiše prvenstvo prava popune Vojske Srbije i njenog prioriteta, iz razloga što ona kao takva u situaciji i u uslovima ratnog i vanrednog stanja postoji kao oružana snaga, čija je prva i osnovna dužnost odbrana zemlje i normalno je da je to definisano samim aktom i njenog postojanja. Dakle, ovaj član 108. govori o pravu prvenstva popune i daje bliža objašnjenja o načinima popune stvarima.
Amandman koji smo mi podneli na član 108. stav 3. koji u vašem predlogu glasi: „Spajanje materijalne obaveze i ratnog rasporeda lica, odnosno rukovaoca stvari vrši se ako materijalno sredstvo zahteva posebna znanja u rukovanju.'' Poslanička grupa SNS predlaže da se spajanje materijalne obaveze i ratnog rasporeda vlasnika stvari, odnosno rukovaoca, vrši uvek kada za to postoje uslovi, kada materijalno sredstvo zahteva posebno znanje o rukovanju.
Obrazloženje koje ste naveli zašto ne prihvatate amandman prvenstveno je u suprotnosti sa predloženim tekstom koji ste vi dali u članu 108. stavu 3, znači, kontradiktorno je vašem predlogu zakona, a ne našem amandmanom.
Moram da vas podsetim, gospodo predstavnici Ministarstva, s obzirom na to da gospodin ministar nije tu, vi se sećate 1999. godine i svega onoga što je bilo povodom agresije NATO pakta na Srbiju i delove teritorije Srbije, kao i situacije godinama nakon svega toga – da je račun Vojske Srbije bio niz godina blokiran, s obzirom na razne štete koje su nastale u svemu tome.
Mi u članu 108. samo dalje dopunjujemo mogućnost da do ovakve nekakve situacije ne dođe, odnosno da rukovaoci materijalnih sredstava imaju pravo prvenstva korišćenja i rukovanja njima, znači, istovetno kao što ste i vi predložili, samo još bliže obrazloženo, i da tu situaciju treba uvek koristiti, normalno, a ne zloupotrebljavati.
S obzirom na to da je rasprava o ovom zakonu ionako pri kraju, i žao mi je što ministar nije tu, a imajući u vidu da se ovih dana priča o trendu poboljšanja rejtinga Vojske Srbije, nama je to drago i svim građanima Srbije to treba da bude drago, i nije gospodin ministar kriv zbog negativnog trenda i rejtinga Vojske Srbije, to potiče još iz devedesetih godina pa naovamo, moram da vas podsetim na jednu činjenicu koju ističe gospodin ministar ovih dana, da taj rejting dokazuje zadnji septembarski rok, gde je dosta vojnih obveznika ostalo da ne dobije upute za služenje vojnog roka, iz sledećih razloga, to ministar nije hteo ni da istakne.
Godine 2008. na uput u septembarskoj klasi imali smo 5.000 vojnika, 2009. godine taj uput je smanjen na 3.200. Smanjenjem Vojske, odnosno onih koji služe vojni rok, dolazi do pojave trenda poverenja u Vojsku i odziva na služenje vojnog roka, morate priznati, imamo situaciju u kojoj je preko 30% manji broj u odnosu na prethodnu godinu i u odnosu na 2006, i sada 2009. godinu, dakle, broj onih koji su na odsluženju vojnog roka sa preko 20.000 sada je spao na 7.000, situacija je drastično poremećena u korist ove priče o kojoj govorim. I to sve treba da ide na uštrb profesionalizacije vojnika, jer situacija u kojoj pokazatelji govore da vojnik na odsluženju vojnog roka skoro isto košta kao profesionalni vojnik, ali o tome ćemo kada bude na redu učešće u multinacionalnim operacijama, jer je to vrlo zanimljiva tema, govori u korist svega ovoga da profesionalizacija Vojske zaista treba da zaživi.
Sećate se obećanja koja su iz godine u godinu govorili svi ministri, pa i vi sada, da do 1. januara 2010. godine više neće biti vojnika na služenju vojnog roka, da će Vojska biti profesionalna. To se odlaže iz godine u godinu. Iz kog razloga? Iz razloga nepostojanja finansijskih sredstava, jer takav akt i takav čin, koji nije samo mesečni period, mogla je Makedonija da sprovede za sedam meseci ovaj postupak iz razloga veličine svoje teritorije i postojanja aktivnog profesionalnog sastava i ljudi koji su bili zainteresovani. Ali mi to ne možemo da uradimo s obzirom na okruženje i situaciju koja u Srbiji postoji, i geografski i teritorijalno i sve ono što nam se dešavalo u proteklom periodu.
Mislim da ovi argumenti trenda ne idu baš u prilog, nama je drago da se trend nastavi, ne zbog vas, nego zbog Srbije, jer zaista tradicija koja postoji, da je poverenje u Vojsku Srbije zaista bilo veliko, treba da se vrati, ne zbog toga što ste vi na vlasti, nego zbog tradicije i značaja uniforme Vojske Srbije. Hvala lepo. (Aplauz.)

Hvala, gospodine Rogoviću.
Na član 114. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Reč ima gospodin Arsenović.

Jednostavno, ovaj član stvara jednu nedoumicu i zbunjuje uopšte u pogledu rešavanja. Ipak ću ga pročitati, da bi bilo jasnije. Kaže se: „Ako vlasnik nema drugu odgovarajuću stvar, dužan je da o tome odmah izvesti teritorijalni organ koji obezbeđuje raspoređivanje i upućivanje druge odgovarajuće stvari.“ To shvatam – ako ja kao vlasnik stvari nemam odgovarajuću stvar, onda sam dužan da dam drugu odgovarajuću stvar, a ne razumem kako to može umesto kamiona da dam neka kolica.
Predložio sam, mislim da je potpuno jasan moj amandman, koji kaže: ''Ako vlasnik nema drugu odgovarajuću stvar, dužan je da o tome odmah izvesti teritorijalni organ koji obezbeđuje preraspodelu od drugih vlasnika stvari.“ Znači, teritorijalni organ mora obezbediti odgovarajuću stvar od drugoga, a ne sada da sili prethodnog vlasnika da on obezbeđuje neku drugu odgovarajuću stvar.

Hvala. Na član 120. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 128. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 131. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 132. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 134. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 135. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 138. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet moram da uputim jednu primedbu, gospodinu Novakoviću, na način kako vi vodite sednicu kada raspravljamo o amandmanima.
Koliko sam shvatio, vi saopštavate stav Vlade i mišljenje Zakonodavnog odbora samo kada su u pitanju amandmani koji su prihvaćeni od strane predlagača, a kada su u pitanju amandmani koji nisu prihvaćeni od strane predlagača, odmah prelazite na davanje reči.
Recimo, bio sam u nedoumici oko amandmana gospodina Konstantina Arsenovića, da li su oni prihvaćeni ili nisu prihvaćeni. Znate, malo je čudno da poslanik vladajuće koalicije podnese toliki broj amandmana na Predlog zakona koji je sačinila, u političkom smislu, njegova vlada, gde je njegov predstavnik i šef partije potpredsednik Vlade.
Dakle, bilo bi dobro da kažete kakvo mišljenje Vlada ima o tome kakvi su amandmani, da li ih prihvata ili ih ne prihvata. To je od izuzetnog značaja, ne zbog narodnih poslanika, svi smo mi dobili u materijalu mišljenje Vlade i stav Zakonodavnog odbora, ali zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos. Vi ste imali slučaj nedavno prilikom rasprave kod Predloga zakona o dijaspori, da šef Poslaničkog kluba ZES ima sijaset primedbi na Predlog zakona koji dolazi od, uslovno rečeno, njene vlade.
Opet imate situaciju da poslanik vladajuće koalicije podnese desetak vrlo solidnih amandmana na Predlog zakona koji dolaze od te iste Vlade, a ne znamo šta Vlada misli o tome. U pitanju su izuzetno važni zakoni koji ni na koji način nisu nebitni.
Što se tiče ovog amandmana koji sam podneo na član 138, radi se o jednoj životnoj situaciji. Radi se o tome da je regrut koji na dan stupanja na snagu ovog zakona navršio 30 godina života, nije otišao na odsluženje vojnog roka, a teritorijalni organ utvrdi da nije izbegavao vojnu obavezu.
Pitam – šta će se raditi u takvoj situaciji? SRS smatra da takvog građanina treba uputiti na odsluženje vojnog roka bez preduzimanja zakonom propisanih mera.
Postavlja se pitanje – da li je ovakva situacija moguća? Moguća je. Moguće je da vojna administracija nije bila ažurna. Čovek je navršio 30 godina života, a bez svoje krivice nije upućen na odsluženje vojnog roka. Šta onda da se radi u toj situaciji? Da se takav savestan građanin uputi na odsluženje vojnog roka, bez preduzimanja bilo kakvih zakonom određenih mera.
Onda vlada je dala sledeće obrazloženje: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što su regruti stariji od 30 godina, u statusu produžene regrutske obaveze...'' (sada ima jedan deo rečenice koji zaista ne razumem) ''i koji su na zakonom propisan način odlagali služenje vojnog roka do 35 godine života. Na taj način, a u skladu sa članom 61. stav 4. Predloga ovog zakona, ne mogu se obavezati posle granice od 30 godina života.''
Ovde kažete – neko može da odlaže služenje vojnog roka do 35 godine života, a mi kažemo – ''oni koji su navršili 30 godina života upućuju se na odsluženje vojnog roka'', a Vlada kaže – ne mogu se obavezati posle granice od 30 godina života. Potpuno besmisleno obrazloženje. Apsolutno nije shvaćena suština ovog amandmana. To je dokaz više koliko je Vlada neozbiljno pristupila razmatranju ovih amandmana.
Zato mi, gospodine Novakoviću, insistiramo da čujemo kakvo je to genijalno mišljenje Vlade o predloženim amandmanima. Ne zbog narodnih poslanika, kao što vi kažete – dobili smo u materijalu, zbog građana koji prate ovaj prenos. Mi se ne obraćamo samo jedni drugima, ne obraćamo se samo predstavniku Vlade, koga, uzgred budi rečeno, i nema ovde, nego se obraćamo građanima. Sutra će na te građane da se primenjuju odredbe ovog zakona. Zbog njih ovo i govorimo, da znaju šta im Vlada sprema.
Vi kažete – dobili ste u materijalu! Ako je to tako, ukinite TV prenose, šta onda imaju građani da gledaju nešto što oni nisu dobili u materijalu, baš zbog toga što nisu dobili, građani moraju biti informisani o tome šta se dešava u Narodnoj skupštini. Kako je moguće da šef poslaničke grupe vladajuće koalicije saspe onakvu salvu primedbi na Zakon o dijaspori?
Kako je moguće da gospodin Konstantin Arsenović predloži više od 10 amandmana na Predlog zakona koji dolazi od Vlade koju on podržava? To je zbog građana bitno! Nama narodnim poslanicima je mnogo toga jasno, ali bi bilo dobro da građani vide kako funkcioniše ta vladajuća koalicija koja im je obećavala brda i doline.
Sada, kada je došlo da se usvajaju ti, navodno, reformski i evropski zakoni – nešto škripi. Zbog toga smo tu primedbu, gospodine Novakoviću, uputili.
Bilo bi dobro da tu primedbu uvažite i da nam zaista kažete kakvo je mišljenje Vlade o svim amandmanima, bez obzira na to ko je podnosilac amandmana i bez obzira na to da li Vlada prihvata ili ne prihvata ovaj amandman.
Molim vas, da mi ovo vreme što sam produžio računate kao vreme ovlašćenog predstavnika.

Hvala. Na član 138. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 138. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Petković.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 138 i predložio da se stav 2. menja i da novi tekst u stavu 2. glasi: ''Regrut koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona navršio 30 godina, a teritorijalni organ utvrdi da je izbegavao obavezu, uputiće se na odsluženje vojnog roka i preduzeti zakonom propisane mere.''
Dame i gospodo, siguran sam da ovaj amandman neće prihvatiti ministar, niti Vlada, niti bilo ko drugi, jer ovaj stav 2. mora da ostane, u pravom smislu reči, u istovetnom tekstu Predloga zakona.
Ovaj stav je inače unesen kako bi se bezbolno i zaobilaznim putem izvršila abolicija nekih pojedinaca iz neke generacije, koja je po nalogu tadašnjeg Dosa izbegla da se odazove na odsluženje vojnog roka i da učestvuje u odbrani otadžbine 1999. godine. Nadam se da ne tražite dokaz za ovu tvrdnju, ali matematički, potpuno se uklapa. Godine 1999. je ta generacija imala 20 godina, danas, 2009. godine, deset godina kasnije, nalaze se u 30-im godinama. Vi biste samo da ih oslobodite služenja vojnog roka ,i ne samo da ih oslobodite, već i da ih krivično ne gonite.
Iz tih razloga Poslanička grupa SRS podnela je ovaj amandman. Predlažemo da se upute na odsluženje vojnog roka, kao i da se protiv lica za koje se utvrdi da su izbegavala Ustavom utvrđenu obavezu vojnog roka pokrene postupak krivičnog gonjenja. Zahvaljujem.