Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa delovanjem svojih kolega podneo sam amandman kako bismo popravili ovaj predlog zakona.
Ovaj moj amandman se odnosi na član 70. u kome definišemo precizan stav SRS – da aktivnu rezervu treba pretvoriti u profesionalnu, da podele između aktivne i pasivne rezerve – ne treba da postoji u svim predlozima ovog zakona, a posebno kada je u pitanju odsustvo, i sve ono ostalo što podrazumeva učešće u profesionalnoj rezervi.
Dakle, u članu 70. u stavu 1. tražio sam da se reči „aktivne rezerve“ zameni rečima „profesionalnom rezervom“, da se u stavu 3, takođe, ''aktivna rezerva'', zameni rečima ''profesionalna rezerva'', i u stavu 4. zamene reči ''aktivne rezerve'' pa bi ovaj stav 4. glasio – ''Zbog angažovanja u vojnoj službi, pripadniku profesionalne rezerve ne može prestati radni odnos, niti zbog toga može biti u neravnopravnom položaju u odnosu na druga zaposlena lica u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa.''
Dakle, principijelno, stav SRS je već u prethodnim amandmanima dobro obrazložen i iz svega toga ja sam i predložio i ovu korekciju kako bi taj stav bio u potpunosti ispoštovan. (Aplauz.)

Hvala. Na član 75. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Član 75. govori o jednom dokumentu, SRS nema ništa protiv toga, ali stav 4. za nas je principijelno neprihvatljiv. Taj dokument, koji reguliše član 75, jeste vojna knjižica i tu se govori ko dobija vojnu knjižicu, kada je čuva i gde je čuva.
Zanimljiv je stav 3. kaže: „Zabranjeno je iznošenje vojne knjižice iz Republike Srbije.“ A piše tamo da je zabranjeno i unošenje alkohola, ali neki unesu, a neki malo i gucnu, probaju.
''Obrazac vojne knjižice i način njenog izdavanja propisuje ministar odbrane.'' Mi smo predložili, u stavu 4, da to radi Ministarstvo.
U članu 71. stav 1. kaže „O vojnim obveznicima jedinstvenu evidenciju vodi Ministarstvo odbrane“. Ovde su članovi u suprotnosti i nema nijednog razloga da Ministarstvo ne bude nadležno za izdavanje obrasca vojne knjižice. Šta će se desiti?
Recimo, bili neki izbori, skupštinska većina je izabrala ministra odbrane i on je došao i treba za tri dana obrazac vojne knjižice. Ko to bolje od njega zna? Pa, znaju zaposleni u Ministarstvu, zato oni to treba i da urade.
Ne bi nas iz SRS iznenadilo kada bi bio donet jedan zakon, odnosno predložen, i da kaže, ja, ministar vojni umesto svih vas služiću vojsku. Zbog čega bi to eventualno mogao da uradi ministar vojni? Iz razloga što bi, ako bi samo on bi vojnik, lakše bilo da završi proces uništavanja srpske Vojske.
Ali, dok je građana Srbije, patriotski opredeljenih, Srpske radikalne stranke na političkoj sceni, takav zakon neće biti moguć i ovim vašim predlozima mi ćemo se uvek energično suprotstavljati. (Aplauz.)

Na član 76. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, imate reč.

Član 76. propisuje obaveze regruta i rezervista da u određenom zakonskom roku nadležnom vojnom organu prijave određene promene u svom statusu. Te promene i te obaveze su u Predlogu zakona navedene zbirno, a ja sam podneo amandman kojim predlažem da se te obaveze razdvoje, da u jednom stavu budu propisane obaveze regruta, a u drugom stavu obaveze rezervista, iz prostog razloga, jer smatram da se ne radi o istoj stvari.
Takođe, predložio sam brisanje određenih obaveza, za koje smatram da su naprosto suvišne.
Na primer, Predlogom zakona se, u stavu 1. tačka 3) člana 76, predviđa: „Regrut i lice u rezervnom sastavu su dužni da u roku od osam dana od dana nastale promene teritorijalnom organu kod kojeg se vode u evidenciji prijave: 3) svaku promenu zdravstvenog stanja značajnu za sposobnost za vojnu službu.“
Smatram da je u pitanju maltretiranje, ovo bi imalo smisla da je, recimo, stavljeno – svaku trajnu promenu zdravstvenog stanja. Dakle, kako jedan rezervista da zna koje su to zdravstvene promene koje su baš bitne za izvršavanje vojne obaveze.
Drugo, propisuje se obaveza da prijave vrstu i mesto obavljanja registrovane samostalne ili preduzetničke delatnosti. Smatram da je ovo potpuno suvišno, da ovo bukvalno nema nikakve veze sa vojnom obavezom.
Treća obaveza kaže, da prijavi i druge podatke od značaja za izvršavanje vojne obaveze. Ovde se opet postavlja pitanje kako jedan vojni obveznik, kako jedan pojedinac da proceni koji su to podaci od značaja za izvršavanje vojne obaveze? Trebalo je zakonopisac da ih navede.
Vi praktično idete iz krajnosti u krajnost. Na jednoj strani pojedincima dozvoljavate da ne služe Vojsku, da Vojsku služe bez uniforme i oružja, da nakon tog takozvanog odsluženja vojnog roka nemaju više nikakve obaveze prema odbrani zemlje, a na drugoj strani, ove savesne pojedince, koji korektno izvršavaju sve svoje zakonske obaveze, koji se moralno i odgovorno odnose prema odbrani zemlje maltretirate, između ostalog i propisivanjem ovakvih nakaradnih obaveza. (Aplauz.)

Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Reč ima gospodin Arsenović.

Gospodine predsedavajući, molio bih vas, ako je moguće, da one amandmane koje je Vlada prihvatila ipak naznačite. Ne javljam se zbog njih, da ne bi bilo..., konkretno, prethodni amandman, to nije prihvatio Odbor za bezbednost.
Ovaj amandman na član 82, moram povezati sa članom 85. jer su i vezani. Problem je tumačenja pojma radne i materijalne obaveze. Predložio sam da se izbriše ovaj stav 2 (pročitaću ga) koji glasi: ''Organi jedinica lokalne samouprave odgovorni su da obezbede neposredno zadovoljenje potreba građana u vanrednom ili ratnom stanju'' i tako dalje.
Šta su potrebe građena? To su valjda hrana, voda, zdravstvo, školovanje itd. Govorimo o širokom pojmu građana, a ne o onima koji podležu radnoj obavezi. Postavlja se pitanje da li je uopšte i mesto u ovom stavu, jer gde je onda tu pokrajina, gde je država itd? Prihvatio sam da to ostane u istoj definiciji i da se prebaci u Glavu V, odnosno bolje rečeno u Glavu IV, pošto je ovde štamparska greška, pod pojmom materijalna obaveza.
Smatram da je logično da ona ima tamo mesto, iako je i to diskutabilno, jer tamo se govori o Vojsci, pa je i tu problematično, ali ako već hoćemo da definišemo ovaj pojam, onda je za mene sasvim logično da se ovaj stav prebaci pod pojam ili pod poglavlje ''materijalna obaveza''.

Zahvaljujem. Na član 89. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 90. amandman je podneo Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Aleksandar Martinović.

Pre svega, gospodine Novakoviću, vidim da ste i vi i gospođa Slavica Đukić-Dejanović uveli jednu lošu praksu da ne čitate sve ono što biste trebali da pročitate, zato što narodni poslanici i građani Srbije koji prate ovaj prenos moraju da znaju kakav je stav Vlade o predloženom amandmanu i moraju da znaju da li Zakonodavni odbor smatra da li je amandman pravno moguć ili ne. Vi odmah prelazite na davanje reči podnosiocu amandmana, verovatno na taj način želite da skratite dužinu rasprave i da kupite vreme, ali ja bih vas molio da poštujete Poslovnik i da nam saopštite sve informacije koje su bitne, da bi narodni poslanici u danu za glasanje mogli da znaju da li će da podrže jedan amandman ili ne.
To što Vlada nije prihvatila amandman ne znači da narodni poslanici ne mogu za njega da glasaju. A da bi mogli da donesu pravu odluku u danu za glasanje, moraju da imaju sve informacije koje su bitne za donošenje tako važne odluke, jer se radi o zakonu koji reguliše jednu materiju koja je važna za svaku državu, pa važna je, valjda i za Republiku Srbiju.
Bilo bi lepo kada mnogi od ovih zakona ili neke njihove odredbe ne bi bile primenjene u praksi. Niko od nas ne bi voleo da dođe do rata, do vanrednog stanja ili do potrebe da se angažuje Vojska Srbije itd, ali tako nešto je nažalost u današnjem svetu i te kako moguće. Godine 1999. i, pre toga, verovatno niko nije mogao da pretpostavi da će NATO pakt da bombarduje jednu evropsku državu, pa se to desilo. I te iluzije o nekakvom večitom miru u Evropi očigledno nisu dovoljno osnovane.
Dakle, postoji mogućnost da se ovi zakoni zaista jednog dana primene u praksi, a da nam se ne bi desilo da se ne zna ko šta radi, bilo bi dobro da zakoni budu jasni, precizni, da građani Srbije već sada znaju kakve će im obaveze biti u slučaju da dođe do primene zakona, ovog i svih drugih zakona o kojima mi ovih dana raspravljamo. Nažalost, zakon nisu celoviti. Mi smo na to ukazali više puta. Mnoge odredbe koje moraju da budu regulisane zakonom biće regulisane podzakonskim aktima ministra. To nije dobro. Gomilanje podzakonskih propisa može samo da bude na štetu građana Srbije koji su vojni obveznici i na koje će ovaj i drugi zakoni o kojima raspravljamo biti primenjeni.
Još jedan apel na vas gospodine potpredsedniče, da narodnim poslanicima saopštite sve informacije koje prate jedan amandman, a ne da odmah prelazite na davanje reči. Imate vremena dovoljno, Poslovnik vam apsolutno daje mogućnost da se rasprava zaključi u nekom razumnom roku, ali nemojte i to malo vremena što nam je ostalo da nam ukidate time što ne kažete kakav je stav Vlade o predloženom amandmanu i kakav je stav Zakonodavnog odbora, odnosno nadležnog odbora za pitanja odbrane i bezbednosti. (Aplauz.)