Govorili ste duže 1.30 minuta.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da se primetiti da želite aktivno da učestvujete u raspravi o amandmanima. Mi podnosimo amandmane iz razloga što se ovaj zakon, po oceni i stavu SRS, suštinski mnogo razlikuje od onoga što vi zastupate. Navešću dva, veoma bitna, razloga. Prvi razlog – vi želite da Vojsku Srbije uvedete u NATO. Doduše, niste jedini, postoji određen broj bivših članova SRS, koji, takođe, danas žele to da učine.
Drugi razlog – mi duboko poštujemo član 45. Ustava Republike Srbije, koji govori o prigovoru savesti. Vi, čini mi se, na jedan pogrešan način, želite da date osnova za primenu tog zakona.
Aktivan i pasivan rezervni sastav mi želimo da zamenimo jednom kategorijom, a to su profesionalni vojnici u rezervi, koji predstavljaju obučen rezervni sastav, koji se mogu angažovati na određenim mestima, i ostali deo teksta člana 54. ne razlikuje se mnogo ni po našem konceptu. Suštinski, ne možemo reći da aktivan sastav, koji se angažuje 45 dana u obuci, da se mnogo razlikuje od pasivnog, koji bi se angažovao u toku jedne godine 15 dana.
Prihvatili smo angažovanje i raspored profesionalnih vojnika u rezervnom sastavu po teritorijalnom principu. To je sasvim logično i u redu, i na tome se u dobrom delu temelji izlaganje i diskusija kolege Mirka Munjića, zbog čega to ima efikasnog i praktičnog smisla. Znači, raspoređivanje po teritorijalnom principu je apsolutno u redu.
Angažovanje profesionalnih vojnika u toku jedne godine na otklanjanju elementarnih i drugih nepogoda. To je, takođe, nešto što mi u potpunosti podržavamo, ali podelu na aktivan i pasivan sastav, to ne možemo da prihvatimo. Pre svega, član 139. Ustava mi duboko poštujemo i najtoplije preporučujemo i vama, napravite zaokret i više iščitavajte član 139. Ustava nego član 45. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Vlatko Ratković ipak želi da obrazloži prihvaćeni amandman.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je koncept rezervnog sastava Vojske Srbije, kakav je predložen u ovom zakonu, a u obliku aktivne i pasivne rezerve, mnogo efikasniji i racionalniji u odnosu na dosadašnja rešenja.
Intervenisao sam amandmanom na stav 4. člana 54. na taj način što sam predložio da se ovaj član dopuni jednom normom koja će omogućiti da se članovi aktivne rezerve pozivaju u toku kalendarske godine i do tri meseca za pripreme za misije i zadatke.
Dakle, Predlog zakona predviđa, što se tiče aktivne rezerve, kondiciranje i pripremanje do 45 dana i slanje u misije do šest meseci, obzirom na specifičnost misija, strukturu, njihovo vremensko trajanje itd.
Smatram da je neophodno da se u tekst zakona ugradi i odredba koja propisuje mogućnost da se članovi aktivnog sastava pozivaju i na pripreme za misije u trajanju do tri meseca. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Gospodine Škrbiću imate reč. Nije tu.
Na član 55. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospodin Božidar Delić ima reč.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, suština predloga Srpske napredne stranke bila je da se posle stava 3. doda jedan vrlo konkretan stav da prednost na konkursu, ako su zadovoljeni svi pomenuti uslovi, imaju vojni obveznici koji su na ratnom rasporedu u jedinici koja angažuje aktivnu rezervu.
Konkurs se uvek raspisuje za konkretnu dužnost ili specijalnost. Apsolutno je razumljivo da ako su svi drugi uslovi zadovoljeni da bi ljudi koji inače pripadaju toj jedinici najbolje odgovorili tim obavezama.
Gospodine ministre, kada bi bio ovaj drugi deo vašeg obrazloženja samo gde poslodavac može konkursom propisati posebne uslove za prijem i zadovoljiti ovo što smo mi stavili u svom amandmanu apsolutno se ne bih ni javio za reč, takva mogućnost postoji, međutim, prvi deo obrazloženja apsolutno ne stoji.
Kaže – amandman se ne prihvata zato što je članom 60. stav 3. Ustava Republike Srbije utvrđeno da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Ova odredba Ustava u ovom slučaju apsolutno ne važi.
Na ova radna mesta ne mogu konkurisati oni koji su na civilnom služenju, oni koji služe vojni rok bez oružja. Što znači, ne treba se uvek pozivati na Ustav.
Ovaj naš stav je mnogo jasniji od stava zakonodavca i to stava 1. i stava 3. U stavu 1. kaže se: ''Opšte uslove za službu u aktivnoj rezervi propisuje Vlada, na predlog ministra.'' U redu.
Onda u stavu 3. kaže: ''Pripadnik aktivne rezerve može biti vojni obveznik koji ispunjava propisane uslove iz stava 1.'' Ti uslovi su znači različiti. Ovde se nešto o tome i govori. Dakle, naš amandman je bio apsolutno jasan po svakom pitanju i smatram da ga je trebalo usvojiti, odnosno napisati drugačije obrazloženje, kako sam vam već ovde izneo. Hvala. (Aplauz.)

Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS je potpuno jasan, termini aktivna i pasivna rezerva nisu dobri.
Mi smo našim amandmanom predložili da se umesto sintagme „aktivna rezerva“ koristi jedan drugi izraz, a to je, „profesionalna služba u rezervi“, građani Republike Srbije koji zaključuju ugovor sa Vojskom Srbije zapravo stupaju u radni odnos i taj radni odnos je izvor prihoda za njih i za članove njihovih porodica.
To je jedna sintagma koja je uobičajena u našoj pravnoj i vojnoj terminologiji. Zaista nismo shvatili zašto je sada od te sintagme trebalo odstupiti, pa upotrebiti neke izraze koji nemaju dovoljno smisla, kao što su aktivna i pasivna rezerva.
Dalje, zaista je neshvatljivo da će, kao što piše u članu 56. Predloga zakona bitne elemente ovog ugovora o toj tzv. aktivnoj rezervi da propiše ministar odbrane, a na osnovu predloga načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Time se direktno odstupa od osnovnih principa obligacionog prava. Samo da vas podsetim, gospodine ministre, da u Republici Srbiji od 1978. godine postoji Zakon o obligacionim odnosima, koji propisuje bitne uslove svih ugovora koji postoje u pravnom sistemu Republike Srbije.
Zašto bi sada ovaj ugovor trebalo da bude neki specifikum, pa da bliže, odnosno bitne elemente ovog ugovora ne propiše zakonom koji donosi Narodna skupština, nego nekim podzakonskim aktom koji ćete vi doneti, a na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije? Zašto bi načelnik Generalštaba Vojske Srbije bio pravni stručnjak da vama predloži koji su to bitni elementi ovog ugovora, o toj takozvanoj aktivnoj rezervi? Ako zakonom regulišete ovu materiju, pa, šta je normalnije od toga da se zakonom propišu bitni elementi ovog ugovora?
Građana Republike Srbije koji zaključuju i koji će da zaključuju ove ugovore, ima dosta. Sve je veći broj ljudi koji se opredeljuju da stupe u tu vašu takozvanu aktivnu rezervu.
Zašto onda zakonom niste propisali bitne elemente ugovora? Da bude jasno u startu, čim se zakon donese, da građani Srbije znaju ako se opredele da profesionalno služe u rezervi Vojske Srbije, šta očekuju, kakva su im prava, kakve su im obaveze.
Ne, vi ćete doneti zakon o radnoj i materijalnoj obavezi, ali niko živi ne zna koji su bitni elementi ugovora, dok vi to ne propišete. Što onda donosite zakon? Onda ste celokupnu ovu materiju mogli da regulišete jednim članom zakona u kome će da stoje – sve detalje vezane za radnu i materijalnu obavezu propisaće podzakonskim aktom ministar odbrane, umesto da na celovit način uredite ovu materiju, i to na zakonom propisan način.
Vi ćete od toga da odstupite, pa će nešto biti regulisano zakonom, a nešto što se tiče subjektivnih prava građana neće biti regulisano zakonom nego će biti regulisano podzakonskim aktom ministra, koji se donosi na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Valjda taj načelnik Generalštaba Vojske Srbije ima preča posla nego da vama predlaže bitne elemente ugovora za lica koja se opredeljuju za tu vašu aktivnu rezervu. Zašto bi on, čovek, koji je završio Vojnu akademiju morao da zna bitne elemente ugovora? To je materija za pravnike.
To je trebalo da vam pripreme pravnici iz vašeg ministarstva i da to bude regulisano zakonom. Nema tu sada hiljadu bitnih elemenata ugovora. Može da ih bude nekoliko, kao kod svakog ugovora. Nikakav problem nije postojao da se to reguliše zakonom, ali vi nastavljate sa tom lošom praksom da umesto na celovit način uredite jednu materiju, vi to radite delimično, pa ćete nešto da uredite zakonom, a nešto ćete da uredite podzakonskim aktom, koji ćete vi doneti na predlog načelnika Generalštaba.
To je problem sa ovim zakonom, to je problem sa svim ovim takozvanim vojnim zakonima koje ste nam predložili. Oni su nedorečeni i kada ih izglasate u Narodnoj skupštini, građani Republike Srbije, na koje se ti zakoni odnose, još uvek neće imati jasnu predstavu koja su njihova prava, a koje su im obaveze vezano za Vojsku Srbije, zato što će čekati da ministar na predlog odgovarajućih lica donese čitav niz podzakonskih akata.
Ta praksa da podzakonskim aktima uređujete nešto što treba da bude regulisano zakonom traje, evo, već skoro deset godina. Bio bi jedanput red da sa tom praksom prekinete, pogotovo kada su u pitanju ovi izuzetno važni zakoni za odbranu zemlje. (Aplauz.)

Govorili ste tri minuta duže.
Na član 57. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Amandman koji sam u ime Poslaničke grupe SRS podnela na član 57, takođe, se odnosi na vojnu, radnu i materijalnu obavezu, kada je u pitanju rezervni sastav i konceptualni pristup SRS i obrazloženje zašto mi ne prihvatamo koncept koji je Parlamentu ponudila Vlada Republike Srbije obrazložen je u više navrata.
Mislim da je ovo poslednje obrazloženje kolege Martinovića bilo sveobuhvatno.
Ali, svejedno, želim da naglasim da smo i u ovom članu 57. tražili da ne postoje ovi termini poput – angažovana lica u aktivnoj rezervi, već da umesto toga postoji termin – ''profesionalnih vojnika u rezervi'', zato što ovo što ste vi napisali i što ste se u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman pozvali na neke članove (član 5. i st. 4, 5. i 6. i član 9.) Zakona o Vojsci i vaš pogled na Vojsku Republike Srbije nama zaista ne znači ništa, zato što smo mi izneli svoj stav i o tome i pokazali vam da se koncept Vlade Republike Srbije i koncept SRS, kada je u pitanju Vojska i ovo što vi zovete vojna reforma, temeljno razlikuje.
Očigledno će to biti problem građana Srbije zato što ovo što predviđate u svim ovim zakonima, pa i u ovom zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi u članu 57, na koji sam amandmanski intervenisala, neće doneti ničeg dobrog ni građanima Srbije ni Vojsci Republike Srbije, ni državi Srbiji, kojoj bi Vojska trebalo da bude jadan od jačih temelja, ali zahvaljujući vašoj reformi, koju je započeo još Boris Tadić, koja se očigledno ovim zakonima završava i amerikanizacija Vojske Srbije je nešto što je neprihvatljivo za SRS, a ubeđeni smo i za građane Srbije. (Aplauz.)