Gospodine ministre, u ime Poslaničke grupe SRS ću vas pozvati da povučete ovaj zakon iz procedure, još ima vremena i vi znate da vam ta mogućnost stoji na raspolaganju. Postavljam vam pitanje, kakav je ovo zakon ako je naslov zakona Predlog zakona o civilnoj službi. Gde? Čega? Gde se spominje ovde Vojska? Kako mi uopšte znamo na šta se ovo odnosi? Ako ste želeli da promovišete civilno služenje vojnog roka to ste mogli u ovom prethodnom zakonu i mogli ste to u četiri paragrafa da spakujete. Nije vam bio potreban ovaj zakon od 86 ili koliko već ima članova.
Međutim, trebalo je da se stvori neki privid da ispadne da i oni koji služe civilno vojni rok imaju neke obaveze ili imaju iste obaveze, ili su u rangu sa onima koji suže Vojsku pod oružjem. Izvinite, ali nisu. Tim mladim ljudima zaista moram da poručim da je jedini vaš zadatak, kao i zadatak Borisa Tadića, da zemlju uvučete u NATO, što je nemoguća misija, raspoloženje u Srbiji je antinatovsko i ono će se samo povećavati u tom smislu.
Žao mi je što se gospodin u uniformi smeje, jer je očigledno i on u funkciji NATO pakta kao i vi. Zaista mislim da nije u redu da nam se podsmeva ovde neko iz vaše pratnje ili neko od vaših saradnika, jer ja govorim u ime naroda. Vi ste običan činovnik Vlade Srbije na čelu jednog organa uprave i treba svi da se ponašate sa dužnim poštovanjem prema nama, jer smo mi ti koji smo od naroda izabrani da vam prenesemo ono što oni misle.
Ne govorim ovo samo u svoje ime, nego u ime onih koji su me ovde i na ovo mesto doveli. Vas je tu dovela vaša politička partija ili skupštinska većina, koju ste tako ili ovako stvorili. Te oko vas ste doveli vi ili vam ih je nametnuo neko iz NATO pakta, koji ne može da zaboravi 1999. godinu. I naš narod ne može da zaboravi 1999. godinu, jer je stradao od NATO bombi, ali NATO ne može da zaboravi tada našu Vojsku Jugoslavije, jer nije smeo kopnenim trupama da uđe na teritoriju naše zemlje, zato što smo ipak imali Vojsku koja je imala onu svoju osnovnu funkciju – da od sebe na neki način odvrati druge vojne sile od agresije, koliko se ja razumem u Vojsku, a polagala sam predvojničku obuku davne 1974. godine, to je strategija i to je jedna od uloga Vojske.
Ta uloga više očigledno nije potrebna našoj vojsci i zbog toga se sve ovako nakaradno i radi. Poremećen je sistem vrednosti, nažalost, majke nisu u stanju da svoje sinove nateraju da se late usisivača i da pomognu svojim majkama, ali zato i idu i peru prozore negde drugde i kobajagi služe Vojsku. Kažem im, deco, to nije ono što vi treba da naučite i što treba da radite, vi tu gubite vreme a ne tamo gde bi trebalo da ponesete pušku. Tamo ćete naučiti ili ćete se socijalizovati pa će Vojska popraviti ono, tako je nekad bilo, što je možda porodica propustila ili škola propustila, tamo ćete naučiti šta je autoritet kako ne biste sutra bili anarhisti i kako ne biste težili anarhičnom društvu. Hvala lepo. (Aplauz.)