Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i to na 52. član ovoga zakona, tako da se treći stav ovog člana menja.
Neću ovde sada čitati ceo amandman, ali ću samo reći zbog čega bi trebalo da se promeni ovaj član. Naime, ako bi ostalo ovako kako stoji u stavu 3, ovoga člana, to bi dovelo do velikih zloupotreba, kada je u pitanju prekid, odnosno odlaganje vojne vežbe.
Reći ću sada kako može doći do tih zloupotreba. Znamo da danas veliki broj građana Srbije radi u privatnim firmama ili kod privatnih preduzetnika, da ne govorim o tome, kakav je njihov status kod tih privatnika, koliko su stimulisani za svoj rad itd, ali vlasnik jedne privatne firme može pronaći svoj interes da licu koje kod njega radi omogući ili zatraži da mu se odloži ili prekine vojna vežba. To odlaganje ili prekid vojne vežbe, najčešće u slučajevima, vlasnik privatne firme može zatražiti iz nekih svojih ličnih razloga, ali neki put to može biti i iz razloga da izađe u susret zaposlenom. Jednostavno, možda ne može dovoljno da ga plati i da kaže – e, pošto si pozvan na vojnu vežbu, to ću ti srediti, da ne odeš na vojnu vežbu, ali će ti plata ovog meseca biti manja.
Zato SRS smatra kada je u pitanju prekid, odnosno odlaganje vojne vežbe, da je to moguće samo na obrazložen zakon državnih organa. Hvala.

Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine ministre, dozvoljavam mogućnost da vama ovaj amandman možda nije predočen na pravi način, čim on do dana današnjeg nije prihvaćen. Zbog toga smo, uostalom, danas ovde.
Sada ću vam predočiti u ime poljoprivrednih proizvođača i leve i desne obale Morave, a nadam se i svih ostali poljoprivrednih proizvođači u Srbiji, a vi da ga nakon toga, nakon mog obrazloženja, verujem, prihvatite.
Gospodine ministre, ovde se kaže da se vežba koja traje duže od tri dana, može registrovanom poljoprivredniku i drugom licu koje samostalno obavlja privrednu delatnost odložiti zbog neodloženih radova. Nema tog vojnog poziva u istoriji srpskog naroda, koji srpski seljak nije prihvatio, na koji se nije odazvao na pravi način.
Da ne idemo u neku dalju istoriju, samo da vam kažem jedan primer. Za vreme NATO bombardovanja poljoprivredni proizvođač iz okoline Čačka Radonja Mijajlović, bio je angažovan, zajedno sa svoja dva sina i prevoznim sredstvom, kamionom, jedinim sredstvom za prevoz robe koji su u tom momentu imali. To poljoprivredno domaćinstvo radi 15 hektara povrća i isključivo živi od toga. Nije im odložena ta vežba. Išli su u rat.
(Dragan Šutanovac: Kada se to desilo?)
To je bilo 1999. godine. Znam, reći ćete da niste bili vi tada. Međutim, gospodine ministre, upravo zbog toga smo i podneli ovaj amandman da se ubuduće ne dešavaju takve situacije, da zbog takvih vanrednih okolnosti ne mogu da budu pozvane sve muške glave iz kuće, da može neko da ostane da obradi tu zemlju, zbog toga što se isključivo bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Međutim, gde je tu pravda i pravičnost? Neprihvatanje ovog amandmana zaista govori u prilog činjenici da ni u ovom predlogu zakona neće imati pravde za srpskog seljaka. Zašto loptu prebacujete u tuđe dvorište?
U obrazloženju zašto ne prihvata amandman Vlada kaže, da poljoprivredni proizvođač ima mogućnost da u upravnom sporu ostvari to svoje pravo, da u upravnom sporu on dokaže da je poljoprivredni proizvođač i da ga treba osloboditi.
Pa, zašto u upravnom sporu? Upravni spor može biti dug, proći će sve to, tako da on neće ostvariti to svoje pravo. Zašto niste predvideli još i da podnosi predstavku Ustavnom sudu? Zahvaljujem. (Aplauz.)

Govorili ste duže 1.10 minuta.
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Imate reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 53. stav 2. u kome sam predložio da se ne pravi razlika u angažovanju vojnih obveznika iz aktivne rezerve na pasivne i aktivne, i da se sama odluka o prekidu i odlaganju obučavanja, vežbe ili angažovanja vojnih obveznika, o kojoj odlučuje nadležni starešina Vojske, ne odnosi samo na aktivnu rezervu nego i na pasivnu.
Razlog zbog svega toga nalazi se i u narednom članu. Suštinski, moj stav 2. koji sam predložio u ime SRS, glasio bi: „O odlaganju i prekidu obučavanja, vežbe ili angažovanja vojnih obveznika odlučuje nadležni starešina Vojske Srbije.“
Predlogom zakona to glasi: „O odlaganju i prekidu obučavanja, vežbe ili angažovanja vojnih obveznika iz aktivne rezerve odlučuje nadležni starešina Vojske Srbije“.
Dakle, da se ne bi delile nadležnosti i o prekidima, u ovom slučaju, aktivne i pasivne rezerve, s tim da je razlika između aktivne i pasivne rezerve samo vremenski period u kome će oni imati, kako ovde piše, vrstu obuke i kondiciranja od 45 dana i 15 dana.
U obrazloženju čl. 53, 54. i 55. Predloga Vlade kaže se: „Ovaj način organizacije rezervnog sastava Vojske predlaže se nakon izvršenih organizacijsko-formacijskih promena i analize razvoja Vojske do 2015. godine“.
Gospodine ministre, da li vi mislite da razvoj Vojske do 2015. godine uopšte može da postoji, obzirom na vaš način ministrovanja, kao i predsednika Srbije u pretprošlom mandatu?
Dalje se kaže – ''procene rizika i pretnji u okruženju''. Gospodine ministre, vi ste jedan od zagovornika učešća Srbije, tačnije, ulaska u NATO pakt – vi odlično znate da je potpisano ulaskom Srbije u ''Partnerstvo za mir''. Zbog čega imate procenu rizika i pretnji u okruženju ako ste nastojali na putu na kom jeste da Srbija uđe u NATO pakt?
Zatim – ''iskustva država koje su prošle period reorganizacije sistema odbrane i oružanih snaga.'' Pretpostavljam da mislite na članice NATO pakta. „Ovakvo rešenje je za državu i Vojsku Srbije efikasnije i racionalnije u odnosu na dosadašnju organizaciju rezervnog sastava.“
Pa onda ide ova razlika rezervnog sastava, koja kaže da se ''pripadnici aktivne rezerve pozivaju u toku kalendarske godine na kondiciranje i obučavanje do 45 dana, a pripadnici pasivne rezerve do 15 dana.''
Dakle, ako uređujemo postupak i nadležnost odlaganja vežbi po zahtevu, on treba da bude apsolutno isti za rezervu. Da li je ona pasivna ili aktivna, ne treba praviti razliku, jer 30 dana kondiciranja je nešto što predstavlja razliku u vašem predlogu zakona. Zbog toga ne treba praviti veliku raspodelu.
Prema tome, prihvatite ovaj amandman da bi ovaj predlog zakona bio koncizniji i jasniji, da bi imao iste aršine prema rezervi.

Govorili ste duže 1.30 minuta.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da se primetiti da želite aktivno da učestvujete u raspravi o amandmanima. Mi podnosimo amandmane iz razloga što se ovaj zakon, po oceni i stavu SRS, suštinski mnogo razlikuje od onoga što vi zastupate. Navešću dva, veoma bitna, razloga. Prvi razlog – vi želite da Vojsku Srbije uvedete u NATO. Doduše, niste jedini, postoji određen broj bivših članova SRS, koji, takođe, danas žele to da učine.
Drugi razlog – mi duboko poštujemo član 45. Ustava Republike Srbije, koji govori o prigovoru savesti. Vi, čini mi se, na jedan pogrešan način, želite da date osnova za primenu tog zakona.
Aktivan i pasivan rezervni sastav mi želimo da zamenimo jednom kategorijom, a to su profesionalni vojnici u rezervi, koji predstavljaju obučen rezervni sastav, koji se mogu angažovati na određenim mestima, i ostali deo teksta člana 54. ne razlikuje se mnogo ni po našem konceptu. Suštinski, ne možemo reći da aktivan sastav, koji se angažuje 45 dana u obuci, da se mnogo razlikuje od pasivnog, koji bi se angažovao u toku jedne godine 15 dana.
Prihvatili smo angažovanje i raspored profesionalnih vojnika u rezervnom sastavu po teritorijalnom principu. To je sasvim logično i u redu, i na tome se u dobrom delu temelji izlaganje i diskusija kolege Mirka Munjića, zbog čega to ima efikasnog i praktičnog smisla. Znači, raspoređivanje po teritorijalnom principu je apsolutno u redu.
Angažovanje profesionalnih vojnika u toku jedne godine na otklanjanju elementarnih i drugih nepogoda. To je, takođe, nešto što mi u potpunosti podržavamo, ali podelu na aktivan i pasivan sastav, to ne možemo da prihvatimo. Pre svega, član 139. Ustava mi duboko poštujemo i najtoplije preporučujemo i vama, napravite zaokret i više iščitavajte član 139. Ustava nego član 45. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Vlatko Ratković ipak želi da obrazloži prihvaćeni amandman.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je koncept rezervnog sastava Vojske Srbije, kakav je predložen u ovom zakonu, a u obliku aktivne i pasivne rezerve, mnogo efikasniji i racionalniji u odnosu na dosadašnja rešenja.
Intervenisao sam amandmanom na stav 4. člana 54. na taj način što sam predložio da se ovaj član dopuni jednom normom koja će omogućiti da se članovi aktivne rezerve pozivaju u toku kalendarske godine i do tri meseca za pripreme za misije i zadatke.
Dakle, Predlog zakona predviđa, što se tiče aktivne rezerve, kondiciranje i pripremanje do 45 dana i slanje u misije do šest meseci, obzirom na specifičnost misija, strukturu, njihovo vremensko trajanje itd.
Smatram da je neophodno da se u tekst zakona ugradi i odredba koja propisuje mogućnost da se članovi aktivnog sastava pozivaju i na pripreme za misije u trajanju do tri meseca. Zahvaljujem.