Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o civilnoj službi podneo sam amandman na član 16. kojim tražim da se isti briše. Razlog za podnošenje ovog amandmana leži u principijelnom stavu i politici SRS da Predlog zakona o civilnoj službi narušava odbrambenu moć Republike Srbije.
Obrazloženje koje smo dobili od Ministarstva odbrane je Ustavom zagarantovano pravo građanima na prigovor savesti. Postavio bih pitanje ministru i vladajućoj većini koja čini ovu koaliciju u ovom parlamentu – zašto nema takve mogućnosti prava na rad, pre svega mladim ljudima koji su završili svoje školovanje a ne mogu da dođu do zapošljavanja ili pravo na život koje je neophodno za Srbe na prostoru Kosovu i Metohiji?
S druge strane, želeo bih da istaknem da se ovakvom politikom i ovakvim zakonskim projektima upravo narušava odbrambena moć Srbije i svodi se na ono što je odgovorio nedavno Boris Tadić, pre nekoliko dana, u intervjuu koji je dao listu „NIN“ na pitanje šta sa Kosovom i Metohijom – da je pre godinu i po dana zainteresovanost građana za problem Kosova i Metohije bila 75% a sada je pala na 5 do 6%. Upravo to ukazuje na pogubnost svih ovih zakonskih projekata i pogubnost ove vlade Republike Srbije.
Ako je državno i nacionalno pitanje problem Kosova i Metohije uspelo da se svede sa 75% na 5 do 6%, onda treba da se zapita ovaj narod kakva je ovo vlada koja je uspela za tako kratko vreme da jedno državno i nacionalno pitanje, koje treba da bude prioritet prioriteta, a to je prostor Kosova i Metohije, i ustavna obaveza svih da štite državu Srbiju, svede na tako mali procenat zainteresovanosti građana Srbije.
Inače, mogu da kažem da ako se toliko zalažete za taj prigovor savesti da građani u Republici Srbiji mogu da služe civilnu zaštitu, voleo bih da se isto tako bih zalažete i na pravo na život preostalih 130 hiljada Srba na prostoru Kosova i Metohije, kao i pravo na povratak 250 hiljada Srba koji su proterani sa prostora Kosova i Metohije.
Jutros sam, gledajući „Dnevnik“, slušao informaciju da je Vlada Nemačke odlučila da vrati 10.000 Roma na prostore Kosova i Metohije, što pozdravljam, ali zato nema nikakve akcije, nikakve inicijative Vlade Republike Srbije da vrati 250.000 Srba na prostor Kosova i Metohije. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Iskorišćen je jedan minut od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Radi se o jednom koncepcijskom neslaganju, a ja tvrdim i da postoji problem ustavnosti ovog predloga zakona. Iskoristiću priliku da malo i obrazložim o čemu se radi? U Ustavu Republike Srbije u članu 45. propisano je da se može desiti ta situacija da se ispunjavanje vojne ili druge obaveze, koje uključuju upotrebu oružja, isključi zbog takozvanog prigovora savesti, a to je po Ustavu verska opredeljenost i neko od ubeđenja.
Naravno, to što neko treba da ispunjava obavezu, pa je ispunjava na drugi način a ne putem oružja vi ste zamenili svojevrsnim sinonimom, uveli ste civilno služenje. Da biste to opravdali vi ste u članu 3. rekli da to mogu da budu verski razlozi, moralni i drugi opravdani razlozi.
Vidite i sami, ono što je u osnovi i u biti u ovog predloga zakona i ono što je, ako mogu tako da kažem, pravni okvir ili ustavno ovlašćenje postoji velika razlika.
Moram zbog mlađih gledalaca koji prate ovaj prenos, a i zbog starijih gledalaca koje želim da podsetim, vidite pre 70 – 80 godina bila je velika čast da se služi Vojska. Smatralo se da na taj način čovek pokazuje svoju odanost i ljubav prema svojoj otadžbini.
Vrhunski dokaz patriotizma je bio da se čovek odazove na poziv države. Kada su nas napadali, gotovo da poziv nije ni bio potreban. Nije bio potreban ni zakon, ni rezervni sastav, ni ovo, ni ono, to je bilo interesantno za lica sa uniformama, ali za običnog čoveka to je bilo pitanje časti.
Kao što je pitanje časti u Rusiji da se poštuje Srbija, tako je u Srbiji i srpskom narodu pitanje časti bilo da se uzme sve i svašta u ruke da bi se odbranila država, odbranio narod, jer smo uvek bili napadani.
Možda će vam delovati smešno, ali pre, recimo, četrdesetak godina moja tetka izašla na neki vašar, naišao je lep momak, zasviđali su se jedni drugome, prvo što ga je pitala – je li Nikola, jesi li služio Vojsku? Kaže, došao sam pre deset dana. Daj ''bukvicu'' da vidim. Legitimisao se ''bukvicom'' da je odslužio Vojsku i da je pravo muško, sposobno da bude domaćin porodice. Kada sam 1980. godine odlazio u Vojsku imao sam jednog kolegu koji je rekao, pa, budalo jedna, ideš u Vojsku, izgubićeš jednog „Golfa“, toliko treba da se zaradi za tih godinu dana koliko treba da budeš u Vojsci.
Nažalost, danas je slep. Bilo je u Vojsci onih koji su se pravili da su ludi, da bi izbegli Vojsku, danas su svi ludi. To što su se pravili, tada je delovalo smešno, interesantno, ali je vreme pokazalo da se baš nisu mnogo pravili, nego su baš takvi.
Zato ja pozivam našu omladinu, izglasaće ova trula koalicija ovakav predlog zakona, uvešće ovaj sinonim civilno služenje, sve će oni to lepo da završe – deco draga, volite svoju Srbiju, volite svoj narod, odazovite, odite, odslužite Vojsku, baratajte malo i sa tim puškama i sa tim stvarima, zla su vremena!
Danas je vreme velikog individualizma, ljudi treba da budu spremni i sposobni na jedan kolektivni život da demonstriraju neko zajedništvo. Kamo sreće da je civilno služenje vojnog roka omladinska radna akcija, pa da to i podržimo. Naravno, sve države biraju svoje sisteme kako će da obezbede odbranu. Uzmite primer Izraela, uzmite primer nekih drugih država, svuda je čast i ponos braniti svoju državu. Mnogo je loših stvari urađeno u ovoj državi da se obezvredi, omalovaži, i svaka pomisao na odbranu svoje države i svog naroda.
Zato pozivam mlade, volite Srbiju, volite našu vojsku, promenićemo mi za koji mesec ove koji vode Vojsku!

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 50 sekundi. Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, SRS je uložila više amandmana i narodni poslanici SRS dali su odgovarajuća adekvatna obrazloženja zbog čega se ne slažu da se uvodi civilna služba na ovakav način, da se reguliše kako se to predviđa ovim predlogom zakona. Postavlja se pitanje, da su živi Živojin Mišić, Stepa Stepanović, vojvoda Radomir Putnik i vojvoda Petar Bojović – šta bi oni rekli sada u ovoj situaciji. Treba pitati nekog ko je vojni obveznik da li želi da služi civilni deo ili vojni.
Samo da vas podsetim, u balkanskim ratovima kralj Petar je obilazio front i naišao na jednog borca koji je u koloni putovao, a držao se konju za rep. Kralj je zastao i pitao, šta je ovom vojniku. Vojnik je odgovorio – ja sam izgubio vid od eksplozije. Kralj je na to rekao – pa, vojniče, šta bi ti sada želeo? Vaše veličanstvo, ja bih sada želeo da vidim da ubijam naše neprijatelje! Mi ne bismo mogli da se branimo od tri carevine. Srpska Vojska je kroz istoriju pokazala i dokazivala da se uspešno branila od daleko većih neprijatelja. Dakle, tri carevine srpska Vojska je bacila na kolena!
Mi se protivimo ovakvim predlozima zakona, da neko bira hoće li da služi Vojsku ili neće. Onaj ko se poziva na savest i prigovor savesti, ako ne može da nosi pušku i puškomitraljez, može da nosi sanduk sa municijom. Zbog toga je SRS protiv ovakvih zakona i ovakvog načina regulisanja vojne obaveze vojnih obveznika. Odbrana države mora biti zasnivana, pre svega, i na fizičkim neposrednim sposobnostima pripadnika Vojske Srbije. Hvala vam.

Dva minuta i 25 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Na član 17. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

U ime Poslaničke grupe Nove Srbije podneo sam amandman na član 17. ovog zakona o civilnoj službi koji glasi: “U članu 17 reči ''devet meseci'' zamenjuju se rečima ''dvanaest meseci.'' Dao sam jedno obrazloženje i pošto su redom odbijeni amandmani Nove Srbije ne bih se javljao ni po ovom amandmanu, jer ne bih želeo da na ovim stvarima neko shvati da želim da stičem političke poene, ali sam se javio zbog obrazloženja koje ste dali prilikom odbijanja ovog amandman.
Sličan amandman je dao i kolega iz Srpske napredne stranke (koji još nije bio na dnevnom redu) kojim se, takođe, trajanje civilne službe povećava sa devet meseci, zato što je on tražio da se ne uračunaju neradni dani.
Tražio sam mojim amandmanom da civilna služba umesto devet meseci traje dvanaest meseci. Sada dobro slušajte, pogotovo pravnici iz vašeg tima, gospodine ministre. Kolegi ste rekli – ako se ovi dani ne bi računali onda bi dužina civilne službe morala da se poveća preko devet meseci, što nije intencija ovog zakona. Prema tome, zakonopisac, zakonodavac ima pravo da ima i političku intenciju i to meni ništa nije sporno, ne bih se ni javio.
Ali je moj amandman odbijen sa obrazloženjem: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je u članu 20. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije uređeno poštovanje dostignutog nivoa prava.'' Kada pročitate član 20. stavove 2. i 3. Ustava Republike Srbije ne vidi se kakve zaista veze ima ovo obrazloženje sa članom 20. To je jedna stvar koju želim da vam kažem. Druga je stvar, iz ovog vašeg obrazloženja ispada da moj amandman nije u skladu sa Ustavom. Onda, izgleda da Zakonodavni odbor ovde nije radio svoj posao, u obrazloženju Zakonodavnog odbora piše da je ovaj amandman pravno moguć. Čim je pravno moguć, onda znači da je saglasan sa Ustavom Republike Srbije.
Kako je onda moguće da vi date ovakvo obrazloženje meni, ponavljam, sviđalo se meni ili ne, zakonodavac, zakonopisac ima pravo da kaže – to je moja politička intencija, ona je u saglasnosti sa Ustavom i devet meseci i dvanaest meseci je u saglasnosti sa Ustavom. Prema tome, znam da nećete ništa odgovoriti, samo da vam kažem koliko je ovo obrazloženje ozbiljno. Hvala.

Utrošeno je 35 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela poslanica Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, ispred Poslaničke grupe Nove Srbije podnela sam amandman na član 18, tražeći da se stav 2. u njemu briše. Da podsetim samo, odnosi se na mogućnost produženja služenja civilnog roka i ta se mogućnost dopušta do 30 godine života. Mi smo tražili da to ostane u okviru 27 godina života.
Amandman je odbijen sa obrazloženjem: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se stavom 2. ovog člana daje mogućnost izuzetka. Takvo rešenje je neophodno za regrute koji su ocenjeni privremeno sprečenim za rad do 27. godine života i kojima je regrutna obaveza produžena do 30. godine života.''
Sve do sada u služenju naše vojske uvek je ograničavano sa 27. godinom života. Da slobodno kažem, na neki način to je i u skladu naše vojničke tradicije. Svako pravilo koje dopusti izuzetak prestaje da bude pravilo i mnogo češće se radi o izuzetku koji nije ni jasno ni pravno determinisan i onda se ulazi u mogućnost zloupotrebe zakona, u mogućnost pribegavanja instituta u rupe u zakonu. Ne bi bilo dobro da pred zakonom svi budu jednaki samo da neki budu jednakiji. Svaki izuzetak dopušta, odnosno poništava pravilo u potpunosti.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Vesna Marić.