Suština našeg amandmana je dvostruka, da se izjednači nekakva proporcija koja već postoji u služenju u civilnoj službi i vojnog roka, a to je otprilike jedan prema jedan i po, i da se ovim članom koji govori o licu koje se predomislio u roku od 3 meseca i želi da se uputi na služenje vojnog roka sa ili bez oružja u Vojsku Srbije, dakle, da se tom licu da mogućnost da tako služi vojni rok.
Preporuka Saveta Evrope je da je svako računanje služenja civilnog roka preko jedan i po dan u odnosu na službu u Vojsci već kazna. A ovde se predvideli pošto se lice predomislilo i želi da ide da služi Vojsku, da mu se računa 2 dana služenja civilne službe u jedan dan Vojske, To mi je potpuno neshvatljivo zašto se vojni rok služi 6 meseci, civilna služba 9 meseci, to jeste u skladu sa Preporukama Saveta Evrope, ali obrazloženje kaže da se dan računa osam sati za onog koji služi u civilnoj službi, a vojnik ima 16 sati, jer u slobodno vreme mora da izvršava želje starešina.
Mislim da obrazloženje nije na mestu, kao što i prethodno obrazloženje u članu 1, gospodina ministra, da Ustav obavezuje, nije na mestu. Na kraju krajeva, u obrazloženju Vlade ne piše da je to protivustavno. Jer, da je to protivustavno ne bi se u zakonu pominjala samo civilna služba. Valjda je i za civilnu službu, koja traje devet meseci, radni dan osam sati, kao što je za služe vojnog roka, uzmimo 16 sati – što niste računali spavanje, onda bi moglo da bude jedan prema tri?
Prema tome, mislim da je jednostavno došlo ili do nekakve greške ili neko želi da kazni lica tj. lice koje je izjavilo prigovor savesti pa se u roku od tri meseca predomislio i da mu se to što je, recimo, dva meseca odradio u civilnoj službi i želi da bude vojnik, sada računa samo mesec dana vojne službe. Zaista mi nije jasno i nije u skladu sa Preporukama Saveta Evrope.
Kada već neke kolege koriste priliku da se obraćaju deci isto mogu da kažem toj istoj deci da se nadam da više nikad neće biti topovsko meso pogrešnim politikama i da će primena ovog zakona potrajati samo do uvođenja potpune profesionalizacije Vojske, a nadam se, ministre da će to biti u roku od dve godine. Nadam se da više nikada bezbednost ove zemlje neće zavisiti od topovskog mesa sirotinje, nego od sistema kolektivne bezbednosti. Samo jedan je u ovom trenutku pred nama, a to je članstvo u severno atlantskoj organizaciji.