Na član 93. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Član 93. predviđa da se po izvršenim radovima, a misli se na radnu obavezu u jedinicama radne obaveze, te jedinice rasformiraju.
Moram da se vratim na član 89. da bih objasnila zbog čega tražim brisanje ovog člana 93, jer uvođenjem ovog novog pojma, koji do sada nije postojao, ne dajete dovoljno podataka, informacija, niti regulišete ovim zakonom nešto što je vezano za te radne jedinice. Dakle, nije definisano ni za koje svrhe, ni po čijem nalogu, niti koji je rok angažovanja, iz kojih kategorija se ti ljudi regrutuju, jer ako ovaj 89. član kaže da su to oni koji nemaju određeni ratni raspored, to ne znači da su to oni koji nisu služili vojni rok, jer ima i onih koji jesu služili vojni rok a nemaju ratni raspored. Da li se ovde misli na žene preko 50 godina ili na muškarce preko 60 godina, a pogotovo ne znam šta mislite kada kažete – teritorijalna jedinica.
Nekako nas naše nasleđe navodi na pomisao da se radi o opštini ili o gradu, ali to nije to, kao što mogu da procenim iz ovog zakona, tako da to nije apsolutno dobro definisano. Uopšte smatramo da je nepotrebna čitava ova oblast vezana za radnu obavezu u jedinicama radne obaveze.
A, ako ste već hteli da na neki način aganžujete one koji ne potpadaju ni pod jednu od ovih prethodnih kategorija, onda ste to morali mnogo preciznije da regulišete. Zbog toga tražimo brisanje svih ovih članova u okviru ovog podnaslova – Radna obaveza u jedinicama radne obaveze, iako me vaše obrazloženje uopšte ne zadovoljava, jer kažete da je amandman neprihvatljiv iz razloga što su jedinice radne obaveze privremeni sastavi koji se angažuju za izvršenje određenih poslova i zadataka kada to potrebe zahtevaju, a mi ne znamo ni koje su, ni šta su, ni koje su to potrebe, i da se jedinice po izvršenom zadatku rasformiraju. Logično je da će se rasformirati ako zadatak prestane, a to može da traje šest meseci, godinu dana, 15 dana, a ovde to apsolutno ne postoji. I ko je taj ko procenjuje kada te potrebe nastupaju?
Zahvaljujem. (Aplauz.)

Na član 94. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Iz istih razloga koje je navela Gordana Pop-Lazić predložio sam brisanje člana 94, koji govori o evidenciji angažovanja jedinica radne obaveze. Te jedinice se uglavnom angažuju u ratnom i vanrednom stanju, a po mišljenju SRS, u takvim okolnostima evidenciju o angažovanju vojnih ali i radnih jedinica treba da vodi isključivo Ministarstvo odbrane.
Vi iz vladajuće koalicije konačno treba da odlučite da li hoćete da Srbija ima snažnu vojsku, koja je sposobna da odgovori svojim ustavnim obavezama, ili hoćete da Srbija ima slabu vojsku. Ako vam je cilj da Srbija ima slabu Vojsku koja ne uživa poverenje javnosti u Srbiji, građana Srbije, koju niko u svetu ne shvata ozbiljno, onda ste na dobrom putu.
Nastavite da penzionišete najbolje oficire, nastavite da rasprodajete tehniku, nastavite ovaj cirkus sa civilnim služenjem vojnog roka. Ako hoćete da Srbija ima snažnu vojsku koja je sposobna da odgovori svojim ustavnim obavezama, a to je odvraćanje agresora u slučaju agresije na teritoriji Srbije i kada se steknu povoljne međunarodne okolnosti, oslobađanje okupiranog dela teritorije Srbije, odnosno KiM, postoje tri rešenja.
Prvo rešenje je, da vratite obavezno služenje vojnog roka i ukinete mogućnost služenja vojnog roka bez oružja i da trajanje vojnog roka produžite sa šest na devet meseci. Prosto je nemoguće da od jednog neobučenog regruta, mladog čoveka, za šest meseci napravite obučenog vojnika.
Drugo rešenje je, da izvršite potpunu profesionalizaciju Vojske Srbije, da povećate broj njenih pripadnika na 50 hiljada i da starosnu granicu za prijem pojedinaca, vojnih obveznika u profesionalnu službu sa sadašnjih 30 povećate na 40 godina, pri tome mislim na obične vojnike a ne na oficire.
Treće rešenje je, da uvedete dobrovoljno služenje vojnog roka. U tom slučaju da broj profesionalnih vojnika povećate na 30 hiljada, a radi stimulacije mladih ljudi, da se redovno odzivaju na služenje vojnog roka, da uvedete beneficirani radni staž za sve mlade ljude koji odsluže Vojsku sa oružjem. Hvala vam. (Aplauz.)

Na naziv Glave IV i član 95. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Reč ima Konstantin Arsenović.

Već sam preko amandmana na član 82. i ovaj amandman obrazložio. Ovde se radi o štamparskoj grešci. Jedino bih zamolio ministra da stvarno pogleda moje obrazloženje koje sam dao – da se stav iz člana 82. prebaci u član 95. i to je jedino što bih hteo da dodam sada, (pošto ministar nije bio tu, a nije ni sada).

Na član 102. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Da)

Ovde nije sporan sam tekst nego je sporno kako ga realizovati – ko je taj ko će da odredi ili da definiše koje se stvari iz popisa ne mogu raspoređivati u odnosu na ova lica koja su ovde navedena.
Ne postoje kriterijumi, ostaje slobodna volja – procena onoga ko to utvrđuje. Da ne bi bilo zloupotrebe, predložio sam da se ova dva stava brišu.
Mislim da niko normalan neće tražiti neku stvar od lica koje je invalid. Prema tome, mislim da je to suvišno, ali mislim da može biti zloupotrebe u ova dva stava.

Na član 108. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, zbog vašeg komentara maločas, a i zbog građana koji prate sednicu, moram malo da obrazložim šta je to što se u članu 108. definiše i šta je to što mi predloženim amandmanom tražimo da se promeni. Upravo ovaj član 108. definiše prvenstvo prava popune Vojske Srbije i njenog prioriteta, iz razloga što ona kao takva u situaciji i u uslovima ratnog i vanrednog stanja postoji kao oružana snaga, čija je prva i osnovna dužnost odbrana zemlje i normalno je da je to definisano samim aktom i njenog postojanja. Dakle, ovaj član 108. govori o pravu prvenstva popune i daje bliža objašnjenja o načinima popune stvarima.
Amandman koji smo mi podneli na član 108. stav 3. koji u vašem predlogu glasi: „Spajanje materijalne obaveze i ratnog rasporeda lica, odnosno rukovaoca stvari vrši se ako materijalno sredstvo zahteva posebna znanja u rukovanju.'' Poslanička grupa SNS predlaže da se spajanje materijalne obaveze i ratnog rasporeda vlasnika stvari, odnosno rukovaoca, vrši uvek kada za to postoje uslovi, kada materijalno sredstvo zahteva posebno znanje o rukovanju.
Obrazloženje koje ste naveli zašto ne prihvatate amandman prvenstveno je u suprotnosti sa predloženim tekstom koji ste vi dali u članu 108. stavu 3, znači, kontradiktorno je vašem predlogu zakona, a ne našem amandmanom.
Moram da vas podsetim, gospodo predstavnici Ministarstva, s obzirom na to da gospodin ministar nije tu, vi se sećate 1999. godine i svega onoga što je bilo povodom agresije NATO pakta na Srbiju i delove teritorije Srbije, kao i situacije godinama nakon svega toga – da je račun Vojske Srbije bio niz godina blokiran, s obzirom na razne štete koje su nastale u svemu tome.
Mi u članu 108. samo dalje dopunjujemo mogućnost da do ovakve nekakve situacije ne dođe, odnosno da rukovaoci materijalnih sredstava imaju pravo prvenstva korišćenja i rukovanja njima, znači, istovetno kao što ste i vi predložili, samo još bliže obrazloženo, i da tu situaciju treba uvek koristiti, normalno, a ne zloupotrebljavati.
S obzirom na to da je rasprava o ovom zakonu ionako pri kraju, i žao mi je što ministar nije tu, a imajući u vidu da se ovih dana priča o trendu poboljšanja rejtinga Vojske Srbije, nama je to drago i svim građanima Srbije to treba da bude drago, i nije gospodin ministar kriv zbog negativnog trenda i rejtinga Vojske Srbije, to potiče još iz devedesetih godina pa naovamo, moram da vas podsetim na jednu činjenicu koju ističe gospodin ministar ovih dana, da taj rejting dokazuje zadnji septembarski rok, gde je dosta vojnih obveznika ostalo da ne dobije upute za služenje vojnog roka, iz sledećih razloga, to ministar nije hteo ni da istakne.
Godine 2008. na uput u septembarskoj klasi imali smo 5.000 vojnika, 2009. godine taj uput je smanjen na 3.200. Smanjenjem Vojske, odnosno onih koji služe vojni rok, dolazi do pojave trenda poverenja u Vojsku i odziva na služenje vojnog roka, morate priznati, imamo situaciju u kojoj je preko 30% manji broj u odnosu na prethodnu godinu i u odnosu na 2006, i sada 2009. godinu, dakle, broj onih koji su na odsluženju vojnog roka sa preko 20.000 sada je spao na 7.000, situacija je drastično poremećena u korist ove priče o kojoj govorim. I to sve treba da ide na uštrb profesionalizacije vojnika, jer situacija u kojoj pokazatelji govore da vojnik na odsluženju vojnog roka skoro isto košta kao profesionalni vojnik, ali o tome ćemo kada bude na redu učešće u multinacionalnim operacijama, jer je to vrlo zanimljiva tema, govori u korist svega ovoga da profesionalizacija Vojske zaista treba da zaživi.
Sećate se obećanja koja su iz godine u godinu govorili svi ministri, pa i vi sada, da do 1. januara 2010. godine više neće biti vojnika na služenju vojnog roka, da će Vojska biti profesionalna. To se odlaže iz godine u godinu. Iz kog razloga? Iz razloga nepostojanja finansijskih sredstava, jer takav akt i takav čin, koji nije samo mesečni period, mogla je Makedonija da sprovede za sedam meseci ovaj postupak iz razloga veličine svoje teritorije i postojanja aktivnog profesionalnog sastava i ljudi koji su bili zainteresovani. Ali mi to ne možemo da uradimo s obzirom na okruženje i situaciju koja u Srbiji postoji, i geografski i teritorijalno i sve ono što nam se dešavalo u proteklom periodu.
Mislim da ovi argumenti trenda ne idu baš u prilog, nama je drago da se trend nastavi, ne zbog vas, nego zbog Srbije, jer zaista tradicija koja postoji, da je poverenje u Vojsku Srbije zaista bilo veliko, treba da se vrati, ne zbog toga što ste vi na vlasti, nego zbog tradicije i značaja uniforme Vojske Srbije. Hvala lepo. (Aplauz.)