Na član 26. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe „Napred, Srbijo“. Reč ima gospodin Božidar Delić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo u članu 10. izvršili intervenciju, tamo gde je govoreno o tome da Ministarstvo kulture piše statute i predlaže izgled odlikovanja, dali dopunu da za vojna odlikovanja to radi Ministarstvo odbrane, isto tako smo i u članu 26, da bismo napravili kontinuitet sa članom 10, napravili ovu dopunu. Znači, da pored Ministarstva kulture, i Ministarstvo odbrane, onako kako je dato u zakonu, praktično bude odgovorno za te predloge kada su u pitanju vojna odlikovanja.
Vojna odlikovanja su, inače, posebna vrsta odlikovanja. Praktično, odlikovanja su se prvo i pojavila kao vojna, da bi se tek u 18. veku pojavila kao civilna. U ovom zakonu to ne može da se vidi, ali ako se pogledaju neki drugi ordenski sistem, recimo Republike Srpske iz 1993. godine ili uopšte svi ordenski sistemi, može da se vidi da pretežnu grupu odlikovanja praktično čine vojna odlikovanja. To nas je rukovodilo time da u predlogu za član 10. i član 26. damo određena zaduženja i Ministarstvu odbrane, da se ono pita i, na kraju krajeva, da učestvuje u određivanju izgleda odlikovanja.
Mogu da vam kažem da je čak i za prethodni ordenski sistem sam izgled naših odlikovanja, kada se uporedi sa odlikovanjima nekih drugih država, bio prilično siromašan i da o tome baš nije mnogo vođeno računa. Jednostavno, ne razumem zbog čega to nije omogućeno i u članu 10. i u članu 26.
Kada smo u raspravi u načelu govorili o zakonima, kada sam pomenuo Ministarstvo kulture, gospodin ministar je došao da mi kaže – da Ministarstvo kulture više nije odgovorno za ovaj zakon i da ono nije učestvovalo u njegovoj izradi.
Onda je pitanje - kako će, ako nije učestvovalo u izradi zakona, učestvovati u izradi podzakonskih akata? Ja sam upravo tada govorio negativno o ovom zakonu i o Ministarstvu kulture, kao što bih govorio uvek negativno o bilo kome ko je ovakav neprimereni predlog dostavio pred Narodnu skupštinu.

Hvala, gospodine Deliću.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Da.) Gospodin Milan Marković, ministar, želi da da završnu reč.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, i u ovoj raspravi i u onoj u načelu, kada je bio moj kolega Slobodan Milosavljević, primetio sam dve vrste primedaba na ovaj zakon. Jedna grupa je suštinska i preovlađujuća; to je pitanje same koncepcije i pristupa u rešavanju pitanja odlikovanja. Druga vrsta primedaba je nomotehnička, pravno-tehničkog karaktera, kao recimo pitanje zašto su organi autonomne pokrajine u jednini. To je stvar nomotehnike. I organi jedinice lokalne samouprave su u jednini, a imamo 175 jedinica lokalne samouprave. To ne bi trebalo da izaziva zabunu.
Pitanje da li predsednik Republike sebi može da dodeli odlikovanje je dobro i sasvim legitimno. Nije predviđeno da predsednik Republike može sebi da dodeli odlikovanje, to bi bilo potpuno neprimereno. Član 120. Ustava se odnosi na situacije kada se predsednik Republike zamenjuje zbog objektivne nemogućnosti da vrši svoju dužnost i mislim da tu ne bi mogao da se primeni. Iako je pitanje samo po sebi interesantno, mislim da, bar za nas kao predlagače, za Vladu, tu nema nikakvih dilema.
Ova glavna pitanja, suštinskog karaktera, jesu koja su to odlikovanja predviđena. Jeste samo šest vrsta ordena i tri vrste medalja. Imam ovde i prethodni zakon, kojim je to regulisano na nivou SRJ, i tu ima, recimo, sigurno 20-30 različitih odlikovanja.
Zašto smo se mi, kao Vlada, opredelili za ovaj pristup? Zbog toga što je, dao bog, Srbija imala zaista bogatu istoriju i veliki broj ljudi koji su tu istoriju obeležili svojim junaštvom, svojim znanjem, pa bi bilo vrlo teško i vrlo loše, pre svega, pokušati da se na neki način rangiraju svi ti događaji.
Recimo, u prethodnom zakonu imamo Orden Tesle. S punim pravom bi neko postavio pitanje zašto nemamo orden Milutina Milankovića. Ili, imamo Karađorđevu zvezdu. U našoj istoriji je Karađorđeva zvezda zamenjena Takovskim krstom negde 1876. ili 1877. godine, ne znam tačno, što je bila posledica podeljenosti u našem narodu kada je u pitanju kruna, pa je posle ponovo vraćena Karađorđeva zvezda.
Želim da kažem da bi, imajući u vidu bogatstvo naše istorije i ljudi koji su obeležili tu istoriju, pisanje jednog ovakvog zakona, bojim se, izazvalo mnogo više podela u našem narodu i mnogo više polemike oko toga šta se kako rangira nego što bi zaista ostvarilo svrhu ovog zakona.
Ne sporim da je taj pristup, kao pristup, potpuno legitiman, ali mi smo se opredelili za ovaj, gde jedan mali broj odlikovanja, u stvari, daje i tim odlikovanjima na značaju.
Vi ste lepo primetili u diskusiji da se u nekim zemljama ta odlikovanja dodeljuju baš velikodušno, pa pojedinci praktično imaju na reverima neverovatan broj medalja. To je, opet, stvar pristupa.
Mislim da mali broj tih odlikovanja i relativno mali broj ljudi koji dobije i zasluži to odlikovanje upravo govori o vrednosti njihovog dela, njihovog doprinosa društvu, njihove zasluge u jednoj od ovih oblasti za koje su predviđena odlikovanja. Mislim da su sa ovih šest odlikovanja i tri medalje obuhvaćene sve oblasti društvenog života, sve ono što se u realnom životu može ostvariti kao poseban doprinos našoj državi i našem narodu.
Dakle, ne bih bio tako strog prema zakonu. Prosto, različit je pristup. Mislim da je, suprotno iznesenom u ovoj diskusiji, Vlada odabrala pristup koji je iznedrio ovaj zakon koji baš može da traje, suprotno nekim stavovima ovde. Kažem pristup koji može da traje upravo zbog toga što ordeni i medalje nisu vezani ni za kakve posebne istorijske okolnosti i ni za kakve posebne ideološke, ne daj bože, predznake.
U tom smislu, mislim da je zakon, u stvari, vrlo kvalitetan. Radio ga je Sekretarijat za zakonodavstvo, u skladu sa svojim ovlašćenjima, odnosno u skladu sa nadležnostima koje su utvrđene Zakonom o ministarstvima. Moram reći da u Sekretarijatu za zakonodavstvo rade najbolji pravnici u Vladi. Nemamo bolje pravnike od onih koji sede u Sekretarijatu za zakonodavstvo. To su ljudi koji su sedeli tu i prethodnih 10 i 15 godina, vrlo stručni ljudi, koje zaista, kao kolega, izuzetno cenim i čije je mišljenje za mene lično uvek ono kome poklanjam posebnu pažnju.
U svakom slučaju, zakon je trebalo doneti mnogo ranije. To je naša greška i naša odgovornost zbog toga što, realno, zbog nedostatka ovog zakona predsednik Republike ne može da vrši deo svojih ovlašćenja, a verovatno postoje i ljudi koji su zaslužili da dobiju odlikovanje u proteklom periodu, ali ga, zbog toga što nema zakona, nisu dobili.
Zahvaljujem na ovoj diskusiji. Mislim da je bila vrlo poučna i da je neko ko ju je slušao mogao mnogo naučiti jer su narodni poslanici izneli veliki broj istorijskih detalja koji čine deo bogatstva naše istorije i nadam se da će ovaj zakon, zbog ovih kvaliteta koje sam sada izneo i zbog ovog opredeljenja za koje mislim da je ispravno, dobiti većinu glasova u parlamentu.
Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU (pojedinosti)
Gospodinu ministru i njegovom saradniku zahvaljujemo.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Željko Tomić, Zoran Nikolić i Milan Dimitrijević, zajedno Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jugović, Mirko Čikiriz i Žika Gojković, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić, zatim Aleksandra Janković, Milorad Buha, Branimir Đokić, Zoran Krasić, Dušan Marić, Vjerica Radeta, Gordana Pop-Lazić, Aleksandar Martinović, Dejan Mirović, Slađan Mijaljević, Milan Škrbić, Nikola Žutić, Momčilo Duvnjak, Mirko Munjić, Nikola Savić i Zoran Antić, amandmane Vlade i amandmane koje je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv zakona amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandra Janković i narodni poslanik Milorad Buha.