Vezano za prvo pitanje, o Agenciji za privatizaciju i kontroli njenog rada, postoje odgovarajući organi, pre svega budžetska inspekcija, koja će sigurno izvršiti kontrolu. Međutim, u vašem pitanju ste istakli jedan realni i veoma ozbiljan problem sa kojim se suočavamo. Taj problem jeste što su određene privatizacije, iako sa stanovišta prodavca urađene po zakonu, u suštini kasnije počele da generišu neke negativne posledice i po privredu, a posebno po zaposlene.
U tom kontekstu Vlada je, naročito kod mene u kabinetu mi smo vrlo ozbiljno razmatrali to pitanje kako da pomognemo, pre svega, zaposlenima, a u krajnjoj liniji i privredi, pa i celoj državi, i kako da se suočimo i da sprečimo takvo ponašanje. Tu smo identifikovali dve situacije. Obe se odnose na neuspešne privatizacije.
U jednoj situaciji imate slučaj da je kupac u privatizaciji učinio sve da firmu podigne na noge. Uglavnom se radilo o firmama koje nisu baš najblistavije stajale. Dakle, uložio je i novac i fizički napor i sve što je mogao, a na kraju ipak firma nije uspela, otišla je u stečaj i on sam je pretrpeo velike finansijske gubitke. To je situacija koju generiše slobodno tržište i tu se ništa ne može učiniti.
Međutim, mi smo mnogo više zainteresovani za situaciju u kojoj je neko kupio preduzeće ne zato da bi od njega napravio uspešan privredni subjekat, već prosto iz razloga da izvuče realitete, da praktično za sebe lično proda određenu imovinu koju preduzeće ima ili da na neki način izvuče sve ono što je korisno iz preduzeća. Na kraju pusti preduzeće u stečaj, a on sam je privatno odlično finansijski prošao. Pošto se radi o preduzećima sa tzv. ograničenom odgovornošću, on kaže - šta mogu, neka ide pod stečaj, i radnici ostanu sami na ulici.
To je situacija koja je posebno analizirana kod mene u kabinetu. Još to nije došlo na Vladu. Tu se spremamo da preduzimamo vrlo ozbiljne mere. Razmatraju se tzv. pobojne radnje i razgovara se sa pravnim ekspertima na tu temu.
Šta su to pobojne radnje? To su radnje koje će omogućiti da se nakon što preduzeće dođe u teškoće utvrdi da li je ono došlo u teškoće zbog toga što je njegov vlasnik nesavesno upotrebljavao ta sredstva, povlašćivao jedne nasuprot drugim poveriocima, i zakonom daje mogućnost da se uz primenu tih pobojnih radnji vratimo unazad, da čak i do pet godina unazad posmatramo šta je rađeno i da te stvari osporimo, pa u nekim situacijama da uvedemo i krivičnu odgovornost za one koji su izvlačili novac iz preduzeća u cilju svoje lične koristi.
Dakle, to je stvar na kojoj se ozbiljno radi. Kada budemo imali zatvoreni model, a očekujem da će to biti relativno skoro, mi ćemo to primeniti. Ja unapred želim da upoznam javnost da je to aktivnost koja je vrlo u toku.
Što se tiče kredita Ruske Federacije i uslova pod kojima se on dobija, želeo bih da kažem da smo razgovarali sa Ruskom Federacijom o dve vrste kredita. Jedna vrsta je kredit od tih 200 miliona, koji se daje kao budžetska podrška. Druga vrsta kredita su tzv. projektni zajmovi, koji se daju za konkretne projekte.
Ono što mogu da kažem sada u ovom ograničenom vremenu su dve stvari. Prvo, da su razgovori i dalje u toku i da se ne može govoriti o tome kakvi su uslovi. Ali drugo, što je još važnije, i tu želim da pošaljem poruku i vama i javnosti, jeste da mi sigurno nećemo prihvatiti kredite pod uslovima koji su manje povoljni od odgovarajućih uslova koje inače možemo da dobijemo iz paralelnih izvora.
Što se tiče pitanja vezanog za gas, zamolio bih ministra Škundrića da odgovori.
