Poštovani narodni poslanici, pre svega bih želeo da izrazim zadovoljstvo što, evo, nakon letnje pauze ponovo ulazimo u jedan regularni sistem, gde jednom mesečno Vlada ima prilike i mogućnosti da u razgovoru u parlamentu i u odgovorima na pitanja poslanika informiše javnost o tome šta radi, koji su problemi, koji su uspesi i uopšte da se dodatno javnost upozna sa tokom rada.
Isto tako, zahvalio bih na izboru teme koja predstavlja početak našeg mesečnog druženja, jer je izuzetno značajna.
Želeo bih da dam, pre svega, načelni odgovor na pitanje iz naslova teme, a zatim ću kroz obrazloženje i kroz odgovor na konkretna pitanja pokušati da objasnim dokle smo stigli i na čemu se sve radi. Ukoliko zbog ograničenog vremena ne stignem da obrazložim u ovih pet minuta, iskoristiću da kod nekog drugog pitanja nastavim sa obrazloženjem.
(Predsednik zvonom upozorava poslanike.)
Pre svega, Vlada ima vrlo jasan stav prema svojim ustavnim obavezama. Za nju je Ustav najviši pravni akt i Vlada u potpunosti insistira na njegovom poštovanju.
Ovde treba imati u vidu sledeće činjenice. Nažalost, zbog niza istorijskih i drugih okolnosti, u poslednjih 15-20 godina imali smo prilike da, pored svega što smo doživeli - dezintegracije zemlje, stvaranja nekih novih integracija i, konačno, stvaranja Srbije - dakle, u periodu od 1990. godine do danas, u ovoj zemlji budu doneta četiri ustava. Da vas podsetim. Prvi je, u ovih 20-ak godina ili nešto manje, donet Ustav Republike Srbije 1990. godine. Zatim, dve godine kasnije, 1992. godine, Ustav SRJ. Zatim, Ustavna povelja Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2003. godine i, konačno, Ustav Republike Srbije iz 2006. godine.
Dakle, ako pogledate da je za nekih 15-18 godina doneto četiri ustava, to znači da smo u proseku na svaki regularni mandat vlade imali drugačiju ustavnu situaciju. Svaka vlada, a njih je bilo mnogo više, imajući u vidu da vlade uglavnom nisu trajale čitav mandat, suočavala se u ovom periodu sa problemom usaglašavanja tekućeg zakonodavstva sa novim ustavima koji su donošeni.
Uglavnom, usaglašavanja koja su bila potrebna da se izvrše, rađena su na dva nivoa. Prvi nivo, i to je najčešće bio slučaj sa ustavima pre ovog poslednjeg, jeste bio nivo na kome je usaglašavanje bilo čisto verbalno - „SFRJ“ se zamenjivalo sa „RS“ ili „SRJ“ itd. Tako da su se te promene koje su sve vlade imale zadatak da obave obavljale, ali ne baš uvek uspešno, o čemu ću kasnije imati prilike još da govorim.
Druga vrsta suštinskih i supstancijalnih usaglašavanja nastala je u momentu kada su ustavi koji su doneti predstavljali suštinsku promenu ekonomskog, privrednog, pa i društvenog sistema, a to se upravo odnosi na Ustav iz 2006. godine. On je uveo, praktično, nove vrednosti i bio je prilagođen stvaranju novog demokratskog društva.
Imajući u vidu da mi ističe vreme, ja ću iskoristiti priliku da nakon drugog pitanja nastavim obrazloženje.