Što se tiče čujnosti, tu ne mogu da pomognem. Evo, približavam se mikrofonu, pa se nadam da će se bolje čuti.
Drugo, što se tiče stanja privrede, stanja zaduženosti, hvala vam što ste mi dali mogućnost da kroz odgovore na ova pitanja razbijem neke stereotipe koji se pojavljuju korišćenjem pogrešnih informacija i cifara, od kojih ste neke i vi sada u vašem izlaganju napomenuli oko zaduženosti.
Prvo bih želeo da kažem da, uporedno posmatrano, Srbija ne spada u grupu zemalja koje su preterano zadužene, čak ni ako se tome dodaju privatni dugovi o kojima ste govorili. Ukoliko bi se, pak, posmatrao samo javni dug, može se reći da Srbija spada u zemlje koje su relativno manje zadužene. Ima nekoliko zemalja koje su manje zadužene od Srbije, ali je velika većina evropskih zemalja daleko zaduženija od Srbije.
Čujem da se smatra da će u ovoj godini doći do velikog porasta javnog duga. Video sam čak i izveštaje na televizijama, gde se prave neki procenti. To, zapravo, uopšte nije tačno. Dve su metodološke greške koje se prave pri tome i, ako mi dozvolite, obrazložiću ih, da bi vama i građanima bilo jasno o čemu se ovde radi.
Prva metodološka greška koja se pravi odnosi se na sabiranje kredita koje će MMF da nam da, tih 2,9 milijardi, i da se onda za taj iznos povećava javni dug. To, jednostavno, nije tačno, iz prostog razloga što kredit koji se povuče od MMF-a služi za rezerve, dakle ne za potrošnju, i on samo teoretski povećava javni dug, ali ga ne povećava za potrebe sagledavanja i analitike, o čemu možete dobiti i potvrdu samog MMF-a.
Za građane koji žele da razumeju o čemu se tu radi, to vam je isto kao kada odete u banku, uzmete kredit od sto dinara, a onda tih sto dinara odnesete u drugu banku pa stavite na štednju. Kada vas neko pita da li ste dužni sto dinara vi kažete - jesam, ali istovremeno imam tih istih sto dinara, samo ne kod te banke, i na vaš zahtev mogu odmah da ih povučem sa štednje i da vam ih vratim.
Dakle, taj kredit koji se uzima od MMF-a ne povećava naš javni dug. S druge strane, takođe bih želeo da obavestim i vas i građane da se ni javni dug u celini, nezavisno od tog kredita, ne povećava i da je velika greška što se smatra da mi ove godine, i to u godini krize, užasno povećavamo javni dug pokrivajući deficite. On se čak ne povećava ni zbog toga što smo morali da nadoknadimo izvesne dubioze, naročito u preduzeću ''Putevi Srbije'', od oko tri stotine miliona evra.
Te dubioze su napravljene u periodu visoke likvidnosti ove privrede, visokog uzleta ove privrede, jednom reči u periodu punih džepova. Morali smo da, u situaciji kada je otvorena kriza, rešavamo te probleme, umesto da iz tog perioda izađemo s nekim suficitom koji ćemo primeniti u periodu tih crnih dana.
Uprkos tome, nismo značajno povećali javni dug. Ako mi dozvolite, objasniću vam i koji su razlozi. Pre svega, ove godine smo se zadužili jednim delom da pokrijemo obaveze za plaćanje dugova koji su napravljeni u ranijem periodu, a dospeli su za plaćanje u ovoj godini. Isto tako, najveći deo tih obaveza jesu obaveze koje su nastale po osnovu recimo devizne štednje, dakle po osnovu nečega što je potrošeno u ranijem periodu, pa ništa nije ostalo iza toga kao realitet, a mi sada moramo da ih vraćamo.
No, ekonomski posmatrano, kada vi povučete kredit da biste pokrili staru obavezu, vama se dug ne povećava. Efekat je nula...