Poštovana predsednice, uvaženi gospodine Mikoviću, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da na početku odgovora na ovo pitanje iznesem jednu konstataciju. Ukupna kretanja na segmentu cena i troškova života od početka godine do današnjeg dana su jedan od uspeha ekonomske politike koji je doprineo i makroekonomskoj stabilnosti u jednoj veoma teškoj godini, u kojoj su i privreda Srbije i građani i društvo bili izloženi ozbiljnim i jakim uticajima svetske ekonomske krize.
Konkretno, cene na malo su od početka godine povećane, zaključno sa septembrom, za oko 9,4%, pri tome je ukupan tekući rast potrošačkih cena od decembra, zaključno sa septembrom, bio 6,2%, troškovi života su za oko 6% povećani, proizvođačke cene industrijskih proizvoda takođe za oko 6% i to se sve kreće u okvirima predviđenim Memorandumom o ekonomskoj politici za 2009. godinu.
Analizirajući kretanje cena od početka godine, zaključno sa ovim danima, primetna su dva perioda. Prvi je sam početak godine, kada smo imali intenzivniji rast cena, pre svega zbog prilagođavanja fiskalne politike udarima krize, kroz korigovanje akciza.
Međutim, ono što je posebno važno jeste da u zadnja četiri meseca, računajući od juna, zaključno sa septembrom, imamo ili nulti rast cena ili čak deflaciju, koja je posebno bila značajna u julu, -0,9%. U avgustu smo imali deflaciju 0,1%, u junu smo imali nulti rast cena i zadnji podatak je za septembar, rast cena je svega 0,3%.
To su, otprilike, trendovi koji će se nastaviti i do kraja godine i, kao što smo nagovestili, učinićemo sve da cene, pre svega električne energije i gasa za domaćinstva, do kraja godine ostanu na postojećem nivou.
Ono što karakteriše kretanje cena od početka godine i što je u značajnoj meri doprinelo ovakvoj stopi inflacije je rast cena nafte i derivata. Za preko 40% su povećane od početka godine, zaključno sa septembrom, i to je u najvećoj meri posledica berzanskih kretanja na tržištu nafte, na koji, nažalost, zbog zavisnosti od uvoza nafte, gotovo da ne možemo da utičemo. Znate svi da postoji ona uredba da se cene dvonedeljno usklađuju sa berzanskim kretanjima i taj rast cene od preko 40% od početka godine je imao uticaja kao imput i u cene mnogih proizvoda.
Takođe je nešto intenzivniji rast cena lekova, za oko 24% od početka godine, i cena javnog gradskog prevoza za oko 20%. Praktično, na svim drugim segmentima imamo mirne i stabilne cene.
Kada ukupno ocenjujemo ekonomska kretanja od početka godine do ovih dana, možemo da konstatujemo da je kretanje na segmentu cena i troškova života bio jedan od faktora makroekonomske stabilnosti, čime možemo pre svega da se pohvalimo u vrlo teškoj godini i, naravno, da nagovestimo da će tako biti i do kraja godine.
Čujem potpitanje vezano za plate. Nivo zarada u septembru ove godine je prosečan. Neto zarada je bila nešto preko 31.000 dinara. To je za manje od 1% niže u odnosu na septembar prošle godine. Tačno je da je kupovna moć nešto manja u odnosu na uporedne mesece prethodne godine, ali imajući u vidu, još jednom ponavljam, zaista ozbiljne udare svetske ekonomske krize, to je ipak prihvatljivo i zadovoljavajuće u ovoj godini.
