Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, veoma sam pažljivo slušao i nastaviću da slušam vaša izlaganja, primedbe, sugestije i predloge u vezi sa zakonskim predlozima koji su danas na dnevnom redu.
Prihvatam da možemo da imamo različita viđenja o pojedinim rešenjima, što je i normalno s obzirom na pozicije koje zauzimamo u ovom trenutku, ali ne mogu da prihvatim jedan deo gde se pretpostavlja da će se nešto dogoditi u vezi sa zakonskim projektima koji su na dnevnom redu, a da ni zakonodavcu, ni Ministarstvu, ni Vladi nije padalo na pamet da u tom pravcu razmišlja ili radi.
Delim, zaista, brigu gospodina Zankova, gospodina Perića i ostalih u vezi s položajem naših rudara, posebno u podzemnoj eksploataciji uglja, ali moram da vam kažem da je ova vlada obezbedila i ove godine potrebne subvencije za podzemnu eksploataciju uglja, da je ovo ministarstvo obezbedilo da se reši problem zdravstvenih knjižica i da je ovo ministarstvo za novi budžet predložilo veće izdvajanje za podzemnu eksploataciju uglja nego što je to bilo u budžetu za tekuću godinu.
To su dokazi da ni Ministarstvo ni Vlada ne žele da dovedu u pitanje postojanje podzemne eksploatacije uglja, nego da žele određenim merama da unaprede proizvodnju i da, ukoliko se stvore uslovi, izvrše restrukturiranje koje će omogućiti, s jedne strane, ekonomičnu proizvodnju, a s druge strane, normalnije uslove rada naših rudara i bolji život rudara i sredina u kojima oni žive i rade.
U tom pravcu, ovo ministarstvo je preduzelo mere i blizu je rešenja npr. da pitanje Štavlja reši tako što će ući u izgradnju jednog termobloka snage od 250 ili 300 megavata i omogući normalnu eksploataciju sa te lokacije.
S druge strane, imamo inicijativu da Termoelektrana „Morava“ i „Resavica“ čine jedan jedinstven rudarsko-energetski sistem i da obezbedimo partnera da zajedno sa državom izvrši restrukturiranje i omogući normalno i efikasno poslovanje podzemne eksploatacije uglja u celini.
Zato želim da poručim rudarima da u zakonskom projektu ne stoji nijedna odredba koja dovodi u pitanje njihovu poziciju u smislu, kako je rečeno, straha da će se izvršiti zatvaranje ovih rudnika. Naprotiv, činimo sve i tražimo vašu podršku kroz ove projekte da određene projekte intenziviramo i da određene probleme, pa i određena zakašnjenja koja su bila prisutna, prevaziđemo.
Gospodin Lapčević je skrenuo pažnju da su investicioni zahvati manji nego što su bili. Samo želim da govorim o oblasti resora koji ja predstavljam.
Mogu da vam kažem da u poslednjih 30 godina nije započet takav investicioni ciklus kao što je započet u proteklih godinu dana u oblasti energetike, kako kroz odluke koje su donete, tako i kroz početak realizacije određenih projekata.
Znate da je 2003. godine npr. bio potpisan ugovor o revitalizaciji „Đerdapa“ sa ruskom kompanijom „Silovie mašini“, da je to stajalo sve do unazad godinu dana, da smo uspeli da to vratimo na dnevni red, da potpišemo novi, tzv. aneks osam ugovora i da započnemo revitalizaciju „Đerdapa“. Podići ćemo kapacitet za 162 megavata nove snage i produžiti vek najvažnijoj hidroelektrani u Srbiji za narednih 30 ili 40 godina.
Započeli smo rekonstrukciju „Bajine Bašte“. Završava se rekonstrukcija Hidroelektrane „Međuvršje“ i „Ovčar banje“. Potpisaćemo, verovatno 13. novembra, sporazum sa Vladom Italije o investicijama u hiljadu megavata snage u oblasti proizvodnje čiste energije u Srbiji, koja će po posebnim cenama biti izvožena u Italiju. Mogu da nabrajam još dosta investicionih zahvata koji su u toku ili će uskoro biti započeti.
Kada je reč o gasifikaciji, bilo je planirano da se u Srbiji izgradi mreža gasovoda od 1.350 kilometara. Ovo ministarstvo je izvršilo reviziju tih planova i došlo do zaključka da je potrebno izgraditi još 2.000 kilometara gasovoda u Srbiji. Utvrđivanjem javnog interesa o kome danas razgovaramo stvorili bismo mogućnost da odmah krenemo u realizaciju projekta gasovoda čija je dužina 166 kilometara.
Obećavam vam da ćemo kroz mesec dana takođe započeti investicioni zahvat na pravcu Aleksandrovac - Brus - Kopaonik - Novi Pazar, Novi Pazar - Tutin. To je, ako se uključe i Raška i Leposavić, oko 111 kilometara gasne mreže. Samo ove dve trase biće oko 20% planiranih zahvata u gasifikaciji Srbije. Privodi se kraju završetak prve faze izgradnje podzemnog skladišta gasa, gde je utisnuto preko dvesta miliona normalnih kubnih metara gasa, gde se završava dvosmerni gasovod Gospođinci - Banatski Dvor koji treba da obezbedi mogućnost povećanog korišćenja uskladištenog gasa u Banatskom Dvoru između tri i pet miliona tona normalnih kubnih metara gasa, a do sada je bilo moguće samo oko pola miliona. To govori da ulazimo znatno pripremljeniji u ovu zimu u odnosu na ovu vrstu energenta.
Tačno je da smo mi povećali cenu gasa 15. oktobra prošle godine za 60%, ali je tačno da je cena gasa na svetskom tržištu tada porasla za 110%. Tačno je da do tada nismo više od godinu i nešto ili dve godine menjali cenu gasa. Kao što sam i prošli put govorio, tačno je i to da su industrijski potrošači dobili u to vreme nižu cenu gasa.
Želim da vas obavestim da su kvalifikovani potrošači u lancu daljinskog sistema grejanja i sada dobili u odnosu na te cene oko 10% nižu cenu, saglasno tarifnom sistemu i pravilniku. Očekujem da ćemo od 1. januara verovatno ići sa nižom cenom gasa uopšte. Tačno je da je cena gasa sada niža na evropskom ili svetskom tržištu, ali je tačno i to da je cena transporta skoro duplirana zbog toga što smo imali manje povlačenje gasa nego što je bilo planirano.
Kada je u pitanju izvršenje trajne eksproprijacije zemljišta, ja sam saglasan sa vama da je jednako važan svaki kvadratni metar. Ja sam govorio o veličini koja se odnosi na trajnu eksproprijaciju i govorio sam da je reč uglavnom o glavnim razvodnim čvorovima, gde se obuhvata površina 50 puta 50 metara kvadratnih ili negde 10 puta 10. Uglavnom nema većih površina od ovih.
Saglasan sam da je privatno vlasništvo neprikosnoveno i da treba da bude neprikosnoveno, ali ova skupština proglašava javni interes i ona stvara uslove od kojih zavisi da li ćemo moći deo energetske infrastrukture realizovati ili ne. Ovde je u pitanju gasovod, na drugom mestu će biti visoki napon, vezan za električne mreže, na trećem mestu će biti naftovod itd. Radimo i treba da radimo onako kako rade i ostale evropske zemlje ili zemlje EU.
Prema tome, mi pokušavamo da uradimo određene zahvate koji treba da povećaju zaposlenost domaćih preduzeća, koji treba kroz investicije u energetici da omoguće mnogim preduzećima iz raznih sektora dosta posla i zato tražimo od vas da određene zakonske projekte utvrdimo.
Tačno je da su cene takse za korišćenje mineralnih sirovina nešto niže od cena u okruženju. Gledali smo da one budu približno iste, ali smo išli sa nešto nižim cenama. Zašto? Zato što smo želeli da pružimo mogućnost i da popravljamo sliku, da bi svi oni koji zaista žele da investiraju u ovoj oblasti u našoj zemlji to uradili sada, jer vreme čini svoje. Neinvestiranje tokom pedeset godina, na primer, u hidropotencijal na Drini odnelo je milione i milione evra, dolara ili dinara, šta god hoćete.
Smatram da imamo mogućnosti da deo svojih resursa ozbiljno iskoristimo. Očekujem ne samo da ćemo izvršiti revitalizaciju, na primer, Kostolca, nego da ćemo milione tona gline pretvarati u kvalitetnu opeku, kvalitetnu ciglu. Takođe se nadam da će taj projekat brzo da bude iskorišćen. Zbog toga je važno da ova cena bude primamljiva za budućeg investitora koji će doći da to radi.
Takođe očekujem da ćemo rešavanjem pitanja otpepeljavanja u Termoelektrani „Nikola Tesla“ omogućiti korišćenje 15 miliona tona pepela (ili 30 miliona tona, kada rešimo oba bloka) u industriji cementa, građevinarstvu ili nekim drugim oblastima.
Stoga vas molim za razumevanje za zakonske projekte koje smo podneli. Uvažavam da možete da imate i drugačiji pristup. Uvažavam, normalno, da opozicioni poslanici ozbiljno kritikuju svaki predlog, ali molim, kada se govori o „Jugorosgasu“, nije reč o ruskoj kompaniji. Reč je o srpskoj kompaniji sa većinskim vlasništvom, sa većinskim ruskim kapitalom. Ona radi po zakonima Republike Srbije, registrovana je u Srbiji, a mi možemo da cenimo da li radi onako kako rade i ostale kompanije.
Prema tome, ovde nije u pitanju to da se ja zalažem za neku kompaniju; ja se zalažem za to da se taj profit koji neka kompanija, bilo koja, ostvari u našoj zemlji investira u projekte u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođica Nataša Jovanović ima repliku, a posle toga gospodin Velimir Ilić ima reč.

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, ovo je jedini način da vam se obratim, kroz repliku, jer sam se prepoznala u jednom delu vašeg izlaganja. Vraćamo se na priču od početka. Vi ste u pravu kada kažete da opozicija treba da kritikuje ove zakonske projekte, i to ste tako generalizovali. Ja smatram da ste imali u vidu da SRS od početka želi blisku saradnju sa Ruskom Federacijom, dolazak njihovog kapitala u našu zemlju i izgradnju magistralnog gasovoda.
Ali, da ne budemo sada pred kraj ovog dela rasprave, verovatno će vam predsednica reći, mi ćemo moći u odloženom prenosu da se obratimo građanima tek posle ponoći, jer smo samo 25 minuta u direktnom TV prenosu... Mi smo danas skoro sat i po vremena insistirali na poštovanju procedure, a ona se odnosi na ustavnost i zakonitost. Naime, i kasnije, kada smo opet pogledali član 8. osnovnog Zakona o eksproprijaciji, ustanovili smo da po tom zakonu (a vi ste rekli da je ovaj koji predlažete leks specijalis u odnosu na njega) krug korisnika ne može da se širi.
Samo moram da vam dam jedan primer. Sada ste lepo rekli da ste vi svesni činjenice da je apsolutno svaki pedalj zemlje neprikosnoven i da niko to ne može, na bilo koji način, da otima od nekoga. Setite se, evo, to zna i gospodin Batić, koji će sada da koristi svojih pet minuta – sedamdeset i neke godine, ne mogu da se setim koje, u Italiji je pala vlada zbog činjenice da su aerodrom Fjumićino, odnosno jedan deo piste želeli da prošire, a vlasnik zemljišta nije hteo da im ga ustupi. Oni su isto tako želeli da reaguju određenim leks specijalisom, što je kasnije ustavni sud ocenio kao neustavno i zbog toga je italijanska vlada podnela ostavku.
Mi to ne tražimo, ali da ne bismo došli u situaciju da dođemo do Ustavnog suda, najnormalnije bi bilo da imamo ovu proceduru: Zakonodavni odbor da se izjasni, onda da vidimo šta eventualno Vlada može da popravi da bi uskladila predlog ovog zakona sa članom 85. Ustava Srbije. Hvala.

Gospodin Ostojić reklamira Poslovnik. Izvolite.

Član 104. Predsednice, poštovane kolege i koleginice, uvaženi gospodine ministre, nemojte da vređate zdrav razum nas poslanika i građana koji nas gledaju. Kažete da „Jugorosgas“ nije strana kompanija, ruska kompanija, a tri četvrtine nije vlasništvo Srbije. Na stranu što pređete preko toga kako je Srbija izgubila četvrtinu u toj kompaniji, sa polovine pala na četvrtinu. Kad kažete da je to srpska kompanija, pošto je u Srbiji, nije ruska i da vlasništvo nema veze sa pridevom ruski, srpski, to je isto kao da ste rekli da je vaš stan, čiji ste vi vlasnik, u stvari moj stan, jer stan je u Srbiji, kakve veze ima ko je vlasnik.
Pa ima veze, gospodine, zato što taj ko je vlasnik upravlja tom kompanijom. Ta kompanija je posrednik, ta kompanija je prošle godine imala profit od dvadeset miliona, a samo za četvrtinu tog novca je mogla da bude polovina naša, pa se to nije desilo. Samo za jednu godinu bi se ulaganje u tu četvrtinu isplatilo. Da smo tada platili četiri miliona evra, 4.800.000 dolara, imali bismo još jednu četvrtinu, tj. polovinu. Četvrtina profita je pet miliona. Znači, za jednu godinu.
Nemojte da nas vređate. Kažite – tako je, to je međudržavni sporazum, nepromenjivo itd. Odmah da vam kažem, nijedna evropska država onome ko prodaje robu, struju ili u ovom slučaju gas ili naftu, a dolazi iz Rusije, ne daje vlasništvo i nad cevima. U tome je spor, zašto smo mi bili protiv tog ugovora 51:49. Nigde taj procenat, ni u Bugarskoj, ni u Grčkoj, nigde ne postoji. Ne može prodavac da kontroliše i transport.

Prošla su dva minuta. Zahvaljujem, gospodine Ostojiću. Pravo na repliku koristi gospodin Vladan Batić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre ...
(Predsednik: Gospodine Batiću, imate reč, izvolite.)
Vratite mi vreme. Imam repliku ... Ako možete samo da mi vratite vreme.
Pomenula me je gospođa Nataša Jovanović. Moram da kažem da je u pravu. Mislim da je sa stanovišta Ustava manjkava ova odredba o eksproprijaciji i da nije trebalo da bude na dnevnom redu, da ne ispadne – džabe smo krečili.
S druge strane, kao poslanik koji dolazi sa teritorije opštine Obrenovac gde se nalazi najveći energetski gigant u ovoj zemlji, Termoelektrana „Nikola Tesla“, imam repliku na ovo što je rekao gospodin ministar.
Gospodine Škundriću, kada vi pomenete da će se pepeo sa pepelišta Termoelektrane „Nikola Tesla“ koristiti u nekakve svrhe, to liči na Andersenove bajke. Taj pepeo je teritoriju opštine Obrenovac pretvorio u Saharu. Kad dune vetar, to je pustinjska oluja.
Znate li koliko je građana Obrenovca prošle godine imalo oboljenja respiratornih organa ? Dvadeset dve hiljade, preko 50% su to predškolska deca. To su efekti tih pepelišta; jedno je od 600 ha, jedno od 400 ha. To je katastrofa. Na drugom mestu su oboljenja urogenitalnog trakta - 8.287 oboljenja, u direktnoj korelaciji sa pedološkim karakteristikama zemljišta.
Planira se gradnja dve nove termoelektrane. To je lepo, ali, gospodine ministre, odgovorite mi gde je i kada u jednoj zemlji Evrope zapadno od Srbije napravljena poslednja termoelektrana? Toga jednostavno nema, jer je to prljava tehnologija.
Mi u Obrenovcu smo na nivou DHSS-a pokrenuli kampanju. Ljudi tamo žive na nivou gasne komore. Tražimo da bude jeftinija struja, da bude jeftiniji porez za zemljoradnike, jer su zatrovani i voda, i zemlja, i vazduh. To su činjenice, to su notorne činjenice. Tamo imate aerozagađenje, zagađenje tla, zagađenje vode; teški metali, kadmijum, hrom, nikl, vanadijum, živa, u enormnim su količinama i iznad dozvoljenih vrednosti. Posledice su katastrofalne.
Želimo da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ako ne, ti ljudi koji žive kao u gasnoj komori imaju pravo na neke beneficije, na neke privilegije, na neke popuste. Zato je valjda normalno da plaćaju jeftiniju struju, jeftinije grejanje i da zemljoradnici plaćaju manji porez.
Vidim da klimate glavom, znači da potvrđujete kampanju DHSS-a. Hvala.

Privedite kraju. Zahvaljujem. Gospodin Petar Škundrić, ministar, ima reč. Izvolite.

Mislim da postoji potreba, činjenica radi, da odgovorim na ovo što je gospodin Batić rekao. U najvećem delu, kada je reč o zagađenju, sve ovo stoji. Međutim, želim gospodinu Batiću da odgovorim da je Nemačka donela odluku da počne da gradi četiri termoelektrane na ugalj; da postoje odluke drugih evropskih zemalja koje takođe pristupaju takvim ili sličnim projektima i mnoge žele da potroše određene svoje resurse, dok još to mogu, u vezi sa Kjoto odlukama i sporazumima. To je jedno pitanje.
Drugo, govorio sam o projektu otpepeljavanja; želim, ako niste znali, da vas obavestim da je termoblok B-2 Termocentrale „Nikola Tesla“ B završen, u smislu otpepeljavanja, uz pomoć sredstava Evropske komisije i ulaganja EPS-a. Do juna ili septembra sledeće godine treba da se završi i blok jedan, koji je takođe od 620 megavata. Reč je o malovodnom postupku otpepeljavanja koji sprečava zagađivanje zemljišta i voda, a omogućuje korišćenje deponovanog pepela, koji se deponuje po određenoj tehnologiji i više neće biti razvejavan.
Samo sam želeo da ukažem na neke od projekata koji su u toku u oblasti koju pokriva Ministarstvo rudarstva i energetike. Hvala.

Gospodo poslanici, htela bih da kažem da ćemo biti u direktnom prenosu do 18 časova, kako je potpredsednica već obavestila, a odloženi prenos će ići noćas kasno. Od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa, gospodin Ilić nije imao reč, pa molim za razumevanje, ali povrede Poslovnika imaju prednost.
Najpre gospodin Lapčević, pa gospođa Jorgovanka Tabaković, pa bih onda zamolila da reč ima gospodin Ilić.