Gospođo Đukić-Dejanović, razumem vaše simpatije prema gospodinu Batiću, pošto vam on vrlo često pomaže u glasanju, ali član 101. stav 1. je nedvosmislen i kaže da kada neko navede ime i prezime poslanika i pogrešno protumači njegovo izlaganje, taj poslanik ima pravo na repliku. Mislim da nemate toliku amneziju da niste zapamtili da se gospodin ministar bar pet minuta obraćao meni i odgovarao na pitanja i primedbe koje sam imao na zakon. Prema tome, ne vidim razloga zašto mi niste dali reč kada sam tražio repliku, pa vas molim da mi to sada omogućite.
(Predsednik: Vi ste dobili reč i već koristite skoro čitav minut. Izvolite, nastavite.)
Ne, reklamirao sam povredu Poslovnika. Nastaviću. Gospodine ministre, kada sam govorio da u ovoj zemlji nema investicija nisam govorio da nema investicija u energetici. Niste vi valjda zaseban ministar energetike i ne pripadate nijednoj vladi?
Dakle, investicije u zemlji su prestale onog trenutka kada je napravljena ova koalicija, to govore činjenice. Bilo je četiri i po milijarde evra investicija pretprošle godine; ove godine, to kažu vaši savetnici premijera, biće jedva oko 500-600 miliona. Toliko o tome da li ima ili nema investicija.
Poštujem to što ste vi pokrenuli investicioni ciklus u energetici, ali da ste se malo više potrudili kao Vlada, verovatno bi i u budžetu Srbije bilo više para i verovatno ne bi 40 predsednika najsiromašnijih opština u Srbiji, među kojima je bar 30, ako ne i više, iz vladajuće koalicije, potpisalo apel Ministarstvu finansija za dodelu hitnih sredstava za popune budžeta, jer ste im prošle godine (a i ove godine ćete) ukinuli dotacije iz budžeta, pa nemaju onoliko koliko su imali svih godina ranije.
Ljudi nemaju sredstava da plate učenicima prevoz do škole, nemaju sredstava za energente, ne mogu da kupe osnovne potrepštine za domove zdravlja, a da ne pričam o vakcinama ili drugim stvarima koje su neophodne.
Dakle, ono što je činjenica, u ovoj zemlji investicija nema i sa vašim... ne konkretno vašim, nego sa vašom vladom neće biti bolje verovatno godinama, sve dok budete vladali.
(Predsednik: Vreme.)
Mi ovog trenutka apelujemo i na vas, kao člana Vlade, a i na Ministarstvo finansija da ozbiljno razmotri ove zahteve i da transferima omogući da opštine normalno funkcionišu, jer se uglavnom radi o opštinama južne i istočne Srbije.

Zahvaljujem. Dakle, poštujući član 93. dala sam reč ministru zbog toga što ministar u svakom momentu može da se javi, jer ima prednost u odnosu na ostale.
Narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković reklamira povredu Poslovnika.

Reklamiram povredu Poslovnika koja je u vezi sa članom 113, a to je da se na sve prisutne odnosi pravilo ponašanja koje je vezano i za poslanike, znači, u vezi sa članom 104, po kome su narodni poslanici dužni da se jedni drugima, što znači i ministar nama, obraćaju sa uvažavanjem.
Doživljavam vrhunskim neuvažavanjem to da se u ovom domu svima nama kaže da „Jugorosgas“ nije ruska nego srpska kompanija.
Zbog javnosti, onako kako i Zakon o eksproprijaciji kaže u članu 8, na koji se pozivamo, postoje samo privredna društva sa određenim procentom državnog kapitala, stranog itd. Ono što je za ovaj zakon sporno jeste upravo primena eksproprijacije na preduzeće koje ne zadovoljava uslov koji piše u članu 8. Da bi mogla da se dozvoli eksproprijacija, odnosno utvrdi javni interes, preduzeće mora da ima većinsko državno vlasništvo.
Gospodine ministre, niko ovde nije imao potrebu da uzima zakon, upoređuje ga sa Ustavom, sve ste vi napisali u obrazloženju – da je neustavno i da su vam, zašto insistiram, član 1. i član 2. Zakona o eksproprijaciji međusobno suprotstavljeni, jer vam član 2. daje pravo da to radite odlukom, kao Vlada, a Ustav kaže da može samo zakonom i po pravilima koja ovaj zakon propisuje.
Za sva privredna društva važe pravila ovog zakona. Nema domaćih i stranih banaka, nego ima akcionarskih društava koja imaju kapital; vrlo malo ih ima sa ovdašnjim akcionarskim ulogom, uglavnom su sa stranim ulogom. Moja intervencija je profesionalne prirode.

Zahvaljujem. Gospodin ministar je govorio o većinskom vlasništvu, tako da mislim da nije bilo povrede Poslovnika.
Ako niste zadovoljni, da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Gospodin Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, zamolio bih vas da gospodina Škundrića upozorite da je on ministar i da ovde mora da govori istinu. U njegovom izlaganju smo čuli lepe želje za budućnost, ni trunke o onome što je naša stvarnost, niti o onome što je Predlog zakona.
Uopšte nemam problema, gospodine Škundriću, sa vašim željama. Podržavam vas u vašim željama. I narod je pogrešio 5. oktobra 2000. godine, pa je poverovao u želje.
Ali, molim vas, nemojte da vređate elementarno dostojanstvo ljudi u ovoj sali. Gospodin Lapčević je pročitao samo jedan delić jednog apela. Ova vlada će napraviti svetski rekord, ona će da ujedini vlast i opoziciju protiv sebe. Protiv vas govore ljudi sa vlasti, sa lokala, a na televiziji – bajke, prelepo.
Prva tačka ovog vašeg seta zakona je problematična, ne sme da bude u proceduri.
Da biste to opravdali koristite pogrešnu argumentaciju i dovodite nas u neprijatnu situaciju da razmišljamo da li vredi uopšte razgovarati. Nemate 126, neće ljudi da glasaju „za“, pogotovo za prvi zakon. Da vam ne pričam o drugom, koji je tako diletantski napisan da je to bruka i sramota. Čekam onu raspravu, kada ću dobiti malo više od dva minuta da vam to kažem.
Molim vas, imajte elementarno poštovanje da su ljudi u životu pročitali makar dve knjige ili neke novinske tekstove. Znate i sami da u ovoj zemlji postoji ta energetska mafija. Bio je i anketni odbor i svi su prigovarali, i Hamović i Lazarević, da ne idem redom.

Vreme. Zahvaljujem.
Gospodin ministar se obraćao krajnje kultivisanim tonom, uvažavajući ovaj visoki dom i sve nas pojedinačno. Nema povrede Poslovnika.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
U redu, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o povredi.
Gospodin Vladan Batić, povreda Poslovnika.

Takođe tvrdim da gospodin ministar, možda nenamerno, nije rekao istinu i na taj način je povredio, bar moje, dostojanstvo.
Gospodine ministre, postojala je ideja da se u Nemačkoj gradi termoelektrana, ali se odustalo od te ideje. To danas ne postoji. Kad završimo sednicu uđite na sajt i videćete – zbog reakcije nemačke javnosti nema izgradnje. Postojala je ideja u SAD i takođe se odustalo.
Ovo što ste rekli za deponije pepela, to je možda futuristički tačno. Govorim vam o stvarnosti, ona je tragična. Pre dva meseca duvao je vetar, to je kao pomračenje sunca, u Ušću kod Termoelektrane „Nikola Tesla B“. To su činjenice, a bajke da će to tako biti, pa to slušamo svakog dana. Pričalo se da će na pepelištima da se grade autodromi, da će Šumaher i Alonzo da voze na pepelištu Termoelektrane, ali to nije tačno. Ja dozvoljavam mogućnost da to u nekoj dalekoj budućnosti bude tačno. Danas ljudi koji žive pored pepelišta u zamrzivačima imaju pepeo, u kesama sa mesom imaju pepeo. To prodire svuda. To je stvarnost. Da li će budućnost biti tako svetla kao što vi tvrdite, ja ne znam, stvarnost je ovakva. Hvala.

Gospodine Batiću, po mojoj oceni nema povrede Poslovnika, ali ako ste nezadovoljni...? Niste. Nećete da se Skupština izjašnjava. Zahvaljujem.
Gospodin Velimir Ilić ima reč.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, meni je jako žao što ova rasprava čitav dan teče jednim tokom koji nije u redu. Prvo, što se prve tačke tiče, da li je kršenje Ustava ili nije, moramo raspraviti. Ne bih želeo da Ustavni sud jedan zakon koji je izuzetno važan za Srbiju odbaci.
Međutim, meni nije jasno, gospodine ministre, gde vi mislite da taj gasovod o kome govorite, od Niša južno prema makedonskoj granici, uključite i priključite, a da je prioritet da „Južni tok“ dođe do Niša. Šta je sada problem Vlade?
Vlada pravi krak gasovoda i razgovaramo o kraku gasovoda, a ne znamo kuda centralni gasovod treba da uđe u Srbiju. Kada smo bili na prvim pregovorima sa Rusima dogovoreno je bilo, pošto sam učestvovao u mešovitoj komisiji dve vlade, da gas uđe kod Niša i da prati Koridor 10 autoputa, jer to je najjeftinije, da kraci prate koridor jer putno zemljište je već izvlašćeno i u širokom je koridoru. Sve normalne države kroz putni koridor provlače i optičke kablove i, naravno, gasovod i sve ono što je neophodno da prođe, jer je izuzetno širok koridor autoputa.
Međutim, sada se ovde razgovara o nekoj eksproprijaciji, o nekoj firmi kojoj treba to da se da. To je državna zemlja. Država daje na korišćenje za gasovod. Šta je problem? Autoput je već trasa kojom može da se... i saobraćajnice koriste u slučaju intervencije na gasovodu. Međutim, varijanta koja je ovih dana pomenuta, o ulasku gasa kod Zaječara, izgradnji, traži i trasu puta i sve novo da se radi. Zašto? Da bi se neko zadovoljio, nečija sujeta. To će ovu Srbiju izuzetno puno da košta.
Vi u Vladi morate da se dogovorite. Ne možete da se igrate sa građanima Srbije. Ne napadam vas, vi ste sasvim u redu. Ovi vaši projekti, mi ih delimično podržavamo, dobra je rekonstrukcija elektrana i sve to, ali ne može da dođe ... Danas, udarna vest – Nenad Čanak se dogovorio sa Mirkom Cvetkovićem i sve je rešeno. Ko je Nenad Čanak u Srbiji? Ko je Nenad Čanak u ovoj srpskoj politici? Ko su ovi ljudi koji sede ovde? Seo Nenad Čanak i dao zeleno svetlo i rekao – prihvatate moje amandmane, i oni kažu – u redu, idemo sa statutom Vojvodine. To je nenormalna politika.
Tačno je da ima mnogo problema. Tačno je da su kod nas energenti, što se tiče nafte, benzina, najskuplji u Evropi. Tačno je da su kod nas akcize najveće.
Tačno je da se penzije i plate daju od tih akciza od goriva, umesto da se prave putevi, a krediti se uzimaju za izgradnju puteva. To se godinama radi, gospodine Škundriću. Države u okruženju... Nemačka izdvaja pet puta više od akciza za gorivo za izgradnju puteva, Hrvatska dva i po puta, Engleska pet puta, a mi dajemo plate, penzije, za zdravstvo i sve ostalo od akciza za gorivo. Zato je gorivo skupo. Zato što se zadovoljava sve ovo u zdravstvu, gde su bile najveće investicije.
Tačno je da su sad došle kreditne linije za hidrocentrale, ali isto tako je tačno da su prethodne kreditne linije intervencijom ministra finansija išle za skijališta, za kojekakve gluposti, za skijališta koja danas ne rade; i, masovno za zdravstvo, jer je ministar finansija forsirao zdravstvo. Vidimo sad kakvo stanje imamo u zdravstvu u poslednje vreme. Slušali smo šta se sve tu dogodilo. Nije dao namerno za energetiku, sećam se odlično sa sednica Vlade.
Energetika zahteva ulaganja. Svaka čast, ali ne možete vi da proizvodite jeftinu struju i da dajete mnogim delovima, tom istom Čanku koji ubira poene, a da uništavate Šumadiju, gde ostavljate potpuno uništena područja gde se vadi ugalj. Ništa nije rekonstruisano, vraćeno, devastirana područja su toliko velika da je to haos. Pola Šumadije je uništeno i pripojeno Beogradu, do Topole. Zašto? Da bi se kopala ruda i proizvodila struja.
Tačno je ovo što Batić priča, da u Obrenovcu i Lazarevcu ljudi ne mogu normalno da žive. Tražili ste i Ub da se spoji, da se priključi Beogradu, da biste kompletno izmuzli, kako naš narod kaže narodnim jezikom, taj deo Šumadije, potpuno ga uništili. Tamo više nema naroda, nema oranica, ne obrađuje se zemljište. Tamo je totalni haos. To godinama traje i tako će ostati. Tamo je kao da se nalazimo na Mesecu. Videli ste, bare, vododerine, tamo je nešto što će Srbiju potpuno da razori.
Isto je tako, što se rudarstva tiče, razoren Bor. Jedan grad u istočnoj Srbiji potpuno je uništen, Majdanpek. Sad je tamo ekološka katastrofa, milijarde trebaju sada da se to dovede u red. Kao što će trebati milijarde da se i Obrenovac i čitav ovaj deo Šumadije koji je devastiran uvede u red. Kako i na koji način rešiti taj problem? Ljudi ne mogu da žive od pepela, i to je sto posto tačno.
Cena struje kupovala je socijalu; uvek se išlo na to i uvek se struja zadržavala, a zato se deo države potpuno uništavao. Sad kada se prave ovi regioni, kada se sve ovo radi i gradi, neki pričaju – mi smo razvijeni, hoćemo u evropske regije. A šta će ti mučenici da rade tamo, kojima ste uništili njive, oranice? Izgubili su vodu, sve su izgubili, nemaju više života; žive u pepelu, u haosu, u baruštinama, nema puteva, nema ničega.
Zašto se za to ne izdvoji neki dinar, nego sve ide... Ponavljam, najveće punjenje budžeta je iz akciza koje dolaze od goriva, to vi dobro znate, i od toga se daju plate i penzije i zato se veštački održava ova država, u kojoj privreda uopšte ne funkcioniše.
Zamislite koliko je malo uloženo u poljoprivredu, a gde više da ulažemo? Milijarde treba da se ulože u poljoprivredu, da se vrati u normalu. Da ne pričam o napuštenim rudnicima uglja, da ne pričam o rudnicima u mom kraju; rudnik „Šumadija“ – pokupili magnezit, uradili sve, ostavili katakombe, tope se ljudi, deca upadnu u katakombe duboke 200-300 metara i ne može niko da ih izvuče. Mi smo pre godinu-dve uz pomoć žandarmerije dva dana izvlačili čoveka koji je stradao. Sve je to napušteno kao da je bilo bombardovanje, neki međuplanetarni rat. To je sve tako ostalo, stoje one jadne korpe od rudnika, stoje i one nesrećne mašine, RGI što je radio, Brđani, sve je u haosu.
Pola Srbije je uništeno, devastirano, napušteno i zaboravljeno. Onda će neki da kažu – mi smo razvijeni. Mi njima damo jeftinu struju, a mi ništa ne ulažemo u ovo.
Mi ćemo sad reći – rekonstruišemo elektrane. To je dobro i to mora da se uradi, ali, ponavljam, nemojmo uništavati životnu sredinu, već je potpuno uništena.
Uzmite samo pitanje Bora, koliko milijardi sad treba da se Bor reši i da li je uopšte rešiv taj problem? Svi su kopali i vadili, kopali, deponovali, i sad svi pobegli i ostavili. Dinkić je izlazio i rekao – ja rešavam taj problem. Pa neka ga reši. Ne može da ga reši. Čitavi gradovi, čitave opštine, čitava naselja su uništena, potpuno razbijena itd.
Da ne pričam o termoelektrani na Ubu koju je neko, da bi priterao Ub da što više izmuze prema Beogradu, gospodine ministre, napravio na tromeđi tri opštine, pa nismo mogli da damo građevinsku dozvolu i papire, jer je trebalo na referendumu da se izjasne građani tri opštine: Ub, Obrenovac i Lajkovac. Temelj elektrane napravljen je tačno na tromeđi tri opštine, da bi svi pomalo imali koristi, a naravno, oni koji tamo živ najviše će da plate ceh i cenu.
Prema tome, mora da se uloži da se sve ovo vrati u ispravno stanje. Lepo je to što kopate rudu, ali otidite na kopove i vidite kakva je danas situacija. To je nešto što ne može da se objasni, zašto je ova država dozvolila da takvi prostori u Srbiji postoje.
Da ne pričam da se sve to događalo širom Srbije, gde su rudnici uglja napušteni, ostavljeni; ostala oprema, ostalo sve u jednom jadu, kopovi, okna napuštena itd.
To sve treba dovesti u red, gospodine ministre. Nikad za to nije bilo para, zašto? Zato što su ministar finansija i ljudi koji kontrolišu finansije ove države i Narodnu banku devet godina ulagali sredstva tamo gde se nikada neće vratiti.
Da li neko od vas u Vladi priča o Staroj planini? Slušao sam priču da će tamo doći milijarde evra. I za vreme vaše vlasti, Miloševića, koliko je uloženo u to područje oko Bora... Tamo su pravljeni neki dvorci koji su danas napušteni, milijarde su uložene, koje trule na planini i propadaju, gde niko ne dolazi. Sećate se onog velikog odmarališta koje je napravljeno pored Bora, iznad jezera, gde su uložene milijarde? Sve je to napušteno i ostavljeno. Jednostavno, niko nije odgovoran za takvu situaciju.
Ponavljam, zašto se od akciza, gospodo, malo ulaže u putnu privredu? Uzimaju se krediti, EU daje jedino kredite za koridore, puteve; to se lako dobija i zato se tu i uzima. Mi smo zemlja koja je do prošle godine davala samo 5% od akciza.
Da li znate koliko izdvajaju Englezi – 50% od akciza godišnje, a mi samo 5%. Zato su nastali ovi gubici u „Putevima Srbije“, jer je Dinkić proračunao da se daje 5%, a trebalo je 20%, takav je bio dogovor, pa je rekao – godinu dana, dve i onda su ostali projekti, ostali su planovi, radovi, a sredstva su potrošena za penzije, za zdravstvo, gde je on besomučno ulagao.
Sada kada slušam ovo na televiziji... Nama je muka da pratimo koliko se tu uložilo, a vidite danas – imamo grip. O čemu se radi? Ne znamo ni da li imamo vakcinu, ni koju vakcinu, ni šta, ni kako, ni koliko uvezenih, dobrih, loših, ništa. Tomica je izašao i kaže – nema mesta panici. Ljudi, da li ste normalni? Sedite i vidite šta hoćete. Pa, koliko smo uložili u zdravstvo? Kako može da se zapali klinički centar koji je rekonstruisan, gde su potpuno nove instalacije?
To je igrarija sa ovim narodom, i zato ponavljam – ceo ceh su platili putna privreda, građevinarstvo i poljoprivreda, jer se odvlačilo tamo gde nije trebalo da se ulaže i tamo gde ne može nikada da se vrati. Bacalo se u rupu bez dna.
Šta je sa skijalištem na Divčibarama? Šta je sa skijalištem na Torniku? Šta je sa onim skijalištem kod Jagodine? Šta je sa skijalištem Stara planina? Šta je to bilo? Bilo moderno, došao Nemac, daje dobre provizije, i samo viče – kupujte žičare, a mi jadni, sve što imamo su samo žičare. Cela Evropa će da skija u Srbiji.
Ljudi, o čemu se radi? Pitajte gospodina. Doduše, ne viđam ga, ne sme ovde nikad da dođe da ga pitamo – šta to napravi i šta uradi? Da je toliko uloženo u energetiku, u poljoprivredu, gde bi nam bio kraj danas? U puteve, u bilo šta? Posle se pitamo zašto nema koridora, zašto nema ovoga.
Ponavljam, podsetite gospodu u Vladi da je u Prostornom planu Srbije rečeno da se prate putni koridori. Zašto je sada potrebna eksproprijacija ako imamo širok putni koridor punog profila, gde može da se provuče jedan gasovod? Sve zemlje to rade. Svugde u svetu se to radi: optički kablovi, električne instalacije, sve ide. „Telekom“ je tražio da i on prođe; svi mogu da prođu i sve može da se zadovolji i nema nikakvih naknadnih troškova.
Treba sada da damo sredstva „Jugorosgasu“, a znamo ko je tamo. Tamo su neki naši tajkuni koji se nalaze godinama... Kada budete amputirali te tajkune koji u energetici gospodare godinama, ja ću imati poverenja u vas. Oni učestvuju u uvozu gasa, u izvozu struje, u uvozu struje. Iste godine smo i uvozili i izvozili; tako je već 20 godina. Oni su imali proviziju, oni izvezu pa uvezu, pa skinu proviziju, pa se ugrade u gas, pa se ugrade gde god stignu. Sada su svi milioneri, milijarderi, pokupovali hiljade hektara po Vojvodini, po celoj Srbiji.
Evo, ako ste danas slušali vesti, najskuplje jahte u Evropi kupili su naši tajkuni. Ne znam da li ste slušali, najskuplje jahte koje su pokupovane u Evropi kupili su Srbi i nalaze se na hrvatskom primorju. Ko tamo najviše voli da odlazi? Jedan naš ministar koji je vodio finansije i njegov ortak, oni su stalno tamo. Gospodin Labus je mnogo voleo da ide tamo, odu, koriste, putuju itd.
Prema tome, prišrafite, gospodine ministre, ušrafite to sve. Zavedite red, ako možete. Lepo je da se ovo rekonstruiše; „Đerdap“ mora da se rekonstruiše, jer će da se raspadne i da ode sve niz Dunav, nema više, ne može. Ne može ni „Bajina Bašta“ da radi, mora da se rekonstruiše. Ti projekti su urađeni odavno, ali su kreditne sposobnosti Srbije bile male jer su krediti potrošeni za ove stvari o kojima sam sada govorio.
Koliko se godina pravi Klinički centar? Poslanici, hajde jednom da posetimo Klinički centar, da vidimo da li je konačno urađeno to tamo. Nije urađeno ništa. Možda je kupljena neka oprema, okrečeno nešto. Ležao sam u najboljem apartmanu, a da li znate na šta liči? Moji drugari kada su dolazili da me posete kažu – na buregdžinicu, bele one pločice, male, četvrtaste, dva metra, na buregdžinice kakve su bile pre rata. Tako izgledaju pojedine sobe i naši čuveni apartmani.
Prema tome, radite, mi ćemo podržavati ako vidimo da se uvodi red, a moramo da kritikujemo ono što ne valja, nemojte da se ljutite. Mene tuga uhvati kada odem u Obrenovac, kada odem na područje Lazarevca – onako dobra sela, plodna zemlja, seljaci su izgubili vodu zbog dubine kopova, nemaju volje za život. Svi su ih zaboravili. Žive kao u srednjem veku: u blatu, u nesreći, u barama, sa žabama, samo još krokodila što nema, ali zmija, guštera, pa to je katastrofa! Gospodine ministre, bar da malo mašine poravnaju, dovedu u red. To je jeza kako izgleda.
Svi kažu – struju ćemo koristiti, a onda ćemo reći – mi smo razvijeno područje, mi tražimo neke druge privilegije, neke druge investicije, a te ćemo eksploatisati dok se svi ne rasele. Onda će taj deo Šumadije ostati potpuno prazan, potpuno uništen za vjeki vjekova, kao što je Bor potpuno uništen. Ne postoji niko u svetu... Znam da su bili međunarodni tenderi, dolazili donatori, dolazile firme, svi kažu da ovo nije normalno, da na svetu ne postoji nigde kao u Boru. Oni jadni ljudi koji žive tamo... Odlazio sam tamo, trudio sam se da im pomognemo, ali nema njima pomoći. Milijarde trebaju. Tamo treba da dođu neke velike kreditne linije da bi se to rešilo, da se omogući ljudima da žive.
Tačno je ovo što Batić priča. Odemo, sednemo u Obrenovcu, za pet minuta, dok ručate napolju na terasi, počinje pepeo, samo škripi pod zubima. Nemoguće je. Zar ne mogu ti filteri da se kupe? Zar ne može to da se uradi?
Evo, sada imamo i cementare, počeli ste u Kosjeriću, u Beočinu. Ova vlada je dozvolila, i išla da pobedi, u Kosjeriću da se spaljuju gume; Evropa, kao, dovozi. Da je to dobro, zar bi nama Evropa dala gume džabe, da nam dovoze da spaljujemo? I još nam plaća što trujemo najčistije predele Srbije, a to su naše prelepe Divčibare, Kosjerić i taj deo. Nije ni čudo što sada kažemo da je narod slabog imuniteta. Pogledajte gde hara grip – pa, u tim krajevima, u užičkom kraju, gde smo potpuno razbili... naravno, Požega i ovaj deo Srbije dole... Zašto? Ne mogu deca da se odbrane.
Zamolio bih ministra ekologije da pusti ovo skupljanje flaša i kesa po Srbiji i da se bavi ozbiljnim ekološkim problemima, koji znače život za Srbiju, a ne ovakvim akcijama – pobijemo tablu i skupljamo flaše, nakupimo kamion flaša, prikažemo reportažu na RTS-u i sve bude u redu. Idi, ministre Duliću, pa vidi malo kako je u Lazarevcu, pogledaj ona prelepa sela na šta liče i kako su propala. Hvala vam puno.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SPS - JS, NS, ZES, LDP, Napred Srbijo i SRS.
Dajem reč gospodinu Zoranu Bortiću. Izvolite.