Zahvaljujem.
Dajem reč narodnom poslaniku Kenanu Hajdareviću.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP će podržati Predlog ovog zakona, odnosno mogućnost da se produži rok važenja starih pasoša, tzv. plavih pasoša. Međutim, LDP još jednom želi da istakne da je ovaj rok, odnosno produženje do 31. januara sledeće godine, možda prekratak, odnosno, gospodine ministre, trebalo je da razmatrate mogućnost da ne postoji rok, odnosno da plavi pasoši važe sve dok se skroz ne zamene novim pasošima.
Takođe, možda možemo da razmišljamo i o mogućnosti da se produži važenje plavih pasoše samo za državljane Republike Srbije koji imaju prebivalište u inostranstvu. Činjenica je, malopre ste govorili u uvodnom izlaganju, gospodine ministre, o tome, da je najveći broj novih pasoša izdat za vreme letnjih meseci, odnosno u vreme kada veliki broj državljana Republike Srbije dolazi u Srbiju i žele što pre da dođu do tih novih pasoša. Tako nastaje velika gužva i na području sandžačkih opština, kada na desetine hiljada građana Republike Srbije koji žive u inostranstvu dolaze i žele da promene taj pasoš.
Kada govorimo o pasošu, uvek dolazimo do priče i o viznoj liberalizaciji, o kojoj je puno govoreno u prethodnim mesecima. Ja ću istaći samo da je LDP pomogla da se mnogi zakoni koji su bili važni na toj mapi puta koja vodi od vizne liberalizacije usvoje u ovoj skupštini, i to u onim trenucima kada vladajuća većina nije bila u mogućnosti da ovde obezbedi podršku za te zakone.
Takođe, stavljanje Srbije na belu šengen listu za LDP predstavlja dokaz da je evropska budućnost Srbije izvesna, ali da afirmacija te evropske budućnosti, pre svega, zavisi od naše spremnosti da afirmišemo sve one vrednosti koje znače – Evropska unija. Takođe, moramo biti odgovorni prema sebi, prema građanima Republike Srbije, i priznati da su rezultati koji su postignuti u procesu evropskih integracija više posledica insistiranja EU na procesu proširenja, nego jasne evropske politike Vlade Republike Srbije.
Podrškom Vladi u svakom evropskom projektu, LDP je preuzela odgovornost da afirmiše te evropske vrednosti u Srbiji, a naročito u onim situacijama kada su ta evropska budućnost, ti evropski projekti, te evropske vrednosti ugroženi unutrašnjim slabostima same Vlade Republike Srbije. Još jednom ponavljam da će LDP podržati ovaj predlog zakona, ali molim vas da razmislite i o onim predlozima o kojima smo govorili kolega Andrić i ja. Hvala vam.

Hvala. Ima reč gospodin Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom vremenu, koliko mi je preostalo, možda malo više od pet minuta, predsednice...
Predsednice, koliko mi je još vremena ostalo?

Nepunih pet minuta. Četiri minuta i 30, ali evo, pet.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponoviću zašto ćemo i u narednom periodu stalno govoriti da je ovo najnesposobnija Vlada u istoriji Srbije, Vlada velikih reči, marketinga, pre svega, Boris Tadić, koji je čovek velikih reči i marketinga, a nikakvog dela i učinka, naročito praktičnog učinka za građane Republike Srbije.
Postoji, recimo, jedna logička greška kada ga slušate. Obratite pažnju, građani, kada Boris Tadić kaže – Evropa nema alternativu i Srbija neće ući u Evropsku uniju ako zahtev bude priznanje Kosova. On to sve, čovek, izgovori u jednoj rečenici. To je logički neispravno. Ako nema alternativu, ne može da kaže ovaj drugi deo rečenice. Ako Srbija nikada neće priznati Kosovo kao državu, a to bude uslov od Evropske unije, onda Evropa mora da ima alternativu. Ali, jednostavno, gospodin Tadić i njegova svita, predvođeni njegovim marketinškim timom, na takav način se obraća građanima Srbije i tako govori jer on želi da svako od njih čuje ono za šta je, pa da onda dobije glasove, jer njega ne interesuje praktični interes građana, nego samo njegova pozicija na mestu predsednika Republike i ova vlada.
Slažem se s gospodinom Andrićem, koji je ovde rekao da je ovo najlakši ugovor za ovu vladu koji može da potpiše s EU, a to je zato što je sve uradio neko drugi. Ova vlada nije ništa uradila. Ponovo ću pročitati šta nije uradila, osim što je napravila problem, kao što smo čuli, oko štampanja pasoša.
Demilitarizacija granica i formiranje uprave granične policije – nije radila nijedna od prve dve vlade Demokratske stranke, nego Vlada Vojislava Koštunice i Dragana Jočića, kao ministra.
Usvajanje Strategije za integrisano upravljanje granicama, usvajanje Nacionalne strategije za suzbijanje trgovine ljudima – nisu uradile prve dve vlade Demokratske stranke, nego Vlada Vojislava Koštunice, u kojoj je učestvovao G17 plus, koju je podržavao SPS i u kojoj je učestvovao SPO. Znači, oni imaju pravo da pričaju. Iz vaše koalicije, oni imaju pravo da govore o tome da su oni delom zaslužni za to što će građani putovati u Evropu, ali vi iz DS-a nemate nikakvo pravo.
Zatim, formiranje Službe za borbu protiv organizovanog kriminala – vi ste imali samo upravu, a puna su vam usta borbe protiv organizovanog kriminala.
Kompletna izrada i priprema projekata izdavanja novih biometrijskih i elektronskih pasoša i ličnih karata i početak njihove izrade – sve je to završeno do maja 2008. godine. Gospodin Dačić je sve to nasledio. Sve je bilo već gotovo, samo je trebalo pustiti u štampu i onda ste mu, kako čujem, vi napravili problem; umesto da je Ministarstvo to radilo, radio je neko drugi.
Formiranje Sekretarijata unutrašnje kontrole policije – vi to niste imali kada ste vodili policiju, kao i Biroa za predstavke i pritužbe, što je u funkciji ljudskih prava i sloboda, kojih su vam puna usta, a ništa po tom pitanju niste uradili kada ste vodili policiju.
Usvajanje Zakona o policiji – niste bili u Skupštini; SPO, G17 plus i SPS su glasali za taj zakon, a vi iz DS-a niste ni ušli u Skupštinu tog dana.
Unapređenje međunarodne saradnje, zaključivanje brojnih sporazuma o policijskim saradnjama – neke sada ministar ponovo potpisuje, a bili su potpisani; nije mi jasno zašto, ali od viška ne boli glava. Recimo, Austrija dva puta. Slanje prvog oficira za vezu u SEKI (SECI) centar.
Na kraju, zaključivanje Sporazuma o viznoj liberalizaciji i readmisiji, sa snagom zakona, koji je takođe donet i koji je u Parlamentu predstavljao ministar policije u to vreme, Dragan Jočić.
To je sve moralo, građani Srbije, da bude urađeno i u tehničkom i u smislu donošenja zakona, da bismo imali viznu liberalizaciju. Ništa posle toga, samo par ratifikacija, sporazuma. Dve godine čekamo, završen posao, da bismo došli do toga. Da je ona vlada ostala prva, bez DS-a, čim je DS, odmah je smetnja, građani Srbije bi odavno već putovali i imali crvene pasoše, biometrijske, i imali bi mnogo više para nego što imaju danas, jer je prosečna plata od kada nije Vojislav Koštunica predsednik države pala već za 100 evra i preko 100.000 ljudi je izgubilo posao. Građani Srbije, oni samo pričaju i nisu sposobni.

Zahvaljujem, gospodine Šormaz. Gospodin Sreto Perić ima reč. Izvolite. Samo se prijavite, molim vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste našli dobru meru prilikom obrazloženja ovog predloga zakona, jer to je faktičko stanje. Određene stvari predviđene ranijim zakonom nisu završene, sada vi predlažete da se prolongira rok. Hteli mi to prihvatiti ili ne, druge nema, nego se tako raditi mora.  Naizgled, moglo bi se reći da ovaj zakon ne otvara mnogo nerešenih pitanja, međutim, on je i te kako otvorio mnoga pitanja. Najbolji primer za to jeste izlaganje narodnog poslanika Dragana Todorovića, koji je postavio mnoga pitanja i nadamo se, gospodine ministre, da ćete u nekom narednom periodu dati odgovore na mnoga od njih.
Mi vas donekle razumemo. Delili smo stavove i mišljenja o određenim stvarima kada ste bili opozicioni poslanik, sada ste ministar u tom ministarstvu. Jedna hladnoća, ili ćutanje, može i da se razume, ali građani Srbije hoće da znaju odgovore na određena pitanja.
Član 1. Predloga zakona, gde se predviđa da se vrše izmene i dopune člana 19. osnovnog Zakona o putnim ispravama, gde su lica sa 14 godina do sada vadila pasoše s rokom važenja od dve godine, prihvatljiv je i racionalan po strukturi, odnosno po vremenskim granicama. SRS je dala drugačiji predlog svojim amandmanom, ali se može reći da ni ovaj predlog nije toliko loš, zapravo, on je racionalan. Ako bi se prihvatilo ono što je predloženo u amandmanu SRS-a, zbog fizioloških promena koje se javljaju, sigurno bi bilo racionalnije, ali ovaj član ne treba i neće izazvati veliku potrebu da ga komentarišem.
Međutim, kada je u pitanju član 2. Predloga zakona, to je nešto drugo, ovo se tiče baš vas. Vi ste mnoga nerešena pitanja u MUP-u nasledili i ne može niko da krivi vas, ali kada je u pitanju ovaj član 2, mi smo predlagali prošle godine, 30. decembra je taj zakon usvojen, da već tada produžimo ovaj rok, jer je jedan od kolega već rekao da zaposleni u MUP-u koji rade na realizaciji pasoša rade pod otežanim uslovima, u uslovima gde je veliki broj zahteva. To je apsolutno tačno, ali mi smo to znali i prošle godine.
Kao kada bi neki ministar građevine, ili ministar za infrastrukturu rekao da ćemo jedan građevinski objekat da uradimo za jedan dan, ali, to ne dozvoljava, tehnološki, vreme, treba ploča da sazri, pa dođe za nekoliko dana i kaže – mi smo ovaj rok isuviše skratili, nije ozbiljan i moramo sada da ga produžimo. Ostavićemo to po strani.
Ima nekoliko stvari koje predstavljaju ozbiljnije probleme građanima Srbije, odnosno državljanima Srbije. Vi ste i sami rekli, i to je potpuno tačno, da u 31 diplomatskom predstavništvu širom sveta, a najviše u zemljama Zapadne Evrope, postoji mogućnost da naši građani, odnosno državljani Republike Srbije mogu da predaju zahtev za vađenje biometrijskog pasoša i rok za njegovu izradu je 60 dana, ali imamo, na primer, Južnu Ameriku, gde diplomatsko-konzularno predstavništvo nije u tehničkom smislu osposobljeno da izdaje pasoše i naši građani koji se nalaze tamo moraju da dođu u Srbiju da bi vadili pasoše, a njihov put košta oko 1.600 dolara.
Znamo da je rok za izradu tog pasoša 60 dana i treba napomenuti, moramo iskreno da govorimo, da se zaposleni na izradi pasoša u meri u kojoj je to moguće trude da u najkraćem roku taj posao završe, ali vrlo često su objektivni razlozi za probijanje ovih rokova. Sada, ako je neko došao iz Južne Amerike, platio put 1.600 dolara i mora da čeka 60 dana da mu se uradi pasoš, to je nešto što je veoma opasno.
Da kažem da evrofanatici, uglavnom, kao jedan od osnovnih razloga za brz ulazak u EU navode belu šengen vizu. Setite se izbora na Voždovcu – ''šengen beli, Voždovac vas želi''. Pa, svaki normalan čovek želi da putuje, i po Srbiji i po celoj kugli zemaljskoj, s najmanje opterećenja, s najmanje administrativnih sprega ili zabrana. Ali, naravno, to je sad poseban problem.
Narodni poslanik SRS-a mr Dejan Mirović izdao je jednu lepu knjigu, gde se kaže: ''Argumenti protiv EU''. Dakle, na jedan naučni način je obradio tu problematiku i ono što je prednost je prihvaćeno, ali je naveden niz problema koji se pojavljuju prilikom našeg pokušaja ulaska u EU. Dobru knjigu o tome je napisao i Hofbauer – ''Proširenje EU na Istok'' i mi možemo da izvršimo neke komparacije, neka poređenja, da vidimo šta se tada dešava.
Dakle, obezbedili smo biometrijske pasoše, ali za svako putovanje je potrebno, ne računajući putne troškove, zavisno od destinacije u koju putujemo, 500 evra. Koliko od vas može da otputuje? Oni koji su rođeni i žive u Valjevu, da odu na Divčibare, oni koji su u Užicu, da odu na Zlatibor, ne treba im nikakva viza niti je ikada bila potrebna. Koliko vas može da ode bar na jedan dan, da provede izlet? Mali broj, zbog standarda građana u Srbiji.
Ima jedna stvar koja nas u SRS-u zabrinjava, a možemo jednom analizom i da dođemo do odgovora o čemu se tu radi. Jelko Kacin ovako kaže – realno ukidanje viza Srbiji očekuje se za 19. decembar. To najavljuje i drugi ministar, pre nekoliko dana, neposredno pre ove sednice, potpisao je memorandum s ministrom Austrije, Marijom Feketer. Jelko Kacin kaže sledeće – 19. decembar nije slučajno uzet; praznici su. On hoće da pomogne građanima Srbije. ''Srbija je najveća zemlja u regionu i u procesu približavanja EU mora da igra ulogu koju igraju Francuska i Nemačka u EU.''
Da li to on nas ''zaliguje'', da se li se on s nama ''šega''?
''Ako Srbija krene, to je dobro za sve susede. Ako koči, onda trpe direktno susedi. Poruka je jasna – kada Srbija nešto odluči, onda to ona i ostvari. Ona ima veliki potencijal za mnoge aktivnosti i da bude ponos u EU'', kaže on, a nešto pre toga je izjavio – potvrđivanje statuta Vojvodine u Skupštini Republike Srbije je test demokratičnosti vlasti u Beogradu. Ovakvom čoveku mi ne možemo, naravno, nikada i nismo verovali, sada pogotovo.
EU po skandalu ponekad nadmašuje i samu Srbiju, moram priznati, skandaloznom vladom. Naravno, ima tu ministara, ima tu i drugih državnih službenika i činovnika koji pokušavaju svoj posao da odrade korektno, ali, na primer, visoki funkcioner EU Ginter Verhagen, mlađan čovek, ima oko 62 godine, svom 14 godina mlađem šefu kabineta povećao je platu, sa devet hiljada, na 11 i po hiljada, a u obrazloženju je stajalo da je zaslužena. Kada je izbio skandal, u odbranu moralnog lika njegovog ustali su predsednik Evropske komisije, pošteni Barozo, svi komesari i šefovi najvećih poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu, demohrišćana i socijalista, Nemci, Petering i Šulc, koji nisu dozvolili da se rasvetli ovaj slučaj. To je sve tako bilo. Naravno, dnevna štampa nije objavila tu idilu.
Veoma je zanimljivo da je Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije, kada je došao u Beograd u maju 2008. godine, ovako rekao – ova mapa puta veoma podseća na lažna obećanja iz druge, poznatije mape puta, kojom je bilo predviđeno da Palestinci dobiju državu do 2005. godine. Kao u poznatijoj mapi, misli se na ovu gde se obećava Palestincima, i u ovoj se obećava, obećavaju se magloviti ciljevi, a za uzvrat traže brojni ustupci. Ako bude vremena, govoriću o tim ustupcima.
Od Srbije se, između ostalog, traži da prihvati veliki broj državljana koji ilegalno borave u EU, dakle, readmisija, a za uzvrat se obećava da će do 2009. godine građani Srbije, naravno, ali ne svi, moći da putuju u EU. Uostalom, i sam Žak Baro je prilikom posete Beogradu, 7. maja 2008. godine, dakle, samo nekoliko dana pre održavanja lokalnih i parlamentarnih izbora u Srbiji, rekao, naravno, nije to ni krio – da postoje tu neka obećanja i plan za liberalizaciju viznog režima koji je izradila Evropska komisija i koji su odobrile države, dokumenti koji odgovaraju specifičnim potrebama Srbije.
Specifične potrebe Srbije u tom momentu su bili očekujući izbori, a jasno je da je suštinski uslov za uspešan dijalog potpuno i bezrezervno sprovođenje Sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji, gde se očekuje da se oko sto hiljada ljudi vrati u Srbiju, a time su se pojavljivali i određeni problemi.
SRS želi da građani Srbije putuju, da žive što bolje, ali imajući u vidu kakva je ekonomska situacija, kakve su ekonomske mere koje preduzima ova vlada, teško da će se to uskoro ostvariti.
Ministre, ovo je retka prilika da poslanici mogu da vam se obrate. Moram da kažem da akcija koja je nazvana „Morava“ nije dala odgovor, nije rešila mnoga pitanja. Probajte je produbiti. Probajte je zameniti akcijom „Sava“, ili „Dunav“, sasvim je svejedno, protiče Dunav kroz Srbiju, pa imate pravo da je tako i nazovete.
Moram da vam postavim jedno pitanje – da li se vodi istraga i dokle se stiglo s njom, vezano za ubicu Ranka Panića? Sećate se, to je bilo kada je SRS organizovao miting povodom hapšenja Radovana Karadžića. Nadam se, u ime SRS-a, da nećemo biti u situaciji da organizujemo miting povodom hapšenja Ratka Mladića, jer vi to nikada nećete ni uspeti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, što se tiče dnevnog reda i putnih isprava koje se odnose na naše državljane, tj. Predloga ovog zakona koji sadrži dva člana, poslanici SRS-a su rekli šta su imali.
S druge strane, očekujem da će i gospodin Krasić, u završnom delu, o tome detaljnije govoriti.
Gospodine ministre, pošto ste vi ministar unutrašnjih poslova, iskoristio bih priliku da vas nešto pitam. Mada je u ovoj skupštini nekoliko puta potegnuto pitanje izdavanja pasoša od strane „autonomaša“, koji su ga izdali u ovoj državi, da li policija, MUP, preduzima bilo kakve mere protiv onih koji su izradili ovaj separatistički pasoš i hoće li se pokrenuti odgovarajući krivični postupak?
Gospodine ministre, da je ovo neko ikada učinio, od 1835. godine, od početka modernog razvoja Republike Srbije, bio bi hapšen i bio bi osuđen.
Postavljam pitanje – hoćete li protiv ovih separatista, štetočina, razbijača države Srbije da pokrenete krivični postupak, da javni tužilac protiv njih podigne optužnicu i da se izreknu odgovarajuće kazne po važećem krivičnom zakoniku?
Ovo nijedna država na svetu ne bi dozvolila, da se izrađuje pasoš i da ovo bude prethodnica pravljenja države u državi, a vi, gospodine ministre, dobro znate šta su „autonomaši“ u proteklom periodu učinili, a znate i sami ko je sve učestvovao u „jogurt“ revoluciji.
Ovo se događa u momentu kada treba da bude usvojen statut Vojvodine. Taj statut Vojvodine vidim kao ''darovani ustav'' koji je Miloš Obrenović 1835. godine darovao Srbiji, a koji je veoma kratko trajao i bio je ukinut uz podršku zapadnih sila.
Gospodine ministre, krajnje je vreme da preduzmete mere protiv onih koji ovakve akte preduzimaju. Ovo nije mala stvar. Ako niste imali prilike da ovaj pasoš imate u svojim rukama, vrlo rado ću vam ga posle predati, da biste mogli da preduzmete odgovarajuće mere.
Neću da ponavljam ono što je gospodin Perić govorio o šengenu i o putnim ispravama naših građana, o kojima se toliko govori već duže vreme. Od toga nema vajde, Srbija od toga nema vajde, nijedan građanin Srbije. To što se građanima Srbija obećava, to je jedno ništa. Prvo treba stvoriti preduslove da bi neko putovao.
Vidite, ja živim u Vojvodini, a vi živite u Beogradu, i ako budete morali da putujete nekim poslom u Vojvodinu, po ovome ćete, kako stvari stoje, morati da imate i putnu ispravu i pasoš, s tim što je razlika velika.
Ako jedan ministar iz Vlade Republike Srbije krene u Novi Sad, imaće manje troškove u odnosu na one građane koji će da imaju do hiljadu evra troškove ako žele da putuju u inostranstvo. Sve zavisi od destinacije, u koju državu, u koji grad će da putuju i da borave.
Ovo nije džabe. Niko tamo neće biti dočekan kolačima i čokoladom. Naš građanin, ako želi da putuje, mora da ima u džepu hiljadu evra. Tamo ga ne čeka zaposlenje, tamo ga čeka samo trošak. Sve ono što bi naši građani mogli da vide, videli su do sada, a imaće priliku u nekim drugim uslovima da vide šta se to događa u EU i u zemljama zapadnim, u koje se toliko nekome žuri, ali na štetu građana Srbije.
Dame i gospodo, gospodine ministre, što se tiče nekih privatizacija, želim samo da postavim dva pitanja. Da li imate neka saznanja kako je pala pod stečaj Hladnjača ''Pančevo''? Kako je privatizovano preduzeće "Trgoprodukt", koje je imalo 1.300 radnika, a sada ima samo 25?
Da li znate, gospodine ministre, da je ukradena nova fabrika u vrednosti od 45 miliona evra iz Azotare, ''Karbamid 2'', da su je profiteri i mangupi ukrali na taj način što su je demontirali, ukrcali u vozilo i prodali je u inostranstvu?
Zamolio bih vas samo da preko vaših nadležnih sa područja i sekretarijata proverite kako je privatizovana Pančevačka hladnjača i kako je ona pala pod stečaj, kako je "Trgoprodukt" pao u bedu i sirotinju i šta radi sada 1.500 radnika koji su ostali bez hleba?
Još jedno pitanje, ako dozvolite, gospodine predsedavajući, izvinjavam se, ako mi dozvolite da vas nešto zamolim – kada će TV Pančevo, odnosno Beograd, da ovim radnicima RTS-a obezbedi, pošto je tu i gospodin sekretar Skupštine, adekvatan prostor za njihovo boravljenje i rad u toku održavanja sednica?
Oni imaju ovde jedan kontejner koji liči na štenaru, koji prokišnjava, pokrivaju ga najlonima. Moram da vam kažem da bolje uslove imaju kućni ljubimci nego ovi ljudi koji rade, a to pitanje smo pre par meseci i potegli.
Neka gospodin direktor Televizije smanji plate onim voditeljima i voditeljkama koji primaju po pet-šest hiljada evra mesečno, a ovi zaposleni u administraciji i tehnici imaju između 20 i 30 hiljada. Evo, da podsetimo direktora Tijanića da povede računa i o ovim ljudima, jer i oni zaslužuju pažnju. Hvala najlepše.