Poštovani narodni poslanici, prelazimo na 22. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste Izveštaj Odbora za evropske integracije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore, svako po jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, s redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju sledeći narodni poslanici: Miletić Mihajlović – Poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije - Jedinstvene Srbije, prof. dr Mileta Poskurica – Poslaničku grupu Napred Srbijo, Zoran Šami – Poslaničku grupu Demokratske stranke Srbije - Vojislav Koštunica, Gordana Rajkov – Poslaničku grupu G17 plus, Vjerica Radeta – Poslaničku grupu Srpske radikalne stranke.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Povredu Poslovnika reklamira gospodin Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, ja sam povredu Poslovnika reklamirao pre pauze.
Molio bih vas da me saslušate, gospođo, jer bi, na osnovu člana 27, trebalo da vodite računa o tome šta se dešava u Skupštini Republike Srbije. Reklamiram član 101. i član 113. Predlažem vam, da bi lakše Skupština funkcionisala i da ne bismo dolazili u ovu situaciju, da donesete samo jedan član Poslovnika – da Poslovnik primenjuje i o njemu odlučuje predsedavajući, a da se sve ono što je napisano stavlja van snage, ukoliko tako proceni predsedavajući, jer je tolika arbitrarnost u vođenju sednica neverovatna.
Ministar je imao svoje izlaganje u više navrata, ali je, da se razumemo, njegovo izlaganje bilo pogrešno, odnosno pogrešno je protumačio ona izlaganja vezana za SRS, a član 113. lepo kaže – odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuje se i na druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju i na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.
Prema tome, primenjuje se i na ministra. Ako ministar izazove repliku i ako je u ovoj skupštini bilo na desetine replika na izlaganja ministra, onda nije bilo razloga ni danas da se to pravo ne da meni, odnosno da se ne primeni Poslovnik.
Sada, jedino da tražim stenograme svih sednica na kojima su poslanici s pravom, u skladu s Poslovnikom, dobijali pravo na repliku…

 Zahvaljujem, gospodine Todoroviću.
Nema povrede Poslovnika i nisam spremna da prihvatim vašu sugestiju o izmenama i dopunama Poslovnika.
Ne mogu to da prihvatim, prosto, nije u skladu sa načelima parlamentarne demokratije. Ne može biti samo jedan član i ne možete mi dati tolika ovlašćenja kao predsedavajućem.
Da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč?
Izvolite, gospodine ministre.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ukratko ću pokušati da ga predstavim, a šire obrazloženje se nalazi pred vama, zajedno sa Predlogom zakona.
Ažuran i precizan birački spisak je osnovni preduslov za regularne, pravno valjane i demokratske izbore. Jedno od osnovnih političkih prava – biračko pravo, birač može koristiti samo ako je upisan u birački spisak. U Srbiji su od 1990. godine tri puta donošeni zakoni kojima se uređuje izbor narodnih poslanika, i to 1990, 1992. i 2000. godine, a u okviru njih i birački spiskovi.
Pravila kojima se uređuju birački spiskovi do sada nisu značajnije menjana.
Važeći zakon o izboru narodnih poslanika uređuje biračke spiskove u okviru ukupno desetak članova. Samo u jednom članu propisano je da se u Republici Srbiji kompjuterski vodi opšti birački spisak po opštinama, kao deo jedinstvenog povezanog sistema, dok je Zakon dalje ostao nedorečen, pa nije određeno koji organ vodi jedinstveni povezani sistem, nije uređeno kako se vodi jedinstveni birački spisak, ni kako se povezuju birački spiskovi u jedinstveni birački spisak.
Iz ovih razloga, u praksi, jedinstveni birački spisak, zapravo, predstavlja tehnički zbir birača upisan u biračke spiskove, koje vode opštinske, odnosno gradske uprave, kao povereni posao državne uprave.
Nedostaci zakonskih rešenja sadržani u važećem zakonu uslovili su potrebu donošenja novog, posebnog zakona, kojim će se stvoriti normativna osnova za tačnu, ažurnu i jedinstvenu evidenciju birača u Republici Srbiji, koju će voditi zakonom određen organ državne uprave, ministarstvo nadležno za poslove uprave, odnosno, danas, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Takođe, umesto prevaziđenih tehnologija koje su važećim zakonom predviđene za vođenje biračkog spiska, na primer, vođenje biračkog spiska u obliku kartoteke, ili u obliku datoteke na magnetnoj traci ili na magnetnom disku, koje, pored ostalog, mogu doprineti propustima u vođenju biračkog spiska, novim zakonom će se ustanoviti obaveza vođenja biračkog spiska kao elektronske baze podataka na osnovu jedinstvene metodologije, što će u značajnoj meri doprineti tačnosti, ažurnosti evidencije birača.
Pored toga, ubuduće će se i razmena podataka između nadležnih organa koji vode službene evidencije o građanima od značaja za vođenje biračkog spiska i nadležnog Ministarstva i opštinskih i gradskih uprava vršiti elektronskim putem, čime se znatno skraćuju rokovi za dostavljanje relevantnih podataka i stvaraju uslovi za efikasniju saradnju nadležnih organa u ovoj oblasti.
Predlogom zakona otklanja se nedostatak u pogledu razmene podataka između opštinskih, odnosno gradskih uprava, i organizacionih jedinica MUP-a, jer će se ubuduće ta razmena odvijati neposredno između dva ministarstva, MUP-a i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje će podatke prosleđivati nadležnim jedinicama lokalne samouprave.
Jedna od značajnih novina sadržanih u Predlogu zakona jeste i omogućavanje biračima da glasaju i prema mestu boravišta u zemlji, ako se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta. Na taj način, biračima se u punoj meri olakšava da ostvare svoje biračko pravo, uz uvažavanje njihovih ličnih i profesionalnih obaveza i potreba, čime se njihov položaj izjednačava s položajem birača koji borave u inostranstvu.
Budući da je Predlogom zakona predviđeno da se svi podaci o biraču vode u samom biračkom spisku, bez vođenja pratećih evidencija, podaci koji se odnose na boravište birača u inostranstvu vode se kao stalni, s tim što se za potrebe određenih izbora u birački spisak upisuje i činjenica da će birač glasati prema mestu boravišta u inostranstvu. Ta činjenica se nakon održavanja izbora briše iz biračkog spiska, a može se ponovo, na zahtev birača, upisati za potrebe narednih izbora.
Za razliku od rešenja sadržanog u važećem zakonu, koje predviđa vođenje posebne evidencije birača u inostranstvu (upisano je 55.539 birača, a na poslednjim republičkim izborima glasalo je svega 18.000, na 75 mesta, u 40 zemalja), predloženo rešenje doprineće da podatak o broju birača koji žele da glasaju u inostranstvu za svake izbore bude i realan.
Iako se ne predviđa dalje vođenje posebne evidencije birača u inostranstvu, Predlog zakona uvažava potrebu prevođenja podataka iz te evidencije u jedinstveni birački spisak, što je, kao i potreba objedinjavanja postojećih biračkih spiskova koje vode jedinice lokalne samouprave u jedinstven birački spisak predviđen Predlogom zakona, uslovilo da početak primene ovog zakona bude odložen.
Predlogom zakona zadržano je rešenje prema kome, do zaključenja biračkog spiska, promene u biračkom spisku vrši opštinska, odnosno gradska uprava, a novina je da, nakon zaključenja biračkog spiska, pa do 72 časa pre dana izbora, promene vrši Ministarstvo nadležno za upravu, a ne sud, kako je bilo prema važećem zakonu.
Time se omogućava građanima da na najekonomičniji i najefikasniji način ostvare pravo na upis, odnosno vršenje promena u biračkom spisku, a određivanjem Ministarstva kao jedinog organa ovlašćenog za vršenje naknadnih promena u biračkom spisku stvaraju se uslovi za efikasno i blagovremeno sprovođenje ovih promena u biračkom spisku. S obzirom na to da je, prema Predlogu zakona, birački spisak jedan i jedinstven, njegovo zaključivanje vršiće organ koji ga vodi – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ne, kao do sada, svaka jedinica lokalne samouprave. Takođe, Ministarstvo će biti ovlašćeno da štampa izvode iz biračkog spiska po biračkim mestima za sprovođenje svih izbora, što treba da obezbedi efikasnost izbornog procesa i tačnost podataka sadržanih u izvodima.
Konačno, opredeljenje da se vođenje evidencije birača uredi posebnim zakonom, a ne, kao do sada, zakonom kojim je uređen izbor narodnih poslanika, zasnovano je na tome da je evidencija birača jasno odvojen postupak od postupka sprovođenja izbora, a postupak izbora narodnih poslanika je, inače, samo jedan od izbornih postupak u kojem se koristi evidencija birača. Naravno, ovaj zakon je samo jedan od zakona koji je Ministarstvo uradilo u pogledu sveobuhvatne reforme našeg političkog sistema i veoma bitan zakon, jer je, nažalost, do sada u našim izbornim procesima česta praksa bila osporavanje rezultata izbora zbog navodne neažurnosti biračkog spiska.
Ono što je važno reći sada, to je da naš birački spisak, uprkos svim problemima koje imamo, nije u takvom stanju da je na bilo koji način mogao dovesti do toga da rezultati nakon sprovedenih izbora mogu da se osporavaju. Dakle, moramo reći, nakon analize biračkih spiskova i strogog inspekcijskog nadzora svih biračkih spiskova, što smo u Ministarstvu uradili, uprkos izvesnim problemima i anomalijama, nema mesta bilo kakvim spekulacijama o tome da birački spisak nije dovoljno dobar, odnosno da je mogao da utiče na rezultate izbora.
Ne samo zbog toga što želimo da rezultati izbora budu neprikosnoveni, nego zato što smatramo da je civilizacijsko načelo imati potpuno jasan, precizan, transparentan birački spisak, potpuno jasan način vođenja tog biračkog spiska, da bismo ubuduće, u krajnjem slučaju, svakoga ko bi hteo da kompromituje izborni proces sumnjama u pogledu biračkog spiska, sprečili da to čini, mi smo danas predložili ovaj zakon o biračkom spisku. Nadam se, pored te novine što je on jedinstvena elektronska baza podataka, da će i druge novine u ovom biračkom spisku, pre svega, mogućnost da naši sugrađani glasaju prema mestu boravišta, uticati na to da naši narodni poslanici prihvate ovaj zakon i da vrlo brzo prionemo na izradu te elektronske baze, odnosno biračkog spiska kao jedinstvene elektronske baze podataka. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
U skladu sa članom 37. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da je predstavnik Poslaničke grupe LDP-a za ovu tačku dnevnog reda narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga želi reč? (Ne)
Da li narodni poslanik Momir Marković, koji je izdvojio mišljenje, želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo je što se Ministarstvo setilo da se konačno u ovoj državi uvede jedinstven birački spisak, ali, koliko vidim, ovaj predlog je to samo u naslovu. Čini mi se da je ovo opet zamajavanje građana.
Obeća ministar, sa "majke mi, više neće biti krađe na izborima, majke mi, više neće moći da se desi da neko bude izbrisan iz biračkog spiska", samo zahvaljujući ažurnosti ili neažurnosti onih koji su uvodili ljude u birački spisak, a pri tom, da podsetim ministra da se ništa neće promeniti od poslednjih izbora, kada su mnogi za koje se znalo da glasaju, recimo, za SRS, volšebno nestali sa biračkog spiska. Dođe čovek na biračko mesto – izvinite, vi niste u spisku. Pa, bio sam na prošlim izborima – na prošlim izborima ste bili, ovoga pute niste.
Ovaj zakon ne stvara uslove za definitivno sređen birački spisak. Stav SRS-a od devedeset i neke godine je da se jedinstveni birački spisak uredi i donese i da se onemogući da pojedini, a toga je bilo i na poslednjim i na pretposlednjim izborima, u dve-tri opštine budu upisani u birački spisak. Lično sam imao priliku da vidim one pozive za istog čoveka, s istim matičnim brojem, upisanog i u Zemunu i u Barajevu i pitaj boga gde još.
Ministre, isti ljudi koji su uređivali do sada birački spisak na nivou lokalne samouprave, uređivaće ga i dalje. Šta je garancija građanima Srbije, šta je garancija svima nama da toga više neće biti?
Da vas podsetim, u Crnoj Gori je, recimo, Milo Đukanović to malo drugačije rešio, pa je bilo ljudi koji su imali i po 24 lične karte, za 24 biračka mesta u 24 opštine u Crnoj Gori.
Gospodine ministre, nisam siguran da će ovo što ste sada nama pročitali biti garancija da će birački spisak biti tako uređen da neko ko ima biračko pravo neće moći da bude izvan tog biračkog spiska i da neko ko je na dva-tri mesta upisan neće moći da glasa. Ljudi koji su ovo radili na nivou lokalnih samouprava, i dalje će to raditi, a vi ćete samo objedinjavati to.
Činjenica je da je do sada upravo to, taj nedostatak jedinstvenog biračkog spiska, očišćenog od svih anomalija, omogućavao krađu, a to je jedna od najtežih krađa.
Krađa narodne volje je jedna od najtežih krađa. Verujem, ministre, da vi znate, upućeni ste u to, ne mislim u krađu, nego u izbore. Prema tome, ovaj predlog zakona koji ste sad dali ne garantuje da će sve mahinacije koje su dosad rađene na izborima biti izbegnute i zbog toga sam izuzeo svoje mišljenje.

 Zahvaljujem.
Među predstavnicima poslaničkih grupa prvi se javio doktor Zoran Šami, koji ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, DSS smatra da svakako valja doneti zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Štaviše, uveren sam da svaka ozbiljna stranka, s ozbiljnim namerama, ima i te kakvog interesa da se zakon o jedinstvenom biračkom spisku donese.
Naime, možda se nekom može učiniti, sad su, kao i obično, neke stranke na vlasti, neke druge su u opoziciji, da se tu na neki način interesi razlikuju. Međutim, to nije tako. Iskustvo proteklih skoro 20 godina nas uči, na kraju krajeva, da su ovde sve stranke bile i u vlasti i u opoziciji i sasvim je izvesno da će u sledećih pet-deset godina, opet, sve relevantne političke stranke biti i na vlasti i u opoziciji.
Prema tome, ako neko misli da bi mu neregularnosti u biračkim spiskovima u nekom trenutku mogle da pomognu, neka bude sasvim uveren da je to batina sa dva kraja i da tu pomoći nema. Ako smo iole ozbiljni, treba da napravimo zakon o jedinstvenom biračkom spisku, i to takav zakon koji će da garantuje potpunu regularnost izbora.
Da se razumemo, u međuvremenu, otkad se održavaju izbori u Srbiji, svi su naučili da broje glasove, da kontrolišu broj glasova, tako da sam prilično uveren da u tom domenu manipulacije rezultatima izbora ne može biti. Jedine ozbiljne neregularnosti mogu nastati zloupotrebom biračkih spiskova, na razne načine, ne bih sad ulazio u te detalje. Vas molim samo da mi verujete na reč da sam godinama, pogotovo devedesetih godina, proučavao tu materiju i mogu vam izneti razne mogućnosti za manipulaciju izborima preko biračkih spiskova.
Nismo izneli previše primedaba na ovaj zakon, ali imamo neke, po mom uverenju, vrlo važne. Podneli smo ukupno šest amandmana. Dva amandmana su čista posledica jednog od ona četiri. Drugim rečima, praktično smo podneli četiri amandmana. Od ta četiri amandmana, dva su vrlo važna i, bez obzira na to što će biti prilike da u raspravi u pojedinostima branimo te amandmane, ipak bih i sada nešto rekao o njima.
Prvo, DSS se ne slaže s tim da građani mogu glasati i u mestu boravišta. Govorim o građanima koji imaju boravište u Srbiji. Ne govorim o onima koji trajno žive u inostranstvu. To je posebna kategorija.
Zašto tako mislim? Zato što verujem da je to mogućnost za prilično velike manipulacije, s jedne strane, a, s druge strane, uopšte nisam uveren da je nivo organa, posebno na lokalu, takav da bi se to odvijalo u redu.
Reći ću vam jedno naše interno stranačko iskustvo. Jednom prilikom smo, za neke izbore unutar stranke, imali mogućnost da se glasa i prema mestu boravišta i mogu vam reći da smo od toga vrlo brzo odustali, jer je, bukvalno, nastao haos.
Druga naša primedba je predlog jednog novog člana, koji bi se na odgovarajućem mestu uneo u zakon, u kome tražimo da se svim učesnicima izbora u elektronskoj formi dostave delovi jedinstvenog biračkog spiska. Kad kažem delovi, mislim na deo podataka iz jedinstvenog biračkog spiska.
Dakle, ne imena i prezimena, to, u krajnjoj liniji, nikog i ne interesuje, i ne mora da ga interesuje, ali da se, za sve one koji su u jedinstvenom biračkom spisku prema matičnom broju, napravi takav jedan jedinstveni spisak u elektronskoj formi i da se svakoj stranci koja to zatraži, svakom učesniku, bolje rečeno, izbora koji to zatraži, pred izbore dostavi ta vrsta jedinstvenog biračkog spiska.
Mi smo tu, čak, precizirali kako treba urediti te matične brojeve po nekoj logici. To bi onda omogućilo da učesnici izbora, na osnovu nekog svog slobodnog softvera koji naprave, mogu da proveravaju taj birački spisak i da, da tako kažem, pecaju eventualne greške, manipulacije sa spiskom itd., da li ima duplih, da li ima ovakvih, onakvih itd.
Dakle, mislimo da je to vrlo važan amandman, koji obavezuje nosioce vlasti, koji, u krajnjoj liniji, uvek primarno organizuju neke naredne izbore, da svim učesnicima izbora dostave odgovarajuće podatke i da se na taj način zaštitimo od bilo kakvih manipulacija. Neko će reći – postoji onaj sprej, niko ne može da glasa dva puta itd. Mislim da ne treba da budemo smešni.
Svaka hemija ima svoju protivhemiju, prema tome, to je zaštita od nekih laičkih prevara, ne od organizovanih prevara.
Ponoviću još jednom, prosto bih upozorio sve stranke u ovom parlamentu da moramo, da je to zajednički interes svih političkih stranaka, da donesemo takav zakon o jedinstvenom biračkom spisku koji će da onemogući samu pomisao da neko nekad manipuliše tim biračkim spiskom.
Još jednom ću ponoviti i da DSS načelno podržava ideju donošenja zakona o jedinstvenom biračkom spisku, odnosno da se ta vrlo važna materija konačno uredi jednim valjanim zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine ministre.

Gospodine Šami, pogledao sam vaše amandmane. Moram odmah reći, što se tiče kazni, da je ispravan amandman i svakako ćemo ga prihvatiti, ali druge stvari su mi neprihvatljive. Nije mi prihvatljivo da političke stranke dobiju tu evidenciju. Smatram da je Ustav u tom pogledu potpuno jasan; evidencija koju prikuplja državni organ može da se upotrebljava samo u onu svrhu u koju je ta evidencija prikupljena, a ovde je prikupljena radi ostvarivanja aktivnog ili pasivnog biračkog prava tih lica.
Iskreno, znamo se od pre 2000. godine, kada bi se evidencija podelila strankama, ona bi služila, po mom uverenju, za vođenje kampanje. Mislim da ja prvi, kao građanin, ne bih voleo da svaka stranka ima te moje podatke.
Naravno, ja sam ministar, logično je da imate, ali govorim kao građanin. To je moje mišljenje. Zbog toga taj amandman neću prihvatiti, a voleo bih da prihvatite moje uveravanje da glasanje prema mestu boravišta neće izazvati nikakve probleme.
Imamo veliki broj studenata. Studira se po centrima – Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš. Mnogi ljudi radi van mesta svog prebivališta, imaju mesto boravišta i po sto, 200, 500 kilometara van mesta svog prebivališta. Ukoliko on prijavi da će na izborima koji su zakazani dana tog i tog glasati po mestu boravišta, to se upisuje u evidenciju u lokalnoj samoupravi. Imajući u vidu da je evidencija jedinstvena, da je to direktno preslikavanje podataka na bazu koju imamo u Beogradu, te da se izvodi iz biračkih spiskova štampaju samo iz te baze beogradske, nemoguće je da dođe do bilo kakvih problema da se njemu, recimo, odslika na drugom mestu.
Kao što ste videli, predvideli smo da se ti podaci upisuju kao i za inostranstvo, da se upisuju i da se nakon sprovedenih izbora brišu do sledećih izbora. Svako od nas može da se zatekne negde van mesta prebivališta i da kaže – želim da glasam na izborima, evo, dozvolite mi da glasam ovde. Dakle, to je stvar čiste tehnike, informatičari.
Ja sam pravnik, vi ste matematičar, vama bi trebalo da je to bliže, ali to je definitivno nešto što, kako je meni objašnjeno, nije nimalo komplikovan inženjerski zahvat i to će svakom građaninu biti omogućeno. Ne zaboravite, takvo pravo imaju svi naši građani koji su u inostranstvu. Oni već sada imaju to pravo. Oni kažu – glasaću, boraviću tog i tog datuma tu i tu. Pa čak i oni koji putuju službeno, kažu – glasaću tu i tu.
U prošloj vladi se sećam da mi je neko od saradnika iz drugog ministarstva rekao – kada budu izbori, ne znam gde ću biti i glasaću tamo i tamo; on može da glasa tamo gde je trenutno. Kada mogu oni tako, zašto ne bismo mogli i mi unutar granice države da uredimo tako jednostavan proces kao što je glasanje prema mestu boravišta?
Opet kažem, voleo bih da uvažite ovu argumentaciju. Imajte na umu koliko hiljada studenata, u krajnjem slučaju, da bi ispunilo svoju obavezu glasanja, mora da sedne u voz, pa ide vozom negde, putuje, ili autobusima, da bi tog vikenda glasao, pa se ponovo vraća u mesto boravišta.
Moram još nešto da kažem. Zaista su svi ovde bili na vlasti. Svako je imao priliku da ovaj zakon donese i žao mi je što to niko ranije nije učinio. Mislim da će sada ova vladajuća većina doneti zakon i siguran sam, sada vam najiskrenije kažem, da ga neće nijedna druga menjati još dugi niz godina, bar ne u ovim suštinskim odredbama koje bi mogle biti predmet kritika. Jedna od tih jeste da se našim sugrađanima da mogućnost da glasaju prema mestu boravišta.