Izvinjavam se prvo što sam dobacila gospodinu Ivanu Andriću, prosto zato što neke njegove tvrdnje da nisu opasne bile bi smešne.
Znači, neprestano insistiranje na tome da će, ukoliko se ne postigne dogovor između dve organizacije, Vlada na predlog ministra odlučivati o dve organizacije, vlasnik jedne je Mirko Cvetković, što je potpuno besmisleno, prvo nije tačna.
Dakle, ovaj zakon ne prepoznaje Jugoslovensku autorsku agenciju kao aktera priče o nadoknadama. Jedinstvenu nadoknadu treba da se dogovori da potpišu ugovor dve organizacije, proizvođači fonograma i organizacija interpretatora. Po određenim pravilima ubiraće tu nadoknadu, već sam govorila, stoti put da ponovim, i raspodeljivaće na osnovu određenih kriterijuma.
U slučaju da se to ne dogodi, da se taj ugovor ne potpiše, ministar će predložiti Vladi koja će od te dve, organizacija proizvođača fonograma ili organizacija interpretatora, naplaćivati jedinstvenu nadoknadu. Principi podele te nadoknade su utvrđeni zakonom. To je jedna stvar.
Druga stvar, malo stvarno deluje krajnje tendenciozno, rekla bih smišljeno, i ne bih da procenjujem pozadinu svega, stalno pominjati - vlasnik, vlasnik, vlasnik, vlasnik Jugoslovenske autorske agencije, neko ko ima 5% akcija.
Pri tom, potpuno sam sigurna, ukoliko organizacija interpretatora konačno ostvari neko svoje pravo da u ime onih interpretatora koji su je osnovali može da ostvari neki prihod, naravno neće biti potreban nikakav dodatni ugovor da administrativne usluge za nju obavlja bilo ko, da li SOKOJ, da li Jugoslovenska autorska agencija. Sama će platiti, zaposliti ljude i platiti svoje troškove.
Prema tome, ako gospodin Andrić kaže, tvrdim i ponavljam - meni je potpuno svejedno i mislim većini poslanika ko će da naplaćuje tu nadoknadu, mnogo mi je važnije kako će se ona formirati i koliko će korisnici imati uticaja na nju i kako će ova komisija za autorska prava kontrolisati. To je važno, to je ono što će se u stvari odraziti na sve ove korisnike, na hotelijere, na organizatore koncerata, na frizeraje, na barove itd.
Gospodin Andrić kaže - svejedno je i meni, svejedno i ovoj organizaciji fonograma. Što je onda dao amandman u kome insistira da naknadu ubira organizacija proizvođača fonograma, odnosno da se nastavi postojeće stanje? Ako nam je svima svejedno, odlično je ovo rešenje u zakonu.
Ako svi mislimo da je važno uspostaviti pravila, a mislim da ovaj zakon uspostavlja, neka se dogovore, neka probaju jednom u Srbiji da se neko nešto dogovori, da ne arbitrira ni ministar ni Vlada. Mislim da ima dovoljno pametnih ljudi i u jednoj i u drugoj organizaciji da to probaju.

Reč ima gospodin Ivan Andrić.

Nekoliko stvari. Prvo, naravno da ovaj zakon ne poznaje Jugoslovensku autorsku agenciju, čiji je vlasnik Mirko Cvetković. Izvinite, ne znam kako bih drugačije nazvao nekoga ko ima, pa makar i 5% akcija, nego vlasnikom. Zato tu reč i koristim. Ako ima neka druga, bilo bi super da znamo. Pri čemu, 5% je javno, ostalo ih je 60 i nešto posto je vlasnik neki konzorcijum koji nije definisan, a na sajtu Agencije za privredne registre nije moguće, moguće je za bilo koji drugi privredni subjekat u Srbiji, utvrditi ko je vlasnik, čak i za "Pres", na primer, i za tako neke, međutim, za ovu Jugoslovensku autorsku agenciju, ti su podaci nedostupni. Izvinjavam se, apelujem na ljude iz APR tzv. da nam omoguće da vidimo ko su vlasnici.
Te agencije nemam, Vlada će birati između organizacije prava interpretatora i OFPS, ali u statutu organizacije prava interpretatora po članu 43. stoji, u statutu te firme stoji da za nju poslove obavlja Autorska agencija, Jugoslovenska autorska agencija. To je još gore. Znači, onaj ne učestvuje direktno na tome, nego se krije iza neke organizacije koja to pravo sada zahteva bez ikakvih resursa da to pravo ostvari. Ona to ne može da uradi, ali će angažovati neku drugu firmu da za nju to uradi i vlasnik te firme koju će angažovati je Mirko Cvetković.
Sada da bude skroz jasno. Izvinjavam se, ali mislim da ne manipulišem ja, nego je manipulacija sa druge strane, zato što se ovde radi o materiji koju nije jednostavno objasniti. Mi u tome vidimo opasnost i organizaciju ovog celog posla. Zašto je to važno? Zašto mora jedna? Kažem vam, do sada nije morala jedna i mogli su svoja individualna prava da ostvaruju. Sada im je zabranjeno da ostvaruju individualna prava i moraju jednu.
Ne znam da li to može da zvuči besmislenije nego što smo to čuli sada. Znači, imamo dve firme, jedna je vlasništvo premijera, druga je vlasništvo privatnih firmi koje se 20, 30, 35, 40 godina bave tim. Između te dve organizacije odlučiće Vlada na čijem je čelu vlasnik jedne od tih firmi. Šta je definicija konflikta interesa, ako to nije?
Koji je motiv te organizacije prava interpretatora da se dogovori sa ovom drugom? Koji je motiv? Ako oni znaju šta je na kraju tog puta, njihov vlasnik će odlučivati da li će oni ubirati prihode. Oni ne bi bili racionalni, ne bi bili ljudi da postupaju drugačije.
Naš je problem što to stavljate u zakon. U tome je zloupotreba. Šta će to u zakonu? Zašto se teraju svi ljudi koji postoje, koji su izdali fonograme, da moraju da odustanu od nečega što im odgovara? Da im ne odgovara, u poslednje dve godine bi bar jedan prešao u ovu koja je vlasništvo Mirka Cvetkovića. Nijedan nije prešao. Pošto dve godine niko nije prešao, Skupština treba da donese zakon da svi moraju da pređu. Ne znam šta drugo.
Opet vam kažem, da, amandman smo dobili od ove međunarodne organizacije AFPA i od organizacije domaće OFPS. Od njih smo dobili amandmane, svaka poslanička grupa je dobila. Mi smo ih podneli. Šta je tu problem? To su svi, pročitao sam ko tu stoji, sa jedne strane su svi oni koji se bave tim poslom. A ko je sa druge strane? Organizacija koja nema resurse i strukturu da to uradi i koja za tu strukturu angažuje firmu političkog moćnika, od koga očekuje da donese odluku. Da li može banalnije od toga? Zbog čega? Zbog 200 hiljada evra. Premijer, razmišljajte o tome.

Gospođa Gorica Mojović ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, molim da mi ovu raspravu prekinemo. Ovde nema predstavnika predlagača, ne osećam se ni pozvanom, ni kompetentnom da ovaj zakon kao ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe branim na način na koji to može da radi predlagač, utemeljeno, ozbiljno i da potpuno anulira ovo o čemu gospodin Ivan Andrić tvrdi. To nije ni moj posao.
Mislim da on ne govori istinu, mislim da on ne interpretira zakon na pravi način. Posao predlagača je da obrazloži taj zakon, da kaže šta je u suštini.
Mi nemamo ovde predlagača i znam da dve gospođe koje ovde sede vrlo dobro znaju o čemu se ovde radi, ali one nemaju pravo reči i ja vas najlepše molim da ovu raspravu prekinemo zato što nemamo predstavnika predlagača.

Gospodin Šormaz po Poslovniku.

Zaista neverovatno. Moram da se pozovem na član 104.
Gospođa Mojović je dugo godina poslanik i meni ovo deluje neverovatno. Šta smo mi koji raspravljamo o zakonu krivi što nema predlagača, pa sada da se prekine rasprava, a šta ćemo kad prekinemo raspravu? Kad ćemo budžet? Tako se vodi država?
Pa, što nema nikoga od predlagača? Pa, zato što ne znaju kako da ga brane. Možda vama to nije jasno, ali jeste tako kao što je pokušao gospodin Andrić da vam objasni i kao što ja govorim sve vreme. Jeste tako.
Imate jednu organizaciju koja nema nikakve resurse i unajmljuje firmu gospodina Cvetkovića koji je vlasnik, da li imao jedan, pet, 60, 75% nebitno, vlasnik je vlasnik koliko god da ima akcija, unajmljuje u tu firmu jednu firmu u kojoj su svi i sad će kao da se oni nešto dogovore - neće biti potrebna arbitraža baš na Vladi, baš gde je Cvetković premijer.
I sad je to nejasno, vi ne možete to da odbranite nego treba neko od Vlade. Pa, da je neko hteo da ga brani došao bi, ali oni računaju, i to sam vam rekao na početku, odbranimo i parlament, odbranimo i nas same od ovih, ako neće da povuku. Oni računaju da će vas 126 ovo da izglasa, oni na to računaju.
Pokažimo im da ne mogu to da rade. Dajte bar jednom da uradimo nešto što je u interesu građana kao parlament. Ako ta Vlada radi suprotno, ne morate da ih rušite, ne morate da ih menjate, neće pasti zbog jednog zakona, ali ako neće da povuku zakon - glasajte protiv njega.

Nema povrede Poslovnika. Gospodin Zoran Ostojić ima reč.
Inače, samo jedna informacija, gospodin Čiplić će svakog momenta ući u Skupštinu, obzirom da je bio na jednom sastanku tako da nema razloga da prekidamo sednicu.
Gospodin Zoran Ostojić.

Gospođo predsednice, mislim da je povređen član 29. u tvrdnji, malopređašnjoj, gospođe Mojović. Pogledajte šta je rekla – ja sam u pravu, poslanik Andrić nije u pravu, dve gospođe koje tu sede, a koje nemaju pravo da govore dobro znaju da sam u pravu. Znate kako se to zove u pravu? Navođenje. To je argument, pošto ne mogu da govore onda, one znaju da sam ja u pravu, to znači da sam ja u pravu.
Ne, gospođo Mojović, vi niste u pravu, vi niste gospođo Mojović u pravu.
Razumem vašu nostalgiju za vremenima komisija, komiteta itd. pa zato sada i predlažete da nekakva Vladina komisija određuje interpretatorska prava, ali to vreme je nepovratno prošlo.
Tržište, dogovor, konkurencija to je ono što nas čeka u Evropi, a vi pripadate vladajućoj većini koja je proevropska. Mi hoćemo tržište i konkurenciju, a ne da Vlada određuje, Vladina komisija ili komisija ministarstva sve te stvari. To i zbog građana kažem, da budem prost i ja sam, kada kažem „prost“ ne mislim „priprost“.
Znate šta, ako vama gospođo Mojović umetnici, interpretatori, koji učestvuju u vašim kampanjama nisu dovoljni, nego hoćete sada i druge da uvučete u to, onda brate pustite bar u tome konkurenciju, pa neka umetnici članovi i simpatizeri DS naprave svoje, neka umetnici simpatizeri narodnjaka naprave svoje i to je bar neka konkurencija.
Vi pokušavate da monopolizujete. Nemojte se smejati, zna se ko stoji iza te organizacije koja je pre dve godine osnovana – zna se vrlo dobro. Vi sada pokušavate sve tamo da uvučete da bi imali uticaj u kulturi. (Predsednik: Vreme.) Vreme u kome bi takav uticaj, završavam rečenicu, bio je prošlo, gospođo Mojović.

Nema povrede člana 29, a verovatno ste mislili na 27. Nema povrede ni člana 27, dostojanstvo Skupštine nije povređeno.
Gospodin Ivan Andrić ima reč.