Na Odboru za zakonodavna pitanja izdvojila sam mišljenje upravo zato što način na koji raspravljate o ovom budžetu nije u skladu sa Poslovnikom i nije u skladu sa zakonom.
Podsećam, pre svega radi javnosti, da devet godina u Parlamentu, od 2000. godine, nikad nismo raspravljali o završnom računu za prethodnu godinu, da bismo mogli da govorimo, logično, o budžetu za narednu godinu.
Ovaj put smo imali zaista priliku jer je Državna Revizorska institucija uradila jedan deo svog posla. Izveštaj koji smo dobili obuhvata oko 27% budžetskih korisnika, od 100%, koliko je Revizor trebalo da obuhvati, ali, nažalost, niste dopustile da raspravljamo o tome, iako je jedini logičan sled i jedini logičan put da raspravljamo o Izveštaju Revizorske institucije, završnom računu za prethodnu godinu, pa onda da možemo da govorimo o budžetu za ovu godinu.
Šta se desilo sa Izveštajem Revizorske komisije? Vi ste, gospođo Đukić-Dejanović, primili taj izveštaj, slikali se za sve televizije, sa osmehom ste to primili i kada ste videli šta tamo piše ili kada je neko drugi video pa vam skrenuo pažnju, onda ste tek na insistiranje narodnih poslanika ovde u Parlamentu rekli da je taj izveštaj vraćen. Nemamo pojma zbog čega.
Šta je bilo sporno u tom izveštaju i zbog čega ste pokušali da vršite pritisak na nezavisno regulatorno telo, vi u skupštinskoj većini, predsednik Vlade, ministri koji su izlazili da se utrkuju da kažu da se to na njih ne odnosi, predsednik Republike koji je rekao da on tvrdi, zamislite, da nema zloupotreba u ministarstvima i u Vladi, već samo ima, kaže, prekomernog trošenja, s obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju?
A kako se to zove u DS, gospodo iz DS, prekomerno trošenje i nezakonito trošenje ako nije zloupotreba funkcije koju neko obavlja? Vi ste u javnosti pokušali da vršite pritisak na Revizora, na Državnu Revizorsku instituciju, tako što ste se svi izređali da date svoje mišljenje o tom izveštaju, pre nego što su narodni poslanici i ovaj parlament raspravljali o tome.
Suština je upravo da taj izveštaj i to je zakonska obaveza, da o tom izveštaju raspravlja Parlament.
Mi nismo bili u prilici da saznamo šta će Državni Revizor da preduzme po pitanju svih onih nepravilnosti koje su, onoliko koliko smo mi videli i u velikom delu prekršaju, u jednom delu i krivična dela dakle, šta će da preduzme, nemamo koga da pitamo da bismo mogli da raspravljamo dalje.
Ako su neki ministri izvršili krivična dela, kako to stoji u ovom revizorskom izveštaju i ako se to potvrdi ovde u Parlamentu, onda, kako mi možemo da dajemo neke pare građana Srbije ponovo u ruke tim ministrima.
Da li tu ima zdrave logike i zdrave pameti? Naravno da nema.
I to je bio razlog zašto ste vi rekli malopre, gospođo predsedniče, zapisala sam, jer to prvi put čujem, da naš predlog da se to stavi na dnevni red nije ''uvremenjen'', ma šta to značilo. Mi znamo da jeste u roku. Šta znači da nije ''uvremenjen''? Da li to znači da nije bio po kiši ili po suncu, nismo baš razumeli.
Naravno, mi bismo ovde morali da znamo, kada je već krenula da radi ta revizorska institucija, kad će da se završi taj posao, kad će da se završe još dve trećine posla, kada će da se izvrši kontrola i revizija javnih preduzeća, koja je najveći problem kada su finansije u pitanju, kada će da se pregleda finansiranje, izvrši revizija finansiranja političkih stranaka, kada ćemo da saznamo kako to basnoslovne pare mogu da troše stranke koje ne dobijaju ni jedan dinar iz budžeta?
Mnogo je pitanja na koja bismo tražili odgovor da ste dozvolili, u skladu sa zakonom, da raspravljamo o tom izveštaju...
(Predsednik: Prošlo je pet minuta.)
...samo da završim rečenicu, pa je onda trebalo da govorimo o budžetu.

 Gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, gospođo Dragutinović, očekujte da će vaše kolege iz zemalja EU pohitati u Srbiju i biti vaši gosti, da im date jedan primerak ovog budžeta, da i oni vide kako treba da urade. Donošenje budžeta za 2010. godinu pratilo je niz nepravilnosti i niz događanja koja ste pokušali da sakrijete od javnosti u Srbiji, pa i od narodnih poslanika da izbegnete da to prođe kroz proceduru koja je bila uobičajena u prethodnim godinama. Bez obzira kakva je struktura bila budžeta, ali je imao neku postupnost, imao je zakonom utvrđene rokove koji su se, izuzimajući prošlu godinu, manje-više i poštovali.
Gospođo predsedniče Parlamenta, u nekoliko navrata ste rekli, kada su vam ukazivali na primedbu da kasni Predlog budžeta, odnosno da Vlada sa zakašnjenjem ove godine usvaja Predlog budžeta za 2010. godinu, pa, to je ranije nego što je bilo u prethodnim godinama. Ne možemo se greškama iz prethodnog perioda pokrivati na takav način što ćemo se samo na njih pozivati. Valjda je posle devet godina vlasti Dosovog režima naučeno i trebalo je da bude naučeno ono što se nije naučilo za devet godina.
Činjenica, kao što premijer reče, da je Predlog ovog budžeta usvojen jednoglasno u Vladi, ukazuje na to da je ovo usvojeno pro-forme. Potpuno sam siguran da je određen broj ministara u ovoj vladi, istina ne veliki, želeo dobro građanima Srbije i pokušao ukazati na neke primedbe i probleme i pokušao da favorizuje one vrednosti koje bi u Srbiji možda omogućile zapošljavanje, omogućile, kako vi volite da kažete, transparentno trošenje sredstava.
Gospođa Dragutinović, jeste, rekao bih, vrstan stručnjak za javne finansije. Nisam ekonomista, odmah da se razumemo, ali iz mog skromnog iskustva i znanja da se to zaključiti. Često imate problem da ono što izjavite u medijima – mi bismo to mogli da podržimo, ukazujete i označite sve probleme u javnim finansijama i u sprovođenju politike u Vladi Republike Srbije, a onda kada dođete ovde u Parlament, valjda vam neko iz Vlade uputi oštre kritike, vi potpuno drugu priču pričate.
Rečeno je da je rast poljoprivrede u 2009. godini bio veći od uobičajenog u prethodnom periodu. Dobro je što je tu gospodin Dragin. On nije verovatno bio čovek koji nije ništa činio, ali odmah moram da vam kažem da su vaše zasluge i vaš doprinos mali i minorni u odnosu na ono što su seljaci ili paori, kako se kaže u Vojvodini, pokušali da učine u toj oblasti, odnosno u toj grani. Vrlo često u sezoni žetve, setve, berbe maline i drugih poljoprivrednih kultura, vaši pomoćnici su izlazili, njihovo mišljenje i vi delite, odnosno ono je bilo od vas prosleđeno – ne mogu oni da određuju cene. Ne mogu da određuju otkupne cene, ali mogu da pomognu poljoprivrednim proizvođačima. Kada budemo govorili u raspravi u načelu konkretno ćemo vam predložiti kako se to rešava.
Ne možemo se miriti s tim da nešto u ovom momentu nije moguće rešiti, jer je zakon propisao na jedan način, pa ne može na taj, ali mi u SRS, s obzirom na to da svakodnevno razgovaramo sa poljoprivrednim proizvođačima, znamo kako to može. Mi nismo sebični ljudi možemo to da vam prosledimo, a pretpostavljam da ćete toliko dobre namere pokazati i da će to biti prihvaćeno. To se ne odnosi na amandmane na ovaj budžet, nego na politiku Ministarstva poljoprivrede, koju bi trebalo voditi u 2010. godini, ukoliko želimo da onaj rast što je poljoprivreda u ovoj godini imala zadržimo u sledećoj godini, odnosno da dovedemo do kvaliteta.
Mnogi ljudi su postali svesni da je to naša delatnost koja može da napravi dobar i zdrav prihod, ali treba pomoć od države. Ona treba da bude organizovana, a ne da šaljemo poruke da nešto ne možemo da uradimo i da ne smemo da se mešamo. Smemo da stvaram ambijent, odnosno to vam i jeste obaveza.
Poboljšan kreditni rejting, kaže premijer Vlade, verovatno u jednom delu jeste, ali nemojte nam pričati o poboljšanju kreditnog rejtinga, ako je ...
(Predsednik: Prošlo je pet minuta.)
...izvinite, samo da završim, dakle, ako je nedavno istraživanje pokazalo da je od 180 zemalja, Srbija na 83. mestu po korupciji, onda o poboljšanju kreditnog rejtinga, to jeste direktno povezano sa drugim, ne možemo se tim ponositi i hvaliti time. Hvala.

 Gospodin Petar Jojić ima reč.

Dame i gospodo, budžet je mikrohirurgija jedne države, a najopasnija služba u državi je Ministarstvo finansija i njena produžena ruka – poreska uprava, koja može da skrši privredu u veoma kratkom periodu bez velike galame i bez velike dreke.
Srbija ima najglomazniju administraciju na svetu. Pored 25 ministarstava, tu je još 111 organa i fondova, pa nije čudo što se planira da budžet za 2010. godinu iznosi 714 milijardi dinara.
Dame i gospodo, Parlament mora biti jedini, konačan kontrolor budžeta. Narodna skupština Republike Srbije mora da bude ključno mesto kontrole trošenja para poreskih obveznika i ostalih davaoca, koja se slivaju u tu kožnu torbicu, kako je Francuzi nazivaju. Parlament mora da bude odgovoran u pogledu nadzora Vlade i njenog obrazlaganja troškova budžetskih sredstava.
Vlada ne može da troši novac iz budžeta niti nametati poreze mimo Parlamenta. Zadatak Državnog Revizora jeste da narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije snabdeva informacijama, koje su im potrebne da bi Vladu mogli kontrolisati u pogledu trošenja budžetskih sredstava. Evo, imali smo priliku, ali nam je onemogućeno da dođemo do prvog izveštaja budžetskog revizora.
U nekim zemljama izveštaj trošenja novca iz budžeta dostavlja se i po tri puta godišnje. Godine 1878 prva revizorska institucija je osnovana u Kanadi. Objavljivanje izveštaja generalnog revizora u medijima jeste uobičajena praksa u mnogim zemljama EU i u drugim zemljama van Evrope. Podnošenje Izveštaja Parlamentu treba da bude ključ obazrivosti i uspešnosti Državnog revizora. Državni revizor je dužan da narodnim poslanicima da odgovore na sledeća pitanja: 1) Da li izjave Vlade u vezi sa finansijskim pitanjima daju tačan i detaljan prikaz njenih poslova u oblasti finansija? 2) Jesu li svi porezi i drugi nameti koje Vlada prikuplja računovodstveno propisani i da li su kao takvi evidentirani? 3) Da li je novac koji je zakonodavac odobrio Vladi utrošen u svrhu za koju je bio namenjen?
Poseban problem, dame i gospodo, gospodo ministri, jeste što u Parlamentu uopšte nema nijednog završnog računa od 2001. godine, pa nije ni moguće utvrditi da li su i u kolikoj meri budžetske procedure dobre, a naročito se ne može bez revizije završnog računa budžeta i revizije budžetskih procedura oceniti da li su i ove do sada preduzete mere reforme budžetskog sistema sasvim dobre, da li daju rezultate, a već su predložene i nove poslednjim izmenama zakona, koje sada nemaju suštinski ni krupan elemenat, niti daju bogzna kakav pozitivan doprinos. A to je i način utvrđivanja krajnjeg rezultata poslovanja budžeta kao finansijskog dokumenta, a to je metodologija za obračun funkcija deficita budžeta i to, što je najstrašnije, u toku samog izveštaja i trajanja tog perioda.
Dakle, dame i gospodo, budžet i budžetska potrošnja je značajna komponenta agregatne tražnje koja ima uticaj na cene i privrednu ravnotežu. Iz tih razloga se budžetska politika uključuje u opštu privrednu politiku jedne države. U sklopu antiinflacione politike, a naročito u stanju inflacije, tražnje, budžet predstavlja značajan instrument kompromisa traženja, država tada vodi restriktivnu budžetsku politiku, smanjuje se potrošnja države i sprovodi se politika budžetskog viška. U suprotnom, u okviru savladavanja privredne depresije, povećanjem budžetske potrošnje povećava se agregatna tražnja i time stimulišu i oživljavanje raznih grana privrede, ako se radi o inflaciji, troškova, smanjenjem budžetskih prihoda …Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Jojiću.
Uvaženi narodni poslanici, cenjeni članovi Vlade, za danas smo završili rad, sutra ćemo nastaviti učešćem predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa. Molim Odbor za finansije da održi sednicu do početka našeg rada sutra, a to je u 10.00 časova.
Takođe, htela bih da obavestim uvažene narodne poslanike da ćemo u 18.00 časova nastaviti sa aktivnostima iz dana za glasanje.