Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 160 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika, te da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju narodni poslanici Milica Radović i Dragan Šormaz.
Saglasno članu 84. stav 2. i članu 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala izuzetno za ponedeljak, kao i u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. i članu 92. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave.
Vlada je predložila, da se po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 11. decembra 2009. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 130 narodih poslanika, za je glasalo 127. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima.
Stavljam predlog na glasanje.
Konstatujem da je od 129 poslanika za ovaj predlog glasalo 128, odnosno da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Molim izjašnjenje.
Od 129 poslanika, za je glasalo 124. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Erste GCIB Finance I.B.V. Amsterdam, sa Erste Bank a.d. Novi Sad kao agentom, Marfin Bank a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, koji je podnela Narodnoj skupštini 11. decembra 2009. godine.
Molim izjašnjenje.
Od 129 poslanika, za je glasalo devetoro. Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. decembra 2009. godine.
Molim izjašnjenje.
Od 129 poslanika, za je glasalo 128. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o amnestiji, koji je podnela Narodnoj skupštini 17. decembra 2009. godine.
Molim izjašnjenje.
Od 129 poslanika, niko za. Ovaj predlog nije prihvaćen.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o zaštiti od požara.
Molim izjašnjenje.
Od 129 poslanika, za je glasalo 126. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, koji je podnela 17. decembra 2009. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 131 poslanika, za je glasalo 127. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Visoki savet sudstva je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. decembra 2009. godine.
Molim da se izjasnimo.
Od 131 poslanika, za je glasalo 126. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Državno veće tužilaca je predložilo da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Narodnoj skupštini 17. decembra 2009. godine.
Molim izjašnjenje.
Od 131 poslanika, za je glasalo 127. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o vanrednim situacijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2009. godine.
Od 131 poslanika, za je glasalo 125. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o upravnim sporovima, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2009. godine.
Molim izjašnjenje.
Od 131 poslanika, za je glasalo 126. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o organizaciji i poslovanju privrednih jedinica ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2009. godine.
Molim izjašnjenje.
Od 132 poslanika, za je glasalo 128. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2009. godine.
Od 132 poslanika, za je glasalo 128. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2009. godine.
Molim izjašnjenje.
Od 132 poslanika, za je glasalo 124. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre, koji je podnela Narodnoj skupštini 18. decembra 2009. godine.
Od 132 poslanika, za je glasalo 128. Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Molim izjašnjenje.
Od 132 poslanika, za je glasalo dvoje. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća.
Molim izjašnjenje.
Od 132 poslanika, za je glasalo troje. Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vlatko Ratković, na osnovu člana 90. stav 3, člana 142. stav 2. i člana 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o vanrednim situacijama; Predlogu zakona o zaštiti od požara; Predlogu zakona o izmenama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku; Predlogu zakona o upravnim sporovima; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama; Predlogu zakona o dopunama Zakona o prometu nepokretnosti; Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o organizaciji i poslovanju privrednih jedinica ustanova za izvršenje krivičnih sankcija i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o ukidanju viza za njihove državljane (tačke 1-10. i 23. predloženog dnevnog reda);
2. zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu¸ Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju (tačke 11-13. i 24. predloženog dnevnog reda);
3. zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke za izbor sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, Zahtevu za prestanak dužnosti sudije Ustavnog suda Republike Srbije, koji je podnela mr Stanka Milanović, Predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, Predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, Predlogu odluke o razrešenju javnog tužioca, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, Predlogu odluke o prestanku dužnosti javnog tužioca, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, Predlogu kandidata za izbor člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta, koji su podneli dekani pravnih fakulteta u Republici Srbiji na zajedničkoj sednici, Listi kandidata za izbor tri člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koji su podneli ovlašćeni predlagači (tačke 14-22. predloženog dnevnog reda).
Da li narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Molim vas da pogledate svoje ekrane na poslaničkim jedinicama.
Videćete da je za 122, od 135 koji su se izjasnili, pa konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Od 134 narodna poslanika, 129 narodnih poslanika je prihvatilo ovaj predlog.
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o vanrednim situacijama,
2. Predlog zakona o zaštiti od požara,
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji,
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku,
6. Predlog zakona o upravnim sporovima,
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima,
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama,
9. Predlog zakona o dopunama Zakona o prometu nepokretnosti,
10. Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o organizaciji i poslovanju privrednih jedinica ustanova za izvršenje krivičnih sankcija,
11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu,
12. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji,
13. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre,
14. Predlog odluke za izbor sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti,
15. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca,
16. Zahtev za prestanak dužnosti sudije Ustavnog suda Republike Srbije,
17. Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti (broj 118-2984/09),
18. Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti (broj 118-3451/09),
19. Predlog odluke o razrešenju javnog tužioca,
20. Predlog odluke o prestanku dužnosti javnog tužioca,
21. Predlog kandidata za izbor člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta,
22. Lista kandidata za izbor tri člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije,
23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o ukidanju viza za njihove državljane,
24. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O VANREDNIM SITUACIJAMA (zajednički načelni i jedinstveni pretres 1-10. i 23. tačke dnevnog reda)
Obaveštavam vas da sam, povodom razmatranja 1-10. i 23. tačke dnevnog reda sednice, a saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i Snežane Malović, ministra pravde, pozvala da sednici prisustvuju i: Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Mirko Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Vladana Jović i Bratislav Đokić, pomoćnici ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Momirka Marinković, pomoćnik ministra spoljnih poslova, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Ivan Zarev, načelnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde, Violeta Palić, viši pravni savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Vladimir Ćeklić, samostalni savetnik u Ministarstvu pravde, Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i Miroslav Panić iz Bezbednosno-informativne agencije.
Gospodin Miloš Aligrudić se javio za reč. Izvolite.

Reklamiram povredu člana 104. Reći ću u čemu se sastoji, po meni, narušavanje dostojanstva i ugleda Narodne skupštine.
Kada se vi, kao predsedavajuća, usudite da bez ikakve griže savesti i problema stavite na glasanje predlog za spajanje tačaka dnevnog reda, kakav je učinjen od strane Vlatka Ratkovića i vladajuće većine koja se tako dogovorila, u kojoj imate zakon o vanrednim situacijama, zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Izraela o ukidanju viza, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, pa zatim zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima itd., i sve to u okviru jednog načelnog pretresa, gde se ne da ništa na valjan način raspraviti (nijedna od ovih tačaka dnevnog reda se ne može na valjan način raspraviti i ući u suštinu bilo čega od svega ovoga), da se u petak sazove ova sednica, da imamo pauzu koja se sastoji od vikenda u kojem je jedna od najvećih srpskih slava Sveti Nikola, gde niko ne može na valjan način da se pripremi, sem vladajuće većine koju ni ne zanimaju amandmani na predloge zakona o onome što je na dnevnom redu, kada narušite načelo raspravnosti u ovom domu – nema većeg rušenja dostojanstva ovog doma od toga.
Ne postoji ništa što može na eksplicitniji način da naruši dostojanstvo i proceduru rasprave u Narodnoj skupštini od ovoga što ste vi učinili maločas. Nemam drugačiji način da na ovo reagujem, sem ovako.
Zaista smatram da, ako išta može da naruši dostojanstvo ovog doma, to je ovaj postupak koji ste vi maločas učinili.
Šta može više od toga narušiti dostojanstvo? Čitava ideja, reč parlamentarizam, od latinskog „parlare“ (govoriti), ovde je ubijena. Vi ovde nemate ništa od parlamenta nakon ovoga što ste napravili. Potpuno su nesrodne stvari. Kakve veze ima zakon o ukidanju viza Izraelcima sa upravnim sporovima?

Vreme. Po mojoj oceni, ovde nema povrede Poslovnika, koju bi morao učiniti neko tokom sednice a da ja nisam na to reagovala. Vi ste, zapravo, govorili o stavu Skupštine koja se izjasnila o spajanju tačaka dnevnog reda.
Dakle, nema povrede procedure, ali ako niste zadovoljni, Skupština se o tome može izjasniti. Tražite da se Skupština izjasni? (Da.) Skupština će se o tome izjasniti.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1-10. i jedinstveni pretres o predlogu zakona iz dnevnog reda pod tačkom 23, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupne vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da je raspodeljeno na sledeći način:
Poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred, Srbijo" – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa ''Nova Srbija'' – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam da je poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica za predstavnika poslaničke grupe po tačkama 1-10. i tačku 23. ovog našeg zasedanja ovlastila gospodina Željka Tomića, narodnog poslanika. Niko drugi se nije u pismenoj formi za sada izjasnio.
Saglasno članu 142. stav 2. i članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički pretres o Predlogu zakona o vanrednim situacijama, Predlogu zakona o zaštiti od požara, Predlogu zakona o izmenama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Predlogu zakona o upravnim sporovima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Predlogu zakona o dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o organizaciji i poslovanju privrednih jedinica ustanova za izvršenje krivičnih sankcija i jedinstven pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o ukidanju viza za njihove državljane.
Da li predstavnik predlagača gospodin Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Dačiću.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na ova dva zakona koji su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, dozvolite mi da povodom vizne liberalizacije, koja je stupila na scenu 19. decembra ove godine, uputim zahvalnost i čestitke vama, narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
Da nije bilo Narodne skupštine Republike Srbije, nikada ne bi bili izglasani zakoni koji su bili neophodni za prelazak tzv. mape puta do vizne liberalizacije. Nadam se i siguran sam da će i u daljem toku pristupanja Srbije Evropskoj uniji Narodna skupština Republike Srbije imati nezaobilaznu i veoma važnu ulogu.
Kada je reč o zakonima koji su na dnevnom redu, u poslednjih 30 godina višestruko je povećan broj katastrofa u svetu, kao i razarajući efekat koji one imaju na društvo i okolinu. Katastrofe najsnažnije pogađaju zemlje u razvoju, s obzirom na to da su one najranjivije i imaju najmanje kapaciteta da se sa njima izbore.
Globalno otopljavanje i klimatske promene rezultiraju intenzivnim i čestim pojavama velikih i katastrofalnih požara, poplava, suša, olujnih vetrova, zemljotresa. Klimatske promene doprinose i ubrzanom uništavanju životne sredine, sa posledicama opasnim po zdravlje ljudi, opstanak mnogih prirodnih vrsta i kulturne baštine.
Ipak, neke katastrofe mogu biti izbegnute. Postoje načini da se umanje rizici i da se ograniče posledice, npr. ako se prepoznaju osnovni uzroci ranjivosti društva i ako se ojačaju kapaciteti društva da se sa njima izbore.
Oblast smanjenja rizika od katastrofa obuhvata spremnost, ublažavanje i prevenciju i za cilj ima jačanje otpornosti na katastrofe, a potpomognuto je znanjem o tome kako da se upravlja rizikom, kako da se jačaju kapaciteti i iskoristi nova tehnologija.
Efikasno smanjenje rizika od katastrofa može u velikoj meri smanjiti broj ljudskih žrtava i materijalnu štetu. Studije eminentnih međunarodnih institucija su pokazale da svaki evro uložen u preventivu i smanjenje rizika od katastrofa četvorostruko umanjuje izdvajanje za odgovor na vanredne situacije.
Politička posvećenost je ključna za uzdizanje oblasti smanjenja rizika od katastrofa na svim nivoima. UN i EU podržavaju zemlje u razvoju da prihvate koncept smanjenja rizika od katastrofa i implementiraju tzv. ''Hjogo okvir'', dokument u kome je UN razvio programsku politiku za oblast smanjenja rizika od katastrofa, odnosno elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća.
Dokument ''Hjogo okvir'' za delovanje od 2005. do 2015. godine, jačanje otpornosti nacija i zajednica na katastrofe usvojilo je 168 država na Svetskoj konferenciji UN u Japanu, održanoj u januaru 2005. godine.
Smanjenje rizika od katastrofa zahteva snažnu institucionalnu osnovu, koja se može postići kroz jačanje kapaciteta, dobro upravljanje, promociju odgovarajućih programskih politika i zakonodavstva, olakšani protok informacija i efikasne koordinacione mehanizme.
Upravo će usvajanje nove zakonske regulative omogućiti da oblast smanjenja rizika od katastrofa i zaštita i spasavanje na nacionalnom i lokalnom nivou postanu prioritet, sa snažnom institucionalnom osnovom za implementaciju, što je prioritet broj jedan ''Hjogo okvira''.
Vlada Republike Srbije je prepoznala potrebu da unapredi sistem prevencije, zaštite i spasavanja i odgovora u slučaju katastrofa, odnosno civilnih vanrednih situacija.
Realizacijom Zaključka Vlade od 5. marta ove godine preduzete su aktivnosti za formiranje jedinstvene službe za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama.
Tako je Sektor za zaštitu i spasavanje MUP-a reorganizovan u Sektor za vanredne situacije, u čiji sastav ulaze i zaposleni u Upravi za vanredne situacije Ministarstva odbrane, kao i određeni broj zaposlenih u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Na ovaj način se u Srbiji uspostavlja integrisan sistem zaštite u vanrednim situacijama, što će ujedno predstavljati realizaciju preovlađujuće evropske ideje o načinu funkcionisanja službi koje se bave ovim pitanjem.
Zajedničkim naporima predstavnika MUP i Ministarstva odbrane pripremljen je Nacrt zakona o vanrednim situacijama, koji doprinosi daljem napredovanju Srbije, jer našim građanima pruža zaštitu i bezbednost na sličan način kako to rade druge moderne evropske zemlje. Zakon koji je pred vama na prvo mesto stavlja građane i njihovu bezbednost, jer ovim zakonom razvijamo istrajan, efikasan i transparentan mehanizam za delovanje u vanrednim situacijama, koji će koristiti svi nivoi uprave, lokalni i nacionalni. Zakon o vanrednim situacijama nam pomaže na putu ka evropskim integracijama, jer ovaj zakon uspostavlja standarde i sistem savremenog upravljanja vanrednim situacijama, u skladu sa međunarodnim normama.
Iskustva iz dosadašnjih kriznih situacija su pokazala da je primena važećih propisa u ovoj oblasti dovela do problema u jedinstvenom funkcionisanju svih relevantnih službi u vanrednim situacijama, prvenstveno zbog podeljene nadležnosti između pojedinih ministarstava i drugih organa državne uprave.
U Republici Srbiji, važeće norme koje se nalaze u Zakonu o zaštiti od požara iz 1988. godine i elementarnih nepogoda iz 1977. godine, a koje pretežno regulišu način organizovanja sistema za zaštitu i spasavanje, i zbog toga povlače mnoga pitanja u tumačenju i primeni trenutno važećeg zakona, s obzirom na to da je teško utvrditi na koje se subjekte odnose prava i obaveze predviđene zakonom, jer se radi o privrednim subjektima koji, pravno gledano, ne postoje, zbog potpuno izmenjenog načina organizacije privrednih društava i promenjenog dominantnog oblika svojine privrednih društava i drugih pravnih lica.
Osim u pomenutom Zakonu o zaštiti od požara i elementarnih nepogoda, oblast koja se odnosi na zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda nalazi se delom i u Zakonu o odbrani, deo o načinu organizovanja civilne zaštite i pojedinačno u drugim zakonima.
Takav način nejedinstvenog regulisanja oblasti upravljanja u vanrednim situacijama znatno otežava mogućnosti delovanja, jer je potrebno udovoljiti procedurama različitih državnih organa, a time i ugrožava blagovremenost reagovanja u vanrednim situacijama, što je nedopustivo za tako osetljivu oblast. Dalji razlozi koji opravdavaju zakonsko regulisanje ovog pitanja u periodu tranzicionih promena u društvu su svakako i harmonizacija propisa sa propisima zemalja EU.
Pravne norme međunarodnog prava, kao i nacionalni propisi pojedinih zemalja članica EU, svakako predstavljaju najviši standard u normiranju onih oblasti koje za predmet imaju zaštitu osnovnih vrednosti, kao što su ljudski život, integritet, prirodna okolina i svojina, te bi se usvajanjem ovog zakona koji je usklađen sa navedenim pravilima dostigao najviši stepen bezbednosti građana u datim okolnostima.
Ključno pitanje za stvaranje uslova za efikasnu zaštitu građana i materijalnih dobara u vanrednim situacijama je upravo donošenje zakonskog okvira koji bi stvorio osnov za sveobuhvatno rešavanje svih pitanja u vezi sa efikasnim odgovorom u slučaju vanrednih situacija i omogućio donošenje podzakonskih akata i tehničkih propisa kojima bi se bliže definisala zakonom propisana pravila.
Srbija se u proteklih deestak godina suočila sa posledicama katastrofalnih požara i eksplozija, i u tom pogledu nema nikakve dileme da požar predstavlja jedan od najvećih rizika po bezbednost građana, njihove imovine i kulturne baštine. Upravo na osnovu tih činjenica stvorili su se uslovi da se postojeći zakonski okvir, star više od 20 godina, promeni, a država dobije efikasniji odgovor na izazove u ovoj oblasti.
Mnogo je razloga koji su uticali da se izmeni zakon, a nije se tome pristupilo ranije: nedefinisan položaj službe zaštite od požara, nedostatak finansijskih sredstava, nedovoljno precizirana veza u domenu planiranja izgradnje itd.
Međutim, u poslednjih godinu dana, u sklopu čitavog niza poteza preduzetih u cilju stvaranja integrisanog sistema zaštite građana u vanrednim situacijama, stvoren je ambijent povoljan za donošenje jednog ovako važnog zakonskog akta.
Naravno, prilikom njegove izrade uzeta su u obzir iskustva kako zemalja u regionu, tako i u zemljama EU.
Mesto i uloga vatrogasno-spasilačkih jedinica se posle dugog vremenskog perioda precizno definiše, uz stvaranje mogućnosti da u vremenu koje dolazi, a uz ispunjenje odgovarajućih materijalnih i finansijskih uslova, dođe do decentralizacije ove službe, na šta upućuje ne samo Zakon o lokalnoj samoupravi, nego i Ustav Republike Srbije.
U želji da ne ponove greške koje su neke zemlje napravile čineći ishitrene poteze u oblasti decentralizacije, Srbija je u ovom slučaju postupila oprezno, prepoznajući potrebu da se u okviru lokalne samouprave najpre moraju stvoriti materijalni uslovi kako bi vatrogasno-spasilačke jedinice mogle da nastave uspešno funkcionisanje.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 17) kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
Osnovni tekst važećeg Zakona o zaštiti od požara usvojen je 1988. godine, a sve njegove izmene i dopune nisu suštinski izmenile koncept zakona.
Tako su osnovni nosioci zaštite od požara danas nepostojeći organizacioni oblici, koji su bili prilagođeni nekadašnjem ustavu Socijalističke Republike Srbije.
Analizom kako pojedinih rešenja tako i zakona u celini došlo se do zaključka da je potrebno pripremiti novi zakon, a sve u cilju usklađivanja sa novim ustavnim odredbama, kao i usklađivanja sa propisima EU.
Imajući u vidu rezultate prethodne analize, ocenjeno je da donošenjem ovog zakona treba da se stvori osnov za efikasniju zaštitu ljudi i materijalnih dobara, urede podzakonski propisi, omogući efikasnija primena tehničkih propisa, bolje uredi organizacija i osposobljavanje vatrogasnih i spasilačkih jedinica, pojača odgovornost subjekata zaštite od požara i urede druga pitanja.
Usvajanjem novog zakona o zaštiti od požara značajno bi unapredilo ovu oblast, podiglo nivo bezbednosti ljudi, materijalnih dobara i kulturne baštine i omogućilo uvođenje novih tehničkih mera, primerenih savremenom svetu.
Cilj novog zakona je celovito i pravilno definisanje sistema zaštite od požara, njegovih subjekata, obaveze subjekta i načela koja se odnose na zaštitu, prevenciju, stalno podizanje svesti građana i javnosti, saradnja, solidarnost i odgovornost.
Od novog zakona o zaštiti od požara najviše koristi imaće upravo građani Republike Srbije, kroz povećanu sigurnost života i materijalnih dobara, ali i svi privredni subjekti, privredna društva, preduzetnici i javna preduzeća, kao i druga pravna lica, tako što će im obaveze iz oblasti zaštite od požara biti jasnije i, konačno, državni organi, organi autonomne pokrajine i organi lokalne samouprave, kroz bolje uređivanje međusobnih odnosa i rada.
Dame i gospodo, oblast o kojoj danas raspravljamo iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, oblast zaštite od posledica vanrednih situacija i zaštite od požara od izuzetnog je značaja i prevazilazi dnevnopolitičke odnose na političkoj sceni u Srbiji. Imajući sve to u vidu, pozivam vas na stručnu raspravu kada je reč o ovim pitanjima.
Spremni smo da sagledamo i uvažimo sve primedbe, jer ovaj zakon nisu pisali političari, već ljudi koji se bave ovom strukom.
U tom smislu, jedno je sigurno - Srbiji je neophodno i potrebno da ima ovakav zakonska rešenja, jer o ovim pitanjima uglavnom se setimo da raspravljamo onda kada već bude kasno, onda kada već uslede posledice od katastrofa i požara.
Zato vas pozivam da posle rasprave, sagledavanja amandmana koji su predloženi, podržite ove zakonske projekte u interesu građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima gospođa Snežana Malović, ministar pravde.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove objedinjene rasprave dala bih nekoliko uvodnih napomena o šest zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde. Istakla bih njihov veliki značaj za građane Srbije, kao i za efikasniji rad pravosudnih organa u Republici Srbiji.
Na početku bih predstavila novine u zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Važeći zakon je na sveobuhvatan način uredio materiju sprečavanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Njegove norme utvrđuju širok spektar kako preventivnih, tako i represivnih mera za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama. Međutim, sve veći broj incidenata sa elementima nasilja na sportskim priredbama iziskuje potrebu donošenja ovog zakona, kako bi se borba protiv nasilja na sportskim priredbama učinila još intenzivnijom i efikasnijom.
Velike sportske manifestacije su u svakom slučaju potencijalna mogućnost za ozbiljno narušavanje javnog reda i mira i eskalaciju sukoba, praćenog oštećenjem i uništenjem imovine, opreme i sredstava, kao i lakšim telesnim povredama, ali u najtežem slučaju i smrću učesnika na sportskim priredbama.
Predloženim izmenama i dopunama ovog zakona pooštrava se odgovornost svih učesnika sportske priredbe i uvodi restriktivnija kaznena politika, preciziraju se već postojeće i uvode nove obaveze i odgovornosti organizatora i učesnika na sportskim priredbama i nadležnosti MUP-a, a sve u cilju efikasnije i delotvornije borbe protiv huliganizma.
Takođe se ovim izmenama i dopunama stvara pravni osnov za uređivanje redarske službe, koja je zadužena za fizičko obezbeđenje i održavanje reda na sportskoj priredbi i proširuju se ovlašćenja redarima u cilju njihove zaštite.
Predložena rešenja predstavljaju polaznu osnovu za sistematsku borbu države, njenih organa i sportskih organizacija protiv nasilja na sportskim priredbama. Pored toga, proširuje se izmena zakona i na slučajeve nasilja i nedoličnog ponašanja koja se ne dešavaju na samoj sportskoj priredbi, ali su neposredno vezani za sportske priredbe.
Isto tako, produžava se vremenski interval održavanja sportske priredbe na dva časa pre početka i dva časa nakon završetka sportske priredbe, odnosno na četiri časa pre početka i četiri časa posle završetka sportske priredbe povećanog rizika. Ovim se primena odredaba zakona proširuje i na sprečavanje onih akata nasilja i nedoličnog ponašanja za koje se u praksi pokazalo da se događaju znatno pre otpočinjanja i nakon završetka sportske priredbe.
Često se događalo da je do ispoljavanja nasilničkog ponašanja dolazilo u terminu koji je prethodio vremenu od jednog časa od otpočinjanja sportske priredbe ili jednog časa nakon završetka. Akti nasilničkog ponašanja koji su izvršeni pre i posle zakonom utvrđenog vremenskog perioda nisu se mogli tretirati kao akti nasilja na sportskim priredbama.
Utvrđuje se obaveza organizatora sportske priredbe da obrazuje redarsku službu. Na već postojeća ovlašćenja redarske službe uvodi se i ovlašćenje da pripadnik redarske službe može da upotrebi fizičku snagu radi izvršenja svojih zadataka. O upotrebi fizički snage redar je dužan da sačini pismeni izveštaj i podnese ga organizatoru, koji je dužan da ga prosledi policiji.
Predviđa se i izmena u pogledu propisivanja obaveze da ulaznice za sportsku priredbu budu numerisane, kako bi se organizator sprečio da u prodaju pusti veći broj ulaznica od raspoloživog kapaciteta. Ograničava se i broj ulaznica koje jedno lice može da kupi i zabranjuje preprodaja ulaznica. Pored toga, predviđa se da se ulaznice za sportske priredbe povećanog rizika mogu prodavati samo licima koja imaju identifikacioni dokument.
Takođe se propisuje da se na dan održavanja sportske priredbe povećanog rizika ulaznice prodaju samo u sportskom objektu u kome se sportska priredba održava ili u njegovoj neposrednoj blizini.
Uvodi se i obaveza organizatora da na sportskoj priredbi povećanog rizika obezbedi prostor za rad dežurnog sudije i javnog tužioca, kao i odgovarajuću prostoriju za bezbedno zadržavanje učesnika sportske priredbe koji se protivpravno ponaša.
Posebnu novinu predstavlja odgovornost za prekršaje organizatora sportske priredbe ako redarska služba ne obavlja poslove za koje je zakonom ovlašćena, kao i prekršaje u vezi sa prodajom ulaznica.
Pored toga, značajno je istaći da su, u skladu sa predloženim izmenama Zakona o prekršaju, znatno povećane novčane kazne, koje za pravno lice iznose od milion do dva miliona dinara, a za fizičko i odgovorno lice 50.000-150.000 dinara.
Kada su u pitanju prekršaji, za fizička lica propisano je obavezno izricanje zaštitne mere zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama za učinioce prekršaja. Takođe su, u skladu sa predloženim izmenama Zakona o prekršajima, značajno povećane novčane kazne, koje za fizičko lice sada iznose 50.000-150.000 dinara.
Imajući u vidu navedene izmene, neophodno je izvršiti izmene i dopune važećeg Krivičnog zakonika, a sve u cilju kako bi se borba protiv nasilja na sportskim priredbama učinila još intenzivnijom i efikasnijom.
Poslednjim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz septembra 2009. godine, Krivični zakonik dopunjen je odredbom člana 344a, kojim je uneto krivično delo - nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, a koje je ranije bilo propisano u Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Imajući u vidu gore navedeno, neophodno je da se Krivični zakonik dopuni propisivanjem mere bezbednosti zabrane prisustva na određenim sportskim priredbama, kojom će se utvrditi nova sankcija u cilju efikasnije borbe za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama.
Ova mera se izriče kada je to neophodno radi zaštite opšte bezbednosti. Učinilac krivičnog dela kome je ova mera bezbednosti izrečena, dužan je da se pre početka održavanja određenih sportskih priredbi javi u policijsku stanicu i da boravi u stanici za vreme održavanja sportske priredbe.
Vreme trajanja ove mere ne može biti kraće od jedne, niti duže od pet godina, s tim što se vreme provedeno na izržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Ako je mera bezbednosti izrečena uz uslovnu osudu, u slučaju prekršaja mere bezbednosti sud opoziva uslovnu osudu.
Pored toga, dopunjuje se odredba člana 344a Krivičnog zakonika kojom je propisano krivično delo - nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, tako što se određuje da će se učiniocu ovog krivičnog dela obavezno izreći mera bezbednosti i zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Jedan od razloga za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima je potreba da se pooštre sankcije za prekršaje, imajući u vidu da su postojeće propisane kazne, kako za fizička tako i za pravna lica, nedovoljna da postignu svrhu kažnjavanja za učinjene prekršaje.
Drugi razlog za donošenje zakona je potreba da se izmene pojedine odredbe ovog zakona u cilju efikasnijeg vođenja prekršajnog postupka i usklađivanja sa poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku, koji se supsidijarno primenjuje u prekršajnom postupku.
Treći razlog predstavlja, kao što sam već rekla, neophodnost da se Zakon o prekršajima usaglasi sa predloženim izmenama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i odredbama novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Treba istaći da predložene izmene zakona predstavljaju još jedan korak u reformi pravosuđa, budući da primena Zakona o prekršajima počinje od 1. januara 2010. godine, kada sa radom otpočinju i prekršajni sudovi, koji po prvi put deo pravosudnog sistema Republike Srbije.
Predlogom zakona povećava se visina novčane kazne za prekršaje.
Za fizička lica predlaže se da raspon bude 5.000-150.000 dinara, umesto dosadašnjih 500-50.000. Za pravna lica predlaže se da kazna za prekršaje može biti propisana u rasponu od sto hiljada do dva miliona dinara, umesto dosadašnjih od deset hiljada do milion dinara.
Isto tako, skraćuju se rokovi za naplatu novčane kazne za prekršaje, tako da ovaj rok ne može biti duži od tri meseca, za razliku od važećeg rešenja, prema kome rok za naplatu novčane kazne ne može biti duži od šest meseci. Redukovane su i mogućnosti za ublažavanje kazne, pa se prema predloženom rešenju propisana kazna samo izuzetno može ublažiti, i to samo na način što se može izreći kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za određeni prekršaj.
Izvršeno je i usaglašavanje novčane vrednosti jednog dana zatvora sa rešenjem iz Krivičnog zakonika, tako što je vrednost jednog dana zatvora utvrđena u iznosu od hiljadu dinara.
Kao što sam rekla, u ovom zakonu reguliše se zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, koja je iz razloga celishodnosti uneta u Zakon o prekršajima, a prema važećem rešenju je propisana u Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
U pogledu izmena vezanih za prekršajni postupak, propisuje se da prekršajni sud sudi u veću sastavljenom od troje sudija u slučaju kada se odlučuje o žalbama na odluke organa uprave u prekršajnom postupku. Pooštravaju se kazne za povredu procesne discipline, i to za pravno lice - neodređivanje predstavnika u postupku, za svedoka - za nedolazak i odbijanje svedočenja, za veštaka koji neopravdano odbije da veštači i za lica koja ometaju izvođenje radnji u postupku.
Preciziraju se određena pravila postupka u vezi sa dostavljanjem pismena. U prekršajni postupak se uvodi novi institut - sporazum o priznanju krivice. Ovaj institut je uveden iz razloga efikasnosti prekršajnog postupka, a rešenja koja su sadržana prate rešenja iz poslednjih izmena Zakonika o krivičnom postupku, kojim je ovaj institut uveden u krivični postupak.
Radi usklađivanja sa poslednjim izmenama Zakonika o krivičnom postupku, napomenula bih da se iz Zakona o prekršajima briše - vanredni pravni lek i zahtev za ispitivanje pravosnažne presude.
Predlogom zakona o dopunama Zakona o prometu nepokretnosti stvara se pravni osnov za poseban način overavanja ugovora o prometu nepokretnosti i vođenja posebne evidencije o overavanju ovih ugovora, a u cilju sprečavanja mogućnosti višestruke prodaje iste nepokretnosti i prevare savesnih kupaca. Konkretno, predviđa se da se overavanje potpisa na ugovoru o prometu nepokretnosti može izvršiti samo u osnovnom sudu na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.
Pored toga, daje se ovlašćenje i obaveza službenom licu da odbije overavanje potpisa na ugovoru o prometu nepokretnosti ukoliko utvrdi da su već overeni potpisi na drugom ugovoru o prometu iste nepokretnosti čiji je prodavac isto lice.
Radi zaštite prava ugovarača na rešenje o odbijanju overavanja potpisa dozvoljena je žalba sudiji. Takođe je predviđeno i vođenje posebne evidencije u sudu o ugovorima o prometu nepokretnosti koji su podneti radi overavanja potpisa ugovarača.
Predlogom zakona određuje se i rok za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže urediti vođenje posebne evidencije o ugovorima o prometu nepokretnosti koji su podneti radi overavanja potpisa ugovarača.
Zakon o organizaciji i poslovanju privrednih jedinica ustanova za izvršenje krivičnih sankcija je donet 1977. godine. Na osnovu ovog zakona u pojedinim zavodima osnovano je ukupno osam privrednih jedinica.
Sadašnja normativna situacija je takva da navedeni zakon nije usaglašen ni sa jednim propisom koji reguliše obavljanje privrednih jedinica u državnim organima.
Pored toga, činjenica je da su radna mesta zaposlenih u privrednim jedinicama sistematizovana u okviru akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službama za obuku i upošljavanje u pojedinim zavodima, tako da privredne jedinice faktički nemaju zaposlene.
Takođe, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija precizno uređuje poslove i rad službe za obuku i upošljavanje u zavodima, kao i rad osuđenih lica, tako da su sa navedenim zakonom odredbe Zakona o organizaciji i poslovanju privrednih jedinica ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u direktnoj suprotnosti.
Iz svih navedenih razloga neophodno je doneti zakon o prestanku važenja ovog zakona, a takođe je neophodno istovremeno urediti i preuzimanje prava i obaveza, sredstava, imovine, dokumentacije i arhive privrednih jedinica.
Donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku predlaže se prvenstveno iz razloga potrebe da se odredbe važećeg zakona usklade sa Ustavom Republike Srbije. Takođe, vrši se i neophodno usklađivanje Zakona o parničnom postupku sa drugim zakonima koji su u vezi sa ovim zakonom, npr. Porodičnim zakonom.
Pored toga, zakonom se vrše i određene izmene Zakona o parničnom postupku koje su neophodne iz razloga njegovog usklađivanja sa novim zakonima koji uređuju organizaciju sudova u Republici Srbiji, a imajući u vidu razgraničenje nadležnosti između osnovnih i viših sudova u građanskopravnim sporovima.
Ovim zakonom predložene su samo neophodne i hitne izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, dok će u daljem procesu reforme građansko procesnog prava u Republici Srbiji u toku naredne godine biti predložene sveobuhvatne izmene kako Zakona o parničnom postupku, tako i drugih procesnih zakona u oblasti građanskog prava, pre svega Zakona o izvršnom postupku i Zakona o vanparničnom postupku.
Među najvažnijim novinama u parničnom postupku koje se predlažu istakla bih sledeće: proširuje se mogućnost suđenja od strane sudije pojedinca u parničnom postupku i to na taj način što se povećava vrednost spora u kojem može da sudi sudija pojedinac, a takođe se proširuje i mogućnost suđenja od strane sudije pojedinca na osnovu sporazuma stranaka.
Utvrđuje se da u drugom stepenu uvek sudi veće sastavljeno od troje sudija. Pored toga, propisuje se da Vrhovni kasacioni sud uvek odlučuje u veću od troje sudija, a što je u skladu sa odredbama novog Zakona o uređenju sudova.
Proširuju se razlozi za nedopuštenost zahteva za isključenje ili izuzeće. Pored postojećih razloga za nedopuštenost predloga za isključenje ili izuzeće sudije, uvedeni su i novi razlozi i to kad stranka zahteva isključenje ili izuzeće sudije koji ne postupa u tom predmetu, kao i u slučaju zahteva za isključenje ili izuzeće predsednika suda.
Uvodi se mogućnost da sudijski pomoćnici mogu samostalno da preduzimaju radnje radi organizovanja pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu, kao i da obavljaju poslove prethodnog ispitivanja tužbe.
Predviđa se obaveza suda da donese odluku da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci, veštaci, kao i da se ne vrše novi uviđaji, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza u slučaju kada se ročište drži pred izmenjenim većem, odnosno sudijom pojedincem.
Utvrđuje se da u slučaju gde je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Menjaju se uslovi za izjavljivanje revizije. Protiv presude donesene u drugom stepenu, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra na dan podnošenja tužbe. Pored toga, revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određeno.
Uveden je još jedan razlog za ponavljanje postupka iz razloga usklađivanja sa Zakonom o Ustavnom sudu, pa je predviđeno da se može tražiti ponavljanje postupka iako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku.
Povećan je novčani iznos sa 100.000 dinara na 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti u slučaju kada sud izdaje platni nalog protiv tuženog zbog dospelog potraživanja koje ne prelazi navedeni iznos. Izmenjen je novčani iznos kojim se utvrđuje spor male vrednosti, i to sa 100.000 dinara na 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Revizija u privrednim sporovima dozvoljena je ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude prelazi iznos od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, umesto važećeg rešenja od dva i po miliona dinara. U pogledu novčanog iznosa za sporove male vrednosti u privrednim sporovima - tako što je utvrđeno da su to sporovi u kojima tužbeni zahtev ne prelazi dinarsku protivvrednost 30.000 evra u odnosu na važeći iznos od 300.000 dinara.
Na kraju, želela bih svima vama da zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni.

Zahvaljujem, gospođo ministar.
U skladu sa članom 37. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam da će poslaničku grupu SRS u raspravi po tačkama 1-10. i 23. Sedme sednice predstavljati narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici koji su na sednici Zakonodavnog odbora izdvojili svoje mišljenje, a to su Vjerica Radeta, Petar Jojić i Sreto Perić, žele reč? (Da.)
Gospođa Radeta želi. Izvolite.

Dame i gospodo, bez obzira na to što je u skladu sa naslovom ovog prvog Predloga zakona o vanrednim situacijama režim  Srbiju doveo na svim nivoima u vanrednu situaciju, ne možemo da nađemo opravdanje za ovakav način sazivanja sednice Narodne skupštine niti Zakonodavnog odbora.
Ne možemo da nađemo opravdanje niti pravni osnov u našem poslovniku za ovakvo spajanje tačaka dnevnog reda. O 11 tačaka dnevnog reda mi treba da raspravljamo. Vas dvoje ministara, kao predstavnika Vlade, potrošili ste svako po dvadesetak minuta, i sad gledajte kako bi jedna poslanička grupa mogla da rasporedi vreme da govori o ovim predlozima.
Ponašate se kao da su vam ovo potpuno nebitni zakonski predlozi i da su na dnevnom redu samo reda radi. Na najgrublji mogući način se vređa dostojanstvo Narodne skupštine i vi iz Vlade ste, zahvaljujući činjenici da vam je to dozvolila skupštinska većina, parlament pretvorili u protočni bojler. To nije dobro i to ne može dati nikakve rezultate.
Ukratko ću prokomentarisati ove predloge zakona, i Krivičnog zakonika i Zakona o parničnom postupku i Zakona o prekršajima. Ono što smo čuli na Zakonodavnom odboru zaista nas je šokiralo. Potpuno nelogično, suprotno pravničkoj logici, obrazloženo nam je na tom odboru da se, recimo, Krivični zakonik menja da bi se uskladio sa Porodičnim zakonom, pa da se, a i vi ste to, gospođo Malović, rekli, Zakon o prekršajima menja da bi se uskladio sa Zakonom o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama.
Dakle, vi radite potpuno suprotno pravnoj logici i pravnoj nauci. Valjda bi trebalo da Krivični zakonik bude zakon sa kojim se usklađuju svi ostali zakoni u kojima je moguće da se neprimenom tog zakona izvrši krivično delo. A vi od Krivičnog zakonika pravite komediju tako što u svakom zakonu, i mi vas redovno upozoravamo na to i skrećemo vam pažnju da, ako hoćete da uradite jedan dobar posao i ostanete upamćeni po nečem pozitivnom dok vam traje mandat, treba da pripremite kodifikaciju Krivičnog zakonika, a ne da svakih mesec ili dva dana menjamo Krivični zakonik zato što je nekome palo na pamet da opet u nekom drugom zakonu smisli neko krivično delo koje nije već obuhvaćeno Krivičnim zakonikom.
Slična situacija je i sa Zakonom o parničnom postupku. To bi trebalo da bude najvažniji zakon kada je u pitanju parnični postupak, jer važnijeg i nema, a vi nikako da smislite jedan tekst koji bi važio bar dve sezone. Neozbiljno je, gospođo Malović. Hoćete li da se podsetimo da smo prošle godine 28. decembra raspravljali o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku? Danas je 21. decembar. Svaku godinu završavamo izmenama ovog zakona. To nije dobro i to ne može nikako doprineti jačanju pravne države. Naprotiv, sve ovo što radite vodi u anarhiju, upravo kao i vaša reforma pravosuđa.
Sećate se da ste se ovde zaklinjali da nijedan dan neće biti nikakvih problema u pravosuđu zbog promena sudija, reizbora itd. Pre nekoliko dana ste izašli i molili građane Srbije za strpljenje, jer do 1. februara sudovi neće moći da rade. Sad vas mi pozivamo da nam kažete zbog čega. Mi smo vas upozoravali na sve šta može da se desi i šta će da se desi ako ne prihvatite naše sugestije, a vi ih niste prihvatili. Danas imamo kolaps u pravosuđu, a upravo smo vam tvrdili da će to i da se desi. Vi ste građane zamolili da se strpe do početka februara. Tvrdim vam da neće biti reda ni do 1. maja.

Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovaj saziv na najbolji način pokazuje nemoć ove vlade. Kako može da pokaže na bolji način nego što to mogu poslanici SRS? Može tako što ovde stoji naziv akata koje treba usvojiti, vreme kad su oni stigli u skupštinsku proceduru.
Iz toga se vidi da je Predlog zakona o vanrednim situacijama u skupštinsku proceduru stigao u petak, kada su poslanici završili radni dan. Predlog zakona o zaštiti od požara takođe dan ranije. I mnogi od ovih zakona su stigli 17. i 18. decembra. Nama to nije predstavljalo problem da se aktivno uključimo u raspravu po ovim zakonskim predlozima, ali sigurno je da će kvalitetna rasprava vezana i za amandmane i za druge primedbe koje bi trebalo uvažiti - izostati.
Zatim, nedopustivo je spajanje zakonskih predloga, ukupno 11, gde ima i sporazuma, u okviru 1. tačke koja će se voditi objedinjeno na ovom zasedanju.
Gospodine ministre Dačiću, vi ste uglavnom na najstručniji način pokušali da objasnite prva dva predloga zakona, ali ste rekli da ove predloge zakona nisu pisali političari, nego stručnjaci. Nemojte više, čini mi se da ste to više puta u svojim diskusijama iznosili. Ima ljudi koji su i političari i par ekselans stručnjaci.
Jedan od takvih sedi ispred mene, dr Paja Momčilov. On je izuzetan stručnjak u oblasti medicine, to kažu njegove kolege, to piše i periodična štampa, ja to samo potvrđujem, ali je čovek i političar. Nemojte to više osporavati. Mi se bavimo i politikom, ali ovde ima izuzetno stručnih ljudi, koji o tome mogu svakako kvalitetno da govore.
U raspravi u načelu ćemo govoriti o konkretnim zakonskim predlozima, a sada još nekoliko osvrta vezano za ono što je osnovna zamerka predstavnika SRS.
Sankcije su u pravnoj teoriji podeljene na apsolutno određene, apsolutno neodređene i relativno određene. Do sada su se, najpre u SFRJ a potom i u Srbiji, primenjivale sankcije koje su bile relativno određene. Izražavamo sumnju da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da u Srbiji primenjujemo apsolutno neodređene sankcije. Šta to znači? Da one neće biti propisane ni u svom minimumu, ni u svom maksimumu, ni po vrsti, nego će ih organi koji treba da ih primenjuju primenjivati po slobodnom nahođenju.
Umesto da imamo kodifikovan krivični zakonik, mi imamo disperziju krivičnih dela, pa ni ljudi koji se ozbiljnije bave strukom, i to ovom pravničkom, ne mogu da se snađu. Nedavno smo imali da predsednik Republike Srbije, kao čovek koji potpisuje ukaz o proglašenju određenog zakona, nije znao da je nešto u zakonu predviđeno kao prekršaj. Ako to on nije znao, šta očekujete od najvećeg broja građana Srbije, da mogu da upoznaju zakone ili bar njihov sadržaj? A nepoznavanje zakonskih propisa svakako šteti.
Povedite malo računa o onima koji su vas birali, čijom zaslugom vi sedite tu. Nemojte samo da pokušavate da što duže ostanete na vlasti, da vam je to primarni cilj.
Ne možete ni vi, konačno, biti zadovoljni s tim što ćete reći da je u ovoj protekloj, odnosno 2009. godini, usvojeno toliko zakonskih propisa. Ako njih krši prvi čovek ove države, onaj ko potpisuje ukaz, onda nema mesta vašim hvalama koliko je zakona usvojeno u određenoj godini.
Što se tiče Predloga zakona o dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, gospođa Malović je rekla da imamo situaciju u praksi, što je potpuno i apsolutno tačno, da se određene nepokretnosti u Beogradu, a verovatno i u drugim gradovima, prodaju po desetak i više puta. Ali, vi ste se setili da menjate neke zakonske propise kad su mnoge majke zakukale, umesto samo da su se oni primenjivali.
Izostaje sistemska kontrola primene propisa u pravnom sistemu Srbije. A stiče se utisak da ste svesno i namerno ostavljali nedefinisane određene stvari, da bi jednostavno opet sistemski bilo moguće zloupotrebljavati i kršiti određene zakone i da bi oni mali činovnici došli u poziciju da krše zakon i ne smeju da kažu i da ukažu jer vide da to njihovi šefovi, njihovi predstavnici u znatno većoj meri ... (Predsednik: Vreme.)