Samo malo da vas usmerim ka temi, molim vas.

Molim?

Ako može malo bliže temi koja je na dnevnom redu.

Evo, ovo je sve tema. Ovo je veoma jaka tema. Rečeno je da ulazimo 2007. godine u EU sigurno. Pa je onda rečeno – niste zreli, niste još sve te zakone doneli, 2011. godine sigurno. Pa 2014, pa 2017, pa sad 2018. godine, pa će to možda neko opet pomerati sigurno dalje.
Donosimo određene zakone, predajemo firmu po firmu, jaku, najjaču, evo i u "JAT-u" se grupiše nešto, daje se neka imovina i tamo će neko da utrči, a ostaće ono što će biti bezvredno.
Bez igde ičega, i tako da ne nabrajam, ostali smo bez banaka, bez cementara i sada kad pročitamo podatke koliko je para oprano u Srbiji, veoma sumnjivog porekla, da se koža naježi. Još kad pročitamo u stranoj štampi prvenstveno - ko je prao sve te pare i koji su to ljudi, koje su to firme, koje agencije i kako se to radilo, onda se koža naježi.
Gospodo iz vladajuće većine, na vama je ovde, sudbina je u vašim rukama. Sve ćete ovo u paketu izglasati. Vi se mnogo i ne interesujete i ne diskutujete. Vas ovo ne interesuje, ali nekad će nas neko pitati sve zajedno, ali možda vas najviše i prozivati. Nekad će neko možda skloniti i papire, kao što je nedavno u Vladi nestala fascikla sa prodajom "Sartida", stoji prazna fascikla, nema dokumentacije, nema ugovora, nema ničeg. I ovde će biti slično.
Mogli smo da imamo jednog operatera, a sada nam smeta i taj jedan operater koji nam godišnje donosi, ministarka, mislim profit neki od 140, 150, 160 miliona evra. Mnogo je to za nas, šta će to nama? Nemci će pametnije te pare da iskoriste, a nama će dati kredit, pa ćemo mi to vraćati, je l' tako. Prema tome, gospodo iz vladajuće većine iskoristite to, glasajte.
Predsednik sam Odbora za saobraćaj i veze i nisam hteo da se javljam za reč po tom osnovu jer sam izdvojio mišljenje, ali nemoguće je da gospodin Ivanji, koji nije ni prisutan danas, možda ga to i ne interesuje, podneo je sve amandmane i šta god da je podneo bilo je prihvaćeno, i od Vlade i od svih. I Odbor je prihvatio, a on nije ni došao, njega to ne interesuje, neko mu je rekao daj to sve tamo rešićemo, da se to što pre završi i to će se tako i završiti. Prema tome, razmislite kada glasate, a mi ćemo i dalje biti opozicija i upozoravati vas kolko možemo.

Poštovani narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da vas obavestim da se na galeriji plenarne sale nalazi grupa učenika gimnazije iz Lebana koja će pratiti deo našeg zasedanja danas. Na galeriji se nalaze sledeći učenici: Sara Bogdanović, Teodor Ivanović, Teodor Stamenković, Natalija Tošić, Mila Ivković, Nikola Stošić, Zorana Mladenović, Miloš Lekić, Mladen Stojiljković, Aleksandar Ristić, Kristina Veličković, Natalija Jović, Dušica Trajković, Lazar Stanojković, Jelena Cvetković, Miloš Stevanović, Marko Stevanović, Aleksandra Pavlović, Ivana Krstić, Ljubica Ilić, Teodora Stevanović, Milica Bogdanović, Milena Cakić, Aleksandar Stanković, Đorđe Vasiljković, Nađa Stamenković, Jovana Kocić, Danijela Dimić i Dragana Stajić.
Na galeriji su takođe i Mića Stanković, presednik opštine Lebane, Zoran Mladenović, direktor gimnazije u Lebanu, Dušina Nikolić, profsor gimnazije u Lebanu i Nenad Jovanović, pomoćnik predsednika opštine Lebane.
Pozivam vas da ih aplauzom pozdravimo. (Aplauz.)
Narodni poslanik Srđan Milivojević se javlja po amandmanu.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, poštovani gosti iz Lebana, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javio sam se po amandmanu ne da bih branio gospodina Ivanjija, koji je na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu, i on tamo nije otišao po nove instrukcije i nova uputstva već da bi tamo zastupao interese države Srbije.
Ali sam čuo jednu frapantnu izjavu prilikom ovih amandmana. Ovde se non-stop nama imputira da mi nešto radimo po diktatu zapada, po diktatu Evrope, da neko nama zadaje neverovatne domaće zadatke i teškoće postavlja pred nas, a onda ministar iz bivše Vlade javno priznaje da su oni taj stameni otpor svetskom novom poretku u stvari radili sve po diktatu. Kaže – nama naređeno, mi smo 2005. godine to tako uradili.
Prosto sam frapiran, nema ovde nikog iz DSS da to potvrdi ili demantuje. Zaista ne mogu da verujem da jedna ovakva politička grupacija, koja tako žestoko i energično pruža otpor ultimatumima i zahtevima, javno priznaje i hvali se da je 2005. godine radila po diktatu i ultimatumu.
To vreme je možda vreme koje je okarakterisalo tu Vladu, ova Vlada radi u skladu sa potrebama građana Srbije, a ovaj parlament pogotovo to zna da radi.
Mi ovaj zakon donosimo zbog toga što smo u prošlom sazivu imali agenciju koja nikada nije bila konstituisana. Znači, parlament Republike Srbije je doneo odluku o konstituisanju Agencije za poštanski saobraćaj, ona nikada nije bila formirana dok ova Vlada nije preuzela odgovornost i za taj posao. Mogu da uputim čestitke gospođi ministarki na tome što je konačno taj zakonski posao privela kraju za vreme svog mandata, odnosno početku svog mandata.
Današnji ovaj zakon ne donosi se da bi neko nešto prodavao, da bi neko trgovao i da bi neko nacionalna bogatstva i društvena bogatstva Republike Srbije izlagao na izvolte nekome iz sveta, ovaj zakon se donosi da bi unapredio kvalitet poštanskog saobraćaja.
Ne idemo u Evropu zato što nas tamo neko zove kićenom buklijom, ne idemo u Evropu zato što želimo da ispunimo nečije uslove ili nečije standarde, pre svega želimo da evropske standarde, evropske uslove napravimo ovde, a da li će to neko iz Evrope pre ili kasnije znati da vrednuje i ceni, to nije na nama da odlučujemo.
Nije nama cilj ulazak u EU samo da bismo zadovoljili formu da budemo u EU i ovaj zakon ne donosimo u tom kontekstu, ovaj zakon donosimo da bismo unapredili kvalitet poštanskih usluga i poštanskog saobraćaja u Srbiji, da bismo sprečili ponašanje po principu masni drumovi, siromašne livade i polja, već želimo da unapredimo jedan sektor, i to javni sektor, jedan resurs Republike Srbije da bude u službi svih njenih građana.
A zakon donosimo da bismo ga sprovodili, a ne da kao u mandatu prethodne Vlade od 2005. godine, gde se neko sada time javno hvali, zakon bude mrtvo slovo na papiru i donosi se odluka o formiranju agencije. Agencija se nikada ne formira, nikome ništa. Još se neko time javno hvali.

Gospodine Iliću, imate vreme vaše poslaničke grupe od deset minuta. Imate reč.

Gospođo predsednice, jako mi je žao što moram da kažem, da opet iskoristim jedan izraz da nazovem jednog čoveka koji sedi u parlamentu – genije za sve. Mislio sam da je on genije za viršle, meni su rekli da je odličan za ćevape.

Gospodine Iliću, molim vas da jedni druge uvažavamo.

Oprostite, samo sam hteo mali uvod da napravim.
Juče sam čuo u svojoj izjavi koja se odnosila na veterinu da je genije za poljoprivredne proizvode, da je stručnjak za poljoprivredu i da je poljoprivredni inženjer, ali taj isti genije sada postaje genije ekspert i za telekomunikacije. Drago mi je da se ljudi transformišu u toku noći, da mogu sve da rade i da pričaju o svemu.
Prema tome, ako pročitamo mišljenja nekih umnih ljudi koji u ovoj Srbiji nešto znače, ovih dana sam veoma pažljivo pratio mišljenja i izlaganja rektora Beogradskog univerziteta, profesora sa ETF-a, pratio sam i Akademiju nauka, pratio sam šta govore sindikati javnih preduzeća, neki dan sam ih i primio u parlamentu kao predsednik Odbora za saobraćaj i veze, i svi oni brane jednu istu tezu, a pojavi se neki genije i to sve pobije. I to sve ništa ne znači. Kakav rektor Beogradskog univerziteta? Pa, imamo ovde ljude koji mogu da rade sve.
Sunovrat sistema telekomunikacija je počeo kada je neko, sada neću ime da mu kažem, vi to dobro znate, jedan profesor psihologije postao je stručnjak i postao je ministar za telekomunikacije, Savezne države Jugoslavije. Tada je počelo sve da se radi i kombinuje i događa ovo što se događa.
Evo sada, gospodo iz vladajuće koalicije, ceo jedan sistem na Kosovu je urušen u koji je Srbija uložila milione. Ajde reagujte kod vaših prijatelja, koji vas vode kroz sve ovo i upozoravaju šta treba to da uradite dobro. Njih ne interesuje šta vi mislite, oni rade svoj posao. I naša braća Srbi na Kosovu ostali su bez mobilne telefonije, i vi ne možete ništa da uradite i sve što kažete to je da kažete na RTS-u. Naravno, vi to kažete, osudite, a oni rade svoj posao. Tako i ovde oni rade svoj posao.
Sada kažemo mi – neki ministar je radio nešto i rekao javno. Jeste, ministar je jedan segment Vlade, ali ako ta Vlada, gde odlučuje Ministarstvo finansija u celom poslu i daje svoju saglasnost za sve odluke Vlade ovog tipa, pa je dalo saglasnost da je to dobar posao i vrhunski posao za Srbiju, i mora da se uradi, mi smo uradili.
Gospodine moj dragi, ne bih želeo sada, ali prvi put želim to da kažem, ja sam na toj Vladi kao resorni ministar tražio da izađem iz tog sistema i mogu reći da je to ministar finansija, tadašnji, gospodin Dinkić, jedva dočekao. On je umesto resornog ministra, odlukom Vlade, preuzeo ingerencije da on vodi ceo sistem i ceo brod je on poveo dalje i vodio ga je u dve naredne Vlade.
Nisam hteo da se brukam, jer sam imao malo dostojanstva, jednostavno nisam hteo da ga pogazim zbog onih ljudi koji su radili u sistemu, već sam tražio da me izuzmu iz procesa privatizacije, kada sam video gospodina Šlafa. Tada sam ga prvi put upoznao i da ne citiram šta mi je rekao, jer to bi bilo pogubno za neke ljude u Srbiji – da kažem šta mi je rekao. (Uzvici poslanika: Kaži, kaži!)
Posle toga sam, gospodo, rekao da me izumete iz ovoga, a gospodin Dinkić je postao šef celog tima – da se taj posao realizuje. Gospodin Šlaf je došao kod mene, kao kod resornog ministra, kad me baš pitate – neću sve detalje što se finansijskog dela tiče, al' reći ću vam o dlučivanju. Rekao je – gospodine ministre, došao sam da mi potpišete saglasnost, a bio sam kod predsednika države i sve smo se dogovorili. Dogovor je postignut, a vi treba tu saglasnost i taj dogovor da potpišete. Ja sam rekao – gospodine Šlaf, pozdravljam vas i to vam neću potpisati, i više neću biti nadležan za to što vi hoćete da uradite.
Onda javio se drugi ministar, koji je jedva dočekao, i evo posle taj Šlaf ima i kladionice, i kockarnice i sve ostalo, i VIP i sve ostalo itd.
Prema tome, gospodine, više vam neću replicirati, nemam nameru, nemam nameru da se raspravljam s vama, ali vam iznosim nešto za šta postoje stenogrami, za šta su ljudi koji su radili u telekomunikacijama mnogi otišli razočarani i rekli – đavo je odneo šalu, mi ostasmo bez celog ovog sistema. Tako je i bilo, i tako će i biti, vama niko ovde od prisutnih nije došao da vam nešto nametne. Dao vam je preporuku, a vi kao poslušni, dobri, to ćete izglasati i to će tako i biti.
Evropa će trljati ruke. Ne Evropa, pojedine države u toj Evropi, a nas čeka sudbina Bugarske – gajićemo dobru salatu, možda mladi lukac, možda nešto još nam dodaju, videćemo. Telekomunikacije, elektronika, sve ono što donosi profit, i razmotriti, i zapamtite ovu "Nuba-invest" firmu i videćete koliko će tu nekada biti problema, kada se to sve razmrsi do kraja, a veoma brzo će se razmrsiti do kraja.
Pročitajte odgovore javnih preduzeća na moje pismo. Pročitajte odluku EPS-a, i pročitajte odluku Ratel i sve će vam biti jasno.