DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.04.2010.

15. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Kako bismo utvrdili broj poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika i postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Elvira Kovač, Miloš Aligrudić i Arsen Đurić.
Takođe vas obaveštavam da sam, saglasno član 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, ozvala da sednici pored predstavnika predlagača gospodina Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dr Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, Nebojše Bradića, ministra kulture i Svetozara Čiplića, ministra za ljudska i manjinska prava, pozvala da sednici prisustvuju i Gradimir Nenadović, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Darko Radojčić i Ranka Vujović, pomoćnici direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Dušica Živković i Nataša Vučković-Lesandrić, pomoćnici ministra kulture, Slavica Petrović-Maksić, rukovodilac grupe za normativne poslove u Sektoru za državnu upravu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Pozdravljam prisutne.
Nastavljamo pretres.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OBJAVLjIVANjU ZAKONA I DRUGIH PROPISA I OPŠTIH AKATA I O IZDAVANjU "SLUŽBENOG GLASNIKA REPUBLIKE SRBIJE" (pojedinosti)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Nadam se, bez obzira na to što nema mnogo poslanika u sali, da će se u ovom miru sagledati sva problematika jednog zakona, odnosno izmena i dopuna koja nam je dostavljena na svega dve strane, ali koja zaista predstavlja jedan, ne hiperbolišem, revolucionaran potez vladajuće većine kojim se članom 5. ukida finansiranje Javnog preduzeća…
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodo poslanici, s obzirom da smo zaista u značajnom broju, molim samo malo da budemo tiši. Nastavite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Ponoviću ono što je možda bilo pokriveno vašim glasom ili opomenom. Zakon kod izmene i dopune Zakona samo na dve stranice date, u dva člana, u čl. 4. i 5, predstavljaju revolucionarnu promenu u funkcionisanju privrednog sistema Srbije.
Članom 5. ukidate finansiranje Javnog preduzeća Službeni glasnik, time što mu zabranjujete naplaćivanje svih akata koje objavljuju organi i organizacije, čime i agencije koje i ne daju novac u Republički budžet, nego držeći monopol nad resursima ove države sebi čuvaju prihode, znači oslobađate javne agencije da plaćaju objavljivanje akata i pravilnika, a s druge strane, ne usvajate amandman koji je SNS podnela – kojim upravo želi da vi te agencije kontrolišete pre nego objave akta i koještarije, bez izvinjenja na izrazu, koje objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije.
Znači, ono što je neupadljivo dato kao član 5. Predloga o izmenama i dopunama Zakona, gde piše da se u članu 11, pored "akata" dodaju se reči "organa i organizacija" – brišu se, to znači sledeće.
Da će Javno preduzeće Službeni glasnik moći od sada da naplaćuje samo oglase i da bi građani mogli da traže – da Javno preduzeće Elektroprivreda prestane jednoj grupi građana, na primer, da naplaćuje električnu energiju, jer je to jedna vrsta javne delatnosti, i po toj analogiji, po nečijoj odluci, po nečijoj dobronamernosti ili shvatanju prava i pravednosti, to može biti primenjeno.
Da li vi mislite da Službeni glasnik, kao javno preduzeće, treba da za stotine stranica pravilnika, na primer Direktorata civilnog vazduhoplovstva, troškove za objavljivanje tih pravilnika pokriva objavljivanjem oglasa, do nekog vremena na primer iz javnih nabavki, koje inače dozvoljavate da se u značajnom obimu i meri krše? Uskoro će i one biti na javnom portalu, pa ni njih Službeni glasnik neće moći da naplaćuje kao oglase koji će posle stupanja na snagu ovog zakona biti njegov izvor prihoda.
Da li je neko, gospodine ministre, pročitao član 5. i shvatio da država koja ima svoje glasilo može da objavljuje svoje zakone, a da to ne plaća, ali da to proširi – i na sve organe i organizacije, a namerno ističem agencije, jer to je predmet amandmana, koje ovim oslobađa plaćanja za objavljivanje svojih akata?
Je li to borba za još veće sticanje prihoda agencijama koje inače nisu pod kontrolom države, koje nisu pod kontrolom Republičkog budžeta u najvećoj meri, pogotovo ova o kojoj govorim, koja je u broju 14. objavila na stotine stranica pravilnika koji to u stvari i nisu? O tome ću govoriti posebno. Njih oslobađate troškova, koje oni u stvari nikome ne prikazuju, sem možda nekome ko je vaninstitucionalno moćan da ih kontroliše.
Da li je neko hteo zaista da ugasi Službeni glasnik ili da ga pretvori u izdavačko preduzeće nekih specijalnih drugih glasila, pa da se iz tih prihoda nadoknađuju troškovi za štampanje zakona, propisa, akata, međunarodnih ugovora itd? Volela bih da mi odgovorite na to pitanje.
Kazaću vam da sam jedva dočekala ovu raspravu da ponovim priču koja nije naišla na odjek u javnosti, poput uvreda na koje nailaze neki koji ovaj dom ne cene dovoljno, smatrajući da mogu po pravu izvršne vlasti da se ponašaju kako im odgovara.
Molim javnost da čuje da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva, koji se samoproglasio nadzornim telom, a kad kažem samoproglasio, molim javnost da pogleda "Službeni glasnik" br. 30, od 25. marta 2008. godine, gde je doneta odluka, nalazi se na strani 14, o određivanju nadzornog tela Republike Srbije za oblast vazdušne plovidbe.
Gospodine ministre, u donošenju ove odluke, između ostalog, na strani 14. piše da Savet Direktorata sebe proglašava nadzornim telom na osnovu, između ostalog, člana 22. Zakona o ministarstvima, "Službeni glasnik" br. 43/2007. "Službeni glasnik" br. 43 iz 2007. godine na strani 3. pod članom 22, znate li o čemu govori: o Ministarstvu za dijasporu i njegovim nadležnostima.
Znači, "Službeni glasnik" je objavio odluku da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva odlukom Saveta, ne Vlade, ne državnog organa, sebe proglasio nadzornim telom, a između ostalog, na osnovu nadležnosti koje ima Ministarstvo za dijasporu.
Da li vi mene dobro čujete? Da li vi znate da postoje ovi službeni glasnici o kojima govorim? Znate li koliko osnova ima? D-direktorat i d-dijaspora, možda ih to veže.
Nikada greška nije ispravljena, greška nije bila. Ovo je pokušaj da se javnost ponizi time što se u Glasniku može objaviti bilo šta. To nije nadležnost i odgovornost "Službenog glasnika" i to amandmanom tražimo. Tražimo da Sekretarijat za zakonodavstvo proveri svaki akt pre objavljivanja, proveri njegovu usklađenost sa Ustavom, zakonima i ostalim propisima i aktima kojih se tiču zakoni koji se ovde donose.
To što neko pokušava da u sali mene nadjača bukom, verujte da mi ne smeta. To što delujem ljuta, to je zbog buke koja se čuje i koja meni smeta, a građani je ne čuju.
Ponavljam da je Vlada, ne zanima me u kom sastavu i koja, ali Vlada koja predstavlja Republiku Srbiju, dozvolila sebi bruku da u "Službenom glasniku" dozvoli samoproglašavanje jednog organa za nadzorno telo, koje danas ubira milijarde evra prihoda od onog što se zove državni monopol, o čemu govorim nekolko meseci unazad, ali to nije tema koja zanima javnost pod znakom pitanja, zato što neko ne dozvoljava da se u ovoj zemlji otvore prava pitanja.
Stvar se nastavlja. Pošto to može Vlada da radi nekažnjeno i pošto Vlada nije ni stala iza tog saveta koji predstavljaju petoro ljudi, petoro ministara, nije važno da li su ovi danas u Savetu u sukobu interesa, a jesu, i nije važno što su ti nekadašnji doneli ovakvu nezakonitu odluku, važno je da taj Direktorat nastavlja da objavljuje stotine stranica pravilnika koji u stvari jesu samo prevod pravila koje primenjuje EU, čiji mi još uvek nismo ni pridruženi član.
Nekoliko bisera samo da iznesem. Deo tih pravilnika koji su objavljeni u "Službenom glasniku" broj 14, čak 15 novih pravilnika, za koje vi sad tražite da ne budu plaćeni kada se objavljuju u "Službenom glasniku", baš me zanima na čemu bazirate takvu odluku, deo tih pravilnika propisuje način rada Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Takva pravila, gospodo moja, ako niste znali, a javnost verujem da zna, mogu da donesu samo organi EU ili organi Evropske agencije. Nemojte da ispadamo smešni pred svetom. Nemojte da dozvolite da pod pričom bavljenja važnijim stvarima nas ponižavate pred Evropom za koju se svi zalažemo.
Usudila sam se da promovišem jedan slogan - za Evropu u Srbiji. Da, mi Evropi geografski pripadamo i niko ne može reći da nismo deo Evrope, ali nama ne treba da odemo u Evropu da bi se ponašali ozbiljno i odgovorno. Ovaj dom, ovaj zakon, pravilnici ovog direktorata, osnov za njihovo objavljivanje, ukidanje finansiranja "Službenom glasniku" na ovaj način su Evropa u Srbiji za koju se vi ne zalažete vašim delima. Za vas je Evropa u Srbiji igra reči. Za javnost i za građane to su standardi pristojnog života, uređene države i sistema u kojem ovo ne bi moglo da se desi, što se dešava nama.
Da li je neko pre nas upotrebio ovaj slogan, uopšte nije važno. Kaže onaj ko je rekao prvi, rekao je svima. Tako govore mudraci. Ali, u ovoj zemlji se vlast usudila, na primer, da u Nišu promoviše preseljenje Fonda za razvoj kao sopstvenu ideju, misleći da niko ne zna da je SNS 15. maja u Kragujevcu prošle godine promovisala projekat "Vratimo život Srbiji", sa idejom da se organi, organizacije i ministarstva presele u manje razvijene delove Srbije kako bi to pospešilo život u tim i takvim sredinama, jer mi tako doživljavamo regionalni razvoj.
Znači, na ovom što vam govorim o amandmanu koji vi odbijate, gde Sekretarijat za zakonodavstvo mora da kontroliše ustavnost, zakonitost i osnovanost, ne samo materijala koji se objavljuju, nego i organa koji daju na objavljivanje svoje akte, vi govorite da vas red ne zanima. To je razlika između nas kvalitetna i bitna.
Time što i agencije sada ovim članom 5. vešto provučenim izuzimate od plaćanja onog što objavljuju u "Službenom glasniku", o čemu govorite? Da vam nije stalo da ustanovite kontrolu novca, jer da vam je stalo da ustanovite kontrolu novca, vi bi ste se bavili korupcijom na delu, a ne na rečima i ne bi vas brinulo samo odavanje tajni koje se tiču tajni koje ugrožavaju državu, a ugrožavaju je ako se odaju, i tiču se bezbednosti, ali vas molim da imate na umu da je za građane Srbije najvažnija tajna koju treba odati zloupotreba novca, prećutkivanje, zloupotrebe ili neotvaranje tema koje žigošu prave krivce, prave kanale i načine i puteve kako se novac sve može zloupotrebljavati.
Dozvolom da se ne naplaćuje objavljivanje akata i propisa, vi omogućavate tim agencijama da budu države u državi. Time što one nisu u konsolidovanom računu trezora i na uvidu ministru finansija, vi prihvatate da iz toga imate neki posredan, pretpostavljam, interes, jer koja bi se vlada odricala svoje moći da kontroliše sva javna sredstva, ako je ne predstavljaju pojedinci koji ili to ne razumeju ili ne žele da vide?
S druge strane, pokušajem da se na neki način ovo opravda, što se ne može nazvati ne opravdanjem, ne nalaženjem izgovora, jer izgovora nema, vi u stvari dajete do znanja svima nama da ne poštujete građane koji moraju da obaveštavaju o ovim zakonima, jer zašto niste rekli – delićemo besplatno "Službeni glasnik" građanima da vide šta radimo, ako ste agencijama dozvolili da ne plaćaju ono što objavljuju u glasnicima?
Zbog čega postoji vlast? Kome želimo dobro? Šta je opšti interes? Građani da znaju šta radi država, kakve akte donosi, šta sve uredbama regulišete, koliko je akata o zaduživanju objavljeno, koje sve gde postavljen, namešten, koliko saveta radi paralelno sa ministarstvima, koliko istih ljudi sedi u deset organa. Pa da su nadljudi, i onaj Ničeov natčovek, ne bi mogli to da postignu. Hajde da damo građanima besplatno "Službeni glasnik".
Molim vas da ovo što se zove uništavanje "Službenog glasnika" i ovo što se zove dozvoljavanje agencijama da nastave sa nezakonitim ponašanjem jednostavno ukinete time što ćete član 5. obrisati, usvojiti možda i nečiji drugi amandman i usvojiti amandman SNS na član 4, gde je neko ko za to prima platu dužan da proveri da li onaj ko određeni akt objavljuje jeste za njega nadležan, da li je taj akt zakonit i utemeljen u pozitivnim propisima ove države. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Milan Marković ima reč.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Pokušao sam da pratim, ali nisam uspeo baš da pratim sve što ste rekli. To je politički, kao pred izbore, kao da smo na mitingu, pa šta se stiglo, to se reklo, bilo  je vremena 15 minuta.
Ovaj amandman koji ste dali na član 4, to prosto ne može ni da se sprovede, za tim nema nikakve potrebe. Verovatno znate, ne verujem da ne znate, a ako ne znate, onda je to, rekao bih, još gore, da je sve to već regulisano Zakonom o javnim agencijama i Zakonom o državnoj upravi. Svaki akt, to smo vam napisali, dostavili i videli ste to, prolazi odgovarajuću proceduru, jer oni vrše nadzor nad radom onih koji objavljuju akte.
Šta bi Sekretarijat za zakonodavstvo mogao – da zaustavi podzakonski akt? Na osnovu kog ovlašćenja? Kako donet akt pre stupanja na snagu može da se obara? Može da se obara tako što će Vlada obustaviti od izvršenja i poslati na Ustavni sud. Ko je nadležan da to predloži? Nadležno je ministarstvo koje prati delokrug. Znači, vaš amandman prosto nema nikakve veze sa našim sistemom, nemoguće ga je staviti u sistem. Normalno, politika i politički govor je jedno.
Što se tiče objavljivanja akata i do sada je zvanično tumačenja Sekretarijata za zakonodavstvo bilo, da akti koji moraju da se objave zbog toga što je zakonska obaveza ne mogu da se naplaćuju. Znači, pravilnik koji će doneti neki imalac javnih ovlašćenja, kao preneti posao organa državne uprave, ne može da se naplaćuje. I do sada je to bilo zvanično tumačenje.
Ima takvih tumačenja na desetine, na stotine, kad god se neko od njih pojavi. Kakve to veze sa javnim agencijama i političkom pričom ima, ne znam – bogati, stiču. Prosto ne znam šta da vam odgovorim. Znam da vi možete i 20, i 30 minuta u kontinuitetu da obuhvatite 64 teme, ali što se tiče vašeg amandmana, nema šanse.
I vi da ste na vlasti nikada ga ne biste prihvatili, nego vam je dobro poslužio da ovde imate jedan monolog u trajanju od 15 minuta, koji je, opet kažem, na sve ličio samo ne na obrazlaganje ovog amandmana, bar koliko sam uspeo da razumem. Možda je neko razumeo više, ali ja nisam uspeo, nemam kapacitet da razumem tako široku i duboku diskusiju kakvu ste vi dali.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospođo Tabaković, od vremena poslaničke grupe vam je ostalo još minut, kao ovlašćenom predstavniku i možete to da iskoristite. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Mislim da imam potpuno pravo na repliku, ali nema veze, koristiću vreme poslaničke grupe. Gospodine Markoviću, nadležni ministre, kad kažete da Zakon o javnim agencijama to reguliše, vi podrazumevate da taj zakon ne može da se promeni, a on je toliko široko regulisan da bi vi kao pravnik morali da znate da je taj zakon bio sporan čak i u trenutku kada je regulisao osnivanje dve osnovne agencije: o energetici i o radiodifuznoj agenciji. Ako ne znate, neka vam neko to pročita i kaže. O tome postoje članci vrsnih pravnika. Daću vam posle rasprave.
Zakon koji ne može da se promeni, a ne valja, a ne pomaže kontroli novca, a vi tu kontrolu još više činite nejasnom, nevidiljivom građanima i još više štitite agencije, kome to nije jasno? Samo onom kome interes i sopstvena pozicija zaslepljuje pogled.
Znači, Ustav treba dvotrećinsku većinu da se promeni. Za Zakon o javnim agencijama, ako vas on sprečava da pustite agencije da rade ono što ne valja, a ne valja jer nisu kontrolisane, jer 1,3 milijarde evra je van regularnih tokova, u smislu ne sivih, nego nekontrolisanih od strane Vlade, koja daje javna ovlašćenja tim agencijama.
Vi meni kažete da ne razumete to da npr. vi kao roditelj svom detetu nemate prava da propišete pravila ponašanja ili mu ih propišete, pa kada ih ono ne poštuje, vi mu dajete još veću slobodu, čineći ga nekim ko nije spreman da se uklopi u društvo i da svojom slobodom bukvalno ugrožava slobodu drugih. Najveća sloboda ljudi je da žive pristojno. Nije to politika, to je svrha Vlade, da postoji, da radi, da donosi zakone da živimo bolje.
Znači, niko od nas ovde nije da se dokazuje koliko je pametan, rečit, koliko želi onog drugog da omalovaži ili bilo čemu sličnom. Svrha postojanja države je da uredi život građana, da im omogući da žive bolje. Ovaj zakon to ne radi. Ove izmene i dopune Zakona uvode haos, omogućavaju ono što ne valja da bude još gore.
Ne znam kako prostije da vam objasnim time što ću vam reći da niste u pravu da ako Zakon o javnim agencijama ne valja, treba ga promeniti, ali da je taj zakon omogućio da čak i javni servis kaže – vi meni morate da obezbedite pretplatu, a ja mogu da se bavim komercijalnim poslovima, da stičem na tržištu neke druge prihode.
Ovo je najbolnije, najprincipijelnije sistemsko pitanje funkcionisanja i kontrole države i njenih finansijskih tokova, time što vi ne omogućavate kontrolu nad novcem, i pored toga, što vi omogućavate da se ne plaća ono, nije tačno da se ne plaća, do juče se plaćalo.
Vi znate koliko ste pisma dobili od "Službenog glasnika", koji vas je upozoravao da ovo nije dobar put. Objasnite građanima zašto nećete agencijama, kojih ima nebrojeno, koje rade poslove ministarstva, umesto da vi radite te poslove, da ih poštedite troškova koji su regularni?
Da li mogu kao građanin da objavim bilo šta, a da za to ne platim? Ne mogu, gospodine, nego kad mi je račun bio blokiran zato što moram platu da primam preko jedne banke, iako mi je ustavno pravo da primam gde hoću, bilo onemogućeno da čitulju svome suprugu objavim na vreme, zato što neko tako shvata pravo, da može da usmeri moje tokove novca tamo gde je njemu volja.
Gospodine Markoviću, ne pokušavajte da simpatičnim humorom zamažete jednu krupnu stvar. Krupna je stvar da sve mora da bude objavljeno, da ono što je usluga mora da bude i plaćeno, jer kad kao poslanik ne platim putarinu na naplatnoj rampi, država to mora da refundira i danas i sutra onom ko bude naplaćivao putarinu.
I vi kao država, da ne bi objavljivali na stotine stranica Glasnika ili bilo kog službenog lista, kakva je svetska praksa, to ne pominjete, svi plaćaju svojim javnim preduzećima koja objavljuju glasila. Znači, da bi se svi usmerili troškovima i neobjavljivali hiljade stranica nepotrebnih propisa i da nemamo 150 članova zakona nego da imamo 15, ali jasnih i ne onih gde idu podzakonska akta, za koja vi kažete – nema pravo zakonodavstvo da to proverava.
Šta ste vi? Gde je moć Vlade? Nemojte tako, ovde odbori imaju prava da provere ustavnost i zakonitost nekog dela zakona. To što ga ne koriste, to je posebno pitanje. Šta radi Zakonodavni odbor? Objavio je čak pravila o načinu donošenja zakona, a vi mi tvrdite da u Vladi nemate osnova. Sve što ne valja promenite. Ono što donesete, poštovaćemo. Učite građane redu, jer to je Evropa u Srbiji.
Nemojte da priča o nebrojeno agencija i o štedljivoj Vladi bude priča, idite putem kojim će vas građani rado slediti. To bih možda mogla da kažem i nekim nerazumljivim rečnikom. To što on vama liči na politički, izvinite, zakonodavno telo je sačinjeno od političkih stranaka, Vlada je sačinjena od predstavnika političkih stranaka.
To što neko pokušava i da ovaj dom učini nedostojnim poštovanja i da ga pretvori u svoj organ, reći ću vam kako se nekima u Vladi dopala moja šala koju sam iznela za govornicom da bi Vladi najviše odgovaralo da svoje akte šalje direktno u Službeni glasnik, bez prolaženja ovog doma ovde, od koga želite da napravite overivačku ustanovu.
Nemojte nas toliko ponižavati, jer ovo građani umeju da pročitaju, ovo građani umeju da shvate, iako se ovde pravite neukim, odlično znate težinu reči koje iznosim.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine ministre, izvolite. Gospodin Marković ima reč.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Nema potrebe dalje da polemišem. Samo zbog javnosti, sve što ću reći gospođa Tabaković dobro zna.
Gospođa Tabaković i SNS predlažu, prva stvar koja se tiče novca da oni koji su zakonom obavezani da objave svoj opšti akt u Službenom glasniku to moraju da plate. Kažem vam da to ne može biti princip. Ako će da objavi komercijalni neki, nešto što nije zakonom propisano, oni će to platiti, ali ako hoće da objave ono na šta su zakonom propisani, oni to ne plaćaju, gospođo Tabaković, nigde u svetu, pa neće ni u Srbiji.
Ne mogu zakonom da vas obavežem da svoj opšti akt objavite, jer je to zarad javnosti, a ne zarad vas i da se naplati, jer se ne naplaćuje ni kad ministarstva objave, ministarstvo ne plaća, niti kad Vlada objavi, niti kad Narodna skupština objavi, ne plaća se.
Oni su imaoci javnih ovlašćenja, nisu sami za sebe, žive i postoje sebi sami dovoljni. Oni su imaoci javnih ovlašćenja i u toj funkciji objavljuju opšte akte. To je do sada bio stav našeg Sekretarijata za zakonodavstvo i to je sad pretočeno i u zakon.
Niko nam živ nije pisao. Ne znam otkud vam informacije? Imamo direktora Službenog glasnika za ovaj zakon i imamo pozitivno mišljenje. Niko živ nikad nije pisao nikakva pisma. Nisam dobio ovim povodom. Ne znam otkud vam ta pisma, kako to znate da je neko pisao i da se neko žalio?
Što se tiče toga da Sekretarijat za zakonodavstvo proverava nakon donošenja akta da li je on u saglasnosti sa zakonom, kažem vam da to, gospođo Tabaković, nema veze s našim pravnim sistemom. Kako to da kažem a da ne bude grubo? To nema apsolutno veze sa našim pravnim sistemom.
Izjednačavanje odbora Narodne skupštine sa Sekretarijatom za zakonodavstvo, moram da vam kažem, gospođo Tabaković, jeste definitivno nepoznavanje našeg sistema. Izvinite, molim vas, vi ste ekonomista, ne znam, s toliko autoriteta govorite o stvarima o kojima zaista ne znate, čini mi se, baš ništa.
Kakve veze ima Sekretarijat za zakonodavstvo, kakvo ovlašćenje ima Sekretarijat za zakonodavstvo da pokreće postupke pred Ustavnim sudom, obustavi akte od izvršenja itd? Znate li uopšte šta je Sekretarijat za zakonodavstvo? Molio bih vas da u prvoj vašoj rečenici kažete nam ovde šta je Sekretarijat za zakonodavstvo. Neću reći šta je Sekretarijat za zakonodavstvo.
Meni nije teško, ceo dan ću da slušam, ali volim da vas slušam kada govorite o onome što jeste vaša materija. Vaša materija jeste Zakon o javnim agencijama. Javna agencija, član 43, da bi javnost znala da je ovo već uređeno zakonima, treba da zna sledeće – javna agencija je dužna da pre objavljivanja propisa pribavi od ministarstva, u čijem delokrugu su poslovi javne agencije, mišljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa, a ministarstvo je dužno da ukoliko smatra da to nije u skladu sa zakonom i Ustavom da obustavi od izvršenja, ide na Ustavni sud itd, ima tu niz drugih stvari, ako je povereni posao može da ga preuzme na 60 dana. Sve je razrađeno u Zakonu o državnoj upravi, sa jedne strane, sa druge strane u Zakonu o javnim agencijama.
Apsolutno nema nikakve dileme. Sada ste vi došli na ideju – ne, neka to proverava Sekretarijat za zakonodavstvo koji nema ni jedno zakonom utemeljeno ovlašćenje da to proverava.
Molim vas da započnete vašu diskusiju time što ćete barem reći šta je Sekretarijat za zakonodavstvo. To je moja molba vama, kada toliko autoritativno govorite o materiji koja vam izgleda ne da nije bliska, nego vam je toliko strana da elementarne stvari ne možete da povežete.