Gospodine Iliću, imate vreme vaše poslaničke grupe od deset minuta. Imate reč.

Gospođo predsednice, jako mi je žao što moram da kažem, da opet iskoristim jedan izraz da nazovem jednog čoveka koji sedi u parlamentu – genije za sve. Mislio sam da je on genije za viršle, meni su rekli da je odličan za ćevape.

Gospodine Iliću, molim vas da jedni druge uvažavamo.

Oprostite, samo sam hteo mali uvod da napravim.
Juče sam čuo u svojoj izjavi koja se odnosila na veterinu da je genije za poljoprivredne proizvode, da je stručnjak za poljoprivredu i da je poljoprivredni inženjer, ali taj isti genije sada postaje genije ekspert i za telekomunikacije. Drago mi je da se ljudi transformišu u toku noći, da mogu sve da rade i da pričaju o svemu.
Prema tome, ako pročitamo mišljenja nekih umnih ljudi koji u ovoj Srbiji nešto znače, ovih dana sam veoma pažljivo pratio mišljenja i izlaganja rektora Beogradskog univerziteta, profesora sa ETF-a, pratio sam i Akademiju nauka, pratio sam šta govore sindikati javnih preduzeća, neki dan sam ih i primio u parlamentu kao predsednik Odbora za saobraćaj i veze, i svi oni brane jednu istu tezu, a pojavi se neki genije i to sve pobije. I to sve ništa ne znači. Kakav rektor Beogradskog univerziteta? Pa, imamo ovde ljude koji mogu da rade sve.
Sunovrat sistema telekomunikacija je počeo kada je neko, sada neću ime da mu kažem, vi to dobro znate, jedan profesor psihologije postao je stručnjak i postao je ministar za telekomunikacije, Savezne države Jugoslavije. Tada je počelo sve da se radi i kombinuje i događa ovo što se događa.
Evo sada, gospodo iz vladajuće koalicije, ceo jedan sistem na Kosovu je urušen u koji je Srbija uložila milione. Ajde reagujte kod vaših prijatelja, koji vas vode kroz sve ovo i upozoravaju šta treba to da uradite dobro. Njih ne interesuje šta vi mislite, oni rade svoj posao. I naša braća Srbi na Kosovu ostali su bez mobilne telefonije, i vi ne možete ništa da uradite i sve što kažete to je da kažete na RTS-u. Naravno, vi to kažete, osudite, a oni rade svoj posao. Tako i ovde oni rade svoj posao.
Sada kažemo mi – neki ministar je radio nešto i rekao javno. Jeste, ministar je jedan segment Vlade, ali ako ta Vlada, gde odlučuje Ministarstvo finansija u celom poslu i daje svoju saglasnost za sve odluke Vlade ovog tipa, pa je dalo saglasnost da je to dobar posao i vrhunski posao za Srbiju, i mora da se uradi, mi smo uradili.
Gospodine moj dragi, ne bih želeo sada, ali prvi put želim to da kažem, ja sam na toj Vladi kao resorni ministar tražio da izađem iz tog sistema i mogu reći da je to ministar finansija, tadašnji, gospodin Dinkić, jedva dočekao. On je umesto resornog ministra, odlukom Vlade, preuzeo ingerencije da on vodi ceo sistem i ceo brod je on poveo dalje i vodio ga je u dve naredne Vlade.
Nisam hteo da se brukam, jer sam imao malo dostojanstva, jednostavno nisam hteo da ga pogazim zbog onih ljudi koji su radili u sistemu, već sam tražio da me izuzmu iz procesa privatizacije, kada sam video gospodina Šlafa. Tada sam ga prvi put upoznao i da ne citiram šta mi je rekao, jer to bi bilo pogubno za neke ljude u Srbiji – da kažem šta mi je rekao. (Uzvici poslanika: Kaži, kaži!)
Posle toga sam, gospodo, rekao da me izumete iz ovoga, a gospodin Dinkić je postao šef celog tima – da se taj posao realizuje. Gospodin Šlaf je došao kod mene, kao kod resornog ministra, kad me baš pitate – neću sve detalje što se finansijskog dela tiče, al' reći ću vam o dlučivanju. Rekao je – gospodine ministre, došao sam da mi potpišete saglasnost, a bio sam kod predsednika države i sve smo se dogovorili. Dogovor je postignut, a vi treba tu saglasnost i taj dogovor da potpišete. Ja sam rekao – gospodine Šlaf, pozdravljam vas i to vam neću potpisati, i više neću biti nadležan za to što vi hoćete da uradite.
Onda javio se drugi ministar, koji je jedva dočekao, i evo posle taj Šlaf ima i kladionice, i kockarnice i sve ostalo, i VIP i sve ostalo itd.
Prema tome, gospodine, više vam neću replicirati, nemam nameru, nemam nameru da se raspravljam s vama, ali vam iznosim nešto za šta postoje stenogrami, za šta su ljudi koji su radili u telekomunikacijama mnogi otišli razočarani i rekli – đavo je odneo šalu, mi ostasmo bez celog ovog sistema. Tako je i bilo, i tako će i biti, vama niko ovde od prisutnih nije došao da vam nešto nametne. Dao vam je preporuku, a vi kao poslušni, dobri, to ćete izglasati i to će tako i biti.
Evropa će trljati ruke. Ne Evropa, pojedine države u toj Evropi, a nas čeka sudbina Bugarske – gajićemo dobru salatu, možda mladi lukac, možda nešto još nam dodaju, videćemo. Telekomunikacije, elektronika, sve ono što donosi profit, i razmotriti, i zapamtite ovu "Nuba-invest" firmu i videćete koliko će tu nekada biti problema, kada se to sve razmrsi do kraja, a veoma brzo će se razmrsiti do kraja.
Pročitajte odgovore javnih preduzeća na moje pismo. Pročitajte odluku EPS-a, i pročitajte odluku Ratel i sve će vam biti jasno.

Gospodine Iliću, koristili ste vreme vaše poslaničke grupe. Ostalo je još dva minuta i 40 sekundi, a niste se ni jednom jedinom rečju vezali za sadržaj rasprave. Mislim da vaš eufemizam "genije", koji koristite za političke protivnike ili one koji vam nisu simpatični, prosto postaje deo vašeg političkog imidža, ali će ocenu o tome dati oni koji su vas ovde poslali.
Ima reč gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prilično sam razumeo ministra koji je ovde prisutan – da evo, formirala se neka nova Vlada u junu 2008. godine i sve će da bude dobro. Već su zakoni ili izglasani ili ćemo da ih izglasamo za neki dan, neki drugi su već u proceduri i čitava jedna situacija u državi će da se uredi.
Međutim, ima nekih stvari koje mi daju za pravo da ne verujem u takve optimističke prognoze. Recimo, u vreme vašeg ministrovanja "Telekom Srbija" je kupio stotinak skutera, platio ih je preko 100.000 dinara, a u najobičnijoj prodavnici da kupujete na komad plaćeni su pedesetak hiljada. Baš me interesuje da li je taj koji je sprovodio postupak javne nabavke nešto odgovarao za štetu od pet miliona dinara i više?
Zato vam, gospođo ministre, nešto i ne verujem. Hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja. Prvo, da li je tačno da je potpisan sporazum o razumevanju između "Dojče telekoma" i "Telekoma Srbije" u Daosu? Da li je tačna izjava direktora "Telekoma" Radujka – da je "Telekom Srbija" dobio ponudu od "Dojče telekoma" koja se ne odbija? Da li je tačno – da je MMF uslovio svoju dalju pomoć Srbiji prodajom "Telekoma Srbija" radi pokrivanja budžetskog deficita?
Gospođo ministre, ne može za sve da vam bude kriva svetska ekonomska kriza. Ako smo uslovljeni da prodamo "Telekom" da bismo mogli da regulišemo naš budžetski deficit, onda je to problem nesposobne Vlade, koja iza sebe ima ogroman aparat i slabu privredu. Ne možete stalno da svaljujete krivicu na neke koji su bili pre vas, jer ste od 5. oktobra do dana današnjeg manje ili više na vlasti, imate jedan kontinuitet. Sve vlade od 5. oktobra naovamo imaju jedan kontinuitet.
Ne mogu da se složim sa obrazloženjem – da se "Telekom" možda prodje Nemcima kao obeštećenje za NIS, već bih pre rekao da je to obeštećenje za jedan događaj koji je bio pre šest i više godina, kada je Vlada Zorana Živkovića, tehnička Vlada, pošto su izbori raspisani, privatizovala na jedan nezakonit način "Sartid". Poznato je da je i nemačka privreda i da su njihovi privrednici bili zainteresovani da taj Sartid plate po punoj ceni.
Molim vas da mi na ova pitanja – između "Telekoma", "Dojče telekoma", i naravno u svemu ovome je učestvovao i predsednik DS, pokušate da date odgovor.

Gospodin Velimir Ilić ima reč.

Evo, neću da koristim dva minuta, samo pola minuta.
Za ovo što sam izrekao meni je najveća podrška i ministarke Smiljanić koja me je zamenila posle iz DS, koja isto razmišlja kao ja i koja je isto to branila kao što sam i ja branio, i koja još uvek to brani i pokušava, mada je član vladajuće koalicije – ali zbog toga nije više ministar, naravno, i ona je negde u pozadini sada. Evo, hvala gospođi Smiljanić što je razumela problem i podržala – od sveg srca. Hvala i vama.

Gospodin Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, kroz ovu diskusiju o poboljšanju kvaliteta poštanskog saobraćaja i pružanja poštanskih usluga od strane nekih ljudi iz opozicije stalno provejava jedna briga, nestrpljenje šta će biti sa privatizacijom Telekoma i vidimo želju i žal što oni u tom poslu neće učestvovati i što oni neće učestvovati u jednom po njima visoko unosnom poslu.
Nema više u Srbiji visoko unosnih poslova na račun države, gde neko može da uzme proviziju. Mi sigurno nećemo vršiti privatizaciju Telekoma preko agencije koja se bavi uvozom polovne garderobe, niti ćemo Telekom prodavati preko butika koji nabavlja lokomotive.
Telekom će se prodavati onako kako propisuje država Srbija, kako zakoni ove zemlje propisuju.
Primećujem još neke tuge i žalosti u ovoj sali. Sada ću malo kao genije sporije govoriti, da bi oni koji nemaju taj božji dar mogli da uhvate beleške i da zapišu nešto od reči, pa ako treba organizovaćemo i dopunsku nastavu.
Vidim žal što će se privatizovati Telekom na jedan način, kako to treba da bude svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali vidim i žal što određeni psiholozi više nisu psiholozi nego su predsednici države. Vidim i žal što nema dovoljno psihologa, što nema možda i doktora Dabića, pa se sada već upražnjava taj nedostatak psihoterapeuta.
Ali neću o tome da govorim, jer rasprava u ovoj sali treba da bude usmerena ne ka nedostatku medicinskog osoblja, psihologa, psihoterapeuta. Može neko da kaže da je problem i što je gospođa Slavica Đukić-Dejanović, koja odlično radi posao predsednice Skupštine, psiholog.
Mislim da psihologiju, i naše struke, i naše obrazovanja ostavimo za neke druge odbore, Odbor za zdravstvo ili neka druga mesta i trenutke, a da se ovde usredsredimo na jezik argumenata i činjenica. Činjenice su sledeće – Telekom još uvek nije prodat, niko ga nije prodao.
Resursima Republike Srbije ne gazduje se po principu robno-novčane razmene – ti meni jare, ja tebi jagnje, ti meni prase, ja tebi tele. Ovde se resursima države Srbije upravlja tako što se oni stave na tender, pa se izabere najpovoljniji ponuđač, taj nikako nije butik koji uvozi lokomotive i onda se kaže – izvinite, gospodine, da vidimo kakve su vaše reference za obavljanje tog posla.
Svako onaj ko misli da će se ne znam koliko novca od privatizacije Telekoma usmeriti na asfaltiranje seoskih udžerica, na kupovinu birača, na nenamensko trošenje para, grdno greši i kroz tu svoju raspravu sebe projektuje kako bi on vršio vlast u ovoj zemlji i šta bi on s tim novcem radio.
Razumem vas. Imate pravo da budete ljuti na građane Srbije koji vam nisu ukazali poverenje i što su neki resursi ove zemlje, hvala gospodu Bogu, preživeli neke vlade, pa će se s njima gazdovati onako kako se radi u domaćinskim zemljama, u domaćinskim kućama, tamo gde se pravila igre i pravila ponašanja znaju.
Oni koji imaju nečistu savest i koji su zabrinuti zbog nečega što se u prošlosti dešavalo mogu slobodno taj svoj strah da iskazuju upirući prstom u nas, da otvore četvore oči, zajedno sa svim državnim institucijama, u tok, postupak privatizacije Telekoma, ali moraju biti ubeđeni, taj novac neće biti potrošen kao Alajbegova slama, kao što se nekad radilo u ovoj zemlji.