Narodni poslanik Veroljub Arsić najpre.

Po osnovu replike …

Ne, vi jedni drugima iznosite svoje stavove. Ako bismo krenuli replikama, onda bi to bilo kočenje rada. Možete u okviru vremena. Izvolite.

Ima vremena, pa nećemo da insistiramo da baš bude replika.
Sada ću da kažem zbog čega sumnjam i postoji strah da to neće biti urađeno kako treba. U jednoj nezakonitoj privatizaciji koja nije bila na tenderu, nego je bila neposrednom pogodbom, učestvovali su tadašnji ministar finansija Božidar Đelić, sada potpredsednik Vlade Republike Srbije, učestvovao je G17 plus sa Mlađanom Dinkićem i Labusom, sadašnji potpredsednik Vlade Republike Srbije, u­čestvovao je ministar za privatizaciju, sada poslanik Aleksandar Vlahović, i "Sartid" je poklonjen za 35 miliona dolara, s tim da država mora da vrati 600 ili 700 miliona dolara dugova prema bankama.
Zato je naša sumnja opravdana i osnovana da i sa Telekomom ne prođemo tako.
Kada je u pitanju privatizacija Telekoma, onaj ko gazduje, bira trenutak kada mu se najviše isplati da nešto proda, a ne kada mora. Kada mora znači da je loš gazda, znači da ne ume da vodi državu i ne ume da brine o građanima, nego samo rasprodaje državnu imovinu da bi se održao na vlasti pun mandat.
To je problem ove Vlade. Manje ili više, već dugo vremena ste na vlasti. Videli smo vaše rezultate i nije tu strah da posle narednih izbora neće imati šta da se proda, nego je strah šta će državi da ostane i sa čim će da raspolaže da bi radila u interesu građana. To je valjda smisao jedne države.
Ne postoje građani zbog države, nego država zbog građana. Kad to u svojim glavama shvatite, onda ćete da se manete prazne retorike o EU, jer možemo da postanemo i punopravan član, ali pravi član postajemo kada dostignemo prosek njihovih primanja i standarda. Dotad mogu da nam rade šta hoće dok ste vi na vlasti.

Gospodin Velimir Ilić. Imate još dva minuta i 40 sekundi.

Evo, samo radi istine, da kažem par rečenica. Tačno je da je prodat Mobtel, tačno je da je uzeto milijardu i 600 miliona evra. Isto je tačno da je bio zaključak Vlade da se to uloži u infrastrukturu, kao što se i sada priča, a prvenstveno u koridore.
Tačno je da su prodate u tom periodu i Robne kuće Beograd za 360 miliona evra, i tačno je da je prodat za 300 miliona evra treći operater, to je ovaj VIP, i sve je to naplaćeno u momentu kada su iznenada došli izbori i sve je tačno da su te pare ostale tada na računima Vlade Republike Srbije.
Isto je danas tačno da je to sve potrošeno i da nije napravljeno ništa od onoga za šta je prodato.
Prema tome, imam razlog da sumnjam, a svi ovi koji sumnjaju, koje sam nabrojao, znače nešto u Srbiji. Drago mi je što ovde neko priča o poštenju, a vi znate ko najviše o poštenju priča.
Ne bih to ponavljao, jer možete opet reći – govor mržnje, a to je neki izraz koji ste izmislili, ne znam za šta to služi, ali dobro, uspevate u tome. Tačno je da sam asfaltirao 4.000 km puteva širom Srbije, 76 km Koridora 10 za vreme svog mandata, a vi ste gospodo za dve godine asfaltirali 12 km Koridora 10 i možda par stotina kilometara.
Evo, sada zadnje u Aranđelovcu, neka pokaže šta ste sve asfaltirali u subotu unoć kada je bila provala oblaka i koliko će to da služi.

Vreme. Zahvaljujem.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč. Ne, nije tu, izašao je. Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković. Da li neko želi reč? Gospodin Milan Avramović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u paketu sa ostalim amandmanima koje je podnela poslanička grupa SRS, u kome se insistira na tome da agencija nema nadležnosti i da sve nadležnosti koje pripadaju agenciji treba da pripadaju ministarstvu.
Ovaj amandman je odbijen iz obrazloženja koje je napisano za sve amandmane koje su podneli poslanici opozicije. To je amandman na član 5. Njegovo obrazloženje i njegov osnovni razlog je taj što se tržište ne liberalizuje tako što se stavlja monopol ministarstvu, kako bi se ugasila agencija i ministarstvo obavljalo njen posao.
Ono što je za mene i za nas takođe neprihvatljivo jeste i tekst koji se nalazi u samom obrazloženju ovog predloga zakona, a to je uloga Republičke agencije za poštanske usluge, u kome se kaže, radi građana to moram da pročitam: ''Republička agencija za poštanske usluge je osnovana članom 65. Zakona kao nezavisno regulatorno telo. Agencija, kojoj je ovim zakonom između ostalih poslova povereno i donošenje podzakonskih akata, nije počela sa radom jer nije izabran Savet Agencije. (U startu imamo primer ovde priznanja da je ova agencija nesposobna.)
Nepostojanje podzakonskih akata kao instrumenata za izvršenje ovog zakona dovelo je do pravnog vakuuma i pojave velikog broja poštanskih operatora koji neovlašćeno obavljaju poštanske usluge.''
Ova agencija nije ni počela sa radom zato što ne postoji Savet Agencije koji je trebalo da donese neke podzakonske akte. Upravo mi to vama i pokušavamo da objasnimo, da Agencija i ne treba da radi, nego treba da radi ministarstvo. Da je ministarstvo donosilo podzakonske akte, mi ne bi imali ovaj pravni vakuum na koji se vi pozivate. Da je ministarstvo osnovalo bilo koje radno telo unutar sebe, donelo bi iks podzakonskih akata u kojima bi propisalo mnoge propise u kojima ne bi došlo do pojave neovlašćenih obavljanja poštanskih usluga drugih poštanskih operatera.
Ovo je dokaz da se vi slažete s nama i ovo je dokaz da i vi niste čak za agenciju kao nezavisno regulatorno telo. Sada vas pitam kako može to da bude nezavisno regulatorno telo kad se, kako se kaže u stavu 8 obrazloženja zakona, daje mogućnost Vladi da podnese predlog za opoziv Saveta Narodnoj skupštini u slučaju neizvršavanja zakonom propisanih obaveza? Ko će pokrenuti to u Vladi, ako ne Ministarstvo? U samom startu ste vi stavili do znanja da je Ministarstvo iznad Agencije.
Dali ste obrazloženje da se agencija formira zato što je to nezavisno regulatorno telo, kako bi se napravila liberalizacija na tržištu. Na kom tržištu? Na ovom tržištu gde će doći DHL, VK grupa ili bilo koja poštanska usluga koja je daleko korisnija, jeftinija i profesionalnija u odnosu na poštanske usluge koje se trenutno obavljaju.
Sada dajemo liberalizaciju, tačnije poklanjamo naše tržište stranim poštanskim uslugama ili poštanskim preduzećima koja će se time baviti, kroz cilj prakse EU ili nekih konvencija koje imaju za cilj da naprave liberalizaciju tržišta.
Dakle, mi poklanjamo državne poštanske usluge privatnicima koji će doći sa strane i na taj način ne čuvamo monopol, nego ga liberalizujemo kako ste vi to napisali ovde u obrazloženju. Šta onda imamo od toga? Trošak. Gubitak za državnu firmu.
Šta je cilj gubitka državne firme? Šta je cilj da se, recimo, naša državna firma poredi, primera radi, sa DHL-om koja ima osmu avionsku flotu na svetu. Kako ćemo mi ući u tu tržišnu utakmicu, u neku vrstu konkurencije sa jednim preduzećem koje je razgranalo svoj posao svugde u svetu, a sve vreme pričamo da je politika Vlade zaštita domaćeg proizvođača ili domaće industrije, ili domaćeg bilo kog privrednika?
To imamo kao prilog i činjenicu da se prodaje "Telekom" koji puni budžet Srbije na odličan način, i koji nema minus i koji nema nikakve nedostatke, a mi ga dajemo na tender drugima. To je suština ovog amandmana.
Nije cilj samo pratiti tekovine koje idu na štetu našeg budžeta i naših građana, pa i naše celokupne države. Ne znam, ako su i 2005. godine doneseni neki akti, G 17 je bio u vlasti tada, nemojte se pozivati na neke evropske standarde jer oni kod nas nisu primenjivi. Moramo da napravimo uslove da bi oni bili primenljivi. Tako ste primenili i digitalni kanal, a ne možemo i nemamo para da pređemo sa analognog na digitalni.
Sve se radi u cilju EU, i sporazumi i ovo i ono, a gubitke u budžetu niko ne pominje. Popunićemo ih kreditima. Ko će da vrati kredit? Bog sam zna koje dete po redu, koleno itd. Suštinski ovaj amandman i ove amandmane poslanika SRS trebalo je da prihvatite zato što ste priznali da je Agencija zbog neformiranja Saveta nije sposobna da donosi podzakonske akte. To je suština ovog prihvatanja.
U daljoj diskusiji, ako bude bilo potrebe, još ćemo pojasniti, daćemo i dodatne detalje šta sve ide u prilog činjenici i tome da je trebalo da prihvatite amandmane, ne opozicije, nego uopšte, amandmane koji su korisni za državu, a nije važno ko ih je podneo.

Na član 24. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Odbor za saobraćaj i veze, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman na član 31. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Gospodin Dejan Radenković želi reč. Izvolite.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što pojedine kolege koje su učestvovale u prethodnoj raspravi nisu tu, ali je prosto neverovatno da neke sadašnje kolege, a bivši ministri u Vladi, imaju kratko pamćenje, što se kaže. Ne sećaju se da su oni bili na odgovornim mestima i zbog čega nije, iako je postojao neki razlog, Agencija za poštanski saobraćaj i članovi te agencije nisu izabrani do dolaska ove vlade u kojoj učestvuje i  SPS-JS.
Ono što bih pre svega hteo da kažem, a vezano je za amandman na član 8. koji se briše, jeste ono sve što smo mi kao poslanička grupa izneli u načelnoj raspravi. To su bili neki naši pogledi u smeru nekih rezervi kada su ove izmene i dopune zakona podnete.
Ono što nikako ne mogu da osporim je njihova praktičnost i valjanost. Amandmani imaju našu punu podršku. Kao što sam rekao, oni čine potvrdu našeg stava koji je iznet i istaknut u načelnoj raspravi i mišljenja smo da predloženi amandmani, a i ono što smo i u načelnoj raspravi izneli, trenutno ublažavaju neke probleme, i to ne sve, naravno.
Na primer, vratiću se na član 8, pošto se i on briše, a sličan je sa članom 31. predloženih izmena i dopuna Zakona o poštanskom saobraćaju, tako da limiti po masi i ceni za rezervisane poštanske usluge ostaju 350 grama i petostruki iznos poštarine za pismo prve stope težine i najbržeg stepena prenosa. Umesto izmenama predloženih 100 grama i trostrukog iznosa poštarine, neizostavno se iz ova dva člana koja se brišu postavljaju neka pitanja.
U načelnoj raspravi smo skrenuli posebnu pažnju na aktivnosti nelegalnih poštanskih operatora, koji nesmetano obavljaju rezervisane poštanske usluge i čini nam zadovoljstvo mišljenje da smo makar u određenoj meri doprineli povećanju pažnje javnosti, jer su kasnije pisale neke dnevne novine sa raznim naslovima – "hajdučija" itd.
Ako bi limiti mogli da budu i kilogrami i desetostruko veća cena, a može da ih ne bude uopšte, na primer, kad to nije ni od kakvog uticaja ako neko daje sebi za pravo da obavlja rezervisan servis bez bilo kakve sankcije. Na primer, predloženim izmenama je članom 29, dodavanjem člana 99a, za pravno lice koje je zatečeno da neovlašćeno obavlja rezervisane poštanske usluge predviđena novčana kazna od 20.000 dinara.
Koristiću vreme poslaničke grupe.
Na primer, ako isti taj ne odredi i na uobičajeni način ne objavi radno vreme sa korisnicima poštanskih usluga, kazniće se novčanom kaznom od 200.000 do milion dinara. To je definisano u članu 97. stav 1. tačka 2. Osnovnog zakona. Zar ovo nije neverovatno?
Još više mi smeta ovih silnih 20.000 dinara kada je u pitanju ova sankcija, zato što su tih 20.000 dinara uneti izmenama i dopunama ovog zakona. Nije mi jasno ko je vršio poređenje štetnosti dva navedena primera. Recimo, Zakon o energetici predviđa do tri godine kaznu kada neko krade struju, a ovde imamo smešnih 20.000 dinara za nekog ko potkrada poštansku uslugu, a i to se tretira kao javno dobro.
Sada ako hoću baš da navedem primer, to obično pismo za naše građane, penzionere, studente, nezaposlene košta 22 dinara. Ne znam koliko bi koštalo ovo obično pismo za građane kada su u pitanju ovi nelegalni poštanski operateri.
To bi bilo sigurno manje da nije ovog "visprenog" poštanskog operatera i niza pravnih subjekata, a što je najgore, i nekih javnih preduzeća i komunalnih sistema koji ne mogu da smisle pametniji i pošteniji način da smanje svoje troškove nego da kršenjem Zakona o poštanskim uslugama, na štetu građana opet kažem, koriste usluge javnog poštanskog operatera i ovog nelegalnog, koga ne možemo da zatvorimo, to je prosto neverovatno.
Pričao sam u načelu o tom izvesnom gospodinu koji je u Hrvatskoj, dok nije doveo poštu do propasti, onda su se preduzele određene zakonske aktivnosti. Zato vas molim, da do toga ne bi došlo mi i dalje insistiramo na hitnom donošenju novog zakona.
Morao bih da se osvrnem i na obrazloženje amandmana koje je u potpunoj koliziji sa generalnim obrazloženjem o izmenama i dopunama Zakona. Naime, ministarka, mi smo rekli u načelu da ćemo podržati ovo samo u cilju da stvarno bude jedna opsežna stručna rasprava, da nema dilema. Znači, dosta smo ublažili ono što bi moglo da se desi. Znam da je ovaj zakon stajao u proceduri i malo nesmotreno se našao sada.
Znači, kada već pričamo o direktivama EU, mi moramo da eliminišemo nepostojanje Republičke agencije, o čemu sam pričao na početku svog izlaganja, ko je kriv za nekonstituisanje te republičke agencije, koji su razlozi, da li postoji nešto iza kulisa, možda čak i ministar bivši, moram opet da se nadovežem da se on ne seća ni da je učestvovao u tome da nema tih banaka koje on danas pominje i prosto je neverovatno da ovde neki koji su sada bliski jednostavno, jer u prošlosti je bio svako sa svakim, pa na nekoj tankoj liniji optužuje vas i nas za nešto što možda onaj koji sedi sada sa njim je i odgovoran više nego bilo ko drugi.
Ovo pitanje proširivanja nadležnosti Ministarstva, nama stvarno nisu jasni razlozi, ali opet se vraćam na to da je to greška, zato što u izmenama i dopunama tada nije postojala agencija, sve su to neke stvari, naravno, opet kažem, u cilju da što pre donesemo novi zakon.
Hoću samo da se osvrnem malo i na član 16. predloženih izmena i dopuna, uprkos formiranju agencije, Ministarstvu se daje to novo ovlašćenje, utvrđuju se uslovi za otpočinjanje obavljanja delatnosti i na primer, ako biste hteli da se bavite tim komercijalnim poštanskim uslugama, a intencija je zakona širenje konkurencije u ovom domenu, onda morate da obavite tu potrebnu papirologiju za registraciju firme, a onda idete u Ministarstvo da dobijete dokaz o ispunjenosti uslova i za otpočinjanje delatnosti.
Onda kada u agenciji, po dobijanju te odgovarajuće dozvole, sa još gomilom papira potrebnih da biste uopšte i počeli da radite, nisam siguran da je više potrebno dozvola za otpočinjanje bilo koje delatnosti, a čak da kažem recimo i avioprevozom nego što je to za otpočinjanje bavljenja delatnosti ekspres kurirskom službom, što nije dobro.
Nije jasno, stvarno iskreno kažem, mada to malo demagoški zvuči kada to kažu socijalisti, da ako je ovo prilog evropskim integracijama i širenju konkurencije na tržištu komercijalnih poštanskih usluga i, opet kažem, razlog više za što skorije i što brže donošenje novog zakona.