Gospodine Iliću, koristili ste vreme vaše poslaničke grupe. Ostalo je još dva minuta i 40 sekundi, a niste se ni jednom jedinom rečju vezali za sadržaj rasprave. Mislim da vaš eufemizam "genije", koji koristite za političke protivnike ili one koji vam nisu simpatični, prosto postaje deo vašeg političkog imidža, ali će ocenu o tome dati oni koji su vas ovde poslali.
Ima reč gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prilično sam razumeo ministra koji je ovde prisutan – da evo, formirala se neka nova Vlada u junu 2008. godine i sve će da bude dobro. Već su zakoni ili izglasani ili ćemo da ih izglasamo za neki dan, neki drugi su već u proceduri i čitava jedna situacija u državi će da se uredi.
Međutim, ima nekih stvari koje mi daju za pravo da ne verujem u takve optimističke prognoze. Recimo, u vreme vašeg ministrovanja "Telekom Srbija" je kupio stotinak skutera, platio ih je preko 100.000 dinara, a u najobičnijoj prodavnici da kupujete na komad plaćeni su pedesetak hiljada. Baš me interesuje da li je taj koji je sprovodio postupak javne nabavke nešto odgovarao za štetu od pet miliona dinara i više?
Zato vam, gospođo ministre, nešto i ne verujem. Hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja. Prvo, da li je tačno da je potpisan sporazum o razumevanju između "Dojče telekoma" i "Telekoma Srbije" u Daosu? Da li je tačna izjava direktora "Telekoma" Radujka – da je "Telekom Srbija" dobio ponudu od "Dojče telekoma" koja se ne odbija? Da li je tačno – da je MMF uslovio svoju dalju pomoć Srbiji prodajom "Telekoma Srbija" radi pokrivanja budžetskog deficita?
Gospođo ministre, ne može za sve da vam bude kriva svetska ekonomska kriza. Ako smo uslovljeni da prodamo "Telekom" da bismo mogli da regulišemo naš budžetski deficit, onda je to problem nesposobne Vlade, koja iza sebe ima ogroman aparat i slabu privredu. Ne možete stalno da svaljujete krivicu na neke koji su bili pre vas, jer ste od 5. oktobra do dana današnjeg manje ili više na vlasti, imate jedan kontinuitet. Sve vlade od 5. oktobra naovamo imaju jedan kontinuitet.
Ne mogu da se složim sa obrazloženjem – da se "Telekom" možda prodje Nemcima kao obeštećenje za NIS, već bih pre rekao da je to obeštećenje za jedan događaj koji je bio pre šest i više godina, kada je Vlada Zorana Živkovića, tehnička Vlada, pošto su izbori raspisani, privatizovala na jedan nezakonit način "Sartid". Poznato je da je i nemačka privreda i da su njihovi privrednici bili zainteresovani da taj Sartid plate po punoj ceni.
Molim vas da mi na ova pitanja – između "Telekoma", "Dojče telekoma", i naravno u svemu ovome je učestvovao i predsednik DS, pokušate da date odgovor.

Gospodin Velimir Ilić ima reč.

Evo, neću da koristim dva minuta, samo pola minuta.
Za ovo što sam izrekao meni je najveća podrška i ministarke Smiljanić koja me je zamenila posle iz DS, koja isto razmišlja kao ja i koja je isto to branila kao što sam i ja branio, i koja još uvek to brani i pokušava, mada je član vladajuće koalicije – ali zbog toga nije više ministar, naravno, i ona je negde u pozadini sada. Evo, hvala gospođi Smiljanić što je razumela problem i podržala – od sveg srca. Hvala i vama.

Gospodin Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, kroz ovu diskusiju o poboljšanju kvaliteta poštanskog saobraćaja i pružanja poštanskih usluga od strane nekih ljudi iz opozicije stalno provejava jedna briga, nestrpljenje šta će biti sa privatizacijom Telekoma i vidimo želju i žal što oni u tom poslu neće učestvovati i što oni neće učestvovati u jednom po njima visoko unosnom poslu.
Nema više u Srbiji visoko unosnih poslova na račun države, gde neko može da uzme proviziju. Mi sigurno nećemo vršiti privatizaciju Telekoma preko agencije koja se bavi uvozom polovne garderobe, niti ćemo Telekom prodavati preko butika koji nabavlja lokomotive.
Telekom će se prodavati onako kako propisuje država Srbija, kako zakoni ove zemlje propisuju.
Primećujem još neke tuge i žalosti u ovoj sali. Sada ću malo kao genije sporije govoriti, da bi oni koji nemaju taj božji dar mogli da uhvate beleške i da zapišu nešto od reči, pa ako treba organizovaćemo i dopunsku nastavu.
Vidim žal što će se privatizovati Telekom na jedan način, kako to treba da bude svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali vidim i žal što određeni psiholozi više nisu psiholozi nego su predsednici države. Vidim i žal što nema dovoljno psihologa, što nema možda i doktora Dabića, pa se sada već upražnjava taj nedostatak psihoterapeuta.
Ali neću o tome da govorim, jer rasprava u ovoj sali treba da bude usmerena ne ka nedostatku medicinskog osoblja, psihologa, psihoterapeuta. Može neko da kaže da je problem i što je gospođa Slavica Đukić-Dejanović, koja odlično radi posao predsednice Skupštine, psiholog.
Mislim da psihologiju, i naše struke, i naše obrazovanja ostavimo za neke druge odbore, Odbor za zdravstvo ili neka druga mesta i trenutke, a da se ovde usredsredimo na jezik argumenata i činjenica. Činjenice su sledeće – Telekom još uvek nije prodat, niko ga nije prodao.
Resursima Republike Srbije ne gazduje se po principu robno-novčane razmene – ti meni jare, ja tebi jagnje, ti meni prase, ja tebi tele. Ovde se resursima države Srbije upravlja tako što se oni stave na tender, pa se izabere najpovoljniji ponuđač, taj nikako nije butik koji uvozi lokomotive i onda se kaže – izvinite, gospodine, da vidimo kakve su vaše reference za obavljanje tog posla.
Svako onaj ko misli da će se ne znam koliko novca od privatizacije Telekoma usmeriti na asfaltiranje seoskih udžerica, na kupovinu birača, na nenamensko trošenje para, grdno greši i kroz tu svoju raspravu sebe projektuje kako bi on vršio vlast u ovoj zemlji i šta bi on s tim novcem radio.
Razumem vas. Imate pravo da budete ljuti na građane Srbije koji vam nisu ukazali poverenje i što su neki resursi ove zemlje, hvala gospodu Bogu, preživeli neke vlade, pa će se s njima gazdovati onako kako se radi u domaćinskim zemljama, u domaćinskim kućama, tamo gde se pravila igre i pravila ponašanja znaju.
Oni koji imaju nečistu savest i koji su zabrinuti zbog nečega što se u prošlosti dešavalo mogu slobodno taj svoj strah da iskazuju upirući prstom u nas, da otvore četvore oči, zajedno sa svim državnim institucijama, u tok, postupak privatizacije Telekoma, ali moraju biti ubeđeni, taj novac neće biti potrošen kao Alajbegova slama, kao što se nekad radilo u ovoj zemlji.

Narodni poslanik Veroljub Arsić najpre.

Po osnovu replike …

Ne, vi jedni drugima iznosite svoje stavove. Ako bismo krenuli replikama, onda bi to bilo kočenje rada. Možete u okviru vremena. Izvolite.

Ima vremena, pa nećemo da insistiramo da baš bude replika.
Sada ću da kažem zbog čega sumnjam i postoji strah da to neće biti urađeno kako treba. U jednoj nezakonitoj privatizaciji koja nije bila na tenderu, nego je bila neposrednom pogodbom, učestvovali su tadašnji ministar finansija Božidar Đelić, sada potpredsednik Vlade Republike Srbije, učestvovao je G17 plus sa Mlađanom Dinkićem i Labusom, sadašnji potpredsednik Vlade Republike Srbije, u­čestvovao je ministar za privatizaciju, sada poslanik Aleksandar Vlahović, i "Sartid" je poklonjen za 35 miliona dolara, s tim da država mora da vrati 600 ili 700 miliona dolara dugova prema bankama.
Zato je naša sumnja opravdana i osnovana da i sa Telekomom ne prođemo tako.
Kada je u pitanju privatizacija Telekoma, onaj ko gazduje, bira trenutak kada mu se najviše isplati da nešto proda, a ne kada mora. Kada mora znači da je loš gazda, znači da ne ume da vodi državu i ne ume da brine o građanima, nego samo rasprodaje državnu imovinu da bi se održao na vlasti pun mandat.
To je problem ove Vlade. Manje ili više, već dugo vremena ste na vlasti. Videli smo vaše rezultate i nije tu strah da posle narednih izbora neće imati šta da se proda, nego je strah šta će državi da ostane i sa čim će da raspolaže da bi radila u interesu građana. To je valjda smisao jedne države.
Ne postoje građani zbog države, nego država zbog građana. Kad to u svojim glavama shvatite, onda ćete da se manete prazne retorike o EU, jer možemo da postanemo i punopravan član, ali pravi član postajemo kada dostignemo prosek njihovih primanja i standarda. Dotad mogu da nam rade šta hoće dok ste vi na vlasti.