Gospođa ministar ima reč. Izvolite.

Narodna skupština i narodni poslanici, naravno, mogu da izglasaju bilo koji zakon za koji nađu za shodno. Tako su nešto uradili i 2005. godine postojećim Zakonom o poštanskim uslugama, čije dejstvo je bilo štetno po tržište poštanskih usluga i imalo je različite štetne posledice i na Javno preduzeće PTT, a i na tržište uopšte.
Nikako ne mogu biti odgovorna za to što je 2005. godine napravljeno, niti ova Vlada, a potpuno delim zabrinutost poslanika koja je sada izložena, zašto je takav zakon usvojen i šta su bili motivi da se napravi pravni vakuum na tržištu poštanskih usluga, i da li su to bile rođačke veze i sve ono što ste nabrojali kao mogućnosti koje su mogle da dovedu do tako nečega.
Proces liberalizacije poštanskih usluga u našoj zemlji je jedan od najusporenijih u celoj Evropi i od nas je u tom procesu sporija samo BiH. O privatizaciji PTT-a nema nikakvog govora i to ni u jednoj zemlji nije napravljeno, pa neće biti ni u našoj.
Insinuacije koje vi iznosite tog tipa, da vi već znate ko će biti kupac, potpuno su neosnovane i nemaju nikakvog osnova ni u čijoj praksi, pa ni kod nas. Ne vidim razloga da se na taj način raspravlja, ali kažem, zaista delim vašu zabrinutost i upitanost zašto je ovakav zakon donet pre pet godina, zašto su nastale štetne posledice, zašto je to tolerisano.
Ono što sam ja uradila u proteklih godinu i po dana je da se to tržište reguliše, da pravni vakuum koji je nastao stupanjem zakona na snagu nestane i uspostavljanjem regulatorne agencije taj pravni vakuum i jeste nestao.

Gospodin Velimir Ilić ima reč.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je 2005. godine donesen zakon koji tada nije bio prihvaćen, prvenstveno ni od Vlade, a ni sam parlament nije bio spreman da ga podrži. Međutim, ja sam branio taj zakon. EU je insistirala da se donese taj zakon. Zašto?
Mi smo nekada imali ministra pošta pre rata. PTT je stvorio sve što se telekomunikacija tiče u Srbiji. Onda su nam u EU stavili primedbu jer je PTT imao svoj upravni odbor koji je bio kapa svega. Direktor PTT-a je bio nadređeni direktoru Mobtela, Telekoma i svima ostalima.
Upravni odbor PTT-a je bio kapa u donošenju svih odluka. Upravni odbor Telekoma je donosio odluke koje su morale da prođu kroz Upravni odbor PTT. Bez PTT-a ništa nije moglo da se uradi.
Onda je došla primedba da je monopol PTT-a izuzetno veliki i da moramo mi jednostavno da se oslobodimo tog monopola i da moramo polako ulaziti, integrisati se u Evropu, donositi zakone korak po korak, a cilj je bio da se potpuno uništi PTT i da se izbaci iz igre, da se razgoliti, da ostane bez ičega, samo sa zgradama koje će izdavati u zakup.
Ovo je bilo potrebno da se uradi da bi se prodao Mobtel, da bi se uveo treći operater VIP, jer to je bila obaveza koju je tadašnji jedan od ministara iz Vlade dao i obećao da će Srbija ostati samo sa jednim operaterom i da neće imati monopol, a to će biti Telekom, čiji je vlasnik bila grčka firma sa 20%.
Išlo se u varijantu – mi ćemo ovo prodati, ali ćemo kupiti Telekom Republike Srpske, ali ćemo jačati, pa Crne Gore, pa ne znam, sve će to biti, i Telekom će biti jednostavno lider u ovom delu Evrope.
Sada je nestalo para, sada taj lider nam više ne treba, sada je neko iz EU zatražio i kaže – kakve vi telekomunikacije, šta će to vama? Pošto to pravi dobar profit, to treba nama, a vama ne treba ništa, naravno, i vi morate ostati i opstati van tog sistema, a mi ćemo sve to preuzeti i raditi kako ćemo raditi.
Sam dokaz je i sada 12 diplomiranih inženjera, magistara, doktora nauka koji su radili u Ministarstvu ostali su bez posla, proglašeni su za tehnološki višak. Ovih dana su, mislim, sklonjeni. Mi u telekomunikacijama postajemo potpuno na marginama Evrope, naravno, Nemcima je to obećano kao kompenzacija za NIS i oni će se tu pojaviti, mada se smatra da će im možda neko zasmetati, ali regulisaće to na neki način. Ako im baš mnogo zasmeta, poništiće se tender dok oni to ne reše kako je dogovoreno.
Srbija gubi pozicije u javnim preduzećima koja su aktuelna, kaja prave veliki profit i veliki ostatak dohotka, koja su sponzorisala mnoge manifestacije u Srbiji, pomagale državi i budžetu države. Sve to odlazi u neke pametne evropske ruke, a dokaz je sada da mislim da nema komunikacije između direktora "Pošte" i direktora "Telekoma". Zašto? Više niko "Poštu" ni za šta i ne pita. Formalno možda se održi neki upravni odbor i to se pokrije.
Prema tome, izgubili smo mnogo štošta tamo gde smo bili jaki i najjači. Ova država će veoma brzo posle prodaje "Telekoma" opstati i ostati i naša deca posle prodaje velikih banaka, sistema, sistema u telekomunikacijama itd, mi ćemo imati budućnost da budemo berači maline, najverovatnije pečurke, vozači traktora na nekim velikim posedima, i da rade naša deca u trgovini za 12.000 dinara, i da rade kod ovih što su kupili te velike sistemu budzašto, a pitanje koliko će hiljada ljudi ostati i u "Telekomu", i u "PTT-u" bez posla posle svih ovih reformi.
Zovem ih reforme. Zašto? Što je neko to tako nazvao, a u stvari je da nam preuzme ove sisteme koji su podeljeni na nivou Evropske unije i tačno se zna šta kome u EU pripada i ko će biti lider u čemu. Za nas će ostati neke mrvice. Kolko će nam biti dovoljne te mrvice da preživimo, videćemo i sami. Vidite i sami kako ide punjenje budžeta, na koji način, šta se sve radi i događa.
Prema tome, videli ste da sindikati "Telekoma" nisu za privatizaciju, ali im je rečeno u Vladi da njih niko za to ništa i ne pita. Oni mogu da brinu o socijalnom programu, o nečemu, a da li će se nešto privatizovati ili neće, odlučuje državni vrh.
Naravno i nas niko ništa ne pita, jer Vlada je po prvi put starija od parlamenta. Ono što donese Vlada, to parlament mora da potvrdi pro forme radi. Ali, i kad ovde dođe nešto i kaže se – EU je rekla, mi se ne pitamo kad ćemo u tu EU, i da li ćemo uopšte doći do te EU, i šta će biti do 2018. godine i da li će tada neko reći možda 2025. godine. To nas ne interesuje.
Nas interesuje i nama je sveto pismo ovde kad neko od vladajuće koalicije dođe i da preporuku i kaže: to je stav EU. Tako je bilo i 2005. godine.
Sećam se ministra finansija tada koji je došao iz Brisela i rekao – ljudi ovo mora da se završi tako. Donećemo neke zakone koje su isto neki poslanici, kao i mi sada, dobili zadatak da dignu ruku, oni su digli, a sada se pitamo šta se to dogodilo, a neko će se možda sutra pitati šta se i danas događa i zašto se i danas ovo događalo ovako, ali je bitno da će sutra "Dojče Telekom" uzeti pošto je kupio akcije, ovih 20% od Grka, postao je gazda, znači da će sutra neko imati većinski paket i radiće bukvalno šta hoće.
Ova jadna "Pošta", koja je sve ovo stvorila i napravila i učinila i radila, ostaće na cedilu, niko je više i ne pominje. Evo i prostorije "Pošte" su maltene uzurpirane, pokupljene, pojedina ministarstva uzimaju kome šta treba, a oni ćute i čekaju šta će im se dogoditi. Nemoguće, kako je rečeno kada sam ja nekad bio ministar, kaže "Telekom" je ćerka firma "PTT-a". Sada će da ispadne najjači sin "PTT-a," glavni gazda. Više "PTT" niko ništa neće ni da pita. Još malo će možda pitati itd.
Mi u ovom vrtlogu evropskih zakona glasamo, donosimo odluke, pokrivamo to sve, ministri dolaze, prolaze, svi nešto donesu novo. Stvorena je agencija. Sećam se odlično, branio sam u nekom prethodnom parlamentu to, agenciju kao nezavisno regulatorno telo i rečeno je – ona će biti glavna. A sad vidimo ljudi iz "Ratela" putuju po svetu, otputuju, idu da vide tobože šta se radi u svetu, kako se radi. Ovde firme dobijaju posao, ljudi koji nemaju ni licence, nemaju ništa.
Uzmimo "Nuba invest", o tome sam više puta govorio. Sada se neko opametio pa izbacio "Nuba invest", ali uveo je neke druge firme koje će to pokriti, "SBB", ne znam "Soroš" i ostale. Prema tome, Evropa veoma pametno, dok nas drži na kvačilu, odlično se sećam, kada sam prvi put bio u Briselu, posle promena, rečeno je da 2007. godine…

Samo malo da vas usmerim ka temi, molim vas.

Molim?

Ako može malo bliže temi koja je na dnevnom redu.

Evo, ovo je sve tema. Ovo je veoma jaka tema. Rečeno je da ulazimo 2007. godine u EU sigurno. Pa je onda rečeno – niste zreli, niste još sve te zakone doneli, 2011. godine sigurno. Pa 2014, pa 2017, pa sad 2018. godine, pa će to možda neko opet pomerati sigurno dalje.
Donosimo određene zakone, predajemo firmu po firmu, jaku, najjaču, evo i u "JAT-u" se grupiše nešto, daje se neka imovina i tamo će neko da utrči, a ostaće ono što će biti bezvredno.
Bez igde ičega, i tako da ne nabrajam, ostali smo bez banaka, bez cementara i sada kad pročitamo podatke koliko je para oprano u Srbiji, veoma sumnjivog porekla, da se koža naježi. Još kad pročitamo u stranoj štampi prvenstveno - ko je prao sve te pare i koji su to ljudi, koje su to firme, koje agencije i kako se to radilo, onda se koža naježi.
Gospodo iz vladajuće većine, na vama je ovde, sudbina je u vašim rukama. Sve ćete ovo u paketu izglasati. Vi se mnogo i ne interesujete i ne diskutujete. Vas ovo ne interesuje, ali nekad će nas neko pitati sve zajedno, ali možda vas najviše i prozivati. Nekad će neko možda skloniti i papire, kao što je nedavno u Vladi nestala fascikla sa prodajom "Sartida", stoji prazna fascikla, nema dokumentacije, nema ugovora, nema ničeg. I ovde će biti slično.
Mogli smo da imamo jednog operatera, a sada nam smeta i taj jedan operater koji nam godišnje donosi, ministarka, mislim profit neki od 140, 150, 160 miliona evra. Mnogo je to za nas, šta će to nama? Nemci će pametnije te pare da iskoriste, a nama će dati kredit, pa ćemo mi to vraćati, je l' tako. Prema tome, gospodo iz vladajuće većine iskoristite to, glasajte.
Predsednik sam Odbora za saobraćaj i veze i nisam hteo da se javljam za reč po tom osnovu jer sam izdvojio mišljenje, ali nemoguće je da gospodin Ivanji, koji nije ni prisutan danas, možda ga to i ne interesuje, podneo je sve amandmane i šta god da je podneo bilo je prihvaćeno, i od Vlade i od svih. I Odbor je prihvatio, a on nije ni došao, njega to ne interesuje, neko mu je rekao daj to sve tamo rešićemo, da se to što pre završi i to će se tako i završiti. Prema tome, razmislite kada glasate, a mi ćemo i dalje biti opozicija i upozoravati vas kolko možemo.

Poštovani narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da vas obavestim da se na galeriji plenarne sale nalazi grupa učenika gimnazije iz Lebana koja će pratiti deo našeg zasedanja danas. Na galeriji se nalaze sledeći učenici: Sara Bogdanović, Teodor Ivanović, Teodor Stamenković, Natalija Tošić, Mila Ivković, Nikola Stošić, Zorana Mladenović, Miloš Lekić, Mladen Stojiljković, Aleksandar Ristić, Kristina Veličković, Natalija Jović, Dušica Trajković, Lazar Stanojković, Jelena Cvetković, Miloš Stevanović, Marko Stevanović, Aleksandra Pavlović, Ivana Krstić, Ljubica Ilić, Teodora Stevanović, Milica Bogdanović, Milena Cakić, Aleksandar Stanković, Đorđe Vasiljković, Nađa Stamenković, Jovana Kocić, Danijela Dimić i Dragana Stajić.
Na galeriji su takođe i Mića Stanković, presednik opštine Lebane, Zoran Mladenović, direktor gimnazije u Lebanu, Dušina Nikolić, profsor gimnazije u Lebanu i Nenad Jovanović, pomoćnik predsednika opštine Lebane.
Pozivam vas da ih aplauzom pozdravimo. (Aplauz.)
Narodni poslanik Srđan Milivojević se javlja po amandmanu.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, poštovani gosti iz Lebana, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javio sam se po amandmanu ne da bih branio gospodina Ivanjija, koji je na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu, i on tamo nije otišao po nove instrukcije i nova uputstva već da bi tamo zastupao interese države Srbije.
Ali sam čuo jednu frapantnu izjavu prilikom ovih amandmana. Ovde se non-stop nama imputira da mi nešto radimo po diktatu zapada, po diktatu Evrope, da neko nama zadaje neverovatne domaće zadatke i teškoće postavlja pred nas, a onda ministar iz bivše Vlade javno priznaje da su oni taj stameni otpor svetskom novom poretku u stvari radili sve po diktatu. Kaže – nama naređeno, mi smo 2005. godine to tako uradili.
Prosto sam frapiran, nema ovde nikog iz DSS da to potvrdi ili demantuje. Zaista ne mogu da verujem da jedna ovakva politička grupacija, koja tako žestoko i energično pruža otpor ultimatumima i zahtevima, javno priznaje i hvali se da je 2005. godine radila po diktatu i ultimatumu.
To vreme je možda vreme koje je okarakterisalo tu Vladu, ova Vlada radi u skladu sa potrebama građana Srbije, a ovaj parlament pogotovo to zna da radi.
Mi ovaj zakon donosimo zbog toga što smo u prošlom sazivu imali agenciju koja nikada nije bila konstituisana. Znači, parlament Republike Srbije je doneo odluku o konstituisanju Agencije za poštanski saobraćaj, ona nikada nije bila formirana dok ova Vlada nije preuzela odgovornost i za taj posao. Mogu da uputim čestitke gospođi ministarki na tome što je konačno taj zakonski posao privela kraju za vreme svog mandata, odnosno početku svog mandata.
Današnji ovaj zakon ne donosi se da bi neko nešto prodavao, da bi neko trgovao i da bi neko nacionalna bogatstva i društvena bogatstva Republike Srbije izlagao na izvolte nekome iz sveta, ovaj zakon se donosi da bi unapredio kvalitet poštanskog saobraćaja.
Ne idemo u Evropu zato što nas tamo neko zove kićenom buklijom, ne idemo u Evropu zato što želimo da ispunimo nečije uslove ili nečije standarde, pre svega želimo da evropske standarde, evropske uslove napravimo ovde, a da li će to neko iz Evrope pre ili kasnije znati da vrednuje i ceni, to nije na nama da odlučujemo.
Nije nama cilj ulazak u EU samo da bismo zadovoljili formu da budemo u EU i ovaj zakon ne donosimo u tom kontekstu, ovaj zakon donosimo da bismo unapredili kvalitet poštanskih usluga i poštanskog saobraćaja u Srbiji, da bismo sprečili ponašanje po principu masni drumovi, siromašne livade i polja, već želimo da unapredimo jedan sektor, i to javni sektor, jedan resurs Republike Srbije da bude u službi svih njenih građana.
A zakon donosimo da bismo ga sprovodili, a ne da kao u mandatu prethodne Vlade od 2005. godine, gde se neko sada time javno hvali, zakon bude mrtvo slovo na papiru i donosi se odluka o formiranju agencije. Agencija se nikada ne formira, nikome ništa. Još se neko time javno hvali.