Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Mnoge stvari koje ste čuli, poštovani građani, možete slobodno da zaboravite, kao da nisu rečene.
Podsetiću vas, najjednostavniji posao koji može da se radi jeste da budete guverner Narodne banke. U istoriji Republike Srbije najbolji i najuspešniji guverneri su bili ljudi koji nisu bili ekonomisti. Najbolji i najuspešniji guverneri su bili ljudi koji nisu ekonomisti! U Srbiji su najbolji bankari ljudi koji nisu ekonomisti. Sećate se gospodina Kostića, pokojnog, on je bio mašinski inženjer, a Borka Vučić pravnik.
Ovo vam pričam da biste, jednostavno, skinuli tu maglu –struka, struka, struka. Kakva crna struka? Od struke nema ni "s". I gospodin Jelašić je preko našeg kongresa tamo u Americi bio njihov stipendista, odabran da ga pripreme itd, itd.
Sećate se 2000. godine kakva je struka bila potrebna, neko stavio čarapu na glavu pa ušao u banku. Nema struke. Struka je zastupljena tamo kod viceguvernera, kod direktora odeljenja itd. Nema struke kod guvernera.
Šta je Narodna banka? Državni organ. Kakav državni organ? Samostalan. Da li je nezavisna? Nije! Ustav kaže da ne možete da budete nezavisni. A šta se dešava sa našom Narodnom bankom od 2000. godine naovamo? Ona se ponaša kao treća vlada. Oni imaju ekskluzivno pravo da pregovaraju i da dogovaraju. Naše banke obrisane, došle ove strane. Platni promet je kod stranaca! Ko kontroliše taj platni promet? Guverner! Kraj priče. Koja struka? O čemu pričamo?
Da li se sećate sunovrata koji je krenuo 2003. godine? Trebalo je da se bira novi guverner, Kori Udovički. I tada je došao ovaj koncept da guvernera predlaže Odbor za finansije. Nenad Bogdanović je bio predsednik Odbora. I tada ste se natezali kao koalicija. Kori Udovički, najgori guverner u istoriji Srbije! Kome oni podnose račune? Nikome.
Prema ovome kako se promovisala praksa, oni više odgovaraju nekom Bečkom sporazumu, MMF-u i centralama najvećih banaka u Evropi, te ne bi bilo nikakvo čudo da imaju fantastične statističke rezultate u pogledu stabilnosti kursa, a da ljudi umiru po ulicama.
Gospodine Jelašiću, vi ste svetski rekorder, u vreme dok ste vi guverner Srbija se poprilično zadužila. Više smo mi sad, ovako, ''fildžan Srbija'' zaduženi, nego ona bivša SFRJ. Strane banke, molim vas, kažite koja je domaća banka? Ako je domaća – guverner otima dozvolu.
Krenulo je sa Mlađanom Dinkićem. Koliko je puta Savezni sud u upravnom sporu poništavao rešenja guvernera? Nikada niste hteli da postupite po odluci Saveznog suda. Isto ste i vi nastavili i sada tražite (u stavu 2. jednog člana) da ukoliko vam upravni sud poništi rešenje da nema šanse da meritorno reši, nego samo vi možete da rešite. Pa, kako to može? Vi ne priznajete sudstvo ove zemlje. Koje sudstvo vi priznajete? Ne, upravni sud će biti ovlašćen da meritorno reši pitanje iz vaše nadležnosti jer vi ne želite da rešite.
Šta se desilo za proteklih nekoliko godina? Osiguravajuća društva kod njih, investicioni fondovi, životno-neživotno osiguranje, finansijski lizing. Gde su pare?! Sve kod Narodne banke, i kontrolna i sve druge funkcije. I, šta se pita Vlada? Kakvu ona može da vodi ekonomsku politiku, kada politiku Narodne banke definiše MMF i neko drugi ili interesi vlasnika kapitala u Srbiji?
Nažalost, ovo je samo pokušaj neke reforme i namerno je osmišljeno ovako da bude na pola puta, 'ajde da bude, nešto, da predsednik predlaže, pošto to ima osnova u Ustavu i da se tu zaustavimo, ali da Narodna banka ima svoju imovinu. Pa, kako je to moguće? Ne znam, Laliću, ko je ovo mogao da napiše?! Kako je ovo moglo da prođe zakonodavstvo?
Da li postoji neki državni organ koji ima svoju imovinu? Nema. Imovinska prava vrši, u ime Republike Srbije, zna se koji organ. Ali ne, vi ubacujete u igru – sredstva, kapital itd, itd. Gde su vam devizne rezerve? Čemu tolike devizne rezerve? Šta radi kod nas?! Koliko ste doprineli da ništa ne radi?!
Sad se neko hvali tu, sad će neki Šoškić da dođe. Pa, on je u sukobu interesa pre nego što je neko i napisao da je kandidat. Pa, kako može da bude predsednik Saveta Narodne banke istovremeno i ekonomski savetnik predsednika Vlade, objasnite mi, molim vas, gde to može da bude, još?! U kojoj to zemlji može da bude? Pričate o nekoj struci. Pa, onaj vaš Kovačević je bio u onom savetu, on je matematičar, on nije ekonomista, matematičar-statističar. Pa ste imali rešenje, bez Saveta nema razrešenja. E, ne može. Ako bira Narodna skupština, Narodna skupština i razrešava!
Ko kontroliše banke? Postavite pitanje Narodnoj banci Srbije kakvo je bilo stanje na računu nekog pravnog lica kod neke banke. Kaže – mi nemamo te podatke. Kako je to moguće? Pa, kako je to moguće? Ali, oreol nedodirljivosti, pobogu, to je Narodna banka, molim vas, vi morate da se kvalifikujete da biste zakucali na vrata. Nedodirljivi, veliki eksperti. Pa, veće ekspertsko znanje treba "Peri ložaču" nego da bude čovek guverner.
Novac je kao i svaka druga roba. Pa i banke su nastale na tezgama na pijacama, kad se jedan dosetio da umesto novca može da napiše potvrdu. O čemu mi pričamo, bre, tu? Mesecima se pravi neka priprema. U ovoj zemlji je postao manir – čovek podnese ostavku i uzdignutog čela dođe u Narodnu skupštinu. To radi i Milko Štimac, to radi i guverner Jelašić. Jesi li podneo ostavku? Podneo si. Pa, idi kući, šta ćeš! Ne, zakon kaže – dok se ne izabere nov, ja vršim funkciju. Pa, što si podnosio ostavku, onda? I sad pravimo male bogove, dok je bio ovaj, bilo ovako, dok je bio onaj, bilo je onako, a mi svi pukli. Sve je puklo, osim vaša kosilica i vaša vila. Oni rekoše da bi je kupili pod istim uslovima kao što ste vi kupili.
Znate, dođu ljudi sa strane, nema kučence za šta da ih ujede, Đelić došao sa kesama, a posle dve godine 11 miliona. Molim vas. I, mi pravimo 126. Tako je bilo, Srđane, on je sam to priznao. Ništa nisam rekao, samo iznosim činjenice radi poređenja. Ko zastupa ovu državu? Da li neko od državnih funkcionera voli ovu državu, da li voli posao koji radi, da li se predano posvećuje tom poslu za dobrobit ovog naroda i ove države? Ma jok, ljudi moji, to su samo voštane figure sa oreolom, ovaj otkupio one novine, ovaj otkupio ove novine, naručuju tamo neke ekonomiste. To je nekada isterivano iz Vlade, da ne uđe takav ekonomista.
Danas su ekonomski analitičari ljudi koji nemaju završen ekonomski fakultet. Medojević ima elektrotehniku ili šta li beše, ovaj Proroković je sociolog. Dokle, bre, ljudi, aman? Sve šta koristi da bude najispravniji – Narodna banka Srbije jeste imovina Republike Srbije! I nema tu šta da se priča više. Te vaše improvizacije na temu – mi ćemo da uzmemo devizna sredstva, pa ćemo ta devizna sredstva da držimo kao rezervu. Gde – u Americi, Engleskoj, Francuskoj? A, zašto smo dobili tolika devizna sredstva? Pa, ako dođe do promene ili nestabilnosti kursa, mi ćemo da prodajemo to. Zašto da prodajemo to? Da bismo izvukli "Hipo Alpe Adrija banku" zato što je pukla na onom projektu vezanom za ''Univerzijadu'', stanovi se ne prodaju, raspadaju se, a tajkuni moraju da ostanu.
Gospodine Jelašiću, vi znate da je jedan čovek zadužio, uzeo kredit 50 miliona, što je bilo nemoguće i vi ćutite, baš vas briga. Zašto? Gde smete da udarite na "Inteza banku", pa da vas obriše Draginja. Pet minuta nećete više sedeti u Kralja Petra! Pa, znamo mi to. Učestvovao sam u donošenju prvog Zakona o Narodnoj banci, u ovoj sali, na ovom mestu, 1993. godine, pa sam mislio, ljudi moji, španska sela, nešto komplikovano. Ma, šta komplikovano? Ništa komplikovano. Najlakše je da trguješ sa parama. Pa, dokaz vam je i ono na ulicama "devize, devize", pa ove silne menjačnice. Svako zna da trguje sa parama, a malo ko zna nešto da napravi. O tome se radi.
Namerno idem malo široko, jer smo podneli četrdesetak amandmana, pa ćemo imati poprilično vremena da objasnimo i neka rešenja. Ovo treba da se vrati, jer počelo je sa nečim i to polovično, to moram da kažem, da se zadovolji predsednik Republike, da on ima pravo da bude predlagač, što ne sporim da je u skladu sa Ustavom, jer ovo rešenje što je sada, da Odbor za finansije predlaže Narodnoj skupštini kandidata za guvernera, to je suludo rešenje, jer taj Odbor niti ima svojstvo pravnog lica, već je samo radno telo Narodne skupštine, nema svoj identitet. Ne znam kako bi to moglo da radi, ali je taj posao završen kada je trebalo Kori Udovički da dođe i kad je trebalo prvi put gospodin Jelašić da dođe. I to su moderne evropske tekovine. Vidite, nisu izdržale probu te moderne evropske tekovine. I tada je, po onom zakonu, po onom Ustavu, bilo nezakonito, 2003. godine. Pogledajte stenograme, ponavljam isto to što sam pričao.
Dalje, zašto Savet nije drugostepeni organ unutar NBS? Nadzorni organ za finansijsko poslovanje NBS? Da li znate šta znači finansijsko poslovanje NBS? Ja pravim pare, pa kad ja pravim pare, mogu da napišem šta god hoću, i prihode i rashode, i plus i minus. Nije tako? Neka bude da nije tako. Jedne godine minus, druge godine plus. Šta se promenilo? Ništa. Neće oni da to bude drugostepeni organ, ne, nego, neki, nadzorni itd.
Šta sadrži rešenje? Možete vi ovde da izaberete guvernera po novom zakonu, ali ne možete da ga razrešite. Zašto? Zato što Savet procenjuje da li su ispunjeni uslovi, pa, ako su ispunjeni uslovi, on šalje, ako nisu ispunjeni uslovi, on ćuti. To je nešto nemoguće. Organ izabrao, a ne može da razreši. Mi smo pokušavali protiv Jelašića, dva puta sam pokretao postupak i sve se zaglavilo u Savetu. I bežeći od Dafine i od Jezde, nas pogodi ''štedionica elite''. Je li je tako, gospodine Jelašiću? Kad se desila afera sa tom ''štedionicom elite'', da li je štedionica, u krajnjem slučaju nije ni bitno, znate li šta kaže guverner? "To nije u mojoj nadležnosti." Znate li šta kaže Ministarstvo finansija? "Ni to nije u našoj nadležnosti." Oni jadnici kažu, koliko je to tačno, ne znam, 400 miliona evra nema. Podneli su krivične prijave, tužilaštvo kaže – pa, ako ga ''uvatimo'', biće nešto.
Mi idemo upravo prema onome što je bilo nekada, možda vi ne znate, mladi ste ljudi, bila je neka štedionica iz Paraćina, banka, valjda "Inos", beše neki Bora Kostić, čuveni direktor, i kad su navalili, ovi, da vrati pare, on kaže "Čim gi obrnem, odma' ću gi vrnem." Beše onaj ekspert u Vrnjačkoj Banji, čujem da on nešto vraća sada, od tog svog duga. Sad od bankara napravismo kao da su genijalci. Vidite, "Čim gi obrnem, odma' ću gi vrnem." To isto kaže gospodin Jelašić, samo malo na drugačiji način, pošto je on sa Severa, a ovaj jadni Bora, dole, iz Paraćina. Razlika u dikciji, u akcentu, ali poruka ista, potpuno ista.
Gospodine Jelašiću, NBS, slažem se, odgovorna je za stabilnost cena, apsolutno se slažem. Toliko sam problema na poslu imao sa tim cenama, 16 dana bih mogao da vam pričam. Ništa nisam mogao da uradim kada je NBS mogla da štampa pare i da radi šta god hoće. Mogao sam sa statistikom samo da sednemo na klupu i da plačemo. Ništa nismo mogli da napravimo. Kada Vlatković naštampa pare, ode celo tržište do đavola.
Ali, molim vas, cenim to. Vi ste više puta otvoreno upozoravali građane da se ne zadužuju, da vode računa kako se zadužuju itd. Prevelika ovlašćenja su u našoj Narodnoj banci, prevelika! Dakle, kompletan finansijski sistem je, praktično, u Narodnoj banci.
Šta će kontrola osiguravajućih društava? Šta će kontrola investicionih fondova? Šta će kontrola dobrovoljnih penzijsko-invalidskih fondova? Šta će? Samo klasična monetarna oblast i bankarstvo. Od drugih stvari bežite! To ne treba da bude kod vas.
Vi ste napravili treću vladu u Republici Srbiji i zbog tih odnosa sa bankarima iz inostranstva, sa MMF, niko od ovih ne sme da vam kaže – aman, čekajte malo da pogledamo šta se dešava, treba nešto i da živi u ovoj Srbiji. Kakva nam je vajda od lepe statistike­? Nema vajde od lepe statistike.
SRS je jedna od retkih stranaka koje vas je apsolutno podržavala da držite što više taj kurs. Zašto? Pa, svi naši građani imaju te obaveze izračunate u evrima. Pa ako poludi evro, neće ljudi imati ni za hleba. Izvucite pouku kako se ušlo u taj ambis. Unutrašnja prezaduženost. O tome ne sme niko ni da priča u ovoj zemlji, ne sme da priča. Koji je to ambis, tek, koji nas blokira da ne možemo da dignemo glavu. Ne znam, prosto, ne shvatam zašto Savet nije drugostepeni organ Narodne banke?
Bila je jedna velika dilema – da li taj izvršni odbor, bez obzira na naziv, treba da bude menadžersko-saradnički tim po svom sastavu ili da u njemu bude odraz nečega što može čak da bude i konflikt? Zašto ovo kažem? Nekada su se, recimo, viceguverneri birali u Narodnoj skupštini, na predlog guvernera. Guverner se birao u Saveznoj skupštini, da budem precizniji, na predlog predsednika Republike. Slažem se, bila je savezna država, dve republike, pa je možda i taj odnos bio, ali je u jednom trenutku bilo i poželjno da se u toj grupi između četiri viceguvernera i guvernera malo čuje i neko drugačije mišljenje, pa da se izvaga.
Danas, stvarno podržavamo koncept da guverner sa viceguvernerima treba da bude tim, jer ako nije tim, onda nema posla, ali moraju računi da se polažu Narodnoj skupštini. A da bi Narodna skupština bila sigurna, Savet mora da bude drugostepeni organ NBS. I ne može Savet da blokira neke stvari koje idu prema Narodnoj skupštini. Eto, vidite, kako se, možda, čak, i lepe ideje kod nas u praksi pretvaraju u suprotnost.
Podneli smo nekoliko desetina amandmana. Potrudićemo se da putem amandmana nešto malo ozbiljnije i konkretnije ispričamo, što ima malo više veze sa strukom, slažem se, a ovo u načelnoj raspravi, samo smo hteli da napravimo malu digresiju i da ukažemo da najbolji bankari u Srbiji nisu bili ekonomisti, najbolji guverneri u Srbiji nisu bili ekonomisti. Nemojte da pravite svojevrsnu famu oko Narodne banke i funkcija u NBS. (Aplauz)

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon apsolutno ne treba podržati. Evo, i stručna javnost kaže, to možemo da vidimo u medijima, da je zakon takav da uvodi politiku u NBS. To nije ništa novo, to je praksa sa ovom izvršnom vlašću. Ona politički pokušava, i u velikoj meri uspeva, da kontroliše nezavisna regulatorna tela.
Videli smo šta se desilo sa nezavisnim pravosuđem. Od toga nema ni ''n'', a nema ni pravosuđa. To ne kaže samo stručna javnost, ne kažu narodni poslanici, to kaže i Evropska komisija. Puna su nam usta EU, a Evropska komisija kaže da ceo taj proces treba da se vrati nazad, tj. na početak.
Vi znate, vi se sa tim već suočavate, više od mesec dana imate taj problem i pokušavate da ga rešite, tako da mene ovaj predlog zakona o NBS nije iznenadio, čak smo od nekih iz vlasti ponovo slušali neke priče o tome kako je u Srbiji sve dobro, kako je uspelo da se stabilizuje. Čuli smo od predsednika Vlade kako je Srbija izašla iz krize, doduše, statistički, a da to narod ne oseća.
Sa druge strane, pre samo par dana predsednica najveće vlade u Evropi, gospođa Merkel, kaže – nema izlaska iz ove ekonomske krize! Kaže i da država Nemačka i privreda Nemačke moraju da se prilagode novim uslovima privređivanja u zemlji; da država mora da postane jeftinija, da banke moraju da promene način rada, da svi moraju da se naviknu na mnogo manje zarade nego što su do sada bile, profite, dividende itd.
Angela Merkel kaže jedno, a u Srbiji, kakvi, mi smo već završili sa ekonomskom krizom. To isto kažu i ozbiljni ekonomski analitičari u SAD koji najavljuju da će 2012. godine biti novi udar i nova ekonomska kriza, kada sve ove subvencije budu došle na naplatu, koje su date u prethodnoj godini.
Kakva je situacija u Srbiji? Godina 2008. je bila najgora po makroekonomskim pokazateljima spoljnotrgovinskog poslovanja u Srbiji. U 2009. godini je došlo do značajnog smanjenja uvoza, što je dovelo do redukcije platno-bilansnog deficita. Godine 2008. i 2009. je dinar oslabio 20% i time prouzrokovao velike gubitke na kursnim razlikama kod mnogih preduzeća, kod svih firmi u Srbiji. Sada je još gora situacija, jer je već prošlo pola godine 2010.
Šta je rešenje? Kakva je politika deviznog kursa? Kao što smo čuli, ne treba da pređemo ni na fiksni devizni, niti na evro, jer ne bi imao uticaj na smanjivanje stope inflacije i dalje bi pogoršao loš položaj srpske privrede.
Taj scenario je primenjen u nekim državama u okruženju, bilo fiksni kurs, bilo prelazak na evro, Crna Gora, Bugarska, Bosna i nije stabilizovao valutu. Stabilna je valuta, ali nije stabilna privreda i cene su u porastu stalno.
Fleksibilan devizni kurs danas je nemoguće, očigledno, očuvati. Juče je pušteno i tih 80 miliona evra. Sve to je očekivano i vezano za buduću depresijaciju, dovodi do porasta cena. To se vidi. A, bogami, preti nam i neka vrsta hiperinflacije, verovatno ne kao devedesetih, ali vidimo šta se dešava u poslednje vreme.
Šta je rešenje? Rešenje je ono koje ima veliki broj država članica EU, koje su mnogo stabilnije od ovih koje gledamo koje imaju probleme, kao što su Grčka, Španija, Portugal, a to je politika fleksibilnog pojasa. Drugim rečima, Centralna banka treba da kontroliše kurs putem mehanizma fleksibilnog pojasa u intervalu plus- minus, recimo, 5% i samo kada se taj interval ugrozi, onda se interveniše na deviznom tržištu, ali to je nešto što bi omogućilo firmama da planiraju poslovnu godinu i da ne strahuju od promene kursa.
O tome kakve su devizne rezerve i šta treba po tom pitanju dalje raditi, da li treba ovako da ih držimo kada možemo da ih koristimo, po svim procenama tek kolike su, naredne tri godine, a po teoriji je potrebno tri meseca, govoriću kada pređemo na amandmane, po amandmanima koje su podneli, u vremenu koje mi je na raspolaganju. Zahvaljujem.

Reč je tražio guverner Radovan Jelašić. Izvolite.

Poštovani poslanici, prvo zahvaljujem na svim primedbama koje ste dali.
Krenuo bih od početka, pre svega što je rekao gospodin Čolaković, dakle, Narodna banka je nekoliko puta pokrenula inicijativu da njen glas bude više uzet u obzir i da ima direktnu komunikaciju sa Skupštinom i da izlaže mnogo češće. To zavisi isključivo od različitih odbora. Narodna banka je uvek bila spremna da na poziv pojedinih odbora dođe, da objasni šta se dešava u makroekonomiji, šta se dešava u pregovorima sa MMF itd.
Isto tako, što se tiče gospodina Zorana Kasalovića, jeste, mogu samo da potvrdim da sve ono što se tiče zabrane monetarnog finansiranja jedna od ključnih stvari koje su navedene u ovom zakonu i koje su ključne za to da se postigne stabilnost cena. Onog trenutka kada Narodna banka otkupljuje neku hartiju od vrednosti, koju je emitovala država, mi sa time stvaramo novac. O ovoj stvari ću nešto kasnije, povodom primedbe jednog drugog poslanika.
Jako kratko, samo, odgovor gospođi Pešić. Zbog čega se nije toliko izašlo u javnost? Pre svega, smatrali smo da nema toliko suštinskih izmena u ovom zakonu da bi bila potrebna jedna preduga rasprava. Sa druge strane, sve to što se tiče izmena, koje su navedene ovim zakonima, svakako su usaglašene i sa predstavnicima MMF. Upravo je zbog toga i došlo do određenog odlaganja i zbog toga je potrajalo, manje- više, da se podsetimo, imamo i pravno preuzetu obavezu kao deo programa sa MMF. Sve ono što se tiče izmena i ključnih zakona, svakako da se čuje i njihova reč, a vezano za režim kursa bih nešto kasnije, povodom primedbe jednog drugog poslanika.
Što se tiče primedbi gospođe Tabaković, želim još jednom eksplicitno da kažem, da je Narodna banka svaki put uvažavala, i naravno svaki put i postupila po odluci svakog suda. Što se tiče potrošnje ovih, navodno, milijardu i sto osamdeset miliona, odnosno blizu milijardu i dvesta miliona evra, da se podsetimo da svaki put kada Narodna banka proda devize, ona to ne prodaje za kruške, ni za jabuke, nego prodaje za dinare. Time se automatski smanjuje obim novca u opticaju. Naravno, automatski deluje isto tako i u isto vreme i dezinflatorno.
Podsetimo se samo, skoro polovina od te sume novca polovina, oko, 500 miliona je otkupila Narodna banka od Vlade Republike Srbije krajem prošle godine, zato da bi se izmirile sve obaveze po osnovu budžeta, koji je izglasan ovde u ovoj skupštini oko 30. decembra prošle godine. Tada je država došla kod nas. Ona je nama prodala devize, kako novac koji je dobila od MMF, a isto tako i novac koji je dobila od EU. Njima smo za taj novac, naravno, dali dinare. Taj novac smo, umesto toga da ih jednom iznesemo na tržište i da stvaramo ogromne turbulencije na tom tržištu, postepeno, polako prodavali, da bi obezbedili stabilnost. Da se podsetimo, i dan-danas nivo rezervi Narodne banke iznosi oko 10,7 milijardi.
Samo da se podsetimo, zaista cenim pretpostavke i uveravanja pojedinih poslanika koji nameću toliku veliko vlast guverneru, ali niti ja, niti Narodna banka pregovara sa MMF. Jesam jedan od potpisnika Memoranduma koji se potpisuje sa MMF. Pored toga, potpisnik je i premijer, isto tako i ministarka finansija. Taj memorandum usvaja Vlada. Proces je jako transparentan. Nema nijedan memorandum koji posle usvajanja od strane MMF nije bio sajtu, kako na engleskom jeziku, isto tako i na srpskom jeziku. Još jedan put, nije Narodna banka ta koja pregovara sa MMF. Pretpostavljate da smo mi ti koji pokrećemo taj ceo postupak. Verovatno je bilo i pre i mnogo više programa sa MMF.
Što se tiče sudskih taksi mi ih plaćamo. Što se tiče, samo jako kratko, ZINA, zaista, sam očekivao da će nas možda neko i pohvaliti, da je Narodna banka odigrala ključnu ulogu u tome, da krajem decembra prošle godine uđemo na belu šengensku listu. Otkupili smo od MUP celokupnu opremu koja je stajala neraspakovana tri godine. Preuzeli smo obavezu. Iako smo znali šta će biti na kraju krajeva, i kakve ćemo kritike dobiti, zbog toga da preuzimamo proizvodnju pasoša, svesno smo ušli u taj posao. Do sada smo proizveli više od dva miliona pasoša. To su jedni od najboljih pasoša na koje do sada nije bilo ni jedne jedine primedbe, isto tako i lične karte i sve ono drugo što ZIN proizvodi, sada već u mnogo većem delu komercijalno, i u jednoj velikoj meri, isto tako, u inostranstvu. Mi smo, svakako, ponosni na to.
Što se tiče korišćenja neznanja ljudi sigurna sam da cenjeni građani mnogo bolje razumeju, ne samo šta je osnovna funkcija Narodne banke, nego kako ona funkcioniše. Želim samo jednu prostu stvar da objasnim, nadam se da ću u tome i uspeti, to je da pripravnik koji želi da uđe u Narodnu banku, da pogreši, verovatno bi se u roku od pet minuta našao na ulici.
Kada Narodna banka emituje hartije od vrednosti, delujemo dezinflatorno. Povlačimo novac. Još jednom, emitujemo hartije od vrednosti. To dajemo institucijama, investitorima. Oni nama za to daju dinare. Pričati o tome da je to inflacija, još jedanput, mislim da ako neko tako odgovori na prijemnom ispitu na ekonomskom fakultetu, verovatno ga neće primiti, sem dalje od ulaza.
U ovom zakonu je sada eksplicitno rečeno, da Narodna banka, da se podsetimo šta je inflacija – inflacija je onda kada država emituje hartije od vrednosti. Kada te hartije od vrednosti otkupi Narodna banka, da Vladi te pare i Vlada to potroši. Do sada, svaki put kada je Narodna banka dala Vladi pare, to smo radili isključivo, pričamo o Narodnoj banci, kada su oni nama dali devize, na osnovu toga smo dali njima dinare. To je inflacija kada bismo mi bez ikakvog osnova, kada bi kod nas zakucala Vlada i rekla – dobar dan, dobar dan, evo, meni trebaju pare, evo tebi neke hartije deset, dvadeset milijardi, ti nama daj za to pare i mi ćemo to da trošimo. E, to je, najjednostavnija, inflacija.
Da se podsetimo, trezorski zapisi koje emituje Republička vlada, oni se ne prodaju Narodnoj banci, nego se prodaju drugim poslovnim bankama, fizičkim licima, preduzećima i oni su ti koji to kupuju. Isto tako, nema govora o inflaciji.
Što se tiče virtuelnih finansijskih proizvoda itd, mislim da svi oni građani koji koriste finansijske usluge, koje su možda pre sedam, osam godina sa nevericom gledali da li uopšte mogu doći do finansijskih proizvoda, to je postalo sasvim normalno, kao što se kod pekara prodaje hleb, kao što se kod mesara prodaje meso, isto tako i da u banaka ima kredita.
Što se tiče profita, Narodna banka, pošto u prethodnim godinama nije bilo pokrivanja njenog gubitka od strane Vlade, jedan deo profita je iskoristila u prošloj godini, isto tako i u pretprošloj godini, da bi pokrila prethodne gubitke, ali neovisno od toga prošle godine smo ostvarili dobit i to iz poslovanja bez kursnih razlika, nekih, četiri milijarde. Od toga je 2,5 milijardi bilo uplaćeno u budžet Republike Srbije, već, tamo, negde, pre dva meseca.
Što se tiče sugestija, odnosno iznetog mišljenja gospodina Obradovića, želim samo ovde, još jedanput, eksplicitno da navedem, zaista je jako dobro što Narodna banka ima zakonom propisan cilj. Da se podsetimo, meni nije poznato da li postoji neki zakon koji kaže šta mora Vlada da radi. Mislim da je to jako dobro što za Narodnu banku postoji jedan takav zakon. Još jedanput, eksplicitno kaže, ovo ti je prvi cilj, odnosno osnovni cilj je stabilnost cena, pored toga i stabilnost bankarskog sektora, i na trećem mestu je saradnja sa Vladom. Naravno, pošto Narodna banka ima samo jedan i osnovni cilj, a Vlada ima, zavisno od toga koja, kada i u kojim uslovima, različite ciljeve, ovde, naravno, može doći do različitih raskoraka.
Što se tiče razlike u statistici vezano za dug, želim ovde da istaknem da Narodna banka koristi metodologiju MMF, ona metodologija koja se koristi u svim zemljama.
Naravno da je dug prema MMF deo javnog duga. Ova razlika, kako se to vodi i koja je metodologija između Ministarstva finansija i NBS, traje već duže.
Još jedanput, koristimo metodologiju MMF, i tamo je uključen i dug prema MMF, a mi bukvalno obim javnog duga vodimo po principu da pratimo koje zakone donosi ova cenjena kuća i na osnovu toga popunjavamo formulare i računamo koje će biti obaveze devizne – evri, dolari u predstojećem vremenskom periodu.
Za razliku od toga, imamo zakonom propisanu obavezu da pratimo sve ono što se tiče privatnog sektora. Privatni sektor ima obavezu da nam prijavljuje a država kao takva nema, iako to pratimo na osnovu onoga koje se odluke donose u Skupštini.
Još samo jako kratko. Što se tiče poštovanja NBS i programa sa MMF, to sam rekao, ovde je, kako bi se reklo – ko kosi, to je Vlada, a na kraju, NB je ona koju vodi nosi. Zna se ovde na čijim plećima se u najvećoj meri iznosi jedan program sa MMF.
Gospodin Vlajko Senić, samo jako kratko, što se tiče kursa i režima kursa, naš predlog je bio da, predlog režima, da podsetimo, naš režim je trenutno ''rukovođeno plivajući'', to znači da pokušavamo mnogo veći značaj da stavimo na to ''plivanje'', ali i u budućnosti, što se tiče tog režima, njega će predlagati Izvršni odbor i uz saglasnost Vlade će ga utvrditi Savet NBS. Mislimo da za ovaj nivo, što se tiče sprovođenja naše monetarne politike, ovo je više nego dovoljno. Mislim da treba zaista biti pragmatičan i ustanoviti da jedan ''rukovođeno plivajući kurs'' nam ostavlja priliku, široku sferu za vaše aktivnosti, jer možete staviti 5% na rukovođenje, 95% na plivajući, isto tako možete da postavite i na drugi način – a, šta je to što je vama ključno.
Što se tiče kursa, kurs je slika i prilika svega onoga što se dešava u Srbiji, svega onoga što se dešava i u inostranstvu. Da vam dam konkretan primer, poslednjih nekoliko dana sigurno je međunarodno okruženje ono koje mnogo više kroji kurs, na kom nivou se ustanovljava. Vlada je donela odluku da ispuni uslove vezano za četvrtu reviziju aranžmana sa MMF. To je svakako pozitivno, isto tako i sve one mere na kojoj strani se radi, svakako su pozitivne. Dakle, ako se tog programa pridržavamo i ne dođe do nekih eksternih šokova, ima više šansi da imamo nešto jači kurs u drugoj polovini godine, ali naglašavam, ne zavisi to samo ni eksplicitno i samo od programa koji će Vlada doneti, nego, u velikoj meri, a to je takav život kada se integrišete u svet, i od onoga što se dešava u inostranstvu.
Što se tiče intervencija, mi smo tu nekoliko puta eksplicitno naglasili. Više puta u istoriji ove zemlje se dokazalo da nije bilo, baš, odgovorno da se na dugi rok brani jedan određeni nivo kursa, pošto znamo svi kako se to završilo. Bilo je već nekoliko pokušaja da se odbrani određeni nivo kursa.
Naravno, za lično i za personalno profilisanje guvernera to je uvek mnogo lepo. Prošetate Knez Mihailovom i kaže – ovo je car, nezavisno od toga šta se dešava u svetu.
Držimo se na jednom fiksnom nivou. Uvek kažem da sam premlad za to da sagradim jedan sistem koji ima određen rok trajanja i sigurno je da ćemo sa fleksibilnim kursom, neovisno od toga koliko to danas deluje teže, na srednji ili dugi rok, živeti mnogo bolje.
Što se tiče primedbi gospodina Krasića, ne želim da ulazim u pojedinosti vezano za to da li je teško, lako, jednostavno ili nije jednostavno biti guverner NBS. Možete samo da procenite na osnovu boje moje kose kakva je bila pre šest godina i kakva je danas. Eksplicitno želim da istaknem da NBS nije državni organ i zbog toga da bi postigla svoju nezavisnost svakako je potrebno da raspolaže i sa imovinom, to je jedna od ključnih pretpostavki da budete nezavisni.
Što se tiče primedbi vezano za to ko je tu šta obrisao, samo da primetim, dakle, mi nismo banka, nismo osiguravajuće društvo, nismo ni lizing kompanija, ni dobrovoljni penzioni fond. Mi smo oni koji nadziru, koji treba da obezbede jednu stopostotnu sigurnost, da svi oni naši građani koji koriste i usluge, svi oni građani koji polažu svoj novac da mogu mirno da spavaju.
Još jedanput, kakva će biti vlasnička struktura, nama je zakonom zabranjeno da kažemo – mi preferiramo Miku nad Žikom, domaćeg, stranog itd.
Što se tiče kontrole platnog prometa, sve ono što se tiče eventualnih malverzacija, naravno, da postoji Zakon o sprečavanju pranja novca. NB jeste ispoštovala sve odluke suda. Što se tiče deviznih rezervi, iz onog novca koji gospodin Krasić ima u svome džepu, siguran sam, u svom buđelaru.
Dakle, imamo pokriće u devizama. Naravno, ako gospodin Krasić sutra, eventualno, treba da ide na službeni put, pa kada dođe u banku i ako kaže – umesto dinara, dajte meni neko žito u koje sam investirao i ako za to žito može posle toga da kupi avionsku kartu ili da kupi nešto u Beču, Briselu itd, mi to, da se malo našalim, možda bismo mogli da iskoristimo.
Ali, još nisam sreo nijednog čoveka koji je u ovoj zemlji bio spreman da kada ode u banku i kada donese svoje sopstvene dinare da mu banka odgovori – znaš, te devize za koje smo tebi dali te dinare, sada su uposlene, stavljene tu, tamo, ne možeš ih iskoristiti, dođi sutra ili možda ti možemo ponuditi neki kanabe, neki retrovizor, možda malo gvožđa, olova ili itison, biraj, evo imam ovde dugačku listu. Mislim da je takvih listi bilo devedesetih godina. Mislim da to nije stvorilo veliko poverenje naših građana u bankarski sektor.
Samo za kraj, što se tiče saveta da bude drugostepeni organ, jesmo imali primer u našoj istoriji da je Savet bio drugostepeni organ. Tako je, između ostalog, taj drugostepeni organ Savet guvernera vratio i licencu "Dafiment banci". Stručne službe su rekle oduzimamo, a posle toga je Savet odlučio da, ipak, treba vratiti toj banci. To je koštalo poreske obaveznike prilično papreno. To je jedna stvar.
Druga stvar, postavlja se pitanje na osnovu čijeg mišljenja je ponovo taj savet odlučio, opet bi se taj savet pozivao na odluke stručne službe koja je donela i takav predlog da se jedna dozvola oduzme, odnosno da se da neka dozvola itd, i zbog toga smo se odlučili da to bude sud koji će imati i predstavljati najveću instancu.
Za kraj, ono što je gospodin Šormaz predlagao, da ovaj zakon uvodi politiku u NBS. To bi samo bilo validno da ovaj zakon predlaže Vlada. NBS nikad ne bi predlagala jedan zakon da ona uvodi politiku, pošto smo se prilično i u praksi dokazali u kojoj meri smo bili i politički nezavisni. Hvala vam. (Aplauz)

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković je u elektronskom sistemu. Želite repliku? (Da) Izvolite.

Zahvaljujem.
Biću vrlo kratka. To da kažete da ste uvek postupali po odlukama suda govori da ste imali problema sa sudovima i da sada pokušavate da taj problem rešite izmenom i dopunom ovog zakona, tako što kažete, sad čitam zakon.
Kažete – protiv upravnog akta NB u obavljanju njenih funkcija može se voditi upravni spor. Dozvoljavate sudsku zaštitu, ali kažete da tužba ne sprečava niti odlaže izvršenje, da bi u drugom stavu pisalo (nek' građani dobro čuju) – u upravnom sporu akta iz stava 1. sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje ovim zakonom utvrđena nadležnost NB.
Vi se stavljate iznad suda zato što ste imali problema sa nezakonitim odlukama oduzimanja dozvola bankama, osiguravajućim društvima i to na neustavnosti toga da niste imali zakonsku osnovu da donesete rešenje zbog bilo čega, pa ste i to sada rešili ovim zakonom.
Propustila sam da kažem da niste vi propustili da rešite pitanje svojih plata, pa vam se zarade i naknade funkcionera usklađuju sa kretanjem zarada i naknada zaposlenih u bankarskom sektoru, na način utvrđen Statutom. Nećete da delite sudbinu naroda, hoćete platu kao banke kojima omogućavate da zarade. Statut sada hoćete da se ne usvaja u Skupštini, koju, kao nadzorni organ shvatate tako što ćete joj dati na informisanje vaš izveštaj. To je vrhunac cinizma, a možda i nije. Mi vas nadziremo tako što vi nas obavestite da ste nešto uradili.
Cinizam je kada kažete da ste prodavali devizne rezerve – ne za kruške i jabuke. Ko je sada ovde ozbiljan u pristupu temi neka prosude građani, a ja ću da citiram Fridmana – uvek i svuda, inflacija je monetarni fenomen.
Vi ste minirali sopstvene namere da održite stabilan kurs i inflacije, onda kada ste na repo papire davali da 25% kamate 2006. godine, a inflaciju ciljano odredili na 12%.
Dvostruko dati bankama da zarade, napravili ste gubitak te godine od 376 miliona evra, po Izveštaju koji ste nam dostavili, i još gore, naučili poslovne banke na laku i sigurnu zaradu, da ne daju kredite stanovništvu i privredi, nego da trguju sa vama. I, vi nas koji smo završili ekonomiju, a od nas ste imali čak i manje iskustva, od mnogih ekonomista, kada ste došli na to mesto, ne može …

Tri minuta. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, pravo na repliku.

Ne znam kako da to definišem, ali ako NBS nije državni organ, izvinite, molim vas, zašto je onda ovo tačka dnevnog reda. Narodna skupština …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, da konsultujete Ustav Republike Srbije.)
Pa, upravo to, pošto je gospodin Jelašić upravo tako nešto i rekao, da NBS nije državni organ i pozvao se na ono što sam prokomentarisao ja …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, drugi put vas molim da konsultujete Ustav Republike Srbije da bismo mogli da nastavimo sa pravom na repliku.)
Da li ste videli šta piše u Ustavu?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja jesam, ali vi niste.)
Šta nisam?
(Predsedavajuća: Molim vas da koristite svoje pravo na repliku u skladu sa Poslovnikom i bez iznošenja neistina koje dovode u zabludu …)
Gospođo Čomić, gospođo Čomić, Ustav Republike Srbije, ako izuzmemo one odredbe o ljudskim pravima itd, sve druge odredbe su posvećene državnim organima, organizaciji državnih organa i funkcionisanju državnih organa. NBS se nalazi upravo u tome. Molim vas, pogledajte šta je napisano. U Ustavu se ne nalaze lovačka društva, nalazi se predsednik Republike, državni organ, Vlada Republike Srbije, državni organ, čitav sistem sudstva i tužilaštva, Ustavni sud, Zaštitnik građana, Narodna banka, Vojska, a sada nam dođe čovek i kaže, NBS nije državni organ. Šta nije? Pa, vi ćete meni da držite predavanje da NBS nije državni organ …