Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, narodnih poslanika ima ukupno 87, a da bismo utvrdili broj prisutnih u sali, molim da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali u ovom momentu 92 narodna poslanika, pa postoje uslovi za rad.

Dozvolite samo da vas obavestim da će u Sali 2 biti Odbor za privatizaciju, pa bih zamolila poslanike koji su članovi ovog odbora, s obzirom na to da sednica počinje, da prisustvuju toj sednici.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Bojan Kostreš, Aleksandra Janković i Milica Radović.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IMENOVANjU ZAMENIKA GENERALNOG SEKRETARA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE (jedinstveni pretres)

Predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije obratio se generalni sekretar i obavestio da je 15. jula 2010. godine podneo Predlog odluke o imenovanju zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije, kojim je predložio da se za zamenike generalnog sekretara imenuju Vanka Dubovac Pavlović i Mladen Mladenović.

Ovaj predlog je uvršćen u dnevni red sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu člana 145. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sekretar povlači navedeni predlog odluke u delu koji se odnosi na kandidata Vanku Dubovac Pavlović.

Primili ste Predlog odluke o imenovanju zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo generalni sekretar Narodne skupštine Republike Srbije, kao i saglasnost predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, u skladu sa članom 34. stav 2. Zakona o Narodnoj skupštini.

Podsećam vas da, prema članu 163. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa: Poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' – sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa "Napred, Srbijo" – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS–JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa ''Nova Srbija'' – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ako to nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da će poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica po ovoj tački dnevnog reda predstavljati Aleksandar Pejčić.

Saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstven pretres o Predlogu odluke.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)

Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Gospodin Pejčić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, danas bi Narodna skupština trebalo da imenuje jednog zamenika generalnog sekretara Skupštine Srbije. Očekivali smo i drugog kandidata, ali smo videli da je generalni sekretar povukao svoju odluku o imenovanju drugog kandidata. Naime, Skupština će danas iskoristiti jednu od funkcija, a to je njena izborna funkcija, kako bi izabrala jednog državnog činovnika.

Gledajući Predlog o imenovanju, vidimo u obrazloženju da je bivši zamenik generalnog sekretara dao ostavku 26. marta i, normalno, po Zakonu o Narodnoj skupštini, član 34, i po Poslovniku Narodne skupštine, danas treba da izaberemo nove ili novog zamenika generalnog sekretara Skupštine. Ali, jedno mi nije jasno, četiri meseca su trebala da ova skupština izabere čoveka koji bi pomagao gospodinu Veljku Odaloviću u radu Skupštine.

Mislim da je ovo presedan, da je trebalo, i mi iz DSS smo očekivali da ćete promptno da reagujete, da ćete onoga trenutka kada je gospodin Pudar podneo ostavku dostaviti imena kandidata, jednog ili dva, i da će Skupština izabrati zamenika generalnog sekretara i na taj način pokazati ozbiljnost vladajuće koalicije. Vi to niste učinili i zbog toga ste mogli da izazovete mnoge pravne reperkusije. Mogli ste da usporite rad Skupštine. Zapravo, pošto četiri meseca niste imali zamenika generalnog sekretara, vi ste na taj način, kao što rekoh, mogli da izazovete određene pravne reperkusije i na taj način ste nipodaštavali i samu funkciju zamenika generalnog sekretara.

Da pojasnimo građanima Srbije kako se bira generalni sekretar. Na prvoj, konstitutivnoj sednici, kada se verifikuju naši mandati, kada se bira predsednik Skupštine, kada se biraju potpredsednici Skupštine, bira se i generalni sekretar, čija je obaveza, sigurno, da pomaže u radu predsedniku Skupštine, da pomaže u radu potpredsednicima Skupštine, da priprema sednice, da se stara o izvršenju zaključaka i odluka Narodne skupštine. Normalno, generalni sekretar ima i svoje zamenike, što mu omogućavaju Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik, i on od ta dva zamenika može da imenuje jednog koji će ga menjati u odsustvu.

Želim da vam pojasnim zbog čega mislimo da ste mogli da izazovete pravne reperkusije pošto niste izabrali u roku, tj. na vreme, zamenika generalnog sekretara. U tom periodu sav posao je obavljao gospodin Veljko Odalović. Moglo je da se desi da se gospodin Veljko Odalović razboli, da da ostavku, da emigrira iz zemlje. Izvinite, gospodine Odaloviću, ne želim da izazivam repliku, ali sve je to moglo da se desi. I ko bi mogao da obavlja taj posao? Niko, jer gospodin Veljko Odalović nikoga nije ovlastio da u njegovo ime to radi.

Dakle, imali smo četiri meseca prazninu. Nismo imali zamenika generalnog sekretara i na taj način smo mogli da usporimo rad Skupštine i usporimo put ka EU, što vama sigurno ne odgovara.

Hteo bih malo da popričamo i o kandidatima. Pošto vidimo da je kandidatura jednog kandidata povučena, imamo drugog kandidata. Radi se o gospodinu Mladenu Mladenoviću, koji je rođen 1979. godine. Pravni fakultet je završio 2008. godine, u 28. godini, pa i nije neki stručnjak, ali se sigurno radi o nekom stranačkom kadru. Faktički, on sad ima 31 godinu i posle tri godine treba da bude na jednoj visokoj funkciji, a to je zamenik generalnog sekretara, i bojimo se da je ovo politički dil, da je DS izvršio pritisak na koalicione partnere kako bi tu udomio neke svoje kadrove.

Verujte mi, gospodine Odaloviću, nije ovo slučajno, da oni postavljaju te svoje ljude. To je da prate vaš rad, da vide na koji način vi radite, kako trošite budžet. Jer, verujte, veliku pažnju je izazvalo i ovo renoviranje eksterijera i enterijera Narodne skupštine i Demokratska stranka, kao stranka koja je, kako reče, uzela odgovornost, teži da kontroliše sve moguće resore.

Ono što je nejasno, gospodine Odaloviću, mi ne vidimo ovde u Predlogu odluke kolika će njegova plata da bude i da li je to projektovano budžetom, a znamo da smo usvojili budžet. Da li je projektovan njegov lični dohodak i, ako jeste, hteli bismo to da znamo. Ili, u onom trenutku kada podnesete izveštaj resornom odboru, a to morate svaka tri meseca po novom Zakonu o Narodnoj skupštini, mi ćemo imati uvid upravo u ovo o čemu sam pričao.

Takođe sam hteo da vas nešto zamolim u ime poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije. Vi ste poslali jedan dopis svim poslaničkim klubovima, pa i nama, da projektujemo budžet za narednu godinu i imamo rok sedam dana, od 21. do 28. Zamolili bismo da produžite taj rok, jer u ovom periodu stvarno nećemo imati vremena, ne samo mi nego i ostale poslaničke grupe, s obzirom da sledi velika pauza. Mislim da nije loše odložiti taj rok, kako bi poslaničke grupe adekvatno pripremile svoj budžet.

Ono što je karakteristično i za nas neshvatljivo jeste da je ova skupština i ova vladajuća većina donela zakon o smanjenju administracije na republičkom i lokalnom nivou, a mi danas primamo novog državnog službenika. Vi, faktički, kršite one zakone koje ste doneli. A sećate se i kako je Mlađan Dinkić ovde branio te zakone, pa su se u međuvremenu mnoga radna mesta, naročito u nekim regionalnim agencijama, otvorila. Želimo da kažemo da ne bi trebalo da kršite te zakone koje već donosite.

Pretpostavljam da je vladajuća većina usaglasila svoje stavove o kandidatu (bilo ih je dvoje, sada je jedan) gospodinu Mladenoviću i da ćete ga izglasati danas. Naime, u ovoj skupštini su se dešavala čuda. Imali smo kandidate za neke funkcije u agencijama, u nekim upravnim odborima, u nekim odborima i videli smo ovde da nemate politički dogovor i da niste izglasali određene funkcionere. Bojim se da i to ne bude tako. Nadam se da ste se dogovorili, jer je gospodinu Veljku Odaloviću i te kako potreban čovek koji će ga zamenjivati u odsustvu, kome će on preneti svoje ingerencije, koji će pomagati predsedniku i potpredsednicima Skupštine.

Dakle, da zaključim ovu moju besedu, moju diskusiju. Jednostavno, moramo reći da je vladajuća većina trebalo promptno reagovati čim je gospodin Pudar, ovde spomenut već nekoliko puta, podneo ostavku i izabrati novog zamenika generalnog sekretara i čoveka koga bi ovlastio Veljko Odalović da ga zamenjuje u odsustvu. Ovo govori o tome da vi sve što radite, radite stihijski, a ne planski.

Mi budućem kandidatu želimo puno uspeha u radu i nadamo se da će adekvatno zamenjivati gospodina Odalovića i pomagati vama, predsednice, i potpredsednicima u radu. Zahvaljujem.

Gospodin Dragan Todorović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je naoko jedan uobičajeni predlog da se zaposle dvoje radnika, sada već, koliko čujem, ostaje da se zaposli samo jedan, i ono što možemo da kažemo, jer o kandidatima teško da bilo ko, sem ako ih poznaje, može da kaže bilo koju reč, jedino što, za razliku od nekih slučajeva, u ovom slučaju njegove godine na neki način opravdavaju da bude zaposlen. Jer, sećam se da je prošle godine (i to je bio, mislim, jedan od primera kako se zloupotrebljava vlast) u Skupštini Srbije zaposlen izvesni gospodin Vićentijević, zvani Vića, sa 63 godine. Možda je sada stariji, ali  je imao 63 kada se prijavio na konkurs. Pretpostavljam da je bio konkurs, ne bi se ovde ništa radilo bez konkursa.
Posebno je interesantno što se on prijavio za mesto za koje je trebalo da ima i određeni ispit koji se polaže. Taj ispit je trebalo da položi pre nekoliko meseci, mesec-dva-tri. Čak sam postavio i pitanje da li je položio, kakav je bio, da li su pratili taj njegov razvoj itd. Nažalost, do današnjeg dana nisam dobio odgovor, tako da ne znamo da li gospodin Vićentijević ima položen ispit da bi mogao da radi na mestu na kom je zaposlen i molio bih da ipak dobijem taj odgovor, jer pretpostavljam da će kod ovog kandidata koji treba da bude zaposlen biti sve u skladu sa zakonom.
Ovo je jedna od vrlo interesantnih oblasti i dosta problematična tema kada je u pitanju naša država i naše društvo. Nažalost, mi imamo oko milion nezaposlenih u našoj državi i to je jedan od najvećih problema koji očekuje da bude rešen od strane neke ozbiljne vlade. Očigledno je da se u proteklih deset godina niko nije ozbiljno uhvatio sa tim problemom, sem kada su u pitanju partijski kadrovi, odnosno članovi stranaka. Za neke stranke važi pravilo – koliko radnih knjižica, toliko članskih karata. To se nesmanjenom žestinom nastavlja i dan-danas. Da bi se zaposlili, posebno kada je u pitanju državna uprava, prvi uslov je da imate dobru vezu, nekoga u vlasti, a drugi da pristupite nekoj stranci koja je na vlasti i tek tada možete da računate na zaposlenje.
Ono što je u ovom trenutku za nas izuzetno važno, to je da se prisetimo ona dva zakona koja smo doneli, jedan vezan za racionalizaciju na republičkom nivou i jedan vezan za racionalizaciju zaposlenih u lokalnim samoupravama. Bilo bi interesantno da dobijemo podatke kako je taj zakon sproveden i šta možemo da očekujemo.
Mislim da ste za ovih proteklih deset godina uspeli nešto za šta nikad nisam verovao da će moći da se desi – ne samo da potvrdite Orvela, nego i da ga prevaziđete. Sve ono što vi kažete, praktično ima suprotno značenje. To, jednostavno, leži u vašem biću, to vam je karakter. Vi ste krenuli, recimo, kada je u pitanju Zakon o lokalnoj samoupravi, da izvršite racionalizaciju i sad me interesuje dokle se stiglo sa tom racionalizacijom.
Ima tu jedan interesantan podatak. Ako pogledate, lokalna samouprava je do 2000. godine u velikoj meri ili u jednom značajnom broju gradova u Srbiji bila u rukama nekih od stranaka koje su pripadale DOS-u. Reći ću vam samo najveće gradove: Beograd, Niš i Kragujevac. To odslikava vaš karakter, na koji način vi zloupotrebljavate vlast. U ova tri grada višak zaposlenih je bio 1.240 – u Beogradu 585, u Nišu 518 i u Kragujevcu 240. Treba li bolji primer da pokaže vaš karakter i karakter vaše vlasti?
Znači, čim ste došli do vlasti, gledali ste da je iskoristite tako što ćete je zloupotrebiti i zaposliti maksimalan broj baba, tetaka, stričeva, strina. Sećam se kad ste došli 2001. godine na vlast, prosto nije moglo od rođaka, žena i drugih pripadnika familije da se živi. Samo u Vladi, sećam se, Zoran Živković ministar, a njegova žena sekretar Vlade. Pa braća Bajec, pa ne mogu sad već da se setim, zaboravio sam tačno koliko ih ima, ali taj spisak je čak objavljen i u novinama. Onda se postavlja pitanje kako vi možete bilo koga da ubedite u bilo šta i da na bilo koji način građani Srbije mogu da očekuju bilo šta od vas.
Setite se šta je obećao Boris Tadić na predsedničkim izborima, da će zaposliti preko 500.000 radnika. Pa posle, na sledećim, da će zaposliti 200.000 radnika. Sad imamo 700.000 evidentiranih na Birou za zapošljavanje. Imamo preko 900.000 građana Srbije koji žive ispod egzistencijalnog minimuma. Mi smo država u kojoj se na jedvite jade otvaraju narodne kuhinje, jer ni za to nemamo mogućnosti ili nismo spremni, a sećam se mnogih institucija koje su se bavile pokušajem da se neki od ovih problema reše. Jedna od tih institucija je bila i Kancelarija predsednika Republike, čini mi se da se tako zvala, ne znam da li je imala 40 ili koliko zaposlenih, a ne znam ni da li je tu bilo nekakvih rezultata. Jednostavno, ne obaveštavate nas o tim grandioznim rezultatima, a bilo bi dobro da znaju građani Srbije kakva je sad situacija po tom pitanju.
Evo da se podsetimo, 2000. godine u državnoj administraciji je bilo zaposleno nešto malo manje od 9.000 ljudi. U decembru 2003. godine bilo je 28.000 ljudi. Kada je 2009. godine donet zakon o racionalizaciji republičke administracije, u državnoj samoupravi je bilo nešto oko 31.500 (gore-dole, nije uopšte bitna tačna cifra) i vi ste rešili da izvršite racionalizaciju tako što će broj zaposlenih u republičkoj administraciji da se svede na 28.000. Znači, onaj broj od 2003. godine, jer tu ste sigurni da ste zaposlili skoro sve vaše kadrove, s tim što ste dali mogućnost da 10% od tog broja bude zaposleno po ugovoru o delu ili na neki drugi način.
Kad preračunate 10% od 31.000, do 28.000, to je otprilike, pretpostavljam, onaj broj koji je zaposlila ona vlada od 2004. do 2009. godine. Njih ćete da isterate, a vaše ćete da primite kroz raznorazne vidove, od ugovora o delu do autorskih honorara itd.
Evo sad isto postavljam pitanje, da dobijem odgovor, dokle se stiglo u racionalizaciji republičke samouprave. Jer, jednostavno, ne verujem da ste uradili bilo šta. Vi ste oba ova zakona iskoristili da biste ili otpustili neistomišljenike ili se obračunali s neposlušnim kadrovima unutar vaših stranaka, onima koji su se oteli.
Neke ste čak i hapsili, kao što je gospodin Knežević, iako je do tada bio proglašen za naj predsednika opštine u Srbiji, put u Evropu sa takvima nam je bio otvoren, ali se na kraju ispostavilo da je stotine hiljada evra prešlo preko njegovih ruku. On tvrdi da je samo prešlo preko njegovih ruku, možda se nešto i zalepilo, neću ja da tvrdim ništa, ali da je najveći deo otišao DS-u. Ono što je interesantno iz izjava svedoka koje smo imali prilike da čujemo, sve te donacije bile su u vreme predsedničke kampanje.
Proces je u toku, međutim, nešto se stalo sa time. Očigledno je da ćete uspeti da postignete neki dogovor, koji će verovatno značiti da se pokriju sve stvari, da on ćuti, da ne priča ništa, a da to ili doživi zastarelost ili se reši na bilo koji drugi način, jer u poslednjih 10 godina nema ništa od obračuna sa korupcijom i kriminalom. Vas to apsolutno i ne interesuje.
Ono što je mnogo gore i što će, na neki način, imati mnogo teže posledice, to je ovo što radite sa Parlamentom Republike Srbije. Pozvao bih vas da uzmete i pročitate policijski dosije. Videćete tamo, iz izveštaja službenika ili doušnika Službe državne bezbednosti, za šta se tada borila opozicija, za šta su se borili SRS, DS, DSS, SPO i šta su nam bili glavni ciljevi.
(Srđan Milivojević: Je l' ima "Otpora"?)
Vas su tad još držali vezane.
Jedna od glavnih stvari je bila mogućnost da se u Parlamentu da više prostora opoziciji. Poslovnik koji je donet 1994. godine bio je u odnosu na ovaj Poslovnik pojam demokratije, a mi smo se borili da se taj poslovnik izmeni. Borili smo se za javne televizijske prenose. Šta je sad sa javnim televizijskim prenosima? Javni su, u tri-četiri sata noću. Interesantno je, kada god se pojave, ili u najvećoj meri kada govore poslanici SRS, prenos se prekida i on će biti odložen. Čudi me da to nije bilo prekjuče, kada smo raspravljali o rezoluciji vezanoj za Kosovo i Metohiju. Kako to da toga dana prenos može da traje ceo dan, a neki put ne može da traje ni nekoliko sati?
Vi ste danas sveli Skupštinu Republike Srbije na neku predškolsku ustanovu. U zavisnosti od karaktera ili naravi onoga ko predsedava Skupštinom, sveli ste poslanika na to da je bez ikakvih prava. Predsedavajući procenjuje apsolutno sve, da li je tema ili nije tema. Ne svi, ima ih koji su tolerantniji, ali ima i onih kojima samo fali šinjel. Imaju i brkove i sve, samo im fali šinjel. Jer, po načinu kako vode Skupštinu, to je sačuvaj bože. I vi očekujete da ćete na taj način postići neko pomirenje, za šta se zalažete, i da ćete pokrenuti neke procese u ovom društvu.
Trebalo bi nekih stvari da se setite. Bile su stranke koje su izbacivale poslanike iz Skupštine. Bilo je to, kako vi to volite da kažete, vreme diktature, ono do 2000. godine. Pa se jednog trenutka, iako je bilo nezamislivo da može da se desi nešto što se desilo 2000. godine, desilo. Znate, dođe vreme kada moraju računi da se plate. Naš narod kaže – ono što se ne plati na mostu, plati se na ćupriji. Ali tad se plati zbirno, za sve ono što se uradi, i siguran sam da ćete zbog svega ovoga što ste uradili u proteklih 10 godina jednog dana pred građanima Srbije snositi odgovornost, jer će oni svojim glasovima odlučiti da niste ispunili njihova obećanja. Ne samo da niste ispunili njihova obećanja, nego ste ih i teško obmanuli.
Jedna od takođe izuzetno važnih oblasti za ovu državu sa kojom niste uspeli da uradite ništa je borba protiv korupcije i kriminala. Najbolji primer za to je Skupština Republike Srbije. Ovde postoji institucija koju ste sveli na minimum, postavljanja pitanja na koja bi državni organi, po pravilu, morali da daju odgovor. Svesni ste koliko je pitanja postavljeno u ovoj skupštini, a da odgovora nema do dana današnjeg, a da je ogroman kriminal u pitanju. Prosto neverovatno.
Zašto ja ne dobijam odgovor na pitanje da li je u NIP "Borba" izvršen deobni bilans. Šta je tu problem? Koja to sila treba da naredi da dobijem taj odgovor? Zbog čega ga ne dobijam? Znate zbog čega? Zato što je u pitanju pljačka. Teška pljačka. "Novosti", prodajne mreže "Borba", štamparije "Borba", list "Borba".
Ono što je posebno interesantno, čiji je novac u toj privatizaciji? Stalno postavljam pitanje kako su neki kriminalci povlašćeni, a neki nisu. Gaze im i osnovna ljudska prava onda. Ako jednom kriminalcu oduzimate imovinu, zašto se ne oduzima i drugom? Kakva je razlika između Stanka Subotića Caneta i braće Šarić? Samo su se bavili različitim kriminalnim aktivnostima, koliko znam. Jedan je švercovao duvan, a drugi je švercovao narkotike. Kakva je tu razlika? I jedno i drugo je kriminal. Ovome uzimate imovinu, a ovome ništa. Zbog čega?
Zato što je novac Stanka Subotića Caneta umešan sa tajkunima i umešan sa političarima. Egzemplar, kriminalci, tajkuni i političari, koji su omogućili pljačku državne imovine, i vi ćutite. Sem kad se pobiju između sebe oko deobe plena, mi druge informacije nemamo. Dok se nisu zakačili Mišković i Milka Forcan, je l' se neko drznuo od vlasti da pomene bilo šta? Niko ništa. Ne smete da kažete ništa, zato što vas imaju u rukama.
Kao što vas ima i Stanko Subotić Cane. On lepo reče da vam je 2010. godine dao deset miliona evra. To što je vozio predsednika Vlade, to je bilo za džabe, to je častio, ali kaže da je dao deset miliona evra. Drugoj stranci kaže da je dao 500.000 evra. Mislim da ne laže, jer po onim podacima sa kojima je on izašao… Ne laže on uopšte, jer se pokazalo na primeru "Novosti" da se tolike pare ne daju za džabe i da se ne daju bez dokaza. Tako da nisam siguran da Stanko Subotić Cane laže, siguran sam da vi zbog toga ne smete da otvorite tu aferu.
Ono što je posebno interesantno, kada je krenula afera o braći Šarić, tada je državni sekretar Ministarstva pravde rekao – zbog ovoga može da padne i Vlada. (Predsednik: Vreme. Zahvaljujem.) Završavam. Pitam se zašto. Ili Slobodan Homen treba da podnese ostavku zato što je obmanjivao građane Srbije ili….

Zahvaljujem.
Gospođa Nada Kolundžija.

Poštovana predsednice, sada koristim vreme šefa poslaničkog kluba, iako želim da ukažem na zaista najgrublje kršenje Poslovnika koje je ovde, ovom prilikom, bilo dopušteno. Dakle, ne samo da je dopušteno da se priča o nečemu što nema nikakve veze sa temom, nego je dopušteno da se na najgrublji način vređaju ljudi koji niti imaju veze sa ovom temom, niti imaju ikakve veze sa onim za šta su ovde optuživani.
Zaista vas molim da, poštujući Poslovnik, omogućimo da čak i ovako besmislena rasprava o zameniku sekretara teče u tonu i sa rečima koje ne krše Poslovnik. Ovde je, naravno, iskorišćena prilika da se, zloupotrebljavajući Poslovnik, optužuju ljudi za stvari sa kojima nemaju nikakve veze. Želim samo da kažem da je Zoran Đinđić svoju spremnost na to da se obračuna sa organizovanim kriminalom platio životom i mislim da svakako ko ima bar malo pristojnosti u sebi nikada ne bi govorio ovako nešto kao što je upravo sada ovde izgovoreno.
Možda se time pokušava prikriti nešto drugo. Možda se pokušava prikriti odgovor na pitanje kako je moguće da je Srbija 2000. godine bila minsko polje kada je organizovani kriminal u pitanju, pre svega zbog toga što su državne strukture i razni delovi državne vlasti bili ne samo upleteni u kriminal, već su bili nosioci tog istog kriminala.
Mislim da je to zapravo očajnički pokušaj onih koji nemaju političku temu, koji nemaju argumentaciju da nametnu temu koja u ovom društvu nalazi odgovore tako što se sa organizovanim kriminalom ova država bori uspešnije nego što se ikada do sada borila, i to po priznanju validnih međunarodnih institucija.
Možda je to ono što neke, koji su politički protivnici ove vlasti, tišti i boli, jer ukoliko ova zemlja dobija priznanja za ono što radi, onda je to očigledno onima koji bi da ovu zemlju predstave kao najgorom na svetu ne ide u prilog, jer tako im izmiče ono što je jedini argument u njihovoj jalovoj političkoj priči. A ko će koga da pobedi, pokazuju svi ponovljeni izbori. Dakle, svi ponovljeni izbori pokazuju da ova vladajuća većina ima podršku građana Srbije, a da oni koji tvrde da su ubedljivi u svojoj argumentaciji ne prelaze cenzus. To je možda najbolji odgovor građana.
Čisto zbog nekih stvari koje su ovde iznete potpuno neargumentovano, a koje sekretar ne može da brani jer nema pravo da govori, želim da kažem nekoliko stvari.
Dakle, Skupština ima obavezu da izabere zamenike sekretara. Bilo kakva racionalizacija ne podrazumeva ukidanje mesta zamenika sekretara, jer je nužno da Skupština ima zamenike s obzirom na obim rada i nadležnosti koje generalni sekretar ima, ne samo u organizovanju sednica i vođenju skupštinskih aktivnosti, već i u organizovanju i vođenju službi. Prosto imam potrebu to da kažem, da ne bi ispalo da ovde neko, ne vodeći računa o potrebi da se racionalizuju troškovi, predlaže nešto što nije neophodno. Ovo jeste neophodno.
Kad se već govori o racionalizaciji, želim samo da podsetim da smo mi racionalizaciju, između ostalog, izvršili tako što smo raskinuli ugovore koji su pravljeni sa pojedinim partijskim prijateljima koje smo zatekli ovde. Samo ću jedan trošak navesti. Jedan od tih savetnika po ugovoru je za mesec dana potrošio 10.000 evra za mobilni telefon. U vreme vlade Vojislava Koštunice, pre nego što smo mi ušli u ovu skupštinu i preuzeli kontrolu i odgovornost, jedan jedini saradnik je potrošio više na službena putovanja nego sve skupštinske delegacije zajedno.
Dakle, mi smo to prekinuli. Izvršili smo potpunu kontrolu nad svim troškovima, racionalizovali smo sve troškove, ukinuli sve nepotrebne troškove, između ostalog i reprezentacije koje su bile enormne i nekontrolisane itd. Racionalizaciju ne možemo vršiti nauštrb rada ove institucije i svako ko pokušava da to pretvori u nešto što je nepotreban trošak, zapravo pokušava da umanji značaj ove institucije.
Ovde je takođe izrečena jedna notorna neistina, odnosno namerno su zamagljene činjenice iznoseći navodne podatke o tome da je 2000. godine u Srbiji u administraciji bilo zaposleno 9.000 ljudi (to sad ponavljam, neću da se bavim time da li su cifre tačne), a da ih sada ima 28.000.
Ali ono što namerno neko previđa jeste da Srbija nije imala Vojsku, a sada je ima, da Srbija nije imala spoljne poslove, a sada ima, da Srbija nije imala Carinu, a sada ima, da nije imala Poresku upravu, a sada ima. Dakle, da je Srbija tada bila deo savezne države i da mnoge nadležnosti, pa samim tim i mnoge organe koje tada nije imala, danas ima.
Istina je da smo mi u ovoj skupštini zatekli vaše rođake i političke prijatelje, ali nismo otpustili ni jednog jedinog profesionalca. Svi koji su stručno radili posao, i danas su u ovoj istoj skupštini. I, ako nađete bilo čijeg rođaka od nas u ovoj skupštini, slobodno nam recite. Tvrdim vam, ni jednog jedinog rođaka, ničijeg, u ovoj skupštini nema, niti će, dok smo mi odgovorni za Skupštinu, da ih bude.
Što se tiče pitanja borbe protiv organizovanog kriminala, želim da kažem da sam i ja, kao i vi, tražila odgovore na pitanja vezana za privatizaciju "Luke Beograd" i "Večernjih novosti". Pretpostavljam da ste i vi dobili odgovor, kao što sam i ja dobila odgovor, da je u toku pretkrivični postupak. Dakle, zaista očekujem da će sve činjenice izaći na videlo i potpuno sam sigurna u to da će svi odgovarati za sve ono što ima elemenata za odgovornost i što budu utvrdili nadležni organi.
Ako nam neko ovde zamera da smo onemogućili opoziciji da radi, da se nekako uvek na radikalima prekine prenos, pa zapitajte se, možda je to zbog toga što od ukupnog vremena koje se ovde priča više od dve trećine vi govorite, pa nekad na vama mora da prekine zato što, objektivno, najviše pričate. Ako je prekid, onda se na vama prekine zato što ponekad jedino vi pričate, niko drugi i ne priča. Tako da nikakve namere u tome nema.
Činjenica je da ne samo da nismo suzili nijedno pravo opozicije, već smo, naprotiv, učinili da opozicija u ovom parlamentu ima sav mogući prostor za političko delovanje. Kad god opozicija pokaže konstruktivan pristup i spremnost da zajedno sa nama poboljšava rešenja koja su pred nama, mi smo to pokazali, ne samo debatama i raspravama, već i usvajanjem mnogih amandmana i podrškom mnogim amandmanima kad god su oni doprinosili boljim zakonskim rešenjima.
Želim samo da zamolim nešto. Ako nemate političku temu, ako ne znate šta biste poručivali građanima, nije u redu da poručujete neistine. To je prva stvar.
Drugo, nije u redu da optužujete ljude koji ne mogu da se brane. Ovde ste prozivali čoveka koji ni kriv ni dužan nije u celoj toj priči. Nije u redu da pravite neprijateljstvo prema ljudima koji nikakve veze nemaju osim što, čini se, vama mogu dobro da posluže da biste navodno pravili nekakvu političku platformu. Bez ozbiljne političke ideje, nema ni ozbiljne političke debate. Hvala vam.

Zahvaljujem.
(Dragan Todorović: Replika.)
Nema osnova za repliku.
(Dragan Todorović: Onda želim da dobijem reč u okviru vremena poslaničke grupe.)
U okviru vremena poslaničke grupe možete. Izvolite. Mada niste prijavljeni, ali ...

Nemojte te formalnosti da koristite na takav način. Mislim da sam šef poslaničke grupe još uvek, sem ako me niste smenili. Dobro, možda su oni, ali me nisu obavestili.

Ne, ne, mi nismo. Mi nismo.

Dobro. Gospođo Kolundžija, moram da vam kažem da kod vas nedostaje logika. Što se tiče šinjela, nisam mislio na vas. Znači, apsolutno niste imali razloga da se tu prepoznate.
(Nada Kolundžija: Opomenite ga.)
Šta je tu problem? Ne razumem. Šta je šinjel? Šinjel je deo odeće, pobogu.
Ali dobro, da se vratim na temu. Vi kažete, kada je u pitanju kriminal i kriminalci i organizovani kriminal, da je očigledno da neki, a pretpostavljam da ste milili na nas...