Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će danas na sednici, gospođo Kolundžija, da bude vaš kolega, u stvari naš kolega gospodin Konstantinović, i već u startu ste omalovažili ulogu zamenika generalnog sekretara Skupštine, jednog relativno mladog čoveka, koji je 1979. godište, gospodina Mladenovića koji se ovde predlaže, zato što apsolutno niko jednu jedinu reč nije rekao o njemu. Kada već nije tu Nenad Konstantinović, očekivala sam malopre, pošto ste rekli da treba da se vratimo na temu dnevnog reda, da ćete bar vi, gospođo Kolundžija, nešto da kažete o osobi koja ima, doduše, sve reference da bude izabrana na ovu funkciju.
Najpre želim da kažem da sam kao potpredsednik Skupštine bila zatečena iznenadnom ostavkom gospodina Bojana Pudara, koja je njegov lični čin, i želim da mu se u svoje ime i u ime poslaničke grupe SRS zahvalim na saradnji, koja je bila izuzetno korektna. Ne znam zaista koji su njegovi razlozi da podnese ostavku na tu funkciju i očekujem da ćemo sa novim zamenikom generalnog sekretara takođe, u skladu sa poslovničkim i odredbama novog Zakona o Narodnoj skupštini, imati mogućnost da sarađujemo kao i sa sekretarom Narodne skupštine.
Da bi javnost znala kakav je položaj i uloga zamenika sekretara, u pitanju je imenovano lice Narodne skupštine Republike Srbije i ovo je, poštovane kolege narodni poslanici, odlična prilika, iako nas je ovde tako malo, valjda zbog toga što je ovo poslednji radni dan, nakon glasanja koje ćete vi da sprovedete nastupa tzv. letnja pauza, da razgovaramo o tome da li smo mi, kao narodni poslanici, bili u stanju da u ovoj našoj, vašoj kući, gde predstavljamo građane Srbije, uredimo naš rad na najbolji mogući način, i za to ne mogu da snose odgovornost sekretar, predsednik Narodne skupštine i još pojedina lica, nego upravo ovakve osobe kao što je gospođa Kolundžija, koja je predsednik najveće poslaničke grupe, kao i drugi šefovi poslaničkih grupa, a pre svega predsednik Administrativnog odbora.
Moram da izrazim oštar protest u ime naše poslaničke grupe (ovde je danas i kolega Dejan Mirović, koji je jedan od članova Administrativnog odbora, a naši članovi su još i mr Aleksandar Martinović i gospodin Milovan Radovanović) najpre zbog činjenice što ste nam oteli, kada ste ukrali mandate srpskim radikalima, i mesto predsednika Administrativnog odbora. Jer, da je srpski radikal na mestu predsednika Administrativnog odbora, i gospodinu Odaloviću i gospođi Slavici Đukić Dejanović i svima vama, dame i gospodo, bilo bi mnogo lakše da radite i da uređujemo rad Narodne skupštine.
Možemo mi da se pozivamo na iskustva mnogih parlamenata. Mi u okviru te tzv. parlamentarne diplomatije, da je tako nazovemo, i delegacija koje se ovde formiraju putujemo u neke zemlje, što zemlje koje su nama bliže, neke dalje, koje su prijatelji Srbije, neke koje nisu jer nam otimaju KiM, ali u svakom slučaju mi tamo razgovaramo o njihovim parlamentarnim iskustvima i kako je uređen rad Skupštine.
Rad Narodne skupštine Republike Srbije je zaista uređen na veoma niskom nivou. Zbog čega? Zbog toga što još uvek nemamo svoja budžetska sredstva, zbog toga što ste vi dozvolili, zato što ste dopustili da najviše zakonodavno telo, koje po Ustavu ove zemlje treba da ima supervizorsku ulogu u odnosu na Vladu Republike Srbije, bude sniženo, odnosno dovedeno na najniže moguće grane, i onda svaka ''afera'' koja se desi, a koja potiče iz Narodne skupštine Republike Srbije, dovodi i nas koji nemamo apsolutno nikakve veze sa tim, a poslanici smo opozicije, da budemo kolateralna šteta vaših nepromišljenih poteza i nemogućnosti da branite integritet Narodne skupštine Republike Srbije.
Pozivali smo vas na nacionalno jedinstvo i u tom smislu. Izvinite, molim vas, ovo je najviše predstavničko telo svih građana Srbije. Građani su deo svog suvereniteta ovde preneli na nas. Najviše iz opozicije ima nas srpskih radikala, najodgovorniji smo u radu Narodne skupštine i koristimo… Evo nije tu gospođa Kolundžija, ostala je samo torba ovde i kartica dok se ne vrati, a krši Poslovnik jer mora da iznese karticu sa sobom kad izađe iz sale Narodne skupštine, a drži pridike ovde kako se neko ne drži teme. Dakle, mi kao predstavnici naroda izabrani iz reda SRS naravno da ćemo da koristimo naše vreme.
Jer, Poslovnik je toliko restriktivan. Najpre ste nam ukrali mandate, pa ste samim tim ukrali i vreme za diskusiju, pa ste promenili Poslovnik da o amandmanu može da se govori samo dva minuta, pa nam dajete sazive sednica po hitnom postupku navrat-nanos i onda dovodite ljude u okviru stručnih službi i zaposlene u Narodnoj skupštini u jednu neverovatnu situaciju, da obično petkom uveče, oko ponoći, veoma često i subotom i nedeljom… Ne govorim o nama, mi smo funkcioneri, izabrani, nas narod menja na izborima i mi smo spremni da snosimo i političku i svaku drugu odgovornost, ali zašto maltretirate ove ljude koji rade u službama Narodne skupštine?
Vi imate, a ne znam da li to svi znate, kolege narodni poslanici, jer ne znam koliko ste obavešteni u okviru vaših poslaničkih grupa, to je posao koji treba da urede sekretar i zamenik sekretara i sa predsednikom Skupštine i sa kolegijumom skupštine, a pre svega sa predsednikom Administrativnog odbora, ljude koji rade na određeno vreme administrativne poslove i u DSS-u i ne znam sad u DS-u.
U okviru poslaničke grupe SRS imate pet osoba, od toga je jedan gospodin sa visokim obrazovanjem i četiri dame sa srednjom stručnom spremom, koje već godinama rade na određeno vreme, produžavaju im se ti ugovori, odnosno rade u okviru poslaničke grupe zato što su oni vezani za grupu, pa kao, eto, dok traje mandat te poslaničke grupe... Molim vas, to su izuzetno stručna i kvalifikovana lica, ljudi koji se usavršavaju i koji u okviru naše poslaničke grupe daju nemerljiv doprinos. Oni nama, našoj poslaničkoj grupi, i svim poslanicima kojima je to potrebno, pomažu u radu da se pripremaju za sednice radnih tela Skupštine.
Zbog čega? Zbog toga što nije urađena ni nova sistematizacija, zbog toga što ste Zakon o Narodnoj skupštini doneli sa godinu i više dana zakašnjenja, skoro dve godine, i zato što smo se mi našli u situaciji da posle raspada, posle secesionističkog akta Mila Đukanovića i njegove kriminalne klike i ovoga što se sada zove Srbija, što je ostalo u ovim suženim granicama, jer vi znate, to ne tvrdimo samo mi srpski radikali, to su istorijske činjenice, da Srbija nije samo ovo što je sada Republika Srbija, nego jedinstvena srpska država sa svojim kulturnim, nacionalnim i etničkim prostorom, koja je kao takva i postojala ovde, ali nažalost…
Da se ne vraćamo na te dane 1918. godine i na želju Karađorđevića da bude veliki kralj, i da nije poslušao Nikolu Pašića, koji mu je upravo ovde rekao da mi treba da se omeđimo i da znamo šta je naše i dokle su naše zapadne granice… Ali sada, pošto nas je istorijska okolnost i komunizam posle toga i obnavljanje višestranačja 90-ih godina, kao što je rekao gospodin Todorović, zaista se trudi, iako smo mi bili opozicija Miloševićeve vlasti da se promoviše parlamentarizam, u poslednjih deset godina... Evo sada sam napravila malu digresiju, kad pogledate unazad, sto godina parlamentarizma u Srbiji, možda su ovo najgori dani.
Nikada nije bilo ovako, da se poslanici dovode u ovakav položaj, da imaju, u odnosu na poslanike vladajuće koalicije, zaista odnos poslanika drugog reda. Znate, ako je gospodin Konstantinović, koji je došao iz Otpora, iz te organizacije koju je CIA formirala da ruši ondašnji režim, pa posle organizacije koja je kao takva pokušala da izlazi na izbore, pa prihvaćen od strane DS-a, sada glavni i ako je on čak iznad gospodina Odalovića, uređuje sve kompletno ovde u Skupštini, šta smo mi onda ovde?
Evo prošle nedelje je bila sednica Administrativnog odbora, uvedeni su neki novi pravilnici kojima se krše čak i uredbe Vlade Republike Srbije. Vi sad, ako treba negde da krenete, bilo gde na službeni put, morate Konstantinoviću da napišete i gde ste krenuli i šta ste tog dana obukli, šta ste doručkovali, s kim idete, s kim ćete da se sretnete, i da napišete čitko, štampanim slovima, i da se potpišete.
Ko je on da to radi i da na takav način ponižava Narodnu skupštinu? Da mi moramo šest meseci ovde da podnosimo zahteve da se poslanici SRS zamene, na šta imamo pravo, a da ne govorim o činjenici da smo vam doneli i podneli i one ostavke, koje ovaj nije ukrao, već one koje smo imali u posedu (ovo je druga priča, koja će epilog imati i na sudu i pred biračima) i da se Administrativni odbor tako odnosio prema nama i nismo bili u mogućnosti da zaštitimo volju birača.
Drugo, gospodine Odaloviću, govorim vam najdobronamernije, s obzirom da sam jedan od potpredsednika, to su od mene tražili zaposleni, mi moramo u najskorije vreme da rešimo, prvo status ovih ljudi koji rade ovoliko godina na određeno vreme, a drugo da se ubrza ta sistematizacija kako bi se olakšao rad tim ljudima, službenicima i stručnim saradnicima, u okviru veoma važnih poslova koji njih očekuju.
Dakle, s obzirom na to da sada imamo Skupštinu Srbije, da smo preuzeli sve nadležnosti i obaveze i pred međunarodnim organima i da imamo stalne delegacije u okviru Skupštine, mislim deset stalnih delegacija, mi, kao prvo, nemamo prevodilačku službu u Skupštini Srbije. Mlade dame koje su prevodioci i koje prate i predsednicu i sve nas kada putujemo, naravno svako od nas mora da ima više ili manje osnovno znanje nekog od tih jezika koji se tamo govore, ali te dve ili tri osobe, koliko ih ima, rade kao službenici Protokola Skupštine. Da li je to normalno? Nije, naravno da nije.
Nekada je Skupština, i u vreme komunista, u vreme SFRJ, kada se ovde glumio parlamentarizam i kada su bili delegatskim sistemom birani neki predstavnici iz šest republika i autonomnih pokrajina, imala prevodilačku službu, a mi to nemamo.
Što se ne ugledate malo na Rusku državnu dumu, što ne pogledate i ne organizujete…? Mi imamo Grupu prijateljstva sa Ruskom Federacijom, gospođa Đukić Dejanović je njen predsednik. Gospodin Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, vrlo je rad da mi razvijamo tu parlamentarnu saradnju. Mi to činimo i van ove institucije. I gospodin Mirović, i gospodin Todorović, i gospodin Vuković, ranije i gospođa Pop Lazić, i moja malenkost, više puta smo posećivali Rusku državnu dumu, da vidimo kakva su njihova iskustva.
Prošli smo više zemalja i parlamenata i, verujte mi, uređenijeg mesta za rad poslanika i za efektivniji nastup pred biračima nema od Ruske državne dume. Tamo su narodni poslanici i svi zaposleni u obavezi da u svakom trenutku, i kada je redovno zasedanje i kada nije, kada je neka važna tema na dnevnom redu, odnosno kada je neki problem u državi ili kada se pokreće inicijativa neke frakcije, kako oni to nazivaju u okviru Dume, odmah se da na zasedanje i razmatra se to pitanje.
Poslednji slučaj, kada je u bila u pitanju inicijativa gospode Zjuganova i Mironova u okviru Ruske državne dume da se zahteva odmah puštanje na slobodu našeg predsednika dr Vojislava Šešelja i ukidanje haškog kazamata. Istog trenutka su se sastali, doneli odluku, uputili je Ministarstvu inostranih poslova, gospodin Lavrov je naravno reagovao. Reagovao je i Vitalij Čurkin, posle nekoliko dana u Savetu bezbednosti UN, to je bilo 18. juna, i rekao da je to zaista strašno kršenje ljudskih prava, osnovnih prava jednog čoveka koji nevin tamo sedi već osam godina.
Da li je vama palo na pamet da to uradite, bez obzira na to što je on predsednik naše političke stranke? Pa, on tamo brani interese čitave države i naroda i budućih generacija. Skida sa nas anatemu da smo mi neki genocidni narod, da su Srbi ovakvi ili onakvi. Videli ste da je Hag razbio u paramparčad i 80 svedoka su, u stvari, postali svedoci njegove odbrane. A to je vaš kolega, mnogih od vas, koji je iz skupštinskih klupa otišao. Ne mogu da gledam u ovu desnu stranu, da ne gledam u lice ovih izdajnika koji su zaboravili na kojoj listi i na koji način su došli da sede u ovim skupštinskim klupama. Ali, vratiće se dr Vojislav Šešelj.
Gospođo Đukić Dejanović, gospodine Odaloviću, znate, uz zaista izuzetno korektnu saradnju koju lično imam sa vama, pre svega sa predsednicom gospođom Đukić Dejanović, želim najdobronamernije da vam kažem da morate više da slušate i glas nas iz opozicije, a pre svega nas koji imamo dugogodišnje parlamentarno iskustvo i koji imamo najbolje namere.
Znate, nama će ljudi najpre da kažu, zaposleni u Skupštini, oni koji imaju problema i sa upisivanjem prekovremenog rada, kojima se to tretira na kraju meseca u nekom tamo fondu slobodnih dana koji oni ne mogu da iskoriste. Morate da obratite pažnju da među zaposlenima ima i samohranih majki. Morate da obratite pažnju na to da nisu vozači, koji su vozači Uprave, dužni da nas u Skupštini titraju i da nam budu na raspolaganju ovde 24 sata. Da oni to moraju da budu, a da im je plata 18.000 ili 20.000 dinara, to nema smisla.
Morate da znate, kolege narodni poslanici, da sve ono što doručkujete, ručate, pa nekad i večerate, kada Skupština radi do kasnih noćnih sati, takođe spremaju ljudi i služe vas oni koji imaju 15.000 ili 20.000 dinara platu, je li tako, koji ovde rade i služe interesima države na kraju krajeva, jer mi smo valjda predstavnici države i predstavnici naroda.
Prema tome, ako mi sami nemamo odnos prema ovome što je naša kuća ovde, jer mi mnogo više vremena provedemo ovde, bez obzira na naša politička neslaganja, nego sa članovima svojih porodica, iz kojih god krajeva da dođemo, ili su to ljudi iz Beograda, nema od tog posla ništa.
S obzirom na to, mogu samo da pozdravim i poštujem jedan takav odnos. Na kraju krajeva, sekretar je politička funkcija. Ako taj kontinuitet sledite i ako je u pitanju neko ko je i iz porodice nekada nekog službenika koji je dobro radio svoj posao ovde, zaista to mogu samo da pozdravim i da mu poželim uspeh u radu, ali na izboru zamenika generalnog sekretara ne možemo da uredimo potpuno naš rad.
Moramo mnogo više da se borimo i da stavimo do znanja, pre svega vi, govorim i vama, predsedniče, i vama, gospodine Odaloviću, na kraju i gospođi Čomić, vi ste deo vlasti, i svima vama koji vršite određene funkcije u ovoj državi, da stavite do znanja Vladi Republike Srbije da ne može da ima takav odnos prema Narodnoj skupštini. Mi smo ovde najviše zakonodavno telo, moramo da štitimo Narodnu skupštinu Republike Srbije i da se kroz nju predstavimo na najbolji mogući način svim građanima, bez obzira na to ko je za koga glasao.
Što se nas srpskih radikala tiče, od prvog dana kada je prvi radikal ušao 1991. godine u Skupštinu posle 50 godina komunizma, to je naš predsednik dr Vojislav Šešelj, naučeni smo šta je parlamentarna demokratija, kako da branimo interese naroda, kako da štitimo parlamentarizam i mi ćemo u tom duhu da nastupamo i tako da radimo. Naravno, do skorijeg povratka, i u ovo skupštinsko zdanje i u Srbiju, onoga ko je ipak doajen ovog doma i koji će kao takav i da vrati dodatnu energiju koja je potrebna narodu. Hvala vam.
