Minut i pedeset sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da.)

Stav 3. člana 10. kaže: ''Za eventualnu štetu koja je nastala usled lansiranja raketa i drugih letećih objekata odgovorno je lice koje je raketu lansiralo, odnosno drugi leteći objekat lansiralo.''
Ne može se tražiti odgovornost pojedinaca u ovakvim momentima, jer u tom slučaju postoji, prvo, odgovornost onih koji su propisali pravila ponašanja i odgovornost nadređenih tom licu.
U ovom slučaju ćete doći u situaciju da na protivgradnoj rampi, a dobio je nalog da lansira raketu i ta raketa, jer je bila zabrana, a taj njegov nalogodavac nije znao ili nije obratio pažnju na to i protivgradna raketa nanese određenu štetu. Hoćete u zatvor onoga ko je raketu lansirao ili onoga ko mu je naredio ili onoga pre svega ko je propisao kako i u kom slučaju se lansiraju rakete, a da je taj deo ispustio.
U Evropi, kojoj mi hrlimo i u koju samo što nismo ušli, a kada ćemo ne zna se, proaktivni pristup bezbednosti odavno podrazumeva sistemsko delovanje i ugrožavanje, i iz ovoga je očigledno da naši vazduhoplovni organi i rukovodioci prihvataju samo formu proaktivnog pristupa, a u suštini deluju reaktivno.
Zbog toga smatram, gospodine ministre, da bi mnogo poboljšali zakon ukoliko ovaj amandman prihvatite.

Na član 11. amandman je podnela Vlada. Odbor za saobraćaj i veze je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Velimir Ilić, Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 12. Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju. Dakle, tu sam predložio da se drugi stav ovog člana briše. Podsetiću na šta se odnosi ovaj drugi stav, naime, on se odnosi na to pod kojim uslovima se može dozvoliti stranom vojnom vazduhoplovu da nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje i aktivnu opremu za snimanje iznad naše zemlje.
Tražio sam brisanje ovog stava iz razloga što Srbija nije članica nijednog vojnog pakta, nije članica NATO pakta, a proklamovana politika koju vodi ova vlada da nam u ovom trenutku NATO pakt nije prioritet, možda će neka druga vlada imati takav prioritet, ali ako do toga dođe, čemu se mi suprotstavljamo u SRS, onda neka se te stvari menjaju.
U obrazloženju Vlade za odbijanje ovog amandmana navodi se kako su već prihvaćeni odgovarajući međunarodni ugovori i da je to razlog zbog čega ovaj stav mora da stoji, odnosno razlog zbog čega se ne može prihvatiti moj amandman.
Ovaj put bih pitao gospodina Mrkonjića, možda to i nije vaša nadležnost, koje smo mi to ugovore i sa kojim zemljama potpisali da bi mogli njihovi vazduhoplovi da lete i da nose aktivno streljačko, bombardersko i svako drugo naoružanje iznad naše zemlje?
Gotovo sam siguran da su ti ugovori potpisani isključivo sa zemljama članicama NATO pakta i zato sam tražio brisanje ovog stava, jer verujem da ova vlada nije potpisala takav ugovor ni sa Rusijom, ni sa Kinom, ni sa nekom drugom nama prijateljskom zemljom.
Stiče se utisak da se na mala vrata amnestira NATO pakt za sve ono što je uradio Srbiji u vreme bombardovanja. Možda će nekada te iste članice NATO pakta, odnosno zemlje NATO pakta u istoriji koju budu predavali svojoj deci govoriti da oni nisu vršili agresiju nad zemljom Srbijom, nego je to bio predmet nekog ugovora, to su bile vežbe, ali u toku tih vežbi dešavale su se kolateralne štete, gde su oružja i bombe ispadali iz aviona po gradovima Srbije.

 Iskorišćeno je 20 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 13. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Principijelno, mi ove amandmane, a ima ih više, gde se reči "ministar nadležan za poslove saobraćaja" zamenjuju rečju "Vlada", nećemo braniti baš tim konkretnim razlozima jer smo ih već obrazložili u onome što je govorio prof. dr Milan Knežević.
Koristim ova dva minuta da zamolim gospodina Mrkonjića, kao ministra, da ne shvati lično i da ne banalizuje problem njegove naknade, već odluke Saveta čiji je član, a koja je nezakonito doneta od strane direktora Direktorata.
Molim vas, nemojte da stvaramo zabludu u javnosti da je bitno 75 hiljada mesečno puta pet članova Saveta, puta godinu dana, jer su u pitanju stotine miliona evra koje su ostale van domašaja Vlade, budžeta i građana Srbije.
U tome je odgovornost, najmanje vas, jer ste vi najkraće član Saveta, nego je najduže onih koji do 2003, a posebno od 2003. godine, pa 2006. jesu dozvolili da se ogroman novac izvuče iz budžeta, a nad državom ostane odgovornost za sigurnost neba nad Srbijom.
Molim vas, nemojte da prevodimo stvari sa manje značajnih ili gotovo beznačajnih, a da ove koje su strašno važne i značajne zanemarujemo. Ne bih želela da vas ijednog trenutka naljutim jer vi meni niste ni cilj, niti je način da se vi odreknete naknade time što ćete reći na televiziji da nećete da primate, čime mi samo dokazujete da, kao jedan od pet članova Saveta, u stvari nemate moći da se izborite sa onim što se tamo dešava.

Reč ima ministar Mrkonjić.

Predložiću Savetu da ukine nadoknade, a tvrdim da Savet ima takav sastav, još jedanput, gospodina Šutanovca, druga Ivicu Dačića, gospođu Dianu Dragutinović i mene, da drži stvari pod kontrolom. Ovo čega se plaši gospođa Tabaković, toga sigurno neće biti.
Da li ste zadovoljni sada? Još niste? Žao mi je, moraćemo više da razgovaramo.

Hvala, gospodine Mrkonjiću.
Narodni poslanik Dušan Marić podneo je amandman kojim je predložio izmenu naziva Glave dva iznad člana 14. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Gospodine Markoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 14. stav 2. kaže se: "Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevozioci, operateri aerodroma, vazduhoplovno-tehničke organizacije koje se bave održavanjem vazduhoplova i drugi subjekti koje odredi Direktorat (u daljem tekstu: vazduhoplovni subjekti) primarno su odgovorni za bezbedno obavljanje svojih delatnosti ili pružanja usluga, a za bezbedno obavljanje poslova u okviru vazduhoplovnog subjekta odgovorni su i svi pojedinci koji u obavljanju svojih poslova utiču na bezbednost".
Tražio sam da se reči "u obavljanju svojih poslova utiču na bezbednost" zamene rečima "obavljaju poslove od uticaja na bezbednost, ako ih obavljaju suprotno utvrđenim pravilima".
Ne može se tražiti odgovornost pojedinaca ukoliko obavljaju poslove u skladu sa utvrđenim pravilima. U tom slučaju odgovornost mora preuzeti subjekt ili rukovodioci koji su ta pravila propisali. Organi i rukovodioci se u ovom slučaju štite, a slabosti u svom radu prebacuju na neposredne izvršioce.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, svi ste u preduzećima u kojima ste radili, dok vam DOS nije preduzeće zatvorio i prodao, imali priliku da određene norme ponašanja, pogotovo iz bezbednosti, primenjujete. Ukoliko niste primenjivali i pri tom je došlo do povređivanja vas ili nekog drugog, onda ste bili krivi vi. Ukoliko su primenjivane norme, onda je odgovornost bila na nekom drugom.
Ne mogu se propisati pravila ponašanja i ako se čovek u skladu sa pravilima ponaša i dođe do incidenta, tragedije, u krajnjoj liniji, ne može biti odgovoran pojedinac. Onda možda ne valjaju pravila, a u tom slučaju ne valjaju oni koji su ta pravila pisali i onda je odgovornost na njima, a ne na neposrednom izvršiocu.
Ovako se koristi prilika da se kompletna odgovornost svede na neposredne izvršioce, na najniže činovnike ili, u ovom slučaju, na kontrolore leta koji se pridržavaju propisa, a desi se nešto. Da li su krivi kontrolori leta koji su pre nepunu godinu dana bili u situaciji da apsolutno mogu samo da plaču na onom mestu u onoj kuli, jer je na dva sata nestalo struje, dva sata su avioni iznad Srbije bili potpuno slepi, dva sata je neko doveo u opasnost ogroman broj vazduhoplova koji lete iznad Srbije. Zbog čega? Zbog toga što nije obezbeđeno sekundarno i tercijalno napajanje, a bili su obavezni.
Zbog čega? Zbog toga što je današnji predsednik upravnog odbora, ovdašnji direktor kupio nepouzdane agregate i agregati su onog trenutka kada je trebalo da se aktiviraju, čim je nestala struja, zatajili. Da bi se ispeglala stvar, tadašnji direktor, sadašnji predsednik upravnog odbora Nikola Stankov priča – napravio sam podvig, jer sam, čini mi se nemački avion bezbedno spustio na aerodrom iako mu je jedan motor bio pokvaren, prestao je da radi.
Dame i gospodo, to je uobičajena procedura. Toliko puta se desi da jedan motor otkaže i da sa jednim ili dva motora, zavisi koliko ima taj vazduhoplov, uz posebne vanredne mere, uz prioritet itd, ti kontrolori leta, koji rade izuzetno odgovoran posao i imaju veliku platu, ali je činjenica da su svaki dinar zaradili. Svaki dinar koji kontrolor leta odnese kući je zaradio.
Mi iz SRS ne govorimo o visokim platama kontrolora leta, nego o visokim platama onih koji su iznad kontrolora leta i onih koji su okolo, a koji su miljenici Nikole Stankova. Proverite, gospodine ministre, da li je tačno da, recimo, daktilograf prima 106 hiljada, a da kontrolori leta primaju 300 hiljada, da okruženje Nikole Stankova prima 500-600 hiljada mesečno. Proverite, pa na nekom sledećem zakonu, kad budemo radili, molio bih da me obavestite.
Sada koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
O bahatosti gospodina Nikole Stankova bih hteo još nekoliko reči da kažem. Gospodine ministre, kao inženjer, kao stručnjak, šta mislite da li je u oblasti elektronike vrhunska svetska sila Vijetnam? Nije. I vi i ja se slažemo. Nisam inženjer, ali sam pročitao ponešto i slažem se. Upravo je odatle uvezena oprema, od "giganta" iz Vijetnama. Šta mislite, šta je razlog? Cene nisu, cene su svetske. Da nije možda provizija, gospodine ministre?
Gospodine ministre, taj isti je, dok je bio direktor, naložio izgradnju radara na Kopaoniku. Kompletan radar je urađen, ugrađena je kompletna oprema, a radar ne radi. KFOR ne dozvoljava aktiviranje tog radara, ali to gospodinu Nikoli Stankovu nije smetalo da kupi četiri para motornih sanki, da obilazi taj radar.
Čini mi se da se te sanke koriste u neke druge svrhe jer, koliko sam čuo, nisam skijaš, ali kažu da tamo ima mnogo lepih skijaških terena i da je zimovanje na Kopaoniku izuzetno atraktivno, pa možda te sanke koriste gospodinu Stankovu da, ako ne može da priđe radaru, onda sa onog drugog brda da vidi kako mu izgleda radar, ona lopta koja se nalazi na tom radaru.
Da li znate, gospodine ministre, da je, možda ne ove godine, ali prošlih godina po desetak-petnaest vrlo luksuznih automobila kupovano i deljeno uglavnom onima koji rade?
Da li znate da ako ima negde mobinga u Srbiji, ima ga upravo u kontroli leta? Ko god se zamerio malom žutom "fireru", kako zovu, inače, iza leđa, jer ne smeju da mu kažu u lice, tog sekunda će dobiti otkaz, bio je šikaniran, pa je, recimo, prebacivan, jer je ovo Srbija i Crna Gora, na svakodnevni posao u Golubovcu? Da li znate da je radar u Golubovcima tri puta skuplji nego što bi inače koštao?
Tačno je da sredstva koja se ubiraju od kontrole leta treba da idu za taksu za zagađenje itd, i jedan deo sredstava mora da se troši, ali veliki deo sredstava mora da se troši u Srbiji. Znate li kako Nemačka rešava, pošto te pare ne idu u budžet? Nemačka napravi radar na Murtenici, ko što je napravio Nikola Stankov, pa onda napravi autoput do Murtenice, pa dovede i vodu do Murtenice, pa dovede i struju do Murtenice, pa usput takav kapacitet da se i ona sela pokriju. Nemačka koristi svaki evro i vrlo malo ili nimalo ne vraća Evrokontrolu na kraju godine.
Da li znate da je Agencija za kontrolu leta d.o.o. useljena ovde u Nikole Pašića br. 7? Zanima me čija je to zgrada? Da li znate još gomilu toga? Pitanje je gde je preseljen deo Agencije koji je bio u SIV 3 i plaćao kiriju državi Srbiji, jer je SIV 3 vlasništvo države Srbije? Da nije preseljen u neku privatnu kuću, tamo negde kod Uprave carina? Da li se tom privatniku ne plaća? Ko je taj privatnik i koliko se plaća?
Gospodine ministre, uz svo uvažavanje vašeg ogromnog posla koji imate na ovom delu, jer možemo pričati, možemo vas voleti ili ne voleti, ali je evidentno, kad krenem za Novi Sad vidim onih 20–tak kilometara napravljene druge trake itd, ali morate da odvojite vreme i morate da nađete način da pretrkeljišete malo finansijsko poslovanje Kontrole leta. Ubeđen sam da ćete naći svašta vi kao inženjer, a povedite sa sobom i ekonomiste, povedite sa sobom i one koji se razumeju, da saberu dva i dva - četiri ili im je to posao. Verujte da ćete naći mnogo štošta.
Sumnjam o ovim velikim parama o kojima se radi, o kojima pišu novine, sumnjam da je bar još toliko na tendere, na javne nabavke, na odabir proizvođača opreme itd, jer što bi direktor jedne firme, jedne velike američke firme, koja je proizvođač opreme, baš branio Nikolu Stankova? Šurak mu nije, rođak mu nije, jer on je Amerikanac, a ovaj je ovde.
Osnovna karakteristika Nikole Stankova, ono što ga je kvalifikovalo da dođe na to mesto je upravo ono o čemu je govorio gospodin Krasić. Osnovno mu je zanimanje bilo muž Biljane Stankov, šefa kabineta pokojnog premijera Zorana Đinđića.
Da li znate da se on pripremao da napravi repetitor, odnosno radar u Bugarskoj? To je nekako država sprečila, neko sprečio ili mu neko već rekao - nemoj da se praviš blesav, to je ipak tuđa država i ulagati u tuđu državu. Možda je to bio projekat ovih funkcionalnih blokova o kojima govorimo danas?
Jednog trenutka kad ovi funkcionalni blokovi profunkcionišu, država Srbija ili neće imati regionalni centar, ili će ga imati sa Makedonijom, Albanijom i Kosovom, ali će Nikola Stankov, i ovih 10-15 oko njega, koji su se već dogovorili sa tim iz Eurokontrola koji radi, e oni će već otići u Eurokontrol na vrlo plaćena mesta. Šta ćemo sa našim kontrolorima leta?
Još jedna stvar i taman da iskoristim ova tri minuta i time ću završiti. Svojevremeno kada je bila Savezna uprava za kontrolu leta, imalo je civilno-vojno komponentu, imali smo oficire koji su vodili vojne avione i imali smo civilne kontrolore leta. Onda 2006. godine svi oficiri koji su imali sve dozvole za kontrolu leta su otpušteni, smenjeni, oterani na druge dužnosti ili poslati u penziju.
Tako da imate situaciju da jednog čoveka koji je potpukovnik, koji ima sve svetske dozvole za kontrolora letenja, pošaljete sa 40 i nešto godina u penziju. Sad kada država dolazi u situaciju da opet mora da ima civilno-vojnu komponentu, onda se dovode mladi oficiri iz jedinica veza itd, i da se uče kontroli.
Ima još jedna stvar, čime ću završiti. Svojevremeno je Agencija za kontrolu leta organizovala školu za kontrolore leta. Pare nisu legle na račun Kontrole leta, nego su legle, čini mi se, ili u Bosnu ili u Hrvatsku. Kako to da se desi?
Gospodine ministre, u svakom slučaju, uvažavajući i ceneći vaš entuzijazam, mislim da ćete ovo preispitati i da ćete mi na nekom sledećem zasedanju, ako ne sada, odgovoriti.