Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, 12. aprila 2004. godine u Bratuncu je otvorena Spomen soba. Ono sa čim ne želim da polemišem jeste da li nam neki poslanici opozicije veruju ili ne. Nama je bitno da nam veruju građani Srbije, jer ih nismo izneverili, jer svoja obećanja koja smo dali ispunili.
Skoro da razumem da oni koji su učestvovali u stvaranju ovih žrtava ne mogu da učestvuju u donošenju deklaracije, u kojoj bi se izrazilo poštovanje prema tim žrtvama i pružila podrška institucijama da počinioci zločina odgovaraju pred sudovima. To skoro ne treba nikome objašnjavati, mislim da to građani Srbije razumeju.
Kada su građani glasali za nas, a nisu glasali za radikale, glasali su za mir. Kada su glasali za nas, a nisu za radikale, glasali su za saradnju sa svetom, za toleranciju, za budućnost svoje dece u mirnom i bezbednom okruženju. Glasali su i za putovanje bez viza, glasali su za to da se Srbiji i njenim građanima opet vrati poštovanje, i to su i dobili, i zato su glasali za nas, a ne za vas.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.
Povredu Poslovnika reklamira poslanik Zoran Krasić.

Član 107. stav 1, povređeno je dostojanstvo. Zamolio bih da gospođa Kolundžija bude što preciznija – koje su to moje žrtve, gde sam učestvovao u stvaranju žrtava? Hoćete li da kažete, molim vas, gde su te moje žrtve? Kažite mi gde su moje žrtve? Brže, gospođo Kolundžija, molim vas da srpska javnost čuje koje su to moje žrtve.
U Hagu nisu mogli da nađu žrtve Vojislava Šešelja niti dobrovoljaca SRS, a vi ste našli. Ko ste vi da nađete žrtve? Kada ste vi sproveli žrtvu? Da se niste i vi možda javili da budete svedok tužilaštva? Znam da baštinite tekovine vašeg predsednika, koji je 17. februara 2003. godine rekao – Šešelja vodite i ne vraćajte ga. To je objavila Karla del Ponte. Molim vas, hitno napravite spisak mojih žrtava.

Nema povrede člana 107. i nije narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, a vas molim da ne zloupotrebljavate pravo koje je dato članom 103. stav 1.
Pravo na repliku, narodna poslanica Nada Kolundžija.

Nisam znala da je Šešelj tako poštovao i slušao mog predsednika, pa kada je on nešto tako rekao, on se skupio pa sam otišao u Hag. Dakle, istina je to da je on sam otišao u Hag. Sve drugo može biti pokušaj da se politički opravda. Možda vi svi ovde sada mislite da je on pogrešio tada, ali sada je, bojim se, kasno. Sam se prijavio i sam je svojom voljom tamo. Niko ga tamo drugi nije poslao.
Želim da kažem da postoje politike koje vode u sukobe, da postoje politike koje tragaju za mirnim rešenjima. Postoje politike koje seju mržnju i postoje politike koje se zalažu za toleranciju. Postoje politike koje ne priznaju razlike i ispoljavaju mržnju prema svakoj različitosti, i postoje politike koje duboko poštuju različitosti među ljudima bilo koje vrste. Ako je neka politika sejala mržnju, ako je htela da ratuje, ako je sukobljavala narod sa svima drugima u okruženju, onda može da se govori i o odgovornosti takve politike.

Narodni poslanik Dragan Todorović traži pravo na repliku. Nemate pravo na repliku. U onome što je rečeno nije rečeno ništa neistinito.
Molim vas da ne dobacujete. Nemate pravo na repliku. Želite da govorite o povredi Poslovnika? Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika.

Pozivam se na član 104, da su iznete neistine u prethodnoj diskusiji ...

Narodni poslaniče, član 104. ne može biti predmet povrede Poslovnika.
Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Čomić, član 107. stav 2, proverite, pošto vidim da sve proveravate kada neko kaže koji je član.
O čemu se radi? Molim vas, ovo je nedopustivo da se na ovakav način vodi rasprava u Narodnoj skupštini. Samo da vam objasnim jednu stvar. Citirao sam šta je Karla del Ponte napisala u knjizi, a gospođa Kolundžija, ne znam da li ona sluša, da li uopšte čita knjige ili samo internet.
Gospođo Kolundžija, setite se Ljubiše Savića Mauzera, potpredsednika DS. Nemojte da budete toliko isključivi. Setite se vola na Palama, na ražnju. Setite se, pitajte vašeg predsednika stranka, kada je Radovan Karadžić dolazio preko Drine, prvo je išao kod Tadića, Mićunovića, pa tek ako se seti kod Miloševića.
Nemojte da izigravate neko nevinašce ovde, molim vas. Sve je zabeleženo. Čitajte malo knjige, pratite svedočenja, ne izmišljajte nešto. Uvrteli ste nešto da ste, ne znam, nešto bogzna šta vi demokrate. Vi demokrate ste uništili državu. Uništavate je svakog dana. Naravno da sam vam protivnik.

Član 107. stav 2. na koji ste se pozvali, narodni poslaniče, glasi – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica ili ocena koji se odnose na privatni život drugih lica.
Vaše obrazloženje nije nijednom rečju dodirnulo sadržaj člana 107. stav 2. Jedini izbor koji imam je da postupim po članu 103. stav 7. i da vam izreknem opomenu zbog zloupotrebe prava, dragocenog prava koje je dato svakom narodnom poslaniku, da govori o povredi Poslovnika, starajući se o tome da procedura bude poštovana do kraja i da Poslovnik Narodne skupštine bude poštovan do kraja.
Izričem vam opomenu na osnovu člana 103. stav 7.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.