Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog deklaracije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građana Srbije. Deklaraciju koju smo, naravno, najavljivali i nakon usvajanja Deklaracije o Srebrenici.
Smatram da i ova deklaracije, koju će, naravno, poslanička grupa SPS-JS podržati, kao i ona Deklaracija o Srebrenici, govori o jednom civilizacijskom iskoraku, o čuvanju digniteta, pre svega, srpskog naroda u ovom slučaju, ali naravno i svih naroda na teritoriji bivše Jugoslavije.
Ono što smatramo, to je da svi oni koji imaju pravo da se kritički osvrnu i na sadržaj deklaracije, možda i na samu formu, trebaju da imaju u vidu da se u preambuli pozivamo i na univerzalnu Deklaraciju UN o ljudskim pravima, na Pakt o građanskim i političkim pravima, na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, na Ženevsku konvenciju o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, na Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, napominjem – genocida, i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
Dakle, svi zločini tako struktuirani u međunarodnom pravu jesu obuhvaćeni i ovom deklaracijom i njenom preambulom, a tiču se svega onoga što se, nažalost, događalo prema pripadnicima srpskog naroda i, naravno, ostalim građanima naše države u toj poslednjoj deceniji 20. veka.
Ova deklaracija po svom usvajanju, naravno, treba da posluži i kao jedan apel, moralni apel svim parlamentima u regionu da posegnu za jednim ovakvim činom, da i oni pokažu da mogu da naprave taj civilizacijski iskorak. Upravo me je moj uvaženi kolega Halimi na to ponukao, da se ponadam da će, kako on ovde zastupa svoje stavove, tako svoje stavove, naravno, iznositi i naše kolege poslanici u parlamentima širom bivše Jugoslavije.
Što se tiče kritika da se ova deklaracija ne odnosi baš na sve zločine koji su počinjeni prema srpskom narodu, mislim da je sasvim jasno da je intencija predlagača, odnosno 123 poslanika bila upravo da se vremenski omeđi onaj period na koji se odnosi ova deklaracija. U tom domenu, naravno, ne može da se ni na koji način sporiti istorijska činjenica da su počinjeni stravični zločini prema srpskom narodu u toj tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ali to prosto nije predmet razmatranja i predmet sadržaja ove deklaracije.
Što se tiče onog što je moj uvaženi kolega Halimi govorio, mislim da je ovde ne samo zadovoljena forma, već i suština, jer se ovde radi o pripadnicima srpskog naroda i građanima države Srbije. Tako da svaki zločin, ukoliko je do njega i došlo, ima pravo da se odnosi na sve one koji su u tom momentu, a neki od njih i danas, bili građani i državljani države Srbije.
Naravno, ono što neki spočitavaju parlamentarnoj većini, a to je da smo bili mnogo eksplicitniji povodom Deklaracije o Srebrenici, ali moram ponoviti da, pozivajući se na sve međunarodne konvencije, ženevske, na Univerzalnu deklaraciju UN, naravno da smo obuhvatili i sadržajem i formom i suštinu i sve ono što se dešavalo našem narodu u tom prethodnom periodu i da njihova kritika prosto ne stoji.
Dakle, intencija nije bila da navedemo sva stratišta koja su, nažalost, u velikom broju prisutna u toj poslednjoj deceniji 20. veka, već upravo da ovakvim pristupom obuhvatimo i osudimo sve one zločine koji su se nesporno dogodili pripadnicima našeg naroda i građanima naše države.
Mislim da je pitanje očuvanja digniteta sopstvenog naroda, sopstvenih građana pitanje za sve nas ovde. Ovo nije, naravno, neko takmičenje u patriotizmu, već upravo jedan odnos prema zločinima koji su se desili. Želim da verujem da će i neke opozicione stranke izneti jasan stav po pitanju sadržaja ove deklaracije, a ne politizovati ovo pitanje. Nadam se da nećemo, kao na primeru Deklaracije o Srebrenici, imati neke poslaničke grupe koje neće biti ni levo ni desno, pa će biti uzdržane po pitanju nečega što je sasvim jasno.
Dakle, osuđujemo zločin. Mislim da je to univerzalno pravo, ali i obaveza svih nas da tako nešto učinimo, ukoliko smo politički odgovorni, politički, misleći ljudi, koji sagledavamo ovu situaciju na pravi način.
Ono što, naravno, svi zajedno očekujemo, to je da pored toga što će parlamenti u regionu, nadam se, posegnuti za jednim ovakvim činom, da naravno niko nama sada sa strane ne spočitava naš odnos prema žrtvama među pripadnicima srpskog naroda i među našim građanima. Uveren sam da se tako nešto neće desiti. Pomirenje, naravno, da je potrebno, saradnja u regionu naravno da je potrebna, ali ne smemo zaboraviti na dostojanstvo.
Ovakvom deklaracijom čuvamo dostojanstvo i našeg naroda, i naše države i naših građana. Namera jeste da se te žrtve i ti zločini prema pripadnicima našeg naroda nikada ne zaborave. Pozivamo sve one institucije koje su vlasne da o tome odlučuju da procesuiraju i kažnjavaju počinioce, da to učine i da budu objektivni, a ove druge naravno da izraze duboko poštovanje prema žrtvama koje su bile pripadnici srpskog naroda.
To jeste i naša obaveza, ali mislim da je, pre svega, i potreba ne aktuelnog političkog trenutka, jer ovakvih deklaracija smo donosili u nekom ranijem periodu i kada je bilo zločina i na teritoriji Kosova i Metohije, i u Goraždevcu i u Podujevu, i da ne navodim gde je sve bilo takvih slučajeva.
Mislim da ovakva jedna deklaracija svojim sadržajem, svojom formom upravo na sveobuhvatan način izražava ono što jeste intencija valjda svih nas, a to je osuda zločina počinjenih prema pripadnicima srpskog naroda. U danu za glasanje, naravno, poslanička grupa SPS-JS će podržati ovu deklaraciju. Zahvaljujem se.