Zašto da ne zamaramo? Hajte da pričamo i dalje. Dakle, na državnog sekretara seinače ne primenjuje ovaj zakon, niti se primenjuje Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, niti se primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
Dakle, na državnog sekretara i njegovu platu se primenjuje isti zakon kao i na moju platu, a to je Zakon o platama imenovanih i postavljenih lica u Republici Srbiji ili kako mu je već konačan naziv.
Da li je vama neko, da se našali s vama, to napisao, pa ste vi sad ispali tako malo povređeni ovde, to nije moj problem. Što se tiče mene, meni ne vodi niko sindikat, sindikalci biraju svog predstavnika sindikata. Evo, ako se pitam, odmah bih smenio mnogo nekih predsednika sindikata, ali onda to ne bi bio sindikat, nego bi bio državna ispostava.
(Predsedavajuća: Gospodine ministre, takve izjave nisu dopuštene.)
To sam samo hteo slikovito da kažem, da mogu da se pitam ili da se generalno Vlada pita. Vlada bi onda postavljala predsednike sindikata koje ona hoće. Dakle, ko vodi sindikat u pravosuđu ne znam. Sindikat u pravosuđu ko vodi, znam gospođu Slavicu koja se pojavljivala na televiziji i još par gospođa koje su učestvovale u ovim pregovorima. To su sve fini i pošteni ljudi, bore se za svoja prava, to i jeste njihov posao. Niti sam ih postavio, niti imam ikakve veze s njima. Uostalom, ministar sam državne uprave, nisam ministar rada.
Nego, da se mi vratimo na državnog sekretara. Dakle, da li mogu još da vam pomognem? Ne treba. Razumeli ste, dakle, da ste pogrešili. Dobro.
Sada još da vam kažem, vezano sa Sindikat za pravosuđe, ljudi su potpuno u pravu. Šta se dešava? Problem je bio u uredbi Vlade o razvrstavanju radnih mesta i objektivno, po toj uredbi, sa istom stručnom spremom i istim iskustvom bili su niže rangirani ljudi koji rade u pravosuđu i mi smo i na prošloj Vladi to ispravili i promenili, to jeste bio zahtev sindikata i oni su bili potpuno u pravu.
Dakle, vraćam se na ovo. Prihvatam vaš amandman, da vam dokažem da mi nikakva namera nije bila da se ovde radi nešto nalik tome što ste vi rekli. Prihvatam amandman. Ukoliko postoji takav amandman, biće usvojen.
Ovaj zakon ima za cilj da podigne ove najugroženije kategorije nešto malo više, da bi taj odnos na kraju bio 1:6 umesto 1:9. To mi je cilj Predloga zakona. Onaj deo diskusije koji se odnosi na sate jednostavno ne mogu da prihvatim, zbog toga što se ne radi o tome da vi nekoga samostalnog savetnika, kome produžavate rad i više od 20 sati, ne možete zameniti čovekom sa strane, jer on ne bio samostalni savetnik da se da zameniti tako lako. Zbog toga ne mogu da prihvatim taj vaš argument.
Što se tiče drugih stvari koje ste rekli, to su stvari koje manje-više svi u sali mislimo isto i nema potreba o njima posebno govoriti. Ako želite, dostaviću vam po jedan primerak zakona o državnoj upravi i državnim službenicima, da ne bih ovde citirao te odredbe.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković je ponovo prijavljena. Nemate više razloga za replike, sve je razjašnjeno. Nemate pravo na repliku. Poslanik Velimir Ilić ima reč.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vidim danas da je ministar izuzetno raspoložen. Došao je ovde pred Novu godinu da malo ubijamo vreme pre ovog budžeta, i da nas malo oraspoloži…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, sa dužnim poštovanjem o radu sednicu Narodne skupštine. Molim vas da imate stalno u vidu obaveze iz Poslovnika koje tačno opisuju kako moramo da se ophodimo jedni prema drugima.)
Mislim da ništa nije strašno. Ne vidim da sam nešto loše rekao. Samo sam rekao..
(Predsedavajuća: Znam da vi ne vidite, ali ja vidim i to mi je posao, pa vas zato upozoravam..)
Vi ne vidite, jer ministar je vama okrenut leđima, a on se izuzetno smeška i smeje se i raspoložen je izuzetno, to sam primetio da je to dobro, da vidimo nasmejanog ministra u parlamentu. Da li je to strašno što sam rekao? A vi namršteni kao da ćete da streljate nekog. Ne znam šta je s vama, gospođo, da li sam ja vama...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sad vas upozoravam.)
Javio sam se za reč, a vi ste odmah startovali đonom na prvu rečenicu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, izričem vam prvu opomenu.)
Stvarno vas zamoljavam, vi jeste potpredsednik Skupštine..
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, dužni ste da slušate upozorenja predsedavajućeg. Pogledajte u stenogram, pa ćete videti zbog čega reagujem. Vama, kao i bilo kom drugom poslaniku koji svojim verbalnim opisima narušava ugled Skupštine. Podsetila sam na obavezu da to ne činimo i na odredbe Poslovnika koje nam to propisuju. Nastavljate, ja vas upozoravam da to ne činite. Dakle, tema dnevnog reda, onoliko kreativno koliko znam da vi umete, ali uz podsećanje na to na čega smo obavezni u ophođenju u Skupštini. Izvolite.)
Znate šta, nemam nameru da s vama polemišem bilo šta i da koristim svoje vreme da iskažem ono za šta sam se javio. Vi radite svoje i ja naravno radim svoje.
Smatram da je ovo dobro što se želi nekim najnižim slojevima zaposlenih u administraciji da se poveća plata, ali da je to nedovoljno, da je to tako malo. Naša administracija ima po 17, 18, 19, 20 hiljada dinara i ljudi ne mogu da prežive. Sećam se vozača u ministarstvima, po opštinama, koji voze sa 17, 20 hiljada platom. Ne mogu fizički da opstanu. Da ne mogu da prežive.
Evo, neko ih se sad setio na kraju godine da nagovesti da će iduće godine biti bolje. Sa ovakvim povećanjem ukupno za celu Srbiju od milijardu i 600 hiljada dinara neće im biti bolje.
Već smo jutros čuli nagoveštaj poskupljenja struje, gde ljudi iz EPS traže da bude 60% da bi mogli da posluju, samim tim povećanjem sve će ovo pasti u vodu.
Želim da diskutujem o jednom problemu koji niko ne rešava u ovoj državi. Sećam se da smo u ovom parlamentu raspravljali o jednom direktoru aerodroma, a mislim da se zvao Krišto. Bojan Krišto, tako je. On je, na primer, imao dva miliona platu i jedan ministar je ovde branio da je to normalno, a imao je sa primanjima i preko dva do tri miliona.
Neka je on veliki menadžer. On ima sto plata jednog administrativnog radnika u Skupštini, jednog čoveka koji radi u administraciji državnoj, 100 plata prima jedan čovek. Zamislite vi sad kad imate u toj firmi trideset direktora raznih nivoa koji su tu negde oko njega. Nisu kao on, ali su tu negde.
Zamislite da tih nekoliko direktora prime platu, koštaju ovu državu kao čitav srpski parlament i još prave gubitak. Zamislite onog direktora iz JAT koji je napravio gubitak, evo sad se on sanira, 51 milion evra i podignut je kredit da se razduži, a koliku je on platu imao mesečno. Oko 15.000 evra.
Ko ga je nagradio za to? Koliko ima tamo desetina direktora? Koliko ima direktora agencija u državi? Koliko ima agencija koje samo niču kao pečurke. Gde god uđete kažu, idite prvo u agenciju, javite se pa dođite ovamo i dođite tamo.
Znači, ta administracija koja je izuzetno glomazna za jednu malu, sićušnu državu kao što je Srbija, za jednu iznemoglu privredu koja je na kolenima, za jednu privredu koja ne može da puni ovaj budžet, već mora da uzima komercijalne kredite da bi preživela i dovela do kraja budžetsku godinu.
Zamislite sad koliko malo ljudi radi u proizvodim zanimanjima u odnosu na usluge i administraciju, a koliko ima puno nepotrebne administracije u ovoj državi. Mi sad sve govorimo, ovo ćemo smanjiti, a ovaj isti parlament, vladajuća većina je nedavno izglasala ovde u jednom danu komunalnu policiju koja je pet hiljada ljudi zaposlila i sad niko ne zna da objasni po opštinama šta ti ljudi rade, nemaju gde da sede, nemaju kola, nemaju gde da se greju, nemaju nikakve uslove i daju se obaveštenja da oni postoje negde i da će se pojaviti negde, ali ne zna niko kako i na koji način. Pet hiljada ljudi je primljeno odjednom u administraciju.
Jako mi je žao što naš ministar naporno radi. On je rekao da radi do deset uveče. Bio bih srećan da ministar Marković manje radi, da se manje izlaže naporima. Evo, on se bavi Kuršumlijom, danima kako da otme vlast u Novoj Srbiji tamo i koalicionim parterima, i krši odluke suda, krši zakone, krši sve i kaže njima, samo vi uzmite, to je stav vlade i ja vas podržavam.
To je nedavno bilo i u Kraljevu. Ministre, nemojte da trošite energiju neracionalno. Vi se trudite, neko vam da zadatak i pohvalite se naredbodavcu da ste uzeli nekoliko opština. Jeste oteli nekoliko opština i radite na raznorazne nezakonite načine da te opštine izgube vlast, da oni izgube vlast koje je narod hteo i izabrao u tom gradu.
Da li je moguće u jednom gradu da neko pobedi i ima najviše odbornika i da sad ostane bez ijednog odbornika. Zašto? Neko dođe i privodi ih u MUP, saslušava, privodi, drži i onda kaže, vaša odbornička grupa mora da pređe tu i tu, ako mislite da dobijete to i to. Oni jadni šta će, nećkaju se i naravno počinje.
Evo, u Rači, od gradonačelnika sve redom, sve je prešlo u regionalni neki centar koji se pravi. Zašto? Kaže, Jura neće da dođe, neće potpisati ugovor ako ne dođete tamo. Da li lokalna administracija služi za takve stvari ili služi za neke druge stvari da radi? To sad treba videti.
Kako se povećava administracija? Kaže, pređite kod nas, daćemo vam dvadeset radnih mesta. Kako? Vas pet dobijate dvadeset radnika. Gospodine ministre, to ne valja što se radi i to jednostavno remeti. Navešću vam primere, imena, šta god hoćete.
Ovo danas što ste radili u Kuršumliji je protivzakonito. Vi ste zvali telefonom i rekli, danas ste zvali telefonom i rekli, samo nastavite, stojim iza toga. Kakav sud, doslovce ste tako rekli, kakav sud, sud nije tu bitan. Sud je presudio, ali to ništa ne valja.
Prema tome, nemojmo sada zamazivati narodu oči da će ova najniža administracija, ovi činovnici koji imaju 17-18 hiljada platu, dobiti neko sitno povećanje i da će im biti bolje. Koliko ima, ponavljam, nepotrebne stranačke administracije koja se prima?
Setimo se neke ekonomske diplomatije. Da li ste upoznati sa tom ekonomskom diplomatijom koja radi paralelno u našim ambasadama i koliko ona košta? Koliko koštaju zakupi po velikim svetskim metropolama i koliko je tamo činovnika otišlo da radi?
Da li su neki ljudi koji su ovde radili i imali neke probleme, da im je ponuđeno da ćute i da odu u tu administraciju tamo i da sede u nekim ambasadama? Ja ću vam i tu navesti imena i prezimena, ako treba, i reći koliko to sve košta, koji su dobili stanove i sve, samo da bi se ućutkali, da se ne bi neki problemi pokrenuli.
Da li je neko, gospodine ministre, u ovoj državnoj administraciji odgovoran danas, kada je objavljena vest da je Hašim Tači, da su evropske institucije pokrenule određene radnje protiv trgovine drogom, trgovine ljudskim organima, ubistava da bi se uzimali državni organi. E, ko je tom Tačiju skinuo crvenu Interpolovu poternicu i po čijem nalogu?
Srbija je izdala poternicu za Tačijem, sećam se odlično toga. E, on više tu poternicu nema. Ko je naložio da se povuče i skloni ta poternica? Ko? Da li će sada da se vrše pregovori sa Tačijem? Da li se krši Ustav? Da li ovaj parlament zna da je neko Hašimu Tačiju rekao – slobodan si, možeš da se šetaš po svetu, možeš da budeš premijer, možeš da radiš šta god hoćeš.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, o dnevnom redu. Dakle, temu o Hašimu Tačiju dovodite u vezu sa Predlogom zakona o platama nameštenika.)
Broj administracije je izuzetno veliki u odnosu na ovu privredu koja ne može da izdrži. Gospođa Tabaković je ovde govorila o jednom problemu koji je vrlo interesantan i ne treba zatvoriti oči pred tim problemom koji je veoma važan. Uzmite u zadnjih pet vlada, i u ovoj današnjoj, za koliko se povećao broj državnih sekretara? Evo, iz prethodne vlade, iz one pre nje ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, razjasnili smo, državni sekretari nisu predmet ovog zakona, pa vas molim o dnevnom redu.)
Koliko se povećao broj pomoćnika i koliko broj savetnika? Koliko to košta finansijski? Znate koliko je to? Garantujem sad, ovako blanko, za tri puta. Znate li koliko je to para? Tri puta. Sigurno, tri puta. Evo, izvadite podatke te iz Vlade. Da li je moguće da ova privreda to izdrži? Mi tonemo svakim danom. Evo, punjenje budžeta iduće godine će biti sve manje i manje. Firme se zatvaraju, gase, nema ko.
Da li je ovaj odnos između broja zaposlenih koji rade i primaju platu i onog broja koji je nezaposlen, i broja penzionera, jeste nemoguć da održi sistem u funkciji? Najmanje 300 hiljada ljudi, gospodine ministre, mora da se zaposli novih, da prima uredno platu, da plaća obaveze, da bi država funkcionisala.
Stručnjaci koji su radili analizu zaključili su da 300 hiljada novih radnih mesta morao da se popuni, da bi ova država mogla da funkcioniše kako-tako. Zato je i predsednik u kampanji i obećao 200 hiljada novih radnih mesta. Da li je došlo do zapošljavanja 200 hiljada ljudi u Srbiji? Nije. Otpušteno je jedno sto hiljada.
Kako sada da preživimo narednu godinu? Tri milijarde je uzeto kredita od MMF za budžet. Uzeti su komercijalni krediti. E, sad se računa za narednu godinu prodaja "Telekoma". Šta ćemo za onu drugu godinu? "Telekom" je unapred zadužen i kad se proda neće imati nikakve od toga koristi.
Prema tome, ne može mala država sa ovoliko zaposlenih, 600 hiljada ljudi uredno prima normalnu platu u Srbiji, 400 hiljada ide na posao i prima kad se stigne plata, a preko pola miliona ljudi ne zna se više da li rade, da li ne rade, ni da li primaju platu i ima li neko prema njima obaveze. Niko za njih ne ispunjava prema državi obaveze.
Sad me interesuje, kako mi ovako siromašni možemo da poklonimo, na primer, jedan prirodni resurs, kao što su optički kablovi po koridorima, "Nuba investu", koji mesečno donosi zaradu 18 miliona evra, a godišnje preko 200 miliona evra u tranzitu? Znači, telekomunikacija i ostale koristi preko optike koja će se postaviti kroz Srbiju. Da li smo mi toliko bogati da nekom vlasniku iz Slovenije i nekim našim ovde bosovima kažemo – evo vam ljudi 200 miliona evra, to nama ne treba nizašta.
Da li mi znamo koliko para je ostalo u privatizaciji "Zagrebačke banke"? Da li znamo u privatizaciji "Delte" koliko para je otišlo, ne u Srbiju, nego u drugu državu? Da li znamo koliko smo izgubili, na primer, na "Luci Beograd"? Predsednik države je rekao na televiziji da su država izgubili i grad Beograd dve milijarde evra, sećam se odlično, a trista miliona evra na kompleksu "Ušće". Da li smo mi toliki rasipnici da kažemo da nas to ne interesuje, da to prođe? A mi ćemo zato uzeti kredit, naravno, i živeti od kredita, i živeti od meseca do meseca.
Evo, ova će se budžetska godina nekako pregurati. Nova godina se bliži. Novi budžet ne obećava ništa dobro. Ovih dana se kuju planovi, lokalna uprava u Srbiji će dobiti 1.700 stanova odmah, u Beogradu 5.000 stanova. Sve će se izgraditi, svi ćete dobiti, a niko ne kaže kako i odakle.
Gospodine ministre, tri građevinske sezone su prošle ovoj vladi, ostala je samo ova na proleće koja dolazi, poslednja. Nadamo se poslednja ovoj vladi u karijeri, ali poslednja u mandatu sigurno. Rezultati su izuzetno loši. Sad treba praviti neke spektakularne stvari, pričati neke priče, muljati, presipati iz šupljeg u prazno, zabavljati narod da narod oseti da ima neke nade. Od toga se ne živi.
Da li postoji mogućnost da Srbija malo živne, da srpsko selo malo živne, da poljoprivreda malo živi, da počne u Srbiji da se zarađuje? Vi znate, kao čovek koji vodi lokalne uprave, da u pojedinim opštinama ne radi ni jedno jedino preduzeće danas. Kako da prežive te opštine? Evo, juče su najsiromašnije opštine imale sastanak sa šefom države i nekim ministrima i oni su im obećali mnogo, a šta će od toga biti ispunjeno, iz kojih sredstava i gde se ta stavka nalazi u budžetu, ja sam veoma pažljivo gledao budžet za narednu godinu, nema je.
Da li ćemo i dalje pustiti ove da zarađuju ovoliko, kao ovi u Kontroli leta? Da li znate da u Kontroli leta direktor ima platu 20 i nešto hiljada evra, da ima primanja možda oko 30 hiljada evra, da se razbacuje, podiže kredit 70 miliona evra, pravi upravnu zgradu, da sve blješti, šljašti itd?
Zbog njegovih preleta preko Srbije, koje on debelo naplaćuje, ovu Srbiju ubi grad, seljaci propadoše načisto. Nikako da se napravi neki fond, da se kaže – gospodo iz Kontrole leta, lepo je to što vi imate velike plate i što zarađujete milionske svote, ali izdvojte deo sredstava zbog vaših preleta, kada su zabranjena dejstva protivgradne zaštite, ovu Srbiju potpuno ubije grad i seljaka potpuno uništi.
Ništa se na tome ne radi. Rečeno je da se avijacijom to štiti, najsavremenije metode i nema od toga ništa. Da li je moguće, gospodine ministre, da u svakoj lokalnoj upravi, u istim opštinama, svake godine poplave naprave ršum i naprave ovolike troškove? Da li je moguće napraviti nasip u jednom Vlasotincu?
To je nekoliko stotina metara tamo ostalo je da se završi. U jednom Novom Pazaru radio se nasip. Potrebno je jedno kilometar-dva i da nema štete. U jednom Prijepolju, dva, tri kilometra nasipa, nego svake godine plaćamo milionske štete. Vi vodite lokalnu samoupravu. Zašto ne razgovarate s ljudima?
Zašto na Vladi ne tražite sredstva? Zar je tolika problematika napraviti jedan nasip? Da li je moguće u Smederevu podići nivo odbrambenog nasipa, dobetonirati tamo 80 cm i da više ne mislimo koji je nivo Dunava? Moguće je, ali nema ko to da pokrene.
Da li moguće da su sva sredstva koja su od "Mobtela" bila namenjena za tu potrebu potrošena u izbornoj kampanji? Jeste, tačno je sigurno i tako se i dogodilo.
Zato vam kažem u opštinama jedno nedomaćinsko poslovanje. Zašto? Zato što vi, gospodine ministre, ulazite izuzetno puno u ingerencije lokalnih vlasti i radite sa svojim strankama i stranački uticaj tamo je jednostavno presudan. To ne sme da se događa, ako mislimo da decentralizujemo vlast.
Ne treba nama decentralizacija preko regiona, mi možemo preko lokalne uprave decentralizovati vlast, da ono što se tamo zarađuje tamo i ostaje jednim delom i da se namenski troši za ono što ljudi smatraju da je najpotrebnije da se uradi na tim prostorima.
Prema tome, morate i vi, ministre, da se promenite. Morate da promenite neke svoje navike, a parlament će sigurno pomagati u tome kolko može. Nemoj da budete nezadovoljni opozicijom u Srbiji, koja je izuzetno konstruktivna i koja vam izuzetno puno toleriše stvari koje se događaju na lokalu.

 Reč ima ministar Milan Marković.

Dakle, gospodine Iliću, meni je bilo zadovoljstvo, kao i uvek, da slušam vašu diskusiju, jer ona jednostavno obuhvati jedan širok dijapazon različitih tema.
Naravno, mogu da se ograničim samo na ono što ima veze sa ministarstvom na čijem sam čelu, nažalost ovde nema ništa što mogu da vežem za ovaj zakon kojim želimo da u osam platnih grupa da promenimo koeficijente, to je tačka dnevnog reda. Vi se niste time bavili, ali ste se bavili raznim drugim stvarima.
Prvo, meni je sad žao, otišao je gospodin Rade Obradović, on je rekao da niko još nije video budžet. Samo ste vi videli budžet za 2011. godinu, ljubazno vas molim da nam ga pokažete. Pošto vi ste rekli da ste vi gledali budžet za 2011. godinu. Pokažite nam budžet, pokažite ministarki finansija taj budžet, pokažite javnosti budžet jer ga niko nije video, ali nema veze. Slažemo se, ima budžeta negde verovatno.
Drugo, kao bivši ministar infrastrukture pitate mene zašto nema nasipa u Srbiji? Ne znam da li se šalite sa mnom i da li znate šta je moj posao uopšte? Ja sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Moje ministarstvo radi propise, isključivo se bavi propisima.
Mi ne utičemo na rad lokalnih samouprava, mi ne zidamo nasipe, mi ne asfaltiramo ulice. Kakve veze imamo sa tim stvarima? Kažete – nasip u Smederevu. U Smederevu je gradonačelnik bio gospodin Saša, ne sećam se prezimena, vi ste bili ministar infrastrukture, bili ste u njegovoj kampanji, sećam se, čovek je postao gradonačelnik i što vas dvojica lepo niste uradili te nasipe? Kakve to veze ima sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu?
A urađeno. Evo, ministar Ilić kaže da nije.
Čudna je ta vaša diskusija. Sem što ste videli budžet koji niko od nas ovde nije video, kažete da je zaposleno pet hiljada komunalnih policajaca. Gospodine Iliću, zaposleno je 250 komunalnih policajaca. Kako tako ustanete i kažete da je zaposleno pet hiljada komunalnih policajaca, kad je zaposleno 250 širom Srbije.
U Beogradu su rezultati odlični. Lokalne samouprave ne moraju. Jagodina neće, ne mora. Mi smo dali šansu gradovima da u svoje ruke uzmu komunalni red. Dali smo im jedan jak instrument – da život u gradovima bude lepši, uredniji, bolji. Da li će gradonačelnici to da iskoriste ili neće, kakve veze, gospodine Iliću, ja imam s tim? Verujem da će gradonačelnik Beograda to da iskoristi. Da li u nekom drugom gradu ima problema, to ne znam, nije moje da pratim taj problem.
Dakle, ponavljam, to što ste rekli je takođe neistina, kao što niste videli budžet, jer budžet nije urađen te ga niste mogli videti. Vi niste gledali budžet za 2011. godinu, jer budžet ne postoji. Tako je neistina da je zaposleno pet hiljada ljudi, kada nije zaposleno pet hiljada ljudi. Trenutno je prošlo 250 ljudi obuku za komunalnog policajca. Ogroman broj njih su već radnici lokalnih organa uprave i ne znam kako vam pada na pamet da tako kažete, ipak ovo neko gleda, nije da niko ne gleda ovu Skupštinu.
Gleda javnost ovu Skupštinu. Ne možemo mi da kažemo baš sve što nam se svidi, ustanemo i kažemo baš sve što mislimo da treba da kažemo. Neko ovo i gleda, gospodine Iliću. Šta će ljudi da pomisle?
Sad vama nije jasno kako je moguće da je neko u nekom gradu imao jedan broj odbornika, pa sad više nema te odbornike. Isto tako ko što je SRS imala 84, pa više nema, isto kao što je DSS imao, pa sad ima jednog manje. Ne mogu da shvatim kako možete tako da diskutujete, kad znate da postoji odluka Ustavnog suda.
Upozoravao sam godinu dana svakoga mogućeg da će Ustavni sud doneti takvu odluku. Odluka je doneta na osnovu inicijative Tomislava Nikolića, vašeg koalicionog partnera, koji ima poslaničku grupu isključivo zahvaljujući tome što se odavde odvojio jedan broj i prešao tamo i isto nikada nije bio na izborima kao stranka. Sada vi ustanete, već drugi put, pa meni nešto spočitavate. Kakve ja veze imamo da li je Tomislav Nikolić ovde ili ovde, da li je u lokalnom parlamentu neko ovde ili onde? Kako mogu imati veze sa tim?
Za razliku od Vlade ranije, čak sam promenio Zakon o lokalnoj samoupravi, pa sam tražio da o spornim mandatima isključivo odlučuju sudovi u Republici, da o tome ne bi odlučivao ministar, pa su mi rekli da nisam, da izvinete, normalan – kako mogu da se odreknem te vlasti da raspodeljujem mandate? Rekao sam – neću tu vlast. Na to su najviše bile ljute moje partijske kolege. Tu vlast dajemo sudovima. Sudovi u RS odlučuju o mandatima.
Sada mi recite šta je tu problem: kada sudovi presude u korist ove stranke ili one stranke? Kada su presuđivali od slučaja do slučaja, šta da radimo, "ni po babu ni po stričevima", nego onako kako zakon kaže. Tako zakon kaže, tako će biti i u Kuršumliji, kao što je tako bilo u Kraljevu, kao što će tako biti u svakoj drugoj opštini u Srbiji.
Verujte mi, nikakav interes nemam da utičem ko će biti u kom mestu gradonačelnik. Kao ministar za lokalnu samoupravu nemam nikakav interes. DS vlada, mislim, u 120 opština u Srbiji. Baš mi je bitno da li će biti u 121 ili neće.
Vi kao da niste jedan od ključnih ljudi zadnjih deset godina. Ne mogu da verujem kakve diskusije imate. Vama dramatično smeta što direktori javnih preduzeća imaju platu 250 hiljada dinara. Koliko su imali vaši kadrovi, koliko je imao gospodin Šarančić platu u "Železnicama Srbije"? Kako vam tad nije palo na pamet da kažete da je njegova plata sto plata ovih mučenika što ovde kuckaju od jutra do mraka pogrbljeni? Tad niste imali tako lepo poređenje, poetski.
Koliko vam je imao direktor "Puteva Srbije"? Ko da niste sedeli u Vladi sve te godine, ko da niste jedan od lidera. Govorite meni, koji sam ministar, čija je funkcija politička, stranačka član glavnog odbora, a vi predsednik stranke koja je tvorila Vladu, vi se žalite zašto je u javnim preduzećima tako?
Slažem se s vama. Da se pitam, nama bi javna preduzeća koja su monopolisti imali poziciju državnih službenika na položaju prve kategorije.
Ministar sam lokalne samouprave, gospodine Iliću, ili kako vi jednom rekoste meni, ja sam ministarčić. Uopšte ne znam otkud vam ideja jednom ministarčiću da tako krupne ideje pokušate da prenosite? Za razliku od vas koji ste bili ministarčina, ja sam ministarčić.
Pitam vas, gospodine Iliću, pošto ste tako dugo u politici – što niste nešto uradili po ovim pitanjima? U skladu sa svojim moćima predložio sam ovoj Vladi i ova Vlada je usvojila da se plate u upravnim odborima, koji su u vreme kada ste vi vladali bile po 200-250 hiljada za ništa, jer član upravnog odbora, po mom dubokom uverenju, sedi i uglavnom ništa ne radi, lično sam predložio i to je sada 32 hiljade i nešto. Znači, bar sam nešto uradio. Obzirom da sam ministarčić, to je ogroman pomak unapred.
Mislim da ste zaista sve rekli, na primer, da sam zvao Kuršumliju danas; to je jednako tačno, ko što je tačno da je komunalna zaposlilo 5.000 ljudi i da ste vi gledali danas budžet Republike Srbije. Neka građani procene da li će da vam veruju. Znači, gospodin Ilić je danas gledao budžet Republike Srbije, koji ne postoji za 2011. godinu. Znači, uopšte nije urađen. Nema ga u pisanoj formi. Samo ga je gospodin Ilić čitao, nekim čudom.
Isto koliko je to tačno, toliko je tačno i da je zaposleno 5.000 komunalnih policajaca i isto toliko je tačno i da sam zvao Kuršumliju. Nemam reči kako da odgovorim na ovu vašu diskusiju. Vaše diskusije gospodine Iliću su vaš problem i vaša nada da vam niko neće odgovarati kad diskutujete.
Sedeli smo zajedno u Vladi, uopšte nemojte pokušavati da pričate stvari koje znam jednako kao i vi. Tri puta veći broj pomoćnika ministara, nije tačno. Radio sam Zakon o ministarstvima i znam šta su ljudi podelili kao sektore ministarstva. Jednostavno nije tačno.
Da li ima previše? Ima previše, gospodine Iliću. Bilo je previše i u Vladu u kojoj ste vi sedeli i u ovoj Vladi u kojoj ja sedim ima previše. I ja mislim da je to jako veliki problem i da mi treba da se suočimo sa nizom problema.
Jedan od najvećih problema nije državna uprava, jer mi non-stop govorimo o državnoj upravi koja ima 27.000 ljudi. Naš problem je 500.000 ljudi koji su na budžetu i više od 500. Naš problem su javne agencije, koje čak i nisu na budžetu. Naš problem su javna preduzeća, a ne da pričamo non-stop o državnoj upravi i to kad dođem ispada da treba da odgovaram za pitanje zašto ima agencija.
Koliko ste se puta kao ministar, tvorac koalicionog sporazuma prethodne dve vlade pre ove, suprotstavili zakonima kojima se osnivaju javne agencije? Nula, nikada na Vladi niste rekli – čekajte ljudi, nemojte da osnivate agenciju, to su poslovi državne uprave i može da ih radi državna uprava. Nijednom to niste rekli.
Rekao sam, ovo sve mogu da govorim jer sam vam rekao, sve ovo što kažem, govorim deset puta gore na samoj Vladi. Meni ne možete ništa od toga da pričate, jer vi ste jedan od tvoraca Srbije u kojoj danas živimo i vrlo ste zaslužni što živimo tako kako živimo.
Još jedanput vas molim, dajte taj budžet podelite i sa nama koji nemamo to proviđenje da znamo šta će pisati u budžetu koji nije napisan.

Pravo na repliku, gospodin Velimir Ilić.

Gospodine ministre, ovde nam sad čitate lekciju i meni držite predavanje kao da sam mali Đokica i ništa ne razumem i ništa ne znam i svaka vam čast na tome.
Da li vi znate da mnoge vaše kolege, ne kažem svi, ali jedan deo vaših kolega koje poznajem odlično i sa kojima komuniciram, pokazali su mi nacrt budžeta za narednu godinu, koji je danas trebalo da bude na Vladi usvojen i dostavljen parlamentu?
Kaže – ne možemo ništa da uradimo. Zašto ne možemo da uradimo? Zbog ovoga i pokazuju mi određene stavke. Da li vi mislite, da mi narodni poslanici ili šefovi partija, šefovi poslaničkih grupa, da uopšte ne znamo šta se događa u Vladi? Mi znamo kako vi dišete, šta komunicirate među sobom, gde se sastajete.
Znam tačno gde su bili ministri uoči zemljotresa u Kraljevu, pojedini. Otkud u Kraljevu da se pojave posle sat? S kime su sedeli, u kojim restoranima, ko im je pevao, ko im je igrao, sve znamo. Mislite da smo male Đokice, da ništa ne znamo, pa, vi ste toliko naivni i nemate pojma. Pola ljudi iz BIA nam daje podatke, pola ljudi iz policije nam donosi podatke, daje nam svaki dan, zatrpaše nas podacima i kažu – pomozite nešto ako možete, ovo ne valja. Zato vam i kažem.
Tačno je da sam radio nasipe, a tačno je da nisam završio za vreme mandata. To je nemoguće i tačno je da je ostatak para Vojvodina tražila da se prebaci na kapitalni fond Vojvodine, i tačno je da nije dalje urađeno, jer je potrošeno u kampanji, jer je donesena odluka da se ta sredstva ne mogu više raditi iz Beograda, nego iz kapitalnog fonda Vojvodine i to je tačno…

Vreme. Gospodine ministre, izvolite.

Gospodine Iliću, evo daću vam šansu, jer ću vas ponovo pomenuti. Da li sme tako?
Niste vi mali Đokica, već sam to rekao. Vi ste mene nazvali ministarčićem, ne ja vas i nije uopšte problem ministarčić lokalne samouprave, neki tamo, nebitno. Uopšte ne mislim da sam neki veliki ministar, iskreno vam kažem. Budimo realni, malo je ministarstvo, pa ako gledamo ministra, malo ministarstvo – ministarčić. Ne ljutim se uopšte na vas.
Sedeo sam s vama na Vladi i mogu vam reći da ništa ružno ne pamtim u našem zajedničkom radu, ali ne može biti logično da mene pitate što nisu rađeni nasipi, a sada i sami kažete da ste vi radili nasipe, jer je to vaša nadležnost, a mene pitate zašto ne radim nasipe. Kakve veze imam sa nasipima?
Ceo budžet ministarstva je 400 i nešto miliona dinara. Ne bavimo se time, gospodine Iliću. Ne znam kako vi to izađete, i sada ste ispričali stvarno jedan skup neverovatnih stvari.
Sada da vam ispričam za Kraljevo. Vidim vi znate sve. Mene je zvao jedan kad sam bio na "Teletonu", ne znam da li je to neki s kojim imate komunikaciju. On mi je rekao ne samo kako to ministri baš sat vremena pre zemljotresa, to jeste sumnjivo, moram priznati, on je mene zvao i rekao – da stavimo da ovo nije prirodno uopšte, nego da stavimo kamere na ušće Ibra i da proverimo kako je taj zemljotres nastao.
Raznih priča ima i vi se uklapate u jednu od tih priča sa tim insinuacijama – otkud ministri baš sat vremena pre zemljotresa u Kraljevu. Povežite se sa ovim, možda i on ima neke informacije, ovaj što kaže da zemljotres nije prirodan, nego da je to nešto vrlo čudno.
To da li vas zatrpavaju iz BIA, to me apsolutno ne zanima. Pokušaću da ovo saberem na neku ozbiljnu diskusiju. Pod jedan, ponavljam, nikog nisam zvao u Kuršumliju, niko od vas nije rekao kada sam odbio Trgovište, kada je bio, da ne kažem kakav pritisak, niko da izađe i kaže – kako se u Trgovištu smenila vlast koalicije kojoj pripadam, a dođe druga vlast?
Kako tamo nisam to isto uradio što vi meni imputirate da radim? U Trgovištu na vlasti mislim da je DSS. Mogao sam tamo mnogo lakše, da sam hteo time da se bavim. Tamo je čak i prošlo tri meseca, ali sam rekao – čekajte, ljudi su uspostavili vlast, pa je onda bilo – prošlo tri meseca, pa isto tako sa terena, kao što sad vi meni, što vas zovu, pa vam pričaju koješta, tako su i mene tada zvali i pričali koješta.
Pitao sam ih – ljudi, ima li ovde većine, ima, što da raspuštamo ako ima većine? Kako je i za Trgovište bilo po zakonu, biće i za Kuršumliju, budite sigurni, isto će biti za Kuršumliju. Kao za Kraljevo kako je prvi put, kada sam odbio, pa sam čak hteo da pišem krivične prijave, tako je bilo i drugi put. I prvi put po zakonu i drugi put po zakonu.
Ne možete, gospodine Iliću, verujte mi, od prvog dana kada sam postao ministar do danas, i u onoj i u ovoj vladi, istovetno postupanje u svim slučajevima. Imate na sajtu ministarstva mišljenja, tumačenje zakona, uvek ista. Uopšte ne vidim ni jedan jedini razlog da zbog neke Kuršumlije ili zbog bilo koga, bilo čega, tako da rušim to što sam radio tri godine, da se sramotim, da kažem pomoćniku ministra – upiši drugačije, nemoj onako kako treba.
Nemam nijedan razlog da to uradim. Moj bivši pomoćnik je sada sudija Ustavnog suda, ali je bio pomoćnik Zoranu Lončaru, pa je bio pomoćnik pre Zorana Lončara Rodoljubu Šabiću, moj pomoćnik drugi Jasmina Benmansur, bila pomoćnik Zoranu Lončaru. Mislim da je vaša koalicija i dovela, vaša prva. Moj treći pomoćnik, opet ga vaša koalicija dovela dok sam bio u opoziciji.
Nemam nameru to da radim. Nemojte da nasedate, da vas zovu odozdo, jer sa mnom su pričali ljudi iz Kuršumlije u Sava centru i rekao sam – u redu, hajdete sa mnom sad u Ministarstvo i ljudi su došli sa mnom u ministarstvo, sedeli u ministarstvu i dobili odgovore na pitanja, pa su rekli – dobro, u redu je. Sedeli kod mog šefa kabineta, sve papire, materijale, ceo predmet mi izneli i pokazali. Kolega se našao iz SRS sa kolegom iz DS vezano za neku drugu opštinu, za Surdulicu.
Došli ljudi i misle da mi tu nešto krijemo, da mi podržavamo predsednika opštine Surdulica. Dan-danas naš kolega poslanik iz DS je ljut na mene jer on misli da ja podržavam predsednika opštine Surudlica. Baš me briga za podržavanje bilo kog predsednika opštine.
Prosto, zakon je zakon. Sad vam nudim, uzmite slučajeve koje želite, uključujući Kraljevo i Kuršumliju, dajte ekipu iz vaše partije, stranke, koalicije, iz čega hoćete, dođite u ministarstvo, sedite pet dana. Svaki predmet za ove tri godine ću vam dati u ruke da mi kažete gde nisam postupio po zakonu. To važi za vas, za SRS, za svaku stranku ovde. Dakle, jednom mi nađite da nije postupljeno isključivo u skladu sa zakonom.
Da li je sud donosio presude koje ne odgovaraju? Mislim da se to dešavalo u jednom malom broju slučajeva, otprilike pet posto. To sam pratio u vreme kada je došlo do razlaza Radikalne i ove stranke. Pratio sam statistiku i došao sam do zaključka da se zakon izvršava u 95% slučajeva jako dobro.
Imali smo problem sa sudom u Negotinu, koji nije hteo da donese odluku, nego je dopustio da izborna komisija izvrdava zakon, da zloupotrebljava zakon. Javni tužilac mora da podnese krivičnu prijavu protiv člana izborne komisije. Opštinska izborna komisija nije je podnela. Tako je pala vlast u Negotinu.
To ne mogu da rešim, to je pitanje svih nas ovde, takva smo politička elita. Ne daj bože u jednoj opštini da umru dva odbornika ili jedan, druga strana, ko god bio, ko god bio odmah da vam kažem, takva su mi iskustva za ove tri godine, neće da izglasa prestanak mandata i potvrđivanje novima sa liste. To smo mi, to je naša politička kultura.
U lokalnoj samoupravi nije ni blizu kao u ovom parlamentu. Nema nikakvog džentlmenskog dogovora, nema nikakvog poštovanja u lokalnim samoupravama. Ako može da vas prevari time što neće da izvrši svoju zakonsku obavezu, prevariće vas na taj način. To su radile izborne komisije u kojima su učestvovale sve prisutne stranke. Svi smo mi odgovorni što je tako. Garantujem vam da kao ministar nikada neću prekršiti zakon, niti sam ga do sada prekršio na način da svesno guram u vlast nekoga. Na taj način ne želim da razmišljam.
Evo, ponuda stoji, kada god hoćete, vi, bilo ko ovde, koliko god hoće, ne treba ni Zakon o pristupu informacijama, ne treba ništa, dođite u kancelariju preko puta moje. Državni sekretar sedi tamo. Možete sedeti mesec dana. Sve papire ću vam izneti od prvog do poslednjeg dana mog mandata.
Za komunalnu ništa niste rekli. Rekli ste ovde pred građanima Srbije da je 5.000 ljudi zaposleno. Kažem vam da je 250 ljudi prošlo obuku, a vi ste rekli da je 5.000 zaposleno. Neće biti 5.000 ljudi. O tome će odlučiti gradovi, koliko će biti zaposleno, a biće na 5.000 stanovnika jedan policajac.
To za Beograd ispada oko 350 policajaca. Grad Beograd ima stanovnika skoro kao svi drugi gradovi kada se skupe zajedno. Recimo Beograd, Novi Sad i Niš kao svi drugi zajedno. To znate svi. Kraljevo, Čačak imaju oko sto i nešto hiljada. Recite mi vi gde ste našli vi 5.000?
U Jagodini, koja će da uštedi na komunalnoj policiji, jer oni nemaju komunalne mere, tamo niko ne baca ništa, tamo je sve sjajno, perfektno, to je posebna grad? U Jagodini bi trebalo da bude 12 komunalnih policajaca i oni će ostvariti enormnu uštedu na tih 12 ljudi i svaka im čast.
Svaki gradonačelnik može da izabere da ostvari uštedu ako misli da će uštedeti. Mi smo samo dali mogućnost da napravite komunalnu policiju. Uopšte ne mora niko da je napravi. Nikog ne teram da pravi komunalnu policiju. Ko hoće, neka je pravi. Duboko verujem da je korisna.
Volim da živim u gradu u kojem će biti više reda. Volim da se napokon reši pitanje zašto po keju u 44, 45. bloku neko vozi automobile. Znam da redovna policija to ne može da postigne. Danas sam imao sastanak vezan sa redovnom policijom. Vrh policijski je bio, ne računajući ministra i direktora policije, sve ostalo najodgovorniji ljudi vezano za probleme u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Prosto, redovna policija nema kapaciteta. Nema ljudi koji žele da se zaposle u policiji, mala je plata i loši su uslovi. Komunalna policija im dođe kao mlađi brat, dobrodošla im je. Pomoći će im za hiljadu stvari. Ljudi su srećni što postoje.
U redu je, vi mislite da ne treba. Neću da ulazim s vama u tu diskusiju. Imate svoje mišljenje, ja imam svoje. Vi ste bili gradonačelnik velikog grada i imate drugačije viđenje stvari. Ne mogu sada s vama oko toga da diskutujem, ali mogu da diskutujem oko toga da niste rekli istinu kada ste rekli da smo zaposlili 5.000 ljudi, kada je 250 njih zaposleno.
Prosto mi je žao. Nekad se nasmejemo i našalimo, a nekada to dobije neki oblik diskusije koja je na neki način i nepotrebna. Pretpostavljam da nije vaša želja, a posebno nije moja želja da se vređamo na bilo koji način, ali nekad mi zasmeta takav način diskusije.
Možda vi želite da istaknete nešto kao problem, ali upotrebite reči koje ne priliče. Bez ikakvog razloga ste u stanju i da optužiti i da nametnete nešto što nema nikakve veze sa ovim što je istina. Ne verujem da je to bilo kakva zla namera, ali moram da se branim od toga, jer ovo što vi i ja pričamo gleda još milion ljudi ili 500 hiljada ljudi, ili 200 hiljada ljudi, gledaju ljudi koji nisu u materiji.
Ako ne kažem ovo što sam rekao mogu da pomisle da je stvarno negde zaposleno 5.000 ljudi. Uštedeli bismo ogromno vreme kada bi vašu diskusiju sveli na ono što je činjenica. Uopšte ne sporim, vi kritikujete i to je vaše pravo, ali da svedete na ono što su činjenice ili barem dobrim delom činjenice, a ne da bude toliko široka i toliko paušalna da onda moram da odgovaram, da više ne znamo da li je ovo jedna korektna diskusija ili vi i ja idemo ispod nivoa korektnosti. Mislim da to sve nije dobro.

Gospođa Vjerica Radeta, replika.