DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 24.02.2011.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

24.02.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Premijer ima reč. Izvolite.

Mirko Cvetković

Evo, da vam dam odgovor na vaše pitanje i da dam komentar na ovo što ste rekli.
Vlada je pre ovih ostavki koje su konstatovane imala 27 članova i kvorum je bio 14. Nas je sada 24 i kvorum je 13. Od potrebnih 13, današnja sednica je počela sa 20 članova Vlade i završila se sa 18, pošto su dva morala nešto u toku sednice da izađu, tako da nije uopšte bilo nikakvih problema što se tiče kvoruma.
Kada se radi o glasanju, imali smo nekih pedesetak tačaka (ne znam baš tačno koji je broj, možda više od 50, zajedno s onim u delu koji je poverljivog karaktera) i za sve tačke smo imali, izuzev jedne, potpunu saglasnost, dakle nismo imali nijedan glas protiv. Imali smo jedan glas protiv samo na jednoj tački i taj glas protiv nije bio od strane koalicionih partnera za koje vi možda očekujete da jeste.
Dakle, to je što se tiče toga kako je protekla sednica Vlade. Ona je protekla u jednoj konstruktivnoj i dobroj atmosferi.
Moj komentar vezan za ovo što ste rekli da dovedem više članova ovde. Moram da vam kažem, mene je to zapravo mučilo i morao sam da uzmem da gledam papire, da razumem da li ja ovde dolazim i pozivam članove svog kabineta ili Skupština poziva svakoga pojedinačno, a onda on dođe ili ne dođe. U papirima stoji da ih ja ne dovodim.
Dakle, u papirima stoji da sam ja, kao i svaki pojedinačni član Vlade, pozvan od strane Skupštine i svaki onaj koji nije došao nije odgovoran meni, nego je odgovoran vama. Meni je odgovoran kad ne dođe na Vladu i onda ja mogu da kažem – izvini, nisi bio na putu, nisi na Vladi – i onda da krenem u sankcije. Ovde sam ja, praktično, pozvano lice, koji se, evo, kao što vidite, odaziva na vaše pozive. Sa zadovoljstvom razgovaram sa vama danas celoga dana, sledećeg četvrtka ću možda pola dana itd. To je moj komentar.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Dakle, skupštinske službe pozivaju svakog ministra, svakog člana Vlade.
Gospođa Đerić ima želju da komentariše. Izvolite.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Samo kratak komentar. Zahvaljujem vam na odgovoru i upravo je to ono što sam i želela da čujem, odnosno što treba da čuje javnost Srbije. Ne smatram da ste vi odgovorni što neki ministar dolazi ili ne dolazi, ali javnost Srbije treba da vidi koji ministri dolaze, a koji ne dolaze.
Mi ćemo, svakako, svi biti jednoga dana, vrlo brzo, izloženi sudu te javnosti na izborima, koji će biti prevremeni ili na vreme organizovani, ali ćemo se, u svakom slučaju, svi suočiti sa građanima Srbije, koji, verujte, ovo je jedna od sednica koju najradije prate i vrlo rado komentarišu.
Izvinjavam se što ću biti slobodna, ali u ovakvoj situaciji, kada ste rekli to što ste rekli o članovima Vlade i o svojoj odgovornosti, za koju zaista smatram da ne postoji što se odziva samom parlamentu tiče, moram da kažem, pomalo vas doživljavam kao stečajnog upravnika u ovoj vladi. Hvala vam lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Predsednice, predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, meni će biti, moram da priznam, teško da budem oštriji od gospodina Jugovića, koji je malopre govorio. Nadam se da ovo što je ovde sada sa nama nema neki simbolični gest i da nećete morati uskoro da zovete ponovo predsednika Republike.
Šalim se malo, naravno, i hvala ministrima Milosavljeviću i Obradoviću, koji su sada ovde. Nismo imali prilike da razgovaramo pre podne, ali moram ponovo da se vratim na temu nesrećnih javnih preduzeća.
Vi ste, u neku ruku, predsedniče, rekli da se lično zalažete za drugačija pravila poslovanja, odnosno imenovanja onih koji će tim preduzećima upravljati, a za to je dovoljno samo poslati jedan zakon ovde u Skupštinu i promeniti koalicioni sporazum nakon toga.
Mislim da ćete imati za takav predlog zakona podršku ovde, makar sudeći po današnjim raspravama, a verujem da ćete imati i podršku javnosti, sudeći po komentarima koji su se pojavili u međuvremenu u medijima na tvrdnju koju smo jutros ovde čuli, da se direktori i ljudi koji rukovode javnim preduzećima zapošljavaju ili biraju isključivo po kriterijumu stručnosti.
Znate, mi živimo u jednoj prilično nenormalnoj situaciji. Važi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, javni funkcioner koji dolazi na funkciju mora da prenese upravljačka prava u svojoj privatnoj kompaniji koju ima da bi mogao da obavlja tu dužnost, a onda dobije na upravljanje državnu kompaniju, javnu kompaniju, čiji je promet nekoliko desetina ili nekoliko stotina puta veći, u kojoj se u mnogim stvarima diskreciono odlučuje, mnoge od tih kompanija su monopolističke i svi se prave da je sve u redu.
Drugo, u nekom trenutku ste govorili o poskupljenju cena, odnosno o tome da ste danas sa dnevnog reda sednice Vlade skinuli predlog te odluke. Verujem da, ako možete takvu odluku da skinete, onda možete da nametnete i svoje lično, profesionalno, a mislim i političko mišljenje da na drugačiji način, odnosno da isključivo javnim konkursom treba birati direktore javnih preduzeća.
Treća stvar, uz svo razumevanje i podršku vašoj ideji da za najugroženije slojeve stanovništva, domaćinstva ili porodica u Srbiji ne treba povećavati cene, vi ste ovde izneli ipak jedan frapantan podatak. Vi ste kao predsednik Vlade rekli – za najugroženije, odnosno za milion i po domaćinstava, ako sam dobro razumeo. Moj zaključak iz toga je da postoji milion i po ugroženih domaćinstava u Srbiji, a to je tri, tri i po, možda četiri miliona ljudi.
Dobrim delom je uzrok tog teškog socijalnog položaja tih ljudi i ovo o čemu danas govorimo – četiri milijarde evra akumuliranog duga javnih preduzeća, ''veštačko peglanje'' završnih računa nekih drugih javnih preduzeća koja nemaju, kako kaže gospodin Škundrić, na kraju godine gubitak, a nemaju ga zato što se taj manjak u poslovanju pokrije kreditom koji se u međuvremenu uzme i za koji garantuje Republika Srbija.
Pre nekoliko dana sam probao da dobijem taj odgovor i od gospođe Dragutinović. Ona mi na to nije odgovorila, nadam se da ćete vi uspeti. Kakvo je stanje tih garancija, odnosno koliko Republika Srbija, dakle budžet, svi građani plate na kraju svake godine u ovih poslednjih nekoliko godina od kad su te garancije i plaćanje po njima uzelo maha?
U 2009. godini je samo za garancije u korist tri javna preduzeća, to je jednim manjim delom EPS, ali pre svega ''Železnice'' i ''Putevi Srbije'', isplaćeno sedam milijardi dinara, što je po tadašnjem kursu, recimo, 75 miliona evra, i nijedan evro, nijedan dinar iz tih sredstava nije vraćen, iako je to obaveza i po Zakonu o javnom dugu i po pravilima obligacionog i trgovinskog prava, da kada se dug isplati…
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Vreme.
Izvolite, predsedniče.

Mirko Cvetković

Vi ste mi postavili jedno pitanje, odnosno u svom izlaganju ste spomenuli moje profesionalno mišljenje, pa da iskoristim priliku da ga iznesem, iako nisam mislio da je Skupština mesto gde se iznose profesionalna mišljenja.
Moje profesionalno mišljenje je da je ovo što vi pokrećete, isto tako što je pokrenuo i vaš kolega Andrić, suštinski pogrešno. Dakle, mi treba da se borimo za uvođenje tržišta u klasične sektore gde se nalaze monopoli, a ne da razmišljamo o tome da li će u preduzećima koja su u monopolu biti izabrani partijski ili nepartijski ljudi.
Znači, suština je, i na tome ja insistiram, bar na nivou Republike, da mi uđemo u reforme kojima ćemo omogućiti da tržište uđe u te sektore. Ako to budemo uspeli, onda će pitanje menadžera biti irelevantno. Zašto? Ako postavite nesposobnog čoveka, bez obzira na to da li je on partijski ili ne, njega će tržište samo skloniti. Ako postavite sposobnog čoveka, on će uspeti na tržištu da se izbori.
Dakle, nije ovde pitanje da li je čovek partijski ili ne, nego je pitanje u kojoj meri i kojom brzinom ubacujemo tržište u te sektore. To je suština stvari. Zato mislim da je vaše zalaganje u stvari možda bazirano na dobroj nameri. Više treba da se koncentrišemo na ubacivanje tržišta i stvaranje tržišne konkurencije u klasičnim sektorima.
U tom smislu i samo rukovodstvo, koje se, koliko vidim, ovde tretira kao generalni direktor… U suštini, kada kažem menadžment, uopšte ne mislim samo ili možda čak ne ni isključivo na generalnog direktora, nego na onaj kor koji se nalazi ispod njega, koji moraju da budu surovi profesionalci i koji, u suštini, obavljaju posao.
U tom kontekstu, vi ne možete imati dobar menadžment, koliko god da vam je dobar direktor, ako dole nemate taj kor, a taj kor ne možete imati ako je on u državnoj svojini i ako se nalazi u situaciji da te ljude privuku, boljim platama i boljim ponudama, druga preduzeća.
Želim da komentarišem i pitanje koje ste naveli kao odnos između pojedinaca koji daju ostavke, odnosno prenose pravo upravljanja na svoja preduzeća, a sada upravljaju državnim. To je pokušaj slikovitog poređenja koje, čini mi se, nema osnova.
Vi, u suštini, imate državu kao legitimnog vlasnika određenih preduzeća, stvari itd. Ko je taj ko treba u ime države da upravlja time što je državno? Pa naravno, izabrani predstavnici države. Nećemo valjda sada, da bi se izbegla partijska opredeljenost, nalaziti neke na ulici koji nemaju veze i postavljati ih tamo da to vode?
I to nije ni bilo kakva demokratska praksa itd. Upravo obrnuto, imate jasno – država je vlasnik, ovo je njeno vlasništvo i država delegira svoje najbolje ljude da oni vode računa o državnom vlasništvu. Ukoliko oni to ne rade, nego rade u svoju korist, onda je, naravno, to kriminal, to treba kažnjavati itd.
U vezi sa milion i po porodica, da ih ima toliko siromašnih, želeo bih samo da objasnim o čemu se tu zapravo radi, da ne bude zabune. Pre svega, ideja kojom sam se rukovodio u predlaganju ovog oslobađanja bila je u osnovi, da kažemo, hajde da oni najsiromašniji nemaju poskupljenje, a da ovi koji su bogatiji od njih moraju da plate više, zbog svih onih razloga o kojima smo govorili.
Postavlja se pitanje koji su to ti najsiromašniji i vi tu imate više metoda da se dođe do njih. Jedan od metoda jeste da imate, na primer, socijalnu kartu i da, prosto, po tom spisku kažete – ovaj neće platiti, ovaj neće itd.
Mi nemamo još završenu socijalnu kartu za našu državu i nemamo informacije o pojedincima koji su siromašni, ali smo sada iskoristili jednu posebnu metodu, koja otprilike glasi ovako – najsiromašniji je onaj koji najmanje troši. I to nije neka metoda koja je posebno izmišljena. Onaj ko najmanje troši struju, znači da ima i najmanje para, jer je pretpostavka da bi, ako bi imao više para, više i trošio.
Mi smo stavili jedan presek, 350 kilovat-sati. U okviru toga se pokazalo da ima oko milion i petsto hiljada brojila (odnosno, mi smo to nazvali – domaćinstava), ali u tome ima 200-300 hiljada brojila koja se ne odnose na stvarno kuće, nego na vikendice, tako da će praktično to obuhvatiti efektivno možda milion i sto hiljada domaćinstava.
To su ti kojima dajemo tu mogućnost. Pošto malo troše, onda su oni za nas siromašni, a siromašni ne treba da plaćaju više nego što su plaćali do sada. Dakle, to je ta metodologija.
Može se desiti da među njima ima i bogatih koji malo troše, ali mi nismo imali metodu da to uradimo, kao što možda ima i nekih koji su siromašni ali mnogo troše, ali je to, prosto, bio jedini kriterijum. Mislim da on verovatno nije tačan 100%, ali je sigurno jedno 90-95% dobar, jer se, inače, primenjuje i kod drugih analiza da bi se ocenilo ko je bogatiji, a ko siromašniji.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Gospodine Cvetkoviću, naravno da ste potpuno u pravu da je suština u tome da otvorite tržište ili da ukinete monopole. Problem je u tome što je ovakav način upravljanja, delegiranje partijskih kadrova i njihovo stavljanje na vrh tog sistema, prepreka da se to učini. Na stranu to što u nekim sektorima ukidanja monopola ili konkurencije na tržištu neće biti iz raznoraznih razloga.
Naravno da niko nije rekao da ljudi treba da se uzimaju sa ulice. To je potpuno neverovatno. Mislim da je dobar primer (verovali ili ne, to će reći LDP) ovo što se dogodilo u NIS-u. Nije "Gaspromnjeft" kupio NIS i onda doveo ljude ni iz ''Jedinstvene Rusije'' Vladimira Putina ni ljude sa ulice, nego nekakve surove profesionalce, kako vi kažete, i oni su napravili, zaključno sa ovom godinom, ako se ne varam, najmanje sto miliona evra dobitka. Nadam se da će i Republika Srbija imati 49 miliona. Klima glavom gospodin Škundrić.
Ako kažete da su bitni oni profesionalci ispod toga, neki srednji nivo, i da oni postoje u NIS-u, pretpostavljam da većina tih ljudi nisu Rusi, nego su ljudi odavde. To su isti ljudi koji su radili u NIS-u i do pre tri godine. Ako pre toga nisu mogli da ostvaruju tako uspešne rezultate, mislim da je jedini odgovor da je ono što je bio top menadžment i rukovođenje iz Vlade bila prepreka tome, odnosno generator gubitaka koji su bili ogromni u tim godinama. To je suština onoga o čemu smo govorili ovde.
Naravno da ima i milion drugih primera. Pre desetak dana sam bio u Kruševcu. Tamo postoji Javno preduzeće Aerodrom Kruševac. Zaista ne verujem da postoji aerodrom u Kruševcu ni da postoji potreba za tim. Onda sam se raspitao i rekli su mi da tamo radi sedmoro ljudi. Naravno da su to sve partijski kadrovi, ali to je manje bitno. Bitna je strateška odluka i odlučivanje o tome u šta ćete ulagati i čime ćete se baviti. A možete praviti i Potemkinova sela pa sanjariti o avionskoj liniji Beograd–Kruševac.
To ne radi niko ozbiljan. Bez obzira da li je na jednoj ili drugoj strani sveta, da li u "Gaspromnjeftu", u ''Eniju'' ili u bilo kojoj ozbiljnoj kompaniji, ne planira na taj način, pa je onda, čini mi se, nerazumno da se na taj način planira i u Vladi. Hvala.