Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu predloga poslaničkih grupa SRS i LDP, a u skladu sa članom 209. Poslovnika Narodne skupštine, odredila sam četvrtak, 24. februar 2011. godine, sa početkom u 10.00 časova, kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi s aktuelnim temama.

Aktuelne teme u vezi s kojima će pojedini ministri i drugi funkcioneri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja jesu:

1. DEFINISANjE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE PREMA AUTONOMNOJ POKRAJINI KOSOVO I METOHIJA U KONTEKSTU IZVEŠTAJA DIKA MARTIJA, IZVESTIOCA SAVETA EVROPE (podnela poslanička grupa SRS, koja je zatražila da na poslanička pitanja u vezi s ovom aktuelnom temom odgovaraju Mirko Cvetković, predsednik Vlade, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, Snežana Malović, ministar pravde, i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova);

2. POSLOVANjE – PROBLEMI U UPRAVLjANjU I TRANSFORMACIJA JAVNIH PREDUZEĆA (podnela poslanička grupa LDP i zatražila da na poslanička pitanja u vezi s ovom aktuelnom temom odgovaraju Mirko Cvetković, predsednik Vlade, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, i Jasna Matić, ministar za telekomunikacije i informaciono društvo).

Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja u vezi s aktuelnom temom:

– Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici, i to: pravo da prvi postavi pitanje ima predstavnik predlagača aktuelne teme, zatim prijavljeni predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, počevši od predstavnika brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće poslaničke grupe i narodni poslanici prema prijavama, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja i davanje odgovora. Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku, do početka odgovaranja, a usmeno, u toku trajanja odgovaranja. Narodni poslanik može da postavi najviše tri pitanja (član 213. Poslovnika);

– Odgovaranje na poslanička pitanja može trajati najduže 180 minuta, a obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali (član 212. Poslovnika);

– Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to pitanje najduže pet minuta. Posle odgovora, narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja, u ukupnom trajanju do dva minuta, a odgovor na ova potpitanja može da traje ukupno do pet minuta. Nakon toga, pravo na postavljanje pitanja imaju i drugi narodni poslanici, prema redosledu prijava (član 214. Poslovnika);

– U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika (član 216. Poslovnika).

U skladu s tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.

Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.

Gospođo predsednice, želeo bih da postavim pitanje za predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića.

Već sedam puta se probijaju rokovi za izgradnju Koridora 10. Poslednji rok za koji smo čuli u medijima je mart. Neki dan sam prolazio baš ovom trasom i primetio da radovi stoje, pa bih želeo, u ime DSS, da saznam koji su razlozi za ovoliko kašnjenje. Ovo je bilo jedno od glavnih izbornih obećanja, da će Koridor 10 biti završen u najkraćem mogućem roku, a mislim da nije izgrađeno više od 20-ak kilometara ovog auto-puta. Da li će izgradnja Koridora 10 biti neki novi Skadar na Bojani, da li ćemo ga čekati decenijama?

Jer, ukoliko ne budemo imali putnu infrastrukturu, a to o putnoj infrastrukturi, o razvoju infrastrukture smo čuli mnogo puta, čak je to bio i jedan od osnovnih argumenata za prodaju "Telekoma". Ponoviću, prodaćemo "Telekom", gradićemo puteve – to su govorili aktuelni predstavnici Vlade Republike Srbije. Što se tiče "Telekoma", o tome ćemo u drugom delu sednice, ali nikakvi pomaci nisu urađeni u ubrzanoj izgradnji auto-puta, a svi razumemo da na taj način upošljavamo i domaću građevinsku niskogradnju i podizvođače.

Paralelno, odmah po dolasku ove vlade uništen je ugovor o koncesiji za izgradnju auto-puta Horgoš–Požega, a tu se takođe nije pomerilo ni za jedan centimetar, i dolazimo do apsurda da je, kad je u pitanju zaustaviti nešto, Vlada to bila u stanju, raskinut je ugovor, u tome su uspeli, ali pomaći se jedan centimetar unapred što se tiče izgradnje drugih putnih pravaca, nije se uspelo.

Takođe, prošle godine govorilo se o jednoj novoj mreži auto-puteva kroz centralnu Srbiju, govorili su i gospodin premijer i drugi ministri, ali čak ni projekti za to za ovih godinu dana nisu urađeni.

Zahvaljujem.

Gospodin Ivan Andrić ima reč.

Hvala. Moram da se obratim u ime poslaničke grupe LDP, ali verujte da govorim u ime cele opozicije, zato što smo i jučerašnji i današnji dan proveli u pokušajima da rastumačimo šta će se danas u Skupštini desiti, na koji način ćemo moći da razgovaramo o temama za koje mislimo da su važne ili za koje smo sigurni da su važne, a da opet sve to ne izgleda kao nekakav, bez namere da uvredim bilo koga od nas, cirkus.

U vezi s onim što će se dešavati, osećao sam potrebu, pre svega zbog građana, da razjasnim neke stvari pre današnje sednice i ujedno uputim pitanje ljudima koji vode Skupštinu (ne mislim samo na predsednicu, već na sve ljude u predsedništvu). Dakle, mi ćemo danas imati naizmenično po tri minuta, poslanici opozicije, i mi treba, faktički, da se odredimo o jednoj od dve teme o kojoj treba da govorimo. Nama je onemogućeno da govorimo o obe teme. Direktna posledica toga će biti manipulacija u medijima i zloupotreba od strane vladajuće većine.

Reći ću vam jedan prost primer i kako mi danas vidimo situaciju. Danas su dve teme na dnevnom redu. Jedna je izveštaj Dika Martija, a druga je, potpuno neprirodno spojena, transformacija i rad javnih preduzeća. Obe teme su od presudne važnosti za budućnost ove zemlje. Moja poslanička grupa je podnela zahtev za održavanje posebne sednice vezane za rad javnih preduzeća. Mi ćemo o tome danas govoriti. Zatim će to uhvatiti ovaj ''rikošet ministar'' ili ''neraspoređeni'' Vuk Jeremić, koji će na RTS govoriti da je to njegov ključni dokaz da se mi protivimo izveštaju Dika Martija. To je realna situacija u kojoj živimo.

Pitam vas – da li mi danas imamo pravo da dva puta koristimo vreme, da jedanput govorimo o našoj tački dnevnog reda, da drugi put govorimo o tački dnevnog reda koju je podnela SRS, pritom mislim i na ovlašćenog predstavnika i na sve poslanike, ili je nama onemogućeno da o jednoj temi govorimo?

Kako izgledaju ove sednice, pored poslanika opozicije prepoznala je i Evropska komisija. Tu su kolege iz Odbora za evropske integracije. Čak i u izveštaju za prošlu i pretprošlu godinu te su sednice, kojima je navodno dato pravo opoziciji da raspravlja o važnim temama, proglašene farsom i jednom ljušturom bez sadržaja, zato što nije nikakav ozbiljan razgovor moguće voditi.

Dakle, mi imamo tri minuta da objasnimo, kao ovlašćeni predlagači, zašto mislimo da je neka tema važna i da postavimo pitanje. Zatim će nam se obratiti ministri, ako nas uopšte udostoje odgovora. Odgovoriće na nešto što ih najmanje boli, a mi ćemo imati još minut ili dva da dodatno objasnimo to. To je, govorim zbog građana ove zemlje, manje vremena nego što ja imam, kao poslanik, da postavim redovno poslaničko pitanje u četvrtak. Znači, ove sednice ne mogu imati nikakav zaključak, ne može se donositi nikakva odluka i one služe samo da bi Vlada dobila argument da može da kaže da je o tim temama već pričala.

Ovo je jako važno, da bi građani znali. Jedini način i jedini alat koji opozicija ima da kandiduje neku temu su posebne sednice ili sednice sa posebnom temom u Narodnoj skupštini. Pošto Vlada izbegava da govori o javnim preduzećima, izbegava da govori o ekonomiji, izbegava da govori o rekonstrukciji, izbegava da govori o izveštaju Dika Martija, izbegava da govori o svim važnim temama kroz instituciju Skupštine Srbije, tada je opozicija dužna da te teme kandiduje. Ali je čak i tada nama onemogućeno da govorimo o svim tim temama, nego se moramo opredeljivati između onoga što mislimo da je važnije.

E pa ja vam danas kažem, i poruka je Vuku Jeremiću, kome je važniji Vijetnam nego Skupština Srbije – LDP se zalaže za potpunu istragu povodom izveštaja Dika Martija i za smenu Vuka Jeremića, ''rikošet ministra, neraspoređenog'', čije su sve akcije dovele do toga da su danas veze Srbije i Kosova slabije nego što su ikada pre u istoriji bile. I kažemo vam da takvu zloupotrebu nećemo dopustiti.

Zahvaljujem, gospodine Andriću. Pitanje je upućeno meni i mogu odmah da dam odgovor. U Narodnoj skupštini Republike Srbije je i do sada, ako smo u jednom mesecu imali jednu temu u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja, bila samo ona, a ako su bile dve teme, imali smo dve teme, i ministri i premijer odgovaraju u trajanju od 180 minuta. Ovo je praksa koja je u ovoj skupštini već bila.

Ali današnji dan je, zapravo, posvećen našoj komunikaciji sa Vladom u najdirektnijem smislu, s obzirom da ćemo nakon ove sednice, od 16.00 do 19.00 časova, imati takođe mogućnost da ministre i članove Vlade i premijera pitamo sve što nas zanima. Ako ocenimo da nam 180 minuta odgovaranja, predviđenih u okviru Dana za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi s aktuelnim temama, nije dovoljno, moći ćemo to, svakako, da koristimo i kasnije. Dakle, biće sasvim dovoljno vremena da danas dođemo do svih informacija od ministara koji su ovde među nama.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima reč.

Gospodine Cvetkoviću, u vreme kada ste bili bezazleni predsednik Vlade SNS vam je uputio jedno otvoreno pismo (blagovremeno, rekao bih, i dobronamerno) i, pošto verovatno niste znali, obavestili smo vas o tome kakva je situacija u zemlji i postavili vam nekoliko pitanja na koja smo tražili konkretne odgovore. Da ste tada postupili, verovatno biste izbegli mnogo toga negativnog što se u poslednjih mesec dana dešava u Srbiji i verovatno biste možda čak i na vreme izvršili posao koji je jedan od glavnih poslova predsednika Vlade, a to je da Vladu vodi kao jedan tim.

Tada smo vas pozvali da, kao čovek koji je svestan odgovornosti Vlade Srbije za sve što se u Srbiji dešava, pošto Vlada nije samo zaslužna već i odgovorna, razmislite o tome da omogućite građanima Srbije da ponovo biraju one za koje misle da će da ih najbolje predstavljaju u vreme kada je Srbija u krizi izazvanoj svetskom krizom i dodatno ojačanoj vašim ponašanjem i ponašanjem velikog broja vaših ministara, o čemu ste i sami obavestili javnost.

Takođe, upozorili smo vas da bi prodaja "Telekoma" radi očuvanja socijalnog mira bila veliki greh i prema onima koji su "Telekom" gradili i prema njihovoj deci, koja bi trebalo da od toga što su njihovi očevi gradili imaju bar neku korist. Posebno sam vas ja upozorio da se govori o tome da sprega sa Martinom Šlafom i dalje važi i da on može da kupi u Srbiji sve što hoće. Možda niste vi ta direktna veza, ali vrlo dobro znate koji je ministar, odnosno potpredsednik Vlade, ta direktna veza.

Zatim smo vas upozorili da ne obavljate svoj posao zato što niste rasvetlili ubistvo jednog učesnika na mirnim protestima koje je organizovao SRS, pokojnog Ranka Panića. Zatim smo vam rekli da je došlo do grube krađe dopunskih lokalnih izbora u Boru i da se postavlja otvoreno pitanje možemo li da se upustimo sa vašom vlašću u bilo kakvo izborno nadmetanje. Ako ste se drznuli da pokradete izbore u Boru, ko nam garantuje da se nećete usuditi i drznuti da pokradete izbore kada budu na teritoriji Republike Srbije?

Odgovorili ste mi kao da živimo u dva sveta. Mislim da čak ni predstavnicima EU ne dajete tako nejasne i neodređene odgovore kao što ste odgovorili SNS-u. Posle toga se desilo mnogo toga lošeg i za to krivim vas. Organizovali smo 5. februara najbolji miting ikada organizovan u Srbiji i izgleda da je tom mitingu nedostajalo da ovi bukači učestvuju na njemu, da polome neki prozor, upale neki auto, pa biste se možda setili da je nezadovoljstvo stotine hiljada građana veoma jasno pokazano. Gospodine Cvetkoviću, mene je zabrinulo koliko su ti ljudi ćutali. Vas, izgleda, više ništa ne može da zabrine.

Još jednom vas, kao dobronameran čovek, kao čovek koji je svestan odgovornosti i SNS-a, i svestan toga da je mnogo lakše da danas odlučujemo o sudbini Srbije nego ako se desi još nešto mnogo lošije nego danas, pozivam da časno i odlučno (čast imate, a odlučnost neka vam da onaj ko vam je dao odlučnost da se onako surovo obračunate sa Mlađanom Dinkićem, koji je to zaslužio) omogućite građanima Srbije, svojom ostavkom, da izađu na birališta, da izaberu one za koje misle da treba da ih vode. Možda ćete to ponovo biti vi, gospodine Cvetkoviću. U Srbiji se čuda dešavaju, dešavala su se i ranije. Ako biste zaista bili ponovo u situaciji da formirate Vladu, to bi moglo da se svrsta u svetska čuda.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje će, zapravo, predstavljati uvod u postavljanje poslaničkih pitanja u vezi s aktuelnom temom. Ili ja dobro ne razumem Poslovnik, ili se Poslovnik na današnjoj sednici brutalno krši.

Poslanička grupa SRS je 20. decembra 2010. godine podnela predlog da se zakaže sednica Narodne skupštine na kojoj će se postavljati poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom koju smo mi formulisali – definisanje politike Republike Srbije prema AP KiM u kontekstu izveštaja Dika Martija, izvestioca Saveta Evrope.

Kolege iz LDP su 4. februara 2011. godine podnele svoj predlog za zakazivanje sednice na kojoj će se odgovarati na poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom koju su oni predložili, a koja se tiče funkcionisanja javnih preduzeća u Republici Srbiji.

Onda se u međuvremenu desilo nešto što poslanička grupa SRS ocenjuje krajnje nedopustivim. Spojene su dve aktuelne teme u jednoj sednici. Sada će poslanici, naizmenično ili ne znam ni ja kako, da postavljaju pitanja, s jedne strane o izveštaju Dika Martija, koji se odnosi na trgovinu ljudskim organima na KiM i u Albaniji, a onda će se postavljati pitanja vezana za rad javnih preduzeća u Srbiji.

Izvinite, to je skandal. To je nešto što predstavlja bukvalno smejanje u lice svim srpskim žrtvama i uopšte svim žrtvama na KiM. Prosto je neshvatljivo da jedan Švajcarac ima više sluha za srpske nacionalne interese nego mi sami.

Član 209. Poslovnika je sasvim jasan: ''Predsednik Narodne skupštine, na predlog poslaničke grupe'', dakle, molim vas da obratite pažnju na dikciju ovog člana, koji govori isključivo u jednini, ''najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi s nekom aktuelnom temom''. Ne s temama, nego s aktuelnom temom.

Član 211. stav 2: ''Ako je podneto više predloga poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine određuje redosled tema prema vremenu pristizanja urednih predloga''.

Nigde ne piše u Poslovniku da se sednica na kojoj se postavljaju poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom određuje samo jedanput u toku meseca, nego najmanje jedanput. Znači, može i više puta.

Naše pitanje je – zašto nisu zakazane u januaru, ili u februaru, ili u martu dve posebne sednice, na kojima će poslanici najpre da postavljaju poslanička pitanja u vezi sa predlogom koji je prvi pristigao u Narodnu skupštinu, a to je predlog poslaničke grupe SRS, a nakon toga nova sednica, na kojoj će se postavljati poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom koju su predložili poslanici LDP?

Ovde je sada došlo do kumulacije dve teme – inače, nikakve veze te teme nemaju jedna s drugom – u jednoj sednici. Time je Poslovnik, po mišljenju SRS, brutalno prekršen. I ne samo da je prekršena norma Poslovnika, zaista nisam mogao da očekujem da će jedna tako važna tema, o kojoj se Parlamentarna skupština Saveta Evrope izjasnila mesec dana pre Republičkog parlamenta Srbije, da bude skrajnuta na marginu društvenih događaja i da ćemo doživeti da danas poslanici postavljaju pitanja malo o trgovini ljudskim organima, a malo oko toga kako rade upravni odbori pojedinih javnih preduzeća i kolike su plate direktora. To nikakve veze nema jedno sa drugim.

Juče sam rekao, i to član 211. stav 2. potvrđuje, da postoji princip u pravu – onaj ko prvi nešto uradi, valjda ima neko prvenstvo. Mi smo 20. decembra podneli predlog za postavljanje poslaničkih pitanja i valjda je naša tema imala prvenstvo da se zakaže posebna sednica na kojoj će ministri da odgovaraju na poslanička pitanja najpre u vezi sa temom koju smo mi predložili, a nakon toga…

(Predsednik: Vreme. Imate već prednost u ime onih koji su predložili temu. Možete da nastavite, ali vam merim novo vreme.)

Evo, ako mogu da završim, samo jedno pitanje, gospođo Đukić Dejanović – na osnovu kog člana Poslovnika je došlo do kumulacije dve teme? Gde piše da je tako nešto moguće?