Poštovana narodna poslanice, otvorili ste čitav niz pitanja. Krenuću da odgovaram na njih, a ukoliko ne budem uspeo, onda ću nakon vašeg dodatnog pitanja odgovoriti.
Vi ste uneli ovde dve-tri nove stvari u odnosu na ono što smo čuli. Prva stvar jeste da je čitava transakcija protivna Ustavu. To je vrlo interesantno pitanje, koje se pokreće u još nekim krugovima, i mi smo na njega bili veoma osetljivi kada smo ga čuli svojevremeno i tražili smo pravno mišljenje, da vidimo koji to član Ustava zabranjuje da se proda Telekom, koji to zakoni zabranjuju da se proda itd. i utvrdili smo da ne postoje nikakvi zakoni koji bi zabranili, niti je to protivustavno.
Ali smo se onda pitali otkud takva ostrašćenost i zašto to ljudi uopšte postavljaju kao pitanje i, otprilike, odgovor je bio taj da se cela transakcija nije vodila od strane Agencije za privatizaciju, već ju je vodilo Ministarstvo finansija, kao onaj ko, u osnovi, gazduje sredstvima u svojini Republike Srbije.
Mi smo onda potražili pravni osnov, da vidimo da li je zaista taj naš postupak bio ispravan ili ne, zajedno sa predstavnicima i našeg savetnika i predstavnicima naše pravne službe. Odgovor koji smo dobili jeste da je transakcija potpuno u skladu sa svim postojećim propisima i da se, u osnovi, meša pitanje privatizacije po Zakonu o privatizaciji sa prodajom bilo čega što je u svojini države.
Kada se radi konkretno o Telekomu, on je organizovan kao zatvoreno akcionarsko društvo i osnivačkim aktom, kojim je on organizovan, kao ni statutom tog društva nisu određena ograničenja u prenosu akcija. Tako da se, kada se vrši prenos, odnosno prodaja akcija, primenjuje odredba člana 195. stav 2. Zakona o privrednim društvima, i to je pravni osnov na osnovu koga se sprovodi čitava transakcija. Dakle, nema govora o tome da je transakcija ni protivzakonita, a daleko od toga da je protivustavna.
Kada se radi o ovim drugim pitanjima koja ste pokrenuli, a to je da li je argument da jedna stranka organizuje prikupljanje potpisa, da stoji u odbrani stava koji je suprotan onome što je Vlada smatrala da je ispravno, mislim da taj argument, naravno, ima određenu težinu, ali otvara i neka druga pitanja koja zaista jesu ovde, da sada kažem, i pomenuo ih je opozicioni poslanik koji je zbog toga dobio kritiku drugog opozicionog poslanika.
Zapravo, možda zaista treba pokrenuti pitanje novog argumenta, a taj novi argument jeste analogija između dve transakcije kojima smo imali prilike da budemo svedoci u poslednje dve-tri godine. S jedne strane, imamo transakciju koja je izvedena kada se radi o Naftnoj industriji Srbije i, s druge strane, imamo transakciju koja je sada u toku, a to je transakcija vezana za Telekom.
Otprilike su one iste partije, pa i ta koja prikuplja peticiju i, naravno, vaša koju podržavate, s velikim entuzijazmom glasale i podržavale transakciju oko NIS-a. Naravno, i ja sam je lično podržavao, jer sam sve ono isto što smatram za prodaju Telekoma smatrao da važi i za prodaju NIS-a. Bilo bi interesantno razmotriti na koji način i koje su to ključne razlike između te dve transakcije, a koja je argumentacija koju vi navodite zbog čega ova druga transakcija ne bi trebalo da se izvede.
Upravo ste sami rekli da je u pitanju monopol i da to ne sme da se prodaje. Postavlja se pitanje da li je u momentu prodaje NIS-a, NIS bio monopol ili nije bio monopol. Mislim da je potpuno bespredmetno napomenuti da su zajedno sa NIS-om i objektivni prirodni resursi bili upakovani, a to su domaće rezerve nafte i gasa.
Dakle, ako neko kaže da NIS nije bio monopolista, da nije bio strateška kompanija za Srbiju, onda bih mogao da razumem da taj isti pravi razliku između te dve transakcije. Pošto je priča malo duža, a znam i da vreme ističe, nastaviću nakon što dobijem drugi deo.