Gospodine Kragoviću, ne samo što niste čitali tekst, nego niste slušali šta sam prethodno rekao po pitanju izjave u "Blicu" o podeli Kosova. Ali evo sad i treći put da vam ponovim. Nemojte čitati naslov, gospodine Kragoviću, naslov je stvar uređivačke politike. Da li me shvatate? Naslov može da bude šta uredniku padne na pamet, dokle god ne vređa javni moral, red, mir i zakon.
Prema tome, rekao sam u tekstu vrlo jasno i ponavljam i sada – mi smo spremni da pričamo o svemu, o svakoj temi. Mi smo spremni, gospodine Kragoviću, da razgovaramo o svemu. Ne znam da li razumete reč "razgovaramo". To je prva stvar.
Druga stvar, rekli ste jednu neistinu, koja je vrlo opasna, zato što je ta neistina rečena u ovom visokom domu, a to je da sam ja rekao da Srbi treba da uzmu lične karte tzv. nezavisnog Kosova. To nikad nisam rekao, niti to možete bilo gde da nađete, niti bih u životu tako nešto rekao. Ali ono što jeste činjenica, gospodine Kragoviću, ispitajte vi vaše članove južno od Ibra i predsednike vaših opština čije lične karte i registarske tablice imaju, da biste nama ovde držali predavanja.
Ako mislite da to što smo mi shvatili, kao odgovorna vlada, da politika koju ste vi podsticali, a to je upravo ovo o čemu vi pričate – niko ne sme ništa da pipne, da radi, samo sedite tamo kući i nekako preživite… Ta politika je gurnula Srbe u kosovske institucije, gospodine Kragoviću. Ta politika je njih naterala da uzmu njihova dokumenta, gospodine Kragoviću. A mi sad čupamo iz te situacije ovo.
Nateralo ih je to što se na jedan rigidan način, uz svo moguće političko slepilo, odbijala svaka mogućnost da se tim ljudima olakša život. Zato što od vas nemaju pomoći, oni su se na kraju okrenuli tamo gde moraju, da bi preživeli. I sad, u toj situaciji, da kažete da smo mi rekli da neko uzme ličnu kartu? Pa, pitajte vaše članove dole čije lične karte imaju. Možete na TV da pričate, ali te priče više ne funkcionišu u našoj javnosti. Ljudi znaju šta se dešava, naročito Srbi na Kosovu. Oni hoće odgovore, hoće rešenja, dosta im je tih priča.
Vi ste meni jednom rekli… Ne znam zašto se uopšte koristi ta terminologija, jer mislim da nije primerena. Da li sam ja činovnik ili nisam, gde ja radim, gde sam stalno zaposlen, to je nebitno. Ali ja jako cenim vaš rad i rad vašeg odbora i uvek ću se odazvati. Daću vam sve informacije koje god budete hteli. Vi to znate od prošli put kad smo razgovarali i ne vidim u čemu je problem.
Problem je u tome što vi mislite da mi nešto radimo što ne treba. Vi mislite, vi insinuirate. Na osnovu čega to tvrdite? Na osnovu čega? Ko vam je to rekao? Gde ste to pročitali? Gde ste to videli? Da li se krećete u svetu činjenica ili u svetu mašte, gospodine Kragoviću? Hvala.