DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 27.04.2011.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

27.04.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 11:15 do 15:25

  • TAGOVI

  • Dan za odgovaranje na poslanička pitanja (2011)
  • Prodaja Telekoma Srbije i Tehnički dijalog i politika prema KiM (Dan za odgovaranje na poslanička pitanja) (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Dajem reč potpredsednici Gordani Čomić.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju
    Dva pitanja. Prvo je za predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića – da nam na najjednostavniji mogući način objasnite ko i kako raspolaže sa zaradom, dobiti, profitom Telekoma sada, u statusu u kakvom je, a ko i kako bi raspolagao u slučaju prodaje na osnovu uslova koje je Vlada Republike Srbije ponudila i u čemu se sastoji razlika, kao i vaša lična procena šta će se dešavati u slučaju da prodaja Telekoma ipak ne uspe?
    Za gospodina Borka Stefanovića pitanje – da li tim koji vodi u dijalogu ima pristup izveštajima nevladinih organizacija sa KiM koje se bave ljudskim pravima i kršenjima ljudskih prava, da li su vam dostupni njihovi izveštaji i da li su u razgovorima u kojima učestvuje možda prisutni i predstavnici nevladinog sektora sa teritorije KiM, kao i, ako je moguće, vaša lična procena o najvažnijim rezultatima tih izveštaja? Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Reč ima premijer Cvetković.
    ...

    Mirko Cvetković

    Pokušaću da dam odgovor na ovo pitanje, ali taj odgovor ima dva dela. Jedan deo je kako je to bilo do sada i drugi deo je kako će to biti u budućnosti, nezavisno od toga da li će transakcije uspeti ili ne.
    Kako je bilo do sada? Do sada je dobit koja se ostvari pripadala 80% državi Srbiji, a 20% grčkom OTE. Postojalo je jedno pravilo, da smo od ukupne dobiti, recimo kao da smo rekli – na 100 dinara 50 dinara ostavljamo Telekomu, jer mora on da se zanavlja itd., a ovih drugih 50 dinara delimo u srazmeri 8:2 između Republike Srbije i grčkog OTE, tako da je dva dinara išlo u OTE, a osam dinara je išlo u budžet. To je bio model koji je bio važeći zaključno s prošlom godinom.
    Mi se sada nalazimo u jednom specifičnom trenutku, kada se situacija menja u budućnosti, nezavisno od transakcije. Zašto se situacija menja? Menja se zbog toga što je otvoren proces podele besplatnih akcija građanima i zaposlenima i što ćemo mi praktično pokloniti oko 22% vrednosti Telekoma, od čega 15% građanima i 6-7% (nemojte me baš držati za reč, ali recimo da je to 7%) zaposlenima.
    Dakle, ukupno, ako ne bi došlo do transakcije, bismo imali jednu trostranu strukturu, gde imate grčkog partnera sa 20, imate sa 22 jednu masu građana i država bi ostala sa ostalih, recimo, 57-58.
    U takvoj konstelaciji, ako bi se došlo do podele dobiti u narednom periodu, onda bi svi koji se nalaze u ovoj strukturi morali na neki način da beneficiraju od te dobiti, tako da bi se dobit, po definiciji, značajno smanjila državi. Čak i ako bi se primenio identičan model, onda bismo od pola dobiti mi dobili pola, a time bismo onemogućili razvoj, jer onih pola nije bilo dovoljno.
    Zbog toga smo smatrali da je mnogo bolje da se sada ide na prodaju Telekoma, pogotovo što su realna očekivanja da u narednim godinama on neće moći da ostvaruje visoke stope niti rasta nekog prihoda niti profita, jer se pojavljuje drugi ozbiljni fiksni operator i zbog toga što tržište počinje drugačije da se konfiguriše, sa strateškim partnerom ili bez njega.
    Ukoliko ne dođe do transakcije, mi ćemo, nakon što se objavi da li je transakcija bila ili ne, izaći s jednim planom šta i kako dalje sa Telekomom, uvažavajući činjenicu da se država sada značajno smanjuje u njegovom vlasništvu zbog podele besplatnih akcija, gde se pojavljuje taj treći, uslovno, igrač, iako su to milioni ljudi sa sitnim akcijama.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima gospodin Stefanović.
    ...
    Stranka slobode i pravde

    Borko Stefanović

    Naravno, obavili smo niz razgovora s nevladinim organizacijama koje su u Beogradu, ali i s nekima sa KiM i u sklopu priprema za ovaj dijalog i tokom samog dijaloga mi to radimo redovno, znači obavljamo konsultacije i sa političkim partijama i sa medijima i sa nevladinim organizacijama, naročito s onima koje okupljaju porodice nestalih, porodice ljudi za čiju sudbinu još uvek nemamo odgovore i ljudi koji mogu na adekvatan način da predstave dešavanje u domenu ljudskih prava na samom KiM.
    Ono što smo uočili svakako je da se problemi kreću mahom u dva pravca. To su problemi u širem okviru slobode kretanja i slobode koja se tiče funkcionisanja zajednica na KiM, a drugi problem je pitanje ratnih zločina. Obe teme ćemo staviti u jedno od najznačajnijih mesta u ovom dijalogu i na tome ćemo insistirati. Još uvek to nije na dnevnom redu, ali treba ljudi da budu svesni da ćemo i o tome razgovarati, kao što ćemo razgovarati i o imovini naših preduzeća i fizičkih lica, imovini crkve, kao što ćemo razgovarati o pitanjima koja se tiču nestalih i njihove sudbine.
    Ono što je simptomatično je, što je meni jako žao, što moram da kažem da nivo prodornosti i hrabrosti, usudio bih se da kažem, nevladinih organizacija u Beogradu i onih u Prištini zaista se ne može porediti, nažalost, još uvek. Mislim da hrabrost i društvena korekcija koje sprovode naše nevladine organizacije ovde u Beogradu treba da budu za primer u regionu i mislim da smo otišli jako daleko u tom smislu kao društvo, čime smo potvrdili svoju zrelost.
    Na moju veliku žalost, u Prištini još uvek to nije postignuto. Za sada se još uvek bojažljivo bave pitanjima korupcije i pitanjima koja se tiču toga da narušavaju njihov zamišljen imidž nezavisne države. Kao kada im neko bira predsednika, recimo, ili tome slično i onda se organizuju društvene akcije kojima se na neki način ukazuje na taj problem. Ono čime se nedovoljno bave su pitanja ratnih zločina, to su pitanja odgovornosti za zločin i to su pitanja pomoći porodicama da saznaju sudbinu svojih najmilijih koji su nestali.
    Tako da mislim da i mi tu treba da insistiramo, ali mislim da u velikoj meri može i nevladin sektor na Kosovu da pomogne, svojim većim angažovanjem i većom hrabrošću. Voleo bih da postoje neke snažne nevladine organizacije i jake individue kao što postoje u Beogradu i oni bi pomogli da taj proces ide brže i bolje.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju
    Dodatno pitanje za predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića. Procena o reakcijama na monopol – da ili ne? Postoji li ili ne postoji u slučaju povoljnog razvoja i uspele transakcije u prodaji Telekoma, iz dva razloga.

    Stanovništvo Srbije je izuzetno osetljivo na temu monopola, bez obzira da li je u pitanju telekomunikacija ili su u pitanju trgovačke mreže ili nabavka sirovina ili šta god, zbog toga što se ne osećaju dovoljno zaštićeni od onih koje smatraju predstavnicima monopola koji diktiraju cene osnovnih namirnica ili cene komunalnih usluga ili cene nabavke bilo kojih sredstava neophodnih za život i nemaju utisak da Vlada Republike Srbije dovoljno brine o zaštiti od monopola, odnosno od "divljanja" cena kada je u pitanju bilo koji monopol.

    Iz medija i izveštaja smo saznali da će jedan vid korekcije biti ustanovljen, odnosno da je u toku, pa bih volela da, ukoliko imate dodatnih informacija ili vaših procena, to podelite s nama.

    Izneću i kratku ličnu opasku komentara koji sam dobila od građana i novinara – da su izgleda samo sednice gde su poslanička pitanja ili aktuelne teme u Srbiji, gde treba da se rešeta Vlada, dosadne, kažu ljudi, pa bih molila kolege iz opozicije da ukinu tu dosadu. Hvala vam.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
     Izvolite, gospodine predsedniče.
    ...

    Mirko Cvetković

    Odgovor na pitanje monopola bi bio sledeći – Telekom Srbija jeste monopolista. U fiksnoj telefoniji 98% tržišta je pokriveno monopolom. On je monopolista bez obzira da li došlo do transakcije ili ne. Znači, ako ga sutra neko kupi, isto će biti monopolista, sve dotle dok ovaj drugi operator ne dođe, recimo, na 50%, što je pitanje koliko će godina proći.
    Prema tome, ovde nije sporno postojanje monopola. Ono sigurno postoji. Znam da se Telekom Austrije vrlo često pokušava diskvalifikovati zbog velikog učešća u mobilnoj telefoniji, pošto već ima VIP, pa će sada doći još i ovo iz Telekoma, pa će doći na 70%, ali se zaboravlja da on u fiksnoj već ima 98%. Prema tome, ako govorimo o postojanju monopola, 98% je više nego 70%. Prema tome, monopol postoji.
    Ono što je specifično ovde jeste da je ovo grana ili industrija, kako god hoćete, u koju se ne može ući bez licence, a kad imate granu s licencom, onda u principu imate mali broj igrača. Praktično, jedan veliki broj njih ili gotovo svi imaju značajno učešće na tržištu. Teoretski, ako vam je tržište 100%, a vi imate dva igrača, onda su oni u idealnim slučajevima 50:50. U bilo kom drugom vi imate jednog s natpolovičnom većinom.
    Prema tome, monopol nije sporan, ili, kako se to kaže, dominantna pozicija nije sporna. Ovde je pitanje da li će nosilac monopola zloupotrebiti tu svoju dominantnu poziciju. Odgovor na to pitanje se nalazi u našoj zakonskoj regulativi, gde imate Komisiju za zaštitu konkurencije.
    Da vas podsetim, ona je ovde izabrana i to je telo koje je nezavisno od Vlade. Dakle, to je nezavisna regulatorna institucija koja ima zadatak da štiti konkurenciju, a to u konkretnom slučaju znači da sankcioniše bilo koje ponašanje koje bi Telekom Srbija kao monopolista uradio koristeći taj svoj monopolski položaj.
    Ta komisija ima ozbiljan zadatak, ali smo joj odnedavno dali i ozbiljna prava. Ona ima pravo i da finansijski kažnjava, da izriče kaznene mere, a ne samo da daje opomene itd. Mi kao Vlada, naravno, podržavamo rad te komisije, pre svega u smislu njene nezavisnosti, ali poštujemo odluke koje će ona doneti.
    Ako pitate načelno kako će se Vlada boriti protiv monopola, ovde je očigledno, iz mog objašnjenja ste razumeli da to nije stvar Vlade, nego te komisije koja je za tu svrhu i osnovana i, naravno, to će biti taj glavni vid borbe gde će se sankcionisati zloupotreba dominantnog položaja, a Vlada će, sa svoje strane, na tržišni način, tržišnim mehanizmima, kroz intervencije robnih rezervi itd. vršiti pritisak, naročito kada se radi o cenama hrane, da one budu niže nego što bi mogle da budu ako dođe do nekih kartelskih sporazuma i dogovora.
    Ta komisija će, isto tako, da štiti konkurenciju i da kažnjava. Već su prve kazne izrečene. Ne bih želeo da spominjem firme, da to ne bi sada bilo negativno, ali hoću da kažem da je to relativna novina i da u narednom periodu treba očekivati da će u tom kontekstu biti sve više i više akcija, tj. sve više i više suzbijanja monopola.