Hvala, gospodine Samardžiću. Ima par stvari na koje moram da ukažem. Pre svega, nismo mi izabrali nikakve partnere u dijalogu. Mi učestvujemo u dijalogu koji je formulisan rezolucijom koju je usvojila Generalna skupština UN, i to znači da su aktivni učesnici dijaloga – predstavnici privremenih institucija iz Prištine, mi (predstavnici Vlade Republike Srbije) i EU, koja je facilitator, tj. posrednik, ali ima aktivnu ulogu u dijalogu.
SAD apsolutno nema u ovom procesu jednak ni tretman, ni značaj, niti takvu ulogu da je, kao što ste vi rekli, maltene ta stvar gotova i da oni tamo sede i ispada da vode glavnu reč i govore šta treba da se uradi, a to što treba da se uradi biće nezavisnost Kosova zato što su oni priznali nezavisnost. Tu se ne slažem i to zaista nije tako, pre svega jer smo ušli u jedan proces koji je dugo priželjkivan.
Podsetiću vas da smo mi godinama, boreći se protiv priznanja tzv. nezavisnog Kosova širom sveta, sve vreme želeli i imali strateški cilj i interes da se vratimo za pregovarački sto. Tu priliku smo dobili. Ta prilika nije jednostavno dobijena, i sami znate da je tu bilo puno neravnina na tom putu. Međutim, sada smo najzad u jednom procesu gde Beograd prvi put nije tretiran na način da je izolovan, da je Beograd neko ko samo daje negativne stvari i neko koga treba kazniti i nametnuti mu rešenje. Ovo je prvi put da niko nama ne nameće rešenje.
To što je SAD priznao nezavisnost Kosova, apsolutno nema uticaja na ovaj proces. Sjedinjene Države su u ovom procesu uključene samo na način da su prisutni u prostoriji, zbog svog nesumnjivog uticaja na albansku delegaciju. A što se tiče toga ko sedi za stolom, sedimo mi, predstavnici Prištine i EU, niko drugi.
Mi smo četiri ili pet puta zvanično tražili da se UN aktivno uključi u proces, insistiraćemo i dalje na tom zahtevu i budite sigurni da ćemo dobiti ispunjenje tog zahteva. Baš iz razloga koji ste i vi delimično spomenuli, pošto smatramo da je neophodno da, radi izveštaja Savetu bezbednosti, postoji jasan izvor informacija za predstavnika UN tokom samog procesa pregovora.
U ovom trenutku se formiranje izveštaja radi na način koji je vama takođe poznat, a to je da predstavnik EU daje svoj izveštaj o toku pregovora, predstavnik UN ga informiše o toku, a to činimo i mi. Prema tome, da bismo izbegli tu dihotomiju i različita viđenja istog procesa, mi upravo insistiramo da UN bude uključen u proces. I mi ni na koji način ulaženjem u ovaj pregovarački proces nismo okrenuli leđa ni UN ni Ruskoj Federaciji, što potvrđuju reči svih zvaničnika Ruske Federacije, koji u potpunosti podržavaju ovaj proces.
Uostalom, ne možete zvati nekoga u kuću ako niste domaćin te kuće. Pošto je EU facilitator, glavni organizator i domaćin ovih pregovora, oni su ti koji mogu pozvati nekoga. Mi možemo samo da tražimo da se neko pozove, što i činimo, ali ne možemo mi doneti odluke umesto nekog drugog.
Predstavnici EU i SAD imaju izrazito statusno neutralan pristup i u tom smislu vi grešite, gospodine Samardžiću, kad kažete – učestvuju strane koje su priznale Kosovo. Evropska unija nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije (između ostalog, zahvaljujući i radu Vlade u kojoj ste i vi učestvovali), zbog toga što tamo postoji pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, i ne očekujemo da se ta stvar promeni. S obzirom na to, EU ne može imati stav po pitanju nezavisnosti Kosova, ali značajne članice EU mogu.
Prema tome, učešće EU i njegov, rekao bih značajan uticaj, vrlo pozitivan, na ovaj proces, ne može uticati na našu promenu viđenja statusa KiM, ako je to ono što je eventualno insinuirano kroz ono što je rečeno. Ne može niko da nas natera, ne može niko da nas uceni da prekršimo svoj Ustav i rezolucije ove skupštine. Ono što može da se uradi je da se utiče na dve pregovaračke strane da koriguju svoje stavove da bi se uklopile što više u interese jednih i drugih. To i jeste definicija pregovaračkog procesa. Verujem da je to moguće bez ugrožavanja našeg suvereniteta.
