Javio se predlagač, naravno. Predstavnik predlagača ima reč. Izvolite, gospođo Kolundžija.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred sobom imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. U ime 109 narodnih poslanika koji su potpisali ovaj predlog zakona ovlašćena sam da kažem nekoliko reči i obrazložim, prvo, razloge zbog kojih donosimo ovaj zakon i, pod dva, razloge za rešenja koja se ovim zakonom predviđaju.
Znamo da je Zakon o izboru narodnih poslanika donet još po Ustavu iz 1990. godine. Godine 2000. je donet zakon; 2004. godine je zakon menjan; Ustav Republike Srbije je usvojen 2006. godine. Dakle, pre svega, nastala je potreba da se ovaj zakon uskladi sa odredbama Ustava, i to je jedan od razloga zbog kojih ovaj zakon donosimo. Istovremeno, ustavna materija definisala je mnoga pitanja na drugačiji način u odnosu na Ustav iz 1990. godine, na osnovu kog je donet Zakon o izboru narodnih poslanika, i donela nove institute koje je bilo neophodno definisati preciznije zakonom.
Mi, naravno, želimo da istaknemo da se zalažemo za to da Srbija što pre postane punopravna članica Evropske unije. Zalažemo se za to da Srbija svoj pravni i politički sistem uskladi sa standardima modernih i razvijenih zemalja Evrope. Naravno, zalažemo se za to da razvijamo naš politički i demokratski sistem u skladu sa najboljim uzorima koje vidimo među zemljama razvijene Evrope.
Ono što smo hteli ovim zakonom da učinimo jeste, pre svega, da pođemo od osnovnih ustavnih principa. Ako mi dozvolite, ja ću ih parafrazirati: suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana; vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i pored ostalog se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima; jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana; političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi; Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne funkcije.
Istovremeno, razmatrajući moguća rešenja mi smo…
(Predsednik: Gospodine Krasiću, zamolila bih da ne ometate gospođu Kolundžiju.)
Nema veze, ne smeta mi, govori o njemu, ne o meni.
Ono što je bio orijentir narodnim poslanicima koji su preuzeli inicijativu da pristupe izradi ovog zakona s jedne strane jeste bio Akcioni plan Vlade Republike Srbije, kojim je Vlada Republike Srbije predvidela da do juna ove godine između ostalih zakonodavnih aktivnosti ima i onu koja obuhvata donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika. Ceneći da za donošenje i sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva narodni poslanici su odlučili da oni budu nosioci inicijative za donošenje ovog zakona.
Ne želim sada da ponavljam, svi narodni poslanici znaju, a mislim da i javnost dovoljno zna o tome, ovde je na inicijativu predsednice Skupštine bila formirana jedna radna grupa. Osim poslanika vladajuće većine, mi smo želeli da u ovaj posao uključimo i druge predstavnike političkih partija i poslaničkih grupa koje predstavljaju opoziciju, sa namerom da probamo da dođemo do rešenja oko kojih bismo mogli svi da se usaglasimo, naravno, nemajući iluziju da je moguće postići opšti konsenzus.
Ono oko čega smo se usaglasili jeste da u predizbornoj godini ne treba menjati pravila izborne utakmice i da intervencije koje treba vršiti na ovom zakonu treba da budu samo one intervencije koje se tiču usklađivanja sa Ustavom i postizanja onih standarda koji jesu u skladu sa Ustavom, s jedne strane, ali jesu i standardi EU. To je bilo i naše polazište, ali i one međe koje su bile okvir za ono što smo želeli da uradimo.
Naravno da nisu sporne one odredbe koje strogo primenjuju Ustav Republike Srbije, odnosno usklađuju odredbe ovog zakona sa Ustavom Republike Srbije. Zbog toga ću više pažnje posvetiti onim odredbama, a to se pre svega tiče dva člana u ovom zakonu kojima se menja Zakon o izboru narodnih poslanika, kojima se definiše način na koji može prestati mandat pre isteka vremena na koje je izabran i, s druge strane, na koji način i po kojim kriterijumima se nakon obavljenih izbora dodeljuju mandati narodnim poslanicima.
Upravo ove dve teme su izazvale najviše polemike i bile predmet najžešćih kritika u Srbiji. Mnoge nevladine organizacije koje se bave izbornim zakonodavstvom, demokratskim principima imale su primedbe na način na koji je do sada zakon regulisao ova dva pitanja. Istovremeno, Ustavni sud Republike Srbije je u dva navrata raspravljao o ovim pitanjima.
Odluka Ustavnog suda vezana je za, kolokvijalno nazvano, blanko ostavke, koje nisu bile utemeljene u pravnom sistemu, ali su bile deo političke prakse. Dakle, blanko ostavke je sud ocenio kao neustavne, smatrajući da ako je nosilac suvereniteta građanin i ako on svoj glas daje predstavniku naroda, onda ne može neko treći da u ime narodnog poslanika koji je dobio poverenje građana odlučuje o tome da li će neko biti poslanik ili neće.
Druga stvar je pitanje redosleda po kojem se dodeljuju mandati. Tu postoji osnovni princip da ako su izbori neposredni, onda su stranke neko ko kreira političku volju građana, ko nudi građanima svoje izborne programe, ali nudi i kandidate, da je obaveza političkih stranaka da građani znaju ne samo koja će lista dobiti najveći broj glasova, već koji će kandidati na osnovu broja glasova predstavljati tu političku partiju u parlamentu Srbije. To je samo značilo da postoji jedan jedini način u sistemu koji ima Srbija, dakle, mi imamo proporcionalni sistem i Srbija je jedna izborna jedinica, i da je to moguće uraditi tako što će mandati biti dodeljivani na osnovu redosleda na listi koju stranke koje učestvuju na izborima nude građanima.
Polazeći upravo od toga kako je Ustav definisao ova pitanja predložili smo da narodni poslanik samo lično može podneti ostavku i niko drugi u njegovo ime ne može raspolagati njegovim mandatom i ne može podnositi ostavku. Istovremeno, predložili smo rešenje po kojem stranke utvrđuju liste, ali nakon obavljenog glasanja i nakon izbora, a mandati se dodeljuju po redosledu na tim listama.
Naravno da su sva ova rešenja izložena napadima i s jedne i s druge strane. Neki smatraju da ova rešenja nisu dovoljno čvrsta garancija da neće biti naknadnog upliva stranaka u proces koji je obavljen nakon izbora. Drugi tvrde da ova rešenja (u praksi možda ima argumenata za to) u velikoj meri mogu da prave problem prilikom vođenja kampanje, što se tiče motivacije pojedinaca, ali i građana da izađu da glasaju. Jer, ukoliko se zna da će na osnovu broja glasova kandidati biti određeni strogo po listi, to može da bude faktor koji će kandidate na listama političkih stranaka demotivisati da se ozbiljno angažuju u kampanji i možda će čak građane koji podržavaju tu političku stranku demotivisati da izađu i glasaju jer će pretpostaviti da njihov kandidat, ukoliko je pozicioniran nisko na listi, neće biti izabran.
Opet želim da ponovim, ono što je za nas ključno jeste Ustav, od toga polazimo i tu se i završava sva intervencija koju smo predložili. Na to nas upućuju odluke Ustavnog suda. Svako ko tvrdi da su ove odluke neustavne, neka pogleda odluke Ustavnog suda i videće da je odluka Ustavnog suda u najvećoj saglasnosti sa rešenjima koja smo ovde ponudili.
Naravno, ukoliko u okviru ove rasprave i rasprave u pojedinostima bude sugestija koje mogu da doprinesu poboljšanju ovog teksta, svakako smo spremni da to pažljivo saslušamo, ali ono što je za nas bitno jeste da se principi na osnovu kojih smo formirali ova rešenja u suštini ne mogu menjati.
Da ne bude da nisam htela da kažem, mi smo se u ovom procesu konsultovali i sa Evropskom komisijom i sa Venecijanskom komisijom, to ne krijemo. Iskreno smo govorili od samog početka tog procesa da ćemo to raditi, smatrajući, ako već radimo jedan posao i želimo da ostvarimo cilj, a taj cilj je između ostalog i sticanje statusa kandidata, da je onda nerazumno taj posao raditi bez konsultacija sa onima čiju kvalifikaciju i ocenu očekujemo na kraju, kao i potvrdu da posao koji radimo jeste u skladu sa onim na šta smo se sami obavezali svojim opredeljenjem da hoćemo da postanemo članica EU. Hvala vam.

Zahvaljujem. Da li izvestioci odbora, gospodin Boško Ristić i gospodin Vlatko Ratković, žele reč? (Ne.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Đukić Dejanović, pozivam se na član 27. Smatram da danas posle podne vrlo nervozno vodite sednicu, ne znam šta je uticalo na vas.
Sad ću da vam objasnim u čemu ste prekršili Poslovnik. U ovoj sali se stalno dešava, kada neki poslanik diskutuje, da se komentariše, dobacuje sa strane i to nije neki veliki problem.
Moram samo da vas podsetim da smo mi davali veliku verbalnu podršku gospođi Nadi Kolundžiji uvek kada se u svom govoru pozvala na citat neke ustavne odredbe, računajući da se nešto čudno desilo, da su shvatili da postoji Ustav Republike Srbije i da on obavezuje.
Nastojali smo da gospođu Kolundžiju usmerimo na član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji se odnosi na narodne poslanike. Ustavna je obaveza da Narodna skupština zakonom uredi uslove pod kojima narodni poslanik može mandat da stavi na raspolaganje svojoj stranci. To je ustavna norma. Oko te ustavne norme se vodi celokupna današnja debata o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Što se tiče onih delova slobodnog sastava mog prethodnika, da je Ustav neustavan, to sami procenite. Upozoravam vas, nemojte više da zloupotrebljavate Poslovnik i da samo mene opominjete, a ja plediram na poštovanje Ustava. Ako vam je to kriterijum, onda ćete morati da uvedete prislušne uređaje, pa ko god jednu reč kaže, svakog od njih upozorite, nemojte samo mene. Hvala.

Za vas nisu potrebni nikakvi prislušni uređaji, čuli smo svi koliko ste ometali gospođu Kolundžiju dok je govorila. Zaista vas molim da to više ne činite.
Od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javio se gospodin Ružić, a zatim gospodin Aligrudić. Gospodine Ružiću, imate reč.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SPS ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika sagledavaju kao jedno prelazno rešenje, ali takođe i kao jedno demokratsko sazrevanje upravo u odnosu na odredbu člana 102. Ustava, koju su neke od mojih uvaženih kolega pominjale prethodno.
Smatramo da jedan ovakav predlog zakona jeste baziran na onome što jeste intencija svakog ustava i svakog zakona, a to je da normira političku praksu, društvenu praksu, sve one procese koji se u jednom društvu dešavaju.
Kažem da ovo sagledavamo kao prelazno rešenje, iz prostog razloga što još uvek nije dovoljno sazrela situacija da u predizbornoj ili izbornoj godini menjamo čitavo izborno zakonodavstvo. Neko će reći da smo sa tim malo zadocnili, neko će reći da ima vremena, ali, u svakom slučaju, postoji jedan džentlmenski dogovor, još od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, da se u izbornoj godini ne čine bilo kakve promene u izbornom zakonodavstvu.
S druge strane, politička praksa nas je demantovala da je član 102. Ustava Republike Srbije preko potreban u primeni. Već dve i po godine se taj institut, kolokvijalno nazvan „blanko ostavke“, u nekom pravnom okviru ne koristi, što je dovoljan dokaz da smo preživeli jedno demokratsko sazrevanje. Kao što je dovoljan dokaz to što smo u Ustav iz 2006. godine kao najviši pravni akt uneli tu odredbu zato što smo želeli da time sačuvamo demokratske institucije, da sprečimo da parlament postane politička pijaca gde bi neki tajkuni ili neke interesne grupe mogle da falsifikuju izbornu volju građana Srbije.
Takođe je važno da poštujemo ono što Ustav kaže, a to je da su nosioci suverenosti ili suvereniteta naše zemlje građani Srbije. Zato je važno da oni koji će kritikovati ovaj predlog, koji može biti plod kritika i mislim da ima nekih nedorečenosti na koje ćemo i mi ukazati i zato kažem da se radi o prelaznom rešenju... Ali, moramo voditi računa i o odluci Ustavnog suda Republike Srbije koji tretira ovo pitanje, pre svega pitanje redosleda na listama političkih organizacija, koalicija ili grupa građana, i na taj način nam i imperativno daje obavezu da to ispravimo ovim izmenama i dopunama Zakona.
Ustavni sud je ovo pitanje razmatrao i na osnovu Zakona o lokalnim izborima 2008. godine. Takođe, tretirao je ovo pitanje i u odnosu na Zakon o izboru narodnih poslanika.
Ono što u političkoj praksi, ako ne gledamo normu i pravnu formu, jeste otežavajuća okolnost, to je da pre svega kod predizbornih koalicija može doći do određenih problema u tehničkom smislu, mehanizmima kako izvršiti dodelu i preraspodelu mandata. To se tiče onog formalnog dela, ali ta preraspodela, da ne budemo neiskreni jedni prema drugima i prema građanima, praktično će biti završena činom predaje te liste kada izađemo na izbore. Ono što smo ranije radili nakon izbora sada ćemo raditi pre izbora, što je mnogo transparentnije, poštenije, čestitije i časnije prema onima koje kandidujemo, ali i prema građanima Srbije kojima time jasno šaljemo poruku.
Neke stranke će reći da će možda oni koji se nalaze niže na listama koje su predložene za ulazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije biti demotivisani. Što se tiče Socijalističke partije Srbije, mogu da kažem da ozbiljne stranke sa time ne mogu imati problem, jer na listi od 250 kvalitetnih, referentnih ljudi možete prosto podastrti pred građane Srbije kadrovsku bazu. Da ovaj parlament broji hiljadu narodnih poslanika, Socijalistička partija Srbije ne bi imala problem da i hiljadu kvalitetnih ljudi ponudi i da u tom smislu pošalje jasnu poruku i javnosti i građanima Srbije za koga se opredeljuje. U tom delu moramo da sagledamo ne samo ovu imperativnu normu i odluku Ustavnog suda, već i sa čim koja od političkih partija raspolaže.
Kada govorimo o pravilima izborne utakmice, pravila izborne utakmice su nešto što treba da bude definisano, normirano, dogovoreno, treba da imamo barem najmanji zajednički imenitelj u vezi s tim, ali ono o čemu ne možemo da razgovaramo a da o tome ne povedemo računa, jeste ta, u više navrata pomenuta, odluka Ustavnog suda i član 84. Zakona o izbornu narodnih poslanika.
Ono što bi bilo mnogo bolje za građane Srbije, to je da je Vlada Republike Srbije predložila onaj zakon, u izmenjenom obliku, o lokalnim izborima, što bi umnogome olakšalo da ovaj problem koji tretira sada i republičke izbore rešimo na jedan zadovoljavajući način.
Što se tiče jednog novog kvalitativnog pomaka, moram reći da je veoma važno, mislim da većina političkih partija u parlamentu to podržava, to što će se predstavnice manje zastupljenog pola, odnosno dame, prema ovim izmenama i dopunama Zakona, naći definitivno u određenom procentu u klupama ovog parlamenta, ovog doma. Nadam se da ta odredba da mora biti najmanje 25% neće značiti da će ih biti 25%, nego mnogo više. Mislim da protiv toga ne može niko da bude, osim onih koji ne poznaju ustavnu odredbu koja govori o ravnopravnosti polova u našoj državi.
Ono što jesu određene rezerve, i sam predlagač ovog zakona... Napomenuću da Poslanička grupa SPS - JS nije jedan od predlagača ovog predloga zakona, ali ono što je važno jeste da je i sam predlagač izneo spremnost da sve one sugestije koje su u skladu sa odlukama Ustavnog suda i sa mišljenjem Evropske komisije, ali pre svega Venecijanske komisije, mogu da budu uzete u obzir i da postanu sastavni deo ovog zakona. U odnosu na te predloge i na predlog poslanika Socijalističke partije Srbije, ali i nekih drugih partija, i PUPS-a i Jedinstvene Srbije, ali i ostalih poslaničkih grupa, ukoliko budu prihvaćeni, a budu u skladu sa onim što jeste intencija i mišljenje Venecijanske komisije, ali i komplementarni odlukama Ustavnog suda, smatram da će se na taj način ovim izmenama i dopunama Zakona normirati ne politička potreba, nego politička realnost koja će nas sačekati na sledećem izborima, u sledećem izbornom ciklusu.
Ni na koji način ne možemo oceniti da je ovo jedan zaokružen, sistemski zakonski pristup; ovo je samo inicijativa ili inicijalna kapisla za jasno, sistemsko formulisanje izbornog zakonodavstva, koje će, uveren sam i nadam se, nadamo se svi u SPS-u, uslediti nakon sledećeg izbornog ciklusa, odnosno sledećih republičkih izbora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Pošto su se zapravo svi predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa javili, ići ćemo od najmanje ka najvećoj poslaničkoj grupi. Predstavnik PUPS-a gospodin Đuro Perić ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika po hitnom postupku proizilazi, po mom mišljenju, prevashodno iz preporuke Evropske komisije radi ubrzanja sticanja statusa kandidata Republike Srbije za članstvo u EU, jer je utvrđeno da Zakon o izboru narodnih poslanika treba izmeniti do juna 2011. godine.
Pored toga, ovim zakonom usklađuju se odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika donete 2000. i 2004. godine sa Ustavom Republike Srbije, kao i sa zakonima koji uređuju pojedina pitanja od značaja za izbor narodnih poslanika (Zakonom o uređenju sudova, Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku, Zakonom o političkim strankama, Zakonom o upravnim sudovima).
Ovim izmenama i dopunama predloženog zakona naš politički i pravni sistem se potpunije usklađuje sa evropskim principima i vrednostima i potvrđuje načelo da su građani nosioci suverenosti, pa im se obezbeđuje ustavno pravo da na izborima odlučuju o tome koji će ih kandidati predstavljati, čime se otklanjaju elementi posrednosti u izborima.
Prestanak mandata narodnog poslanika pre isteka vremena na koje je izabran predstavlja stvarnu i slobodno izraženu volju narodnog poslanika i lični čin neposredno izabranog predstavnika građana i na taj način se dosledno primenjuje ustavni princip da niko ne može prisvojiti suverenost od građana.
Članom 14. Predloga zakona vrše se dopune člana 88. postojećeg zakona, na taj način što se posle stava 1. dodaje novi stav 2. prema kome poslanik podnosi ostavku Narodnoj skupštini Republike Srbije, overenu u skladu sa zakonom (to je novina), u roku od tri dana od dana overe. Umesto dosadašnjeg stava 3, po kome se tek na prvoj narednoj sednici Skupštine konstatovao dan prestanka mandata, dopunom se precizira da dan prestanka mandata Narodna skupština konstatuje odmah posle prijema obaveštenja o razlozima za prestanak mandata poslanika na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici, kako je ranije bilo. Na ovaj način se faktički završava period blanko ostavki narodnih poslanika.
Svakako da je značajna promena u zakonu i to što se članom 15. menjaju odredbe člana 92. zakona tako da se dosledno primeni princip dodele poslaničkog mandata prema redosledu kandidata na izbornoj listi. Brisan je stav 2. člana 92. prema kojem je mandat pripadao političkoj stranci sa čije izborne liste je bio izabran poslanik kome je prestao mandat. Umesto takvog rešenja, predloženo je da kada poslaniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa izborne liste kome nije bio dodeljen mandat.
Jedino odstupanje od redosleda na izbornoj listi je posledica obaveze da manje zastupljeni pol na izbornoj listi bude u određenom procentu predstavljen u Narodnoj skupštini tako što se upražnjeno mesto narodnog poslanika manje zastupljenog pola na izbornoj listi popunjava kandidatom istog pola sa iste izborne liste.
Inače, članom 8. Predloga zakona precizira se rešenje člana 40a Zakona tako da među svaka četiri kandidata na izbornoj listi može da bude i više od jednog kandidata pripadnika manje zastupljenog pola na listi, pri čemu se strogo vodi računa da na izbornoj listi mora biti najmanje 30% pripadnika tog pola.
U vezi sa ovako predloženim promenama u članu 92. Zakona koje su formulisane u članu 15. Predloga zakona, Poslanička grupa PUPS je predložila amandman na ovaj član kojim bi se utvrdilo da se na listama stranačkih koalicija primeni princip, analogno ovome za manje zastupljeni pol, da se u slučaju kada narodnom poslaniku jedne od članica koalicije prestane poslanički mandat upražnjeno mesto narodnog poslanika popunjava sledećim kandidatom sa liste iste članice stranačke koalicije čijem je narodnom poslaniku prestao mandat. Mislimo da je to sasvim logično, jer bi se u suprotnom u takvim slučajevima potpuno promenili odnosi u stranačkoj koaliciji u pogledu mogućeg broja narodnih poslanika pojedinih članica. Čini se da su se prilikom javnog slušanja o Predlogu zakona oko ovakvog pristupa usaglasile u velikom broju poslaničke grupe i pozicije i opozicije. Inače, o ovom našem amandmanu biće više reči u toku pojedinačne rasprave.
Između ostalog, važno je istaći da se Predlogom zakona utvrđuje da izbore za narodne poslanike umesto, kao do sada, predsednika Narodne skupštine, ubuduće raspisuje predsednik Republike.
Isto tako, novina je da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana, a do sada je bilo 90 dana.
Jedno od bitnih pitanja je i brisanje u celini dosadašnjeg člana 84. i formulisanje novog člana, po kome će RIK najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.
Ovakvo rešenje je u skladu sa stavom Ustavnog suda da redosled kandidata na listi obavezuje podnosioca izborne liste pri raspodeli dobijenih poslaničkih mandata da se mandati dodeljuju kandidatima po redosledu po kojem su njihova imena navedena na izbornoj listi. Predloženo rešenje je takođe u skladu sa zajedničkim mišljenjem Venecijanske komisije Saveta Evrope i Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, kojim je inače kritikovan postojeći član 84. jer omogućava političkim strankama da nakon izbora proizvoljno izaberu koji će kandidati sa izbornih lista postati narodni poslanici, čime se ograničava transparentnost sistema i političkim strankama daje mnogo snažnija pozicija u odnosu na kandidate sa izborne liste.
Poslanička grupa PUPS se nada da ćete prihvatiti njen amandman na član 15, u vezi sa članom 92. Zakona, pa će u tom slučaju u danu za glasanje podržati Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Balint Pastor ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, SVM se zalaže za to da građani imaju pravo izbora, a ne samo pravo glasanja. S druge strane, zalažemo se za slobodan mandat narodnih poslanika, odnosno predstavnika građana Republike Srbije.
Što se tiče slobodnog mandata, znamo da mandat može da bude u teoriji slobodan ili imperativan. Kod imperativnog mandata veza između birača i predstavnika je pravne prirode i u tom slučaju ta veza ne prestaje činom izbora. Kod imperativnog mandata birači imaju mogućnost davanja obaveznih uputstava. Predstavnici imaju dužnost podnošenja izveštaja, a postoji mogućnost opoziva. Ova vrsta mandata je bila karakteristična za Evropu do 18. veka, bila je karakteristična za staleške skupštine. Danas u određenim državama Evrope postoji ustavno rešenje koje eksplicitno zabranjuje svaki imperativni mandat. Takav ustav ima, na primer, Republika Francuska.
Kod slobodnog mandata odnos između birača i predstavnika nije pravne nego je političke prirode. Ova vrsta mandata je karakteristična za bezmalo sve države Evrope, ali, kao što sam malopre rekao, kada pravimo klasifikaciju na slobodne i imperativne mandate, onda uzimamo u obzir karakter veze između birača i predstavnika. U Srbiji danas u praksi, nažalost, postoji stranački imperativni mandat. Ta veza nije političke nego je pravne prirode, ali ne postoji između birača i predstavnika birača tj. narodnog poslanika, već između poslanika i stranke sa čije liste je kandidat ušao u Narodnu skupštinu i stekao mandat.
Što se tiče slobodnog mandata, on počiva na teoriji o nacionalnom suverenitetu iz 18. veka. Suština ove teorije jeste da poslanik nije samo predstavnik svojih birača već je predstavnik svih građana, tj. celokupne nacije.
Nažalost, danas možemo konstatovati da je Srbija praksom tzv. blanko ostavki otišla nekoliko koraka unazad i u odnosu na rešenja iz svoje ustavne istorije. Prema Namesničkom ustavu Srbije iz 1869. godine, narodni poslanici nisu bili predstavnici samo onih koji su ih izabrali, već celog naroda. To, nažalost, prema današnjem stanju stvari ne možemo reći, jer postoji stranački imperativni mandat.
Naravno, mi u Savezu vojvođanskih Mađara priznajemo i poštujemo ulogu stranaka u ustavnom poretku Republike Srbije, ali to ne znači da mandat treba da pripada stranci. Štaviše, mandat ne može da pripada stranci, mandat pripada mandataru, tj. narodu.
Kao što znamo, u članu 102. stav 2. Ustava Republike Srbije piše da je narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika, ali je pitanje da li narodni poslanik stvarno ima mogućnost, da li ima pravo da raspolaže svojim mandatom? Mi mislimo da nema pravo na takav način da raspolaže mandatom, zbog toga što je slobodni mandat poslanika javna funkcija, a nije subjektivno pravo kojim narodni poslanik, ugovorom ili na neki drugi način, može slobodno raspolagati.
Ovde se poslednjih nedelja mnogi pozivaju na mišljenje Venecijanske komisije, na mišljenje Evropske komisije i to je, naravno, u potpunosti legitimno. Ne mislim da postoji bilo šta sporno u tome što je Narodna skupština tražila mišljenje Venecijanske komisije i Evropske komisije, zbog toga što to čine i punopravne članice EU, a kamoli države koje tek treba da postanu, odnosno koje će, nadamo se, tek u bliskoj budućnosti postati kandidat za punopravno članstvo u EU, ali smatramo da su od mnogo većeg značaja odluke Ustavnog suda Republike Srbije. Time ću preći na ovu drugu temu, vezano za ono što sam rekao – da, po nama, građani treba da imaju pravo izbora, a ne samo pravo glasanja.
Ustavni sud Srbije je u tri navrata raspravljao o ovim pitanjima o kojima mi danas raspravljamo u Narodnoj skupštini; mislim na redosled na listi, odnosno na raspodelu mandata narodnih poslanika. Prva odluka Ustavnog suda Srbije datira još iz 2003. godine, druga iz 2010. godine. Doduše, to je bila odluka Ustavnog suda u vezi sa Zakonom o lokalnim izborima, ali iz obrazloženja te odluke Ustavnog suda na nedvosmislen način možemo doneti zaključak šta je bila namera Ustavnog suda u odnosu na mandat, bilo da se radi o odborničkom ili poslaničkom mandatu.
Treća odluka Ustavnog suda Republike Srbije, vezano za Zakon o izboru narodnih poslanika, doneta je 14. aprila 2011. godine. Ova odluka je značajna pre svega zbog toga što se danas stvara privid da će tek sada Narodna skupština na drugačiji način urediti pitanje raspolaganja, odnosno pitanje redosleda na listi, odnosno na koji način se raspoređuju mandati. To jednostavno nije slučaj, zbog toga što je 14. aprila Ustavni sud u svojoj odluci ocenio da član 84. Zakona o izboru narodnih poslanika nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. To znači, kolokvijalno rečeno, da je ovaj član zakona ukinut 14. aprila ove godine. Znači, neće sada Narodna skupština odrediti, odnosno uvesti rešenje prema kojem će podnosioci liste morati da poštuju redosled kandidata sa liste, nego je to već danas tako, odlukom Ustavnog suda Republike Srbije.
Zbog čega kažem da se mi zalažemo za pravo izbora građana, a ne samo za pravo glasa, odnosno za pravo glasanja? Citiraću dve-tri rečenice iz odluke Ustavnog suda Srbije od 14. aprila 2011. godine. U obrazloženju stoji: „Time što nije u obavezi da poštuje redosled kandidata na izbornoj listi politička stranka suštinski vrši izbor narodnih poslanika, gospodareći poslaničkim mandatima koji su pripali toj listi. Na ovaj način, po oceni Ustavnog suda, ne samo da se ruši sam princip neposrednih izbora, već se obesmišljava ideja reprezentacije naroda, odnosno građana. Polazeći od navedenih razloga, čvrsto zastupajući stav da se pojedinačni poslanički mandati, bez bilo kakvih izuzetaka, dobijaju samo po redosledu naznačenom na izbornoj listi, Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 84. Zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom.“
Mi u danu za glasanje nećemo doneti rešenje da se redosled mora poštovati, nego ćemo doneti rešenje, odnosno formulisaćemo odredbu po kojoj će RIK dodeliti mandate vodeći računa isključivo o redosledu na izbornoj listi, u roku od deset dana od okončanja izbora. Smatramo da je to rešenje ispravno. Još jednom kažem, građanima treba omogućiti pravo izbora.
Još malo bih se vratio na pitanje tzv. blanko ostavki. Malopre sam citirao član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je na neki način uveden institut blanko ostavki. Naravno, mi u pravnom sistemu Republike Srbije nećemo naići na termin blanko ostavki, ali je predviđena mogućnost da poslanici pod određenim uslovima raspolažu svojim mandatom. Malopre sam rekao da, po nama, poslanik ne može da raspolaže mandatom jer mandat nije ugovor. Mandat ne pripada poslaniku, nego narodu.
S druge strane, kada sam spomenuo član 102. Ustava želim da spomenem još neke članove, a to su: član 2. koji govori o tome da suverenost potiče od građana koji je vrše preko svojih slobodno izabranih predstavnika; član 3. govori o tome da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima; član 5. definiše da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi; član 52. govori o tome da su izbori slobodni i neposredni.
Kada pogledamo ove četiri odredbe Ustava, s jedne strane, a s druge strane član 102. Ustava Republike Srbije, možemo zaključiti da postoji kolizija, na neki način, između ovih ustavnih odredaba. Nesporno je, bar po nama, da su ustavne odredbe koje govore o suverenosti, o vladavini prava, o političkim strankama i o tome da su izbori slobodni i neposredni šireg domašaja i opštijeg značenja od odredbe člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Ove ustavne odredbe o suverenosti, izborima, vladavini prava čine temelje naše ustavne konstrukcije. Zbog toga mislimo da je članom 102. promenjen karakter mandata, jer iz njega proizilazi da poslanik predstavlja stranku, a to ne proizilazi iz ovih ostalih temeljnih i suštinskih ustavnih odredaba, koje su šireg domašaja.
Kada sam malopre govorio o slobodnom mandatu pomenuo sam Namesnički ustav Srbije iz 1869. godine i rekao sam da je ova praksa koja postoji u Srbiji korak unazad u odnosu na to rešenje od pre 140 godina.
Mogao bih da navedem jedan sličan primer i u vezi s poštovanjem redosleda sa liste, odnosno poštovanjem principa slobodnih i neposrednih izbora. Prema Ustavu Kraljevine Srbije iz 1888. godine (tada je na vlasti bio kralj Milan, ako se ne varam), bilo je predviđeno da se pojedinačni mandati dodeljuju po redosledu na izbornoj listi. To je bilo demokratsko dostignuće pre 130 godina. Nažalost, Srbija će to rešenje ponovo uvesti tek sada, odnosno, kao što sam malopre rekao, to je uvedeno pre nekoliko nedelja kada je Ustavni sud ukinuo član 84. Zakona o izboru narodnih poslanika.
Iz svih tih razloga mi ćemo u danu za glasanje podržati predložena rešenja. Raduje nas što će građani Srbije, posle svih ovih godina, imati ponovo pravo izbora, a ne samo pravo glasa i što će mandat biti slobodan.
Naravno, podržavamo i rešenje prema kojem među svaka četiri kandidata najmanje jedan kandidat treba da bude pripadnik manje zastupljenog pola. Hvala.