Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o izboru narodnih poslanika veoma je važan zakon. Izmene koje danas predlažete najbolji su mogući pokazatelj stanja u koje ste doveli političku scenu Srbije. Kada su u pitanju neki drugi zakoni možda demokrate i naprednjaci mogu da izigravaju vlast i opoziciju, ali će se na ovom zakonu u punom svetlu pokazati to vaše suštinsko ideološko jedinstvo i činjenica da Demokratska stranka, nakon što je stvorila opoziciju po svojoj meri u vidu SNS, nastavlja da to svoje vanbračno čedo odnosno svog političkog Frankenštajna štiti, ovoga puta izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, čiji je suštinski cilj da se legalizuje krađa mandata Srpske radikalne stranke.
Legalizacija trgovine mandatima kao vid političke prostitucije danas je realnost u Srbiji, ali tim političkim kameleonima, koji su se preko noći proevropski transformisali i odrekli ideologije srpskog nacionalizma koju su zastupali punih osamnaest godina, niko, pa čak ni DS, ne može dati legitimitet.
Pre nego što pređem na kritiku konkretnih rešenja, želeo bih da vas obavestim da sam ja jutros, pre nekih 12 časova, stupio u štrajk glađu i žeđu. Doduše, pojeo sam jedan burek, ali je bio prazan pa pretpostavljam da se to ne računa. Čvrsto sam odlučio da bez vode izdržim barem do večeras i da na taj način potučem rekord „Gandija iz Bajčetine“. Međutim, za razliku od „Gandija iz Bajčetine“, ja sam odlučio da ne ističem bilo kakav zahtev, jer sam, poučen njegovim primerom, zaključio da je bolje nemati nikakav zahtev nego imati glup zahtev.
Pre nekoliko dana novine su objavile vest da je jedna mlada Meksikanka štrajkovala glađu jer je želela da ode na kraljevsko venčanje u London, ali za to nije imala novca. Ona je štrajkovala glađu punih 16 dana, ali na ulici, pod šatorom, a ne kao „gospodin Šojić“ na kožnom trosedu u Narodnoj skupštini, ili u privatnom kliničkom centru kao jedini pacijent. Ta odlučnost te mlade Meksikanke ganula je anonimnog donatora te joj je platio avionsku kartu do Londona, što u zaključku znači da je mlada Meksikanka zbog kraljevskog venčanja štrajkovala 16 dana, a da je „Gandi iz Bajčetine“, koji je tvrdio da štrajkuje zbog Srbije, pod veoma sumnjivim okolnostima izdržao svega četiri ili pet.
Ali, da ne bih sada gubio previše dragocenog vremena na „gospodina Šojića“, ja ću preći na razloge za donošenje zakona koje ste vi naveli u Predlogu. Kažete da donosite zakon polazeći od Ustava i opredeljenja za evropske integracije i članstvo u EU. Ne znam da li ste vi čitali Ustav Republike Srbije, ali u njemu to ne piše. Piše da delimo određene vrednosti i određene principe, i to je činjenica, delimo ih vekovima, bez obzira na to što EU, kada je Srbija u pitanju, ne poštuje ni jedan jedini princip. Članstvo u EU je opredeljenje vladajuće koalicije i ove opozicije koju ste stvorili po svom modelu, ali je, hvala bogu, iz dana u dan sve manje opredeljenje građana Srbije i ti građani u Srbiji koji žele članstvo u EU nestaju brže nego radna mesta pod Tadićevom vlašću.
Zato nije primereno pozivati se na direktive Evropske unije jer one nisu obavezujuće za Srbiju. Zašto bismo mi uopšte ispunjavali direktive EU danas, ako vam čelnici EU otvoreno kažu da, u najboljem slučaju, do 2020. godine osim Hrvatske nijedna zemlja iz okruženja neće postati član EU? Dakle, to sada svakako nije tema. Pitanje je da li će tada i postojati Evropska unija, do 2020. godine, a sigurno je da vi tada nećete biti na vlasti. Ali, tema je upravo to što Evropska unija sada kroz te svoje preporuke i direktive čini sve što je u njenoj moći da destabilizuje Srbiju, i politički, i ekonomski, i nacionalno i na svaki drugi mogući način.
Takođe moram primetiti da je potpuno suludo što se po pitanju tih ostavki pozivate na stav Ustavnog suda umesto na sam Ustav, a još je gore to što se prilikom regulisanja načina podnošenja ostavke pozivate na rešenje i kažete – to je u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine. Da li ste vi ikada čuli za hijerarhiju pravnih akata? Je lʼ moguće da vi upodobljavate zakon Poslovniku, a da Ustav upodobljavate zakonu, umesto da radite upravo obrnuto?!
Tvrdite da izmenama Zakona potvrđujete načelo da su građani nosioci suverenosti koji na izborima odlučuju ko će ih predstavljati i da otklanjate elemente posrednosti. Znači li to da građani od 2000. godine, od kad važi ovaj zakon, nisu bili nosioci suverenosti i da je postojao nekakav posredan način izbora poslanika?
Ovo je jedan veliki korak unazad za Srbiju i ovo je svakako gori zakon od bilo kog Miloševićevog, a vi ste ih tako rado kritikovali. Moram vas još jednom podsetiti da se svega onoga što ste do „buldožer revolucije“ predstavljali kao uslov demokratije (od načina izbora poslanika, TV prenosa i svih drugih principa, proporcionalnosti, na primer) polako, ali sigurno, jednog po jednog odričete.
Na koji način otklanjate, navodno, tu posrednost u izborima? Tako što dodelom mandata po redosledu na listi eliminišete svaku mogućnost da dve trećine ljudi na listi ikada postanu narodni poslanici. Kod većine stranaka to neće biti ni dve trećine, nego će biti 90% onih koji će zapravo biti samo večite rezerve.
Predloženim rešenjem ne samo što niste onemogućili stranke da odrede ko će biti poslanik, već ste praktično učinili jednu znatno goru stvar, jer će redosled na listi, a samim tim i ko će biti poslanik, i sada određivati podnosilac izborne liste, odnosno političke stranke, ali će sada to činiti pre izbora, umesto kao što je do sada bio slučaj – nakon izbora. To je, dame i gospodo, neuporedivo lošije rešenje.
Predloženim zakonom potpuno eliminišete mogućnost da broj glasova koje pojedini kandidat osvoji u svom okruženju, svom mestu, svom gradu, svom selu, kako god, utiče na to da li će njemu biti dodeljen mandat ili neće. Pitanje je zašto bi bilo ko iz neke male sredine, iz sela ili grada sa manjim brojem stanovnika, uopšte izlazio na izbore i zašto bi građani iz tih sredina izlazili ukoliko su svesni da njihov predstavnik nikada neće videti parlament.
Srpska radikalna stranka se uvek ponosila činjenicom da je njena poslanička grupa odslikavala Srbiju. Dakle, imali smo i radnike, i seljake, i doktore nauka, i advokate, i lekare, praktično ljude svih mogućih profila, starosti, nacionalne pripadnosti itd.
Kada ćemo, po ovom zakonu, ponovo imati poslanike iz Štrpca, Trgovišta, iz manjih beogradskih opština poput Sopota ili Barajeva? Verovatno nikada. Vi zapravo kažnjavate te ljude. Vi kažete da to činite zbog građana, jer, bože moj, glasač svoj glas daje određenom čoveku, kao svom predstavniku. Veoma dobro znate da to nije tačno, jer se u Srbiji pre svega glasa za izbornu listu i program koji svaka stranka zastupa godinama, a posebno pred same izbore. Što bi rekao Tomislav Nikolić dok je bio ugledan čovek – svi vi koji ste bilo gde izabrani, svi mi koji ćemo biti bilo gde izabrani izabrani smo zato što pripadamo Srpskoj radikalnoj stranci.
Uostalom, kako po važećem Zakonu ili zakonu koji predlažete, koji ćete usvojiti, bilo ko može glasati za pojedinca? Naravno da ne može nikako. To je još jedna velika obmana građana Srbije. Da ste zaista želeli takvu mogućnost, vi biste promenili izborni sistem, napravili sistem sa otvorenim listama, sličan onome koji postoji u Republici Srpskoj, pa bi bez obzira na mesto na listi, onaj kandidat koji dobije najveći broj glasova postajao poslanik.
Na taj način biste eliminisali upliv stranaka, iako ne znam šta je sporno i šta je suština te vaše ideje i želje da se eliminiše upliv stranaka, ukoliko su te stranke demokratske po svom programu i po unutrašnjem uređenju, a takve valjda jesu sve one koje funkcionišu u Srbiji. Ali, to očigledno nije bila vaša želja.
Juče je jedan od predstavnika vladajuće koalicije rekao da je dodelu mandata po redosledu na listi imperativno odredio Ustavni sud svojom odlukom. Ako je tako, zašto onda dejstvo odredaba članova 13. i 15. odlažete do sledećih izbora, zašto ih ne primenjujete odmah, da ne budemo više u tom protivustavnom stanju? Pitam vas, u kom to članu Ustava Srbije piše da se mandati dodeljuju po redosledu na listi? Naravno, ne piše ni u jednom. To je vaša potpuna izmišljotina.
Nikada nikome od vas nije palo na pamet da to postavi kao problem do onog trenutka dok niste poželeli da ponovo manipulišete mandatima i dodelom mandata, a onda je Ustavni sud proglasio da su odredbe Ustava protivustavne i time je, suštinski, sudije Ustavnog suda promovisao u tvorce Ustava, umesto u tumače Ustava.
Ne možete vi objasniti koji je to razlog da se dodeljuje po redosledu. Sada ću vam postaviti pitanje na jednom primeru: šta bi se desilo da je „Gandi iz Bajčetine“ okončao smrću ovaj svoj štrajk, pa da je ovih 20 sledbenika posle toga od tuge za njim ili, što je još verovatnije, od smeha zbog tog njegovog štrajka takođe okončalo svoj život? Šta biste vi radili sa tim mandatima, da li biste dali Srpskoj radikalnoj stranci, u skladu sa Ustavom, da ih dodeli kome želi ili biste gledali gde ćete koga naći na listi da opet napravite neku poslaničku grupu koju ćete moći da kontrolišete i koja će deliti te vaše proevropske principe?
Evo šta je gospodin „Gandi“ rekao svojevremeno kada je Ustavni sud prvi put odlučio, pre donošenja važećeg Ustava, da mandat pripada poslaniku: „Šta ako neko od 250 poslanika umre, čiji je taj mandat? Kako Ustavni sud može takvu besmislenu odluku da donese? Da li može žena da zameni muža ili muž ženu u Skupštini, ako je njegov mandat? Zašto se onda obraćaju meni kao nosiocu liste da dam novo ime? Evo, naš poslanik je tragično preminuo pre tri meseca, obratili su se meni da dam ime novog poslanika. Otkud meni to pravo kad mandat pripada poslaniku? Znači, mandat pripada poslaniku u nekim okolnostima, a pripada Tomislavu Nikoliću u drugim okolnostima.“ To je mišljenje koje deli i DS i Nada Kolundžija.
Dalje kaže: „Kako okolnosti mogu da određuju kome pripada mandat? Valjda se ne obaziremo na okolnosti, obaziremo se na izborne rezultate. To je ono što Ustavni sud neće moći da objasni nikome. Zato sam insistirao na razgovorima oko novog ustava, da u Ustav uđe odredba da podnosilac liste raspolaže mandatima i da raščistimo to može li neko nekoga da kupi“. Ovo je ušlo, vi dobro znate da je to bio jedan od osnovnih uslova da SRS podrži Ustav. Zato je napisana odredba člana 102, ali je ona, nažalost, važila do onog trenutka dok vama nije zatrebao novi Bane Ivković u liku Tomislava Nikolića.
` Međutim, najveći problem ovog zakona nije način dodele mandata, već to što se njime otvoreno i brutalno krši Ustav kao najviši pravni akt i što se predloženim odredbama efektivno van snage stavlja odredba člana 102. Ustava Republike Srbije koja daje mogućnost poslaniku da svoj mandat poveri stranci.
Nađite još jedan dokument, osim ostavke narodnog poslanika, koji se sudski overava i koji ima važenje tri dana. Zašto niste stavili da ima trideset sekundi i da onda pokažete sav besmisao toga što radite? Juče je i Branko Ružić otvoreno rekao, citiraću i njega: „Praksa nas je demantovala da je odredba člana 102. potrebna u primeni. Demokratski smo sazreli i nema opasnosti da tajkuni kupovinom menjaju izbornu volju građana“.
Ko finansira Poslaničku grupu SNS? Oni su mandate ukrali nakon izbora, iz budžeta ne dobijaju nijedan dinar; svakako ne finansiraju stranku iz svojih džepova, pošto su im džepovi očigledno neuporedivo puniji nego pre nego što su izneverili ideologiju koju su zastupali 18 godina. Jasno je onda da ih finansiraju tajkuni. Ne mogu ih finansirati osiromašeni građani Srbije koje obmanjuju da će im doneti nekakvu bolju budućnost. Da li ima onda opasnosti ili nema? Onda će ti ljudi dalje račune polagati tajkunima, a ne građanima Srbije, jer od građana Srbije ne zavise.
Šta uopšte znači to da je praksa demantovala potrebu za postojanjem nekog člana Ustava? Da li je moguće da praksa i potreba vladajućih stranaka u Srbiji postanu izvor prava? To je moguće, ali je moguće samo u autoritarnim i autokratskim režimima. To u Srbiji do ovog trenutka, iako realno i životno jeste bilo moguće, zakonski nije bilo.
Zato se mi, gospođo Kolundžija, toliko borimo, iako vi kažete da je ovaj zakon bio loš. Nije bio loš zakon, nego zakon nije primenjivan. Zato se mi borimo da se ovo ne promeni, jer ako usvojite i ako se ne prizovete pameti, ako usvojite ove predložene izmene, vi ćete, praktično, izvršiti streljanje demokratije.
Podsetiću vas na još nešto što je „Gandi iz Bajčetine“ rekao 2006. godine, kada je njegov sadašnji koalicioni partner Bogoljub Karić ukrao jednog poslanika Srpske radikalne stranke. Tada je, doduše, gospodin „Gandi iz Bajčetine“ tvrdio da je Bogoljub Karić najveći lopov u istoriji Srbije i da je ukrao šeststo miliona evra od „Telenora“, a sada mu je koalicioni partner. On je tada rekao: „Mislim da stranka Bogoljuba Karića nije mogla da uđe u parlament zato što niko ne može da uđe u parlament bez izbora. Onda bismo bili prva država u kojoj je neka stranka postala parlamentarna posle izbora. Trenutno je u toku sastanak šefova poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, mislim da će tu izaći na videlo ko šta misli o demokratiji i ko šta misli o moralu“.
Kad smo već kod morala, pročitaću zakletvu narodnog poslanika SRS, koja kaže – ja, pa ime i prezime, zaklinjem se, kao narodni poslanik, zaklinjem se svemogućim Bogom, zaklinjem se svojom pravoslavnom verom, zaklinjem se svojim imenom i čašću, zaklinjem se slavom svojih predaka i budućnošću svojih potomaka, mojim poslaničkim mandatom u svakom trenutku će raspolagati Centralna otadžbinska uprava Srpske radikalne stranke i njenoj volji ću se bezuslovno pokoravati. Kako ja ovu zakletvu poštovao i ispunjavao, tako i meni Bog pomogao.
Ovu zakletvu je položio i Tomislav Nikolić 12. marta 2004. godine u hramu Svetog oca Nikolaja u Zemunu, ali je kasnije, kad je drpio mandat, rekao kako je to bilo u prethodnom mandatu, pa zbog toga, valjda, zakletva ne važi, jer ima rok trajanja, kao što i konzerva paštete ima rok trajanja. Jedina je razlika što većina konzervi paštete ima duži rok trajanja nego zakletva položena u crkvi, kada to čine gospodin „Gandi iz Bajčetine“ i ova družina koju je okupio oko sebe.
Dalje kaže Tomislav Nikolić: „Ovo je test za Srpsku pravoslavnu crkvu. Da li Bogoljub Karić može da kupi baš sve, da li može da kupi zakletvu datu pred Bogom? Ako može da kupi, da li mu je mesto u SPC. Jer, ko tako iskušava jednog vernika? Samo đavo“, gospodo iz SNS, kaže Tomislav Nikolić i dodaje „đavolu nije mesto u SPC.“ Tu se slažem. „Može Bogoljubu Kariću da padne na pamet da po kućama kupuje udate žene. Gde je kraj? Pre dva meseca je rekao da je sve na prodaju, sve na kupovinu, a ovde je zakletva data pred Bogom. Nije on kupio čoveka, čoveka je najlakše kupiti, on je kupio zakletvu datu u hramu pred Bogom. Da li mu to treba? Niko se na tuđoj nesreći nije okoristio. Onaj ko sebi sreću stiče na tuđoj nesreći znajte da mora da bude kažnjen. Taj lopovluk u Srbiji koji predvodi Bogoljub Karić“, u to vreme ga je predvodio, sad ga predvodi Tomislav Nikolić, „mora da prestane ili ćemo postati država u kojoj nema ni reda, ni morala, ni vere, u kojoj nema ničega.“
Sve ovo je „Gandi iz Bajčetine“ rekao o sirotom Bogoljubu. Siroti Bogoljub je drpio samo jedan mandat, a „Gandi iz Bajčetine“ 21 mandat.
Dalje „Gandi iz Bajčetine“ kaže: „Ovo je moja poruka svim političkim strankama – ili će se sada odupreti ili ćemo prestati da se bavimo političkom borbom. Što bismo se mi onda borili kad posle izbora ne znamo koliko ko ima poslanika? Mi ćemo iz dana u dan da se bavimo politikom, da sprovodimo kampanje, da izlazimo na izbore, a Bogoljub Karić će da sačeka i da kupi sve poslanike koji budu izabrani. I gde je moral Ustavnog suda Srbije? Koliko je sudija kupio Bogoljub Karić da mu donesu ovakvu odluku?“ Moglo bi se sad postaviti isto pitanje za Tomislava Nikolića.
Je li Bogoljub Karić osvojio... Kaže: „Nijednom političaru u Srbiji ne odgovara da poslanik raspolaže svojim mandatom.“ Tada nije odgovaralo. Onda, dalje: „Koliko god da imate loše mišljenje o političarima, insistirajte ko je od njih moralan a ko nije, ja se ne bih odricao morala“, reče tad Tomislav Nikolić. U međuvremenu je 2008. očigledno promenio mišljenje. Kaže: „Bogoljub Karić može da uđe u Skupštinu samo na ručak. Njegova stranka, ja se nadam, nikad neće biti parlamentarna. I ovo što je obmanjivao ovih godinu i po dana građane Srbije i rušio SRS, ja sam vas upozoravao, osnovao je stranku po nalogu Borisa Tadića da bi rušio radikale i to je sad došlo do vrhunca. Neka sad Boris Tadić kaže da li mu treba takav saradnik koji ne veruje u Boga. Nas ne interesuje Bogoljub Karić, već da li ta pojava može da dobije korene u Srbiji. Ako dobije, od Srbije neće biti ništa.“
Da li vam se, dame i gospodo narodni poslanici koji ste formirali novog Bogoljuba Karića, čini da se istorija ponavlja? I da li bilo ko od vas koji ste dizali ruku i omogućili mu da danas sedi sa ukradenim mandatom i uz ukradene ostavke u Narodnoj skupštini Republike Srbije može da ustane i da pogleda građane Srbije u oči i da kaže – ovo nije novi Bogoljub Karić, ovo nije novi Bane Ivković? Naravno da ne možete, jer je on (to je, mislim, iz dana u dan sve jasnije) obična krpa Demokratske stranke. Neki su ga zvali „gospodin truleks“, kažu – jeftin, koristi se za najprljavije poslove, a niko ne želi da ga uzme u ruke.
U čemu je uopšte razlika između Tomislava Nikolića i Bogoljuba Karića, osim u mladežima? Ali, moram reći da ipak vi demokrate, kao što ste štitili Karića i Baneta Ivkovića svojevremeno, sada štitite Tomislava Nikolića. Nemojte misliti da smo zaboravili koliko ste puta odlagali sednice Administrativnog odbora jer niste imali većinu da zaštitite mandate koje je ukrala Srpska napredna stranka, kao što niste imali većinu da zaštitite mandat Dragana Šormaza, koji je takođe ukrala SNS.
U to vreme gospodin Konstantinović je čak odlagao sednicu Administrativnog odbora zato što je, bože moj, „gospodin Šojić“ privatno otišao na Hilandar. Kaže njegov prvi saradnik „Ćirko“, išao je da da prilog za obnovu manastira i dao je poveliki prilog, valjda da bi se iskupio za onu zakletvu položenu u crkvi, pa potom prekršenu. Dao je poveliki prilog, koliko imamo informaciju. Znate šta je najzanimljivije, šta su rekli nakon tog njegovog velikog priloga? Neću reći o kojoj se sumi radi. Rekli su monasi sa Svete gore – koliko je uzeo, malo je dao. Nema u Srpskoj pravoslavnoj crkvi iskupljenja grehova za novac, to postoji samo u Rimokatoličkoj.
Međutim, da se vratimo na to odlaganje sednice. Jedini izlaz koji ste imali da biste omogućili dalju krađu je bio da promenite Poslovnik o radu Narodne skupštine, da promenite većinu u Administrativnom odboru, pa da onda obezbedite da se Dragan Šormaz danas nađe u toj poslaničkoj grupi.
Ali, upozoravam vas da svi vi koji sarađujete sa onima koji kradu morate voditi računa o tome šta će vam se desiti. Evo, na primer, Demokratska stranka Srbije...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Prošle godine je „Gandi iz Bajčetine“ išao kod njih na slavu, odneo flašu rakije, a poneo poslanika. Ove godine su ga opet zvali na slavu. Vreme je da se i oni konačno izjasne da li žele da sarađuju sa lopovima ili ne žele, i da li su protiv krađe mandata samo onda kada se mandati kradu od njih.
Završiću, još jednu rečenicu, mislim da je veoma bitno. Niste dali odgovor ni na to da li ćete po novom zakonu pre dodele mandata po redosledu na listi tražiti, kao i do sada, izjavu o prihvatanju kandidature. Ako ne budete tražili tu izjavu, onda ćete, saglasićete se, prekršiti taj dostignuti nivo prava, pošto poslanik treba što češće da se pita da li neko ne želi ili želi da postane poslanik...
(Predsednik: Moraćete da privedete kraju.)
Evo, završavam, dvadeset sekundi. Šta ćete raditi ako dobijete negativan odgovor, pa protekne tih deset dana, kako ćete onda, gospođo Kolundžija, podeliti te mandate? Hvala.
