Samo nekoliko rečenica, pošto sam više puta danas govorio oko ovog zakona. Pre svega, poštovane kolege narodni poslanici, želeo bih svima vama da se zahvalim na učešću u raspravi o ova dva važna dokumenta iz oblasti nauke i obrazovanja. Zanimljivo mi je da dokument o Zakonu o optičkim diskovima koji je, da kažem ovako najbrojniji, se najmanje govorilo. One je po broju i obimu stranica i po sadržaj ipak poseban zakon, a nažalost o njemu se malo govorilo. Kažem, na žalost sa stanovišta Vlade to bi mogao da kažem u odličnoj suštini se govorilo, ali me uvek čudi različito mišljenje vezano za sadržaj zakona, pa da vidimo da sučelimo mišljenja.
Kad je reč o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, takođe, zanimljivo je da najviše odredbi vezano za zaštitu, o podacima o zaštiti ličnosti, to smo napravili zajedno sa Poverenikom, i o tome, nažalost, nije bilo mnogo reči. Opet izgleda da smo i tu napravili dobru stvar, čim o tome nije bilo reči. Ostale stvari za radne odnose, a to je pomenulo više poslanika, a videli ste, većina se slaže da smo našli meru za probleme sa kojima smo se suočili u praksi i za vaspitno disciplinske mere.
Želeo bih stvarno da vam kažem još dve reči. Tačna je konstatacija da i najveći broj dece da kažem, radi ono što treba, uči i trudi se da budu što bolji đaci, a to je što većina nastavnika obavlja posao. Zakon je uvek takav akt koji mora ili bi trebao da reši što više pitanja i problema sa kojima se suočava svaki obrazovni sistem, pa i naš. Tako i mi sa ovim izmenama i dopunama rešavamo pitanje problema sa kojima smo se suočili protekle dve godine. Želim da shvatite svi, a nadam se da sam vas uverio u to i kroz ova rešenja, a i videćete kroz amandmane, da želimo da nađemo najbolja rešenja i one amandmane koji budu da kažem u duhu zakona i budu eventualno sa idejama u odnosu na ovo što je predloženo. Mi ćemo ih prihvatiti nezavisno od toga ko ih je predložio. Nama je želja da zakon bude što bolji.
Čini mi se da je kolega Ilić pomenuo pitanje inkluzije. Inkluzija traje već dve godine. Ona stvarno se pokazala i opravdanom i dobrom, a što ne znači da je u svim školama daje dobre rezultate, ali je činjenica da smo tad i pripremili nastavnike i štampali određene priručnike i više različitih vrsta edukacija, obuhvatili veliki broj populacije i spremili nastavnike. Bilo je povika prve godine, a posle je to utihnulo. Posle dve godine iskustva primene inkluzije imamo dosta iskustva da možemo da damo sve ocene i na nekom seminaru, a eventualno neko od prisutnih nije bio u situaciji da da odgovor. To ne znači da taj odgovor ne postoji u Ministarstvu vezano za to pitanje.
Na samom kraju, mi smo pristupili promeni koncepta male mature, baš iz razloga da bi kod đaka počeli stvarati situaciju da počnu da razmišljaju o onom što uče.
Koncept male mature podrazumeva od ove, pa svake sledeće godine povećanje broja zadataka, nepoznatih zadataka. Ove godine je bilo 25%, iduće godine će biti 50, pa 75, i onda one četvrte godine biće 100% i deca i nastavnici će početi da drugačije obrađuju i gradivo.
Akumulirano znanje će znati da se primeni, zadaci će biti tako koncipirani da će se svo znanje iz prethodnih godina, kada se dođe do završnog ispita morati primeniti. Za nas starije to nije ništa neuobičajeno jer u naše vreme je bila potpuno nepoznata kategorija da imate unapred poznate zadatke i rešenja, pa smo znali da nađemo odgovor na ta pitanja. Zašto ne bi i decu pripremali.
U svim zemljama, ili u većini zemalja sveta je sasvim logično da od prvog pa do svih kasnijih razreda postoji sistem testiranja tako da se deca pripremaju na stalnu proveru svog znanja koje poseduju i to će biti sastavni deo našeg obrazovnog sistema.
Ubeđen sam čak i po ovome, kažem ili su dve opcije, ili su zadaci bili laki ili su đaci stvarno učili. Nisam čuo, u svakom slučaju nastavnici su se pozitivno izrazili prema sadržaju zadataka, koji su bili na ovogodišnjoj maloj maturi, kažu da su bili inovativni, da su bili prvi put koncipirani na način da su podstakli interesovanje i učenika, da su počeli da razmišljaju o sadržaju zadataka i da su bili vrlo inventivni, da su đaci želeli to da reše.
Rezultati su dobri. Naravno, ja bih želeo da budu bolji i svake sledeće godine, kao što su bili dobri rezultati kada smo radili prošle godine piza testove međunarodne, moram da kažem da se zna, čitalačka pismenost, postigli smo 40 poena bolji rezultat, a napor koji smo napravili kao država, bio je veoma mali, a tu se insistira na primenjenom znanju.
Smanjili smo funkciju nepismenosti sa 52% na 31%, povećali smo naučnu i matematičku pismenost za sedam do osam poena i unutar OECD koji organizuje piza testove, rečeno je da u 10 godina, u primeni piza testova, ni jedna zemlja nije između dva ciklusa pokazala takav napredak u bodovima, ne u rangiranju i tu moram da budem vrlo jasan i precizan.
Prema tome, ima mnogo da se radi na tome i naravno da smo spremni za svaku dobru ideju. Šta je suština? Ko god bio i to stalno ja kao ministar, odnosno i ova vlada nemaju tu vrstu zapreke, da to javno kažu, suština je, potrebna je politička stabilnost i potrebno je da postoji jasan koncept šta država sa sobom hoće.
Kada postoji politička stabilnost, jasan koncept, onda se mnoge stvari lakše realizuju, jer ta politička stabilnost je potrebna vezano, ako hoćete isti politički koncept, kada je u pitanju zakonodavna oblast, rad Narodne skupštine, kada je u pitanju oblast obrazovanja, kada je u pitanju infrastruktura. Ako nema tu političke stabilnosti, ne može se u ove tri oblasti ništa uraditi, a svaka vlada verovatno donosi svoj koncept sa sobom.
Mi smo u oblasti obrazovanja postavili neke temelje, uradićemo još, pa smo spremni da se suočimo i sa posledicama toga, a nadam se da ćemo biti u situaciji da nastavimo ovaj posao i da zajedno sa vama tražimo dobra rešenja.
Kolega Ilić je pitao, vezano za Nacionalni prosvetni savet, dužan sam da dam i taj odgovor, a mi smo dostavili Nacionalnom prosvetnom savetu tekst Predloga izmena i dopune Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja 23. juna, u štampanoj formi, a 25. juna u elektronskoj formi. Oni su imali sednicu 28. juna i na naše iznenađenje, nisu uvrstili u predlog dnevnog reda ovaj tekst koji ste vi dobili, odnosno o čemu ste raspravljali. To je deo naše stvarnosti.
U svakom slučaju, poslanici su podneli veliki broj amandmana, čini mi se 53 ili 54, mi ćemo videti koji amandmani mogu da poboljšaju tekst zakona i prihvatiti ih.
Odmah da vam kažem, i tu nema razloga, tačno je, vodili smo razgovore sa sindikatima, jer su nam sindikati socijalni partneri u ovom poslu i oni predstavljaju zaposlene i zaposleni su važan deo obrazovnog sistema kao što su i deca.
Želimo da nađemo najbolje rešenje i za decu i za zaposlene, a da i jedno i drugo bude u funkciji obrazovnog sistema Republike Srbije. Hvala vam.
