Vreme. Samo da kažem da istina nikad ne može biti efermerna i marginalna i gospodine Obradoviću izvolite.

Da ne bi pretvorili ovo u privatnu diskusiju, predlažem gospodne Đuriću da vam posle kažem koji je set primedbi bio sadržaj tog teksta, na nacrt tog teksta. Onda ćete videti da je tema koju ste vi pomenuli marginalna u odnosu na broj primedbi, marginalna. Zašto je ona postala glavna e to je već treće pitanje. Hvala vam.

Hvala svima ovim bi, hoćete da odgovorite na poziv. Izvolite gospodine Đuriću.

Samo trideset sekundi, nisam čuo šta ste rekli, nisam rekla da je istorija efermena i marginalna, rekao sam da je taj deo problema efemeran i marginalan. Mislim da ste komentarisali ono što sam govorio. Žao mi je što sam pomenuo vašu partiju, nadam se da time nisam izazvao tu vrstu vaše reakcije u pola glasa.
Kad sam se već javio, još trideset sekundi, postojala su vremena ja sam tada išao u školu, kad su se već odštampani udžbenici menjali da bi se doštampala ne znam u geografiji, recimo, poglavlje Srpska Republika, BiH ili Srpska Republika Krajina. Slažem se da već odštampane udžbenike dopunjavati u skladu sa dnevno političkim događajima.

Zahvaljujem. Na osnovu člana 87. određujem pauzu i produžen je rad Skupštine, rekla je to već gospođa Čomić, ali ćemo nastaviti u četiri, time da ćemo od četiri raditi do završetka ove tačke i duže od 18 sati. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici,  ulazak ministra u salu, pozdravljamo,  a to je taman označilo  početak našeg popodnevnog rada.
Nastavljamo tamo gde smo stali u zajedničkom načelnom pretresu o Predlogu zakona o optičkim diskovima i Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik gospođa Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, pre nego što počnem svoje izlaganje samo ću se obratiti gospodinu predsedavajućem,  vreme moje poslaničke grupe, mislim da mi je ostalo jedno tri minuta od ovlašćenog predstavnika koje nije iskoristio moj šef poslaničke grupe, ako slučajno preteram, da znate. Neću zloupotrebiti veću jedinicu vremena.
Dakle, imamo pred sobom dva predloga zakona. Ministar Obradović je dobio čast da brani jedan svoj zakon, koji on veoma i stručno i rado, vidim, dobro brani i ovaj drugi, u kome smo mi manje - više prihvatili da je to zakon o optičkim diskovima, koji je došao malo pod pritiskom EU, da bi se uredilo jedno polje za koje znamo da postoji, kao siva zona tržišne ekonomije, ovde to je trgovina, promet, proizvodnja, uvoz i izvoz optičkih diskova. Po nekim saznanjima oko 90% te robe je sumnjivog porekla, pošto smo uglavnom samo konzumenti toga. Reći ću da i pre par godina pokušaj da se suzbije trgovina na sivom tržištu optičkim diskovima, nije dala neki poseban rezultat. Nadamo se da će ovim zakonom neke stvari da se urede. Samim tekstom zakona, u tehničkom smislu, nismo bili najzadovoljniji. On ima bitne propuste, bukvalno u tehničkom smislu. Tu smo amandmanski intervenisali i kod člana 23. zakona, posebno u tački 8) smo smatrali da se nejasno zakon odnosi prema delovanju Tržišne inspekcije i da se daju neka problematično široka ovlašćenja, koja bi mogla biti predmet zloupotrebe. Tu smo amandmanski intervenisali, ali videćemo oko usvajanja amandmana, kako će biti prepoznata naša dobra namera. Obzirom da smo kao poslanička grupa, dakle Nova Srbija, do sada u svim zakonima ozbiljno pristupili svojim amandmanskim intervencijama i to su uglavnom ministri, mada smo opoziciona stranka, prepoznavali. Imamo verovatno najveći broj usvojenih amandmana, obzirom na veličinu poslaničke grupe.
No, da govorimo o obrazovanju koje, pre svega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer vaspitanje i obrazovanje je, pre svega, istrajno i odgovorno rukovođenje i rečju i primerom, ako želimo da definišemo ovaj stub ili temelj društva, jedan od osnovnih stubova ili temelja društva ili države. Ne mogu da ne podsetim gospodina ministra da danas donosimo izmene i dopune upravo oko nekih članova oko kojih smo i pre dve godine, 2009. godine, kad smo donosili taj zakon, polemisali i znamo da smo bili na istoj, tako da kažem, talasnoj dužni po pitanju upravo ocene iz vladanja i tako nekih stvari, fundamentalnih u prosveti. Drago mi je da ste danas ispravljajući zakon, a tad ste samo delimično usvojili neke naše amandmane, potvrdili da je problem nastao u praksi, a ja bih to rekla, život je upravo dao odgovor. Život škole je dao odgovor.
Ono što je bilo potrebno danas ovim zakonom, pokušavate delimično da ispravite. Obrazovanje je u savremenom društvu i to smo konstatovali kroz diskusiju većine kolega do sad nešto o čemu svi rado govore, nerado priznaju da je najvažnije obrazovanje u modernoj državi. Bilo je važno uvek, uvek je jednako važno, ali danas kad smo u ovakvom trenutku ne postoji drugi resurs koji može državu da pomeri unapred osim obrazovanja. Ono što urade mudra društva koja politiku vide dalje od sledeće izborne kampanje, oni koji vode državničku, a ne političarsku politiku, oni onda ulažu u obrazovanje. Najsporije se vidi i najveći su rezultati i najisplativiji. Uvek bih se vratila i kad govorim o obrazovanju, uvek moramo da citiramo najvećeg pedagoga Antona Makarenka koji je rekao "Naša deca, to je naša starost, pravilno vaspitanje naša srećna starost, loše vaspitanje je buduća nesreća, a naše suze, naša krivica, naša sramota pred drugim ljudima i pred čitavom zemljom". To je onako na jedan ljudski način objašnjeno šta mi možemo dobrim i šta ne možemo da učinimo ako ne pristupimo obrazovanju i vaspitanju na način na koji to treba da bude strategija ovog društva.
U samom zakonu, u samih 30-ak članova kojima menjate postojeći zakon iz 2009. godine, stavili smo svega četiri amandmana i to one koje smo mogli suštinski da objasnimo. Dakle, možemo oko nekih stvari da se složimo, možemo oko nekih stvari da se ne složimo i da predložimo da možda smatramo da bi rešenje koje predlažemo bilo bolje. Smatram da ste napravili kvalitativan pomak u izmenama i dopunama, a pogotovo u tome što ste pomalo pomogli da se neke stvari učine prividno, kažem, prividno strožijim, preventivno strožijim, a da omoguće dalekosežnije da daju bolje rezultate u vaspitavanju i obrazovanju mladih.
Kao roditelj i kao prosvetni radnik uvek mi je smetalo kada se mnogo maše pričom o dečijim pravima. Pravi vaspitač, dobronameran, prvo decu nauči da sva prava proizilaze iz obaveza i dužnosti. To je ono što mi moramo da kažemo. Dakle, nemamo mi sva prava i pravo na sve. Nemaju ni naša deca, ako ih volimo. Znači, to je ono što Zakonom o obrazovanju, kao jedan odgovoran i rukovođeni proces, treba da bude jasno definisano.
Kažem – imamo i mi zamerki. Nije ni ovaj zakon savršen. Neće ni ove vaše promene doneti savršenstvo toga zakona. Biće tu još promena. Ono na šta bismo skrenuli pažnju, ja uvek ministru volim da kažem i da ga podsetim da sam lično kao poslanik svaki put kada je bio donošen budžet ili rebalans budžeta pred poslanike uvek imala amandman koji je negde tražio sredstva za Ministarstvo prosvete. Ali, nikada nije bio nijedan amandman usvojen, što, naravno, nije bila moja krivica. Ali, čisto da znate da ovo nije samo deklarativno zalaganje, jer zaista mislim i zaista navijam da se na Vladi izborite za daleko veća sredstva za prosvetu. Jer, odgovorno društvo i odgovorna država zna – ako tu uloži, neće imati rezultat na prvim sledećim izborima, ali će oni koji su dobronamerni prema ovom narodu i ovoj državi imati dalekosežno bolji rezultat.
Ministarstvo prosvetiteljstva, ministarstvo današnjeg obrazovanja je ministarstvo sa najstarijom tradicijom u srpskom narodu i prema tome na njemu je posebna odgovornost za sve. Gospodine ministre, ja ću vas podsetiti na nekoliko članova na koje smo amandmanski intervenisali. Recimo, član 13, gde tražite da se brišu reči da se mogu učenici izjasniti u učeničkom parlamentu o izboru udžbenika. Nije ta kvalifikacija: "izbor udžbenika" ni tad bila srećna, ali treba im ostaviti kvalifikaciju da mogu da se izjasne o udžbenicima, da imaju o njima svoj stav. To ne može da škodi jer nije obavezujuće.
U članu 14. mislim da smo se tu sreli, da ste pomerili neke stvari, upravo kod ocene iz vladanja i mislim da smo se sada složili, a videćete i uskoro će budućnost, da li ćete vi biti, ministre, ili neko drugi u nekoj sledećoj vladi, ali svakako će budućnost doneti još jednu potrebu intervencije oko ocene iz vladanja. Vratili smo je u prosek u osnovnoj školi. To je bilo veoma važno. Treba je spustiti još na niži uzrasni nivo u proseku, kako bi se prenebregle neke posledice. Jer, znate, na svu sreću, još uvek, bez obzira što imamo eksterne pojave u školama, vrlo nemile događaje, vrlo neprijatna iskustva, vrlo često prisustvo nasilja, pogotovo između dece prema nastavnicima i profesorima, dakle, to su ekstremni slučajevi. Čime su oni podstaknuti i kakva su ona posledica, to je druga priča i vi ste to dobro rekli, ali, ovakvi strožiji članovi postoje zbog takvih ekstrema i svi ostali nemaju razloga da budu zabrinuti.
Smanjenje broja neopravdanih časova u srednjoj školi lično, i kao profesor i kao roditelj, pozdravljam. Ja imam dete u srednjoj školi i smatram da moje dete koje ide u srednju školu nema razloga da izostane ni pet časova neopravdano, a kamoli 25. Zaista smatram da ako mi se to kao roditelju desi, da prvo ja imam problem, pa tek onda škola. Dakle, to je nešto sa čim se mi moramo suočiti. Nemam potrebu da koketiram sa biračkim telom roditelja, ni prosvetnih radnika, niti mladih birača, nego zaista mislim da to jeste za njihovo dobro. Onaj ko dođe do 25, između 25 i 35 je nikakva razlika, a onaj ko dođe do 25, verujte, on je već poprilično na lošem putu.
Dakle, sve ovo su neke stvari koje smatramo da treba da popravite. Još bih vam skrenula pažnju na jednu reč na koju sam svojevremeno skrenula pažnju kod jednog drugog zakona. Ali, kod vas isto smatram da morate da obratite pažnju, jer je u pitanju Ministarstvo prosvete. Dakle, ovo je samo tehnički, pravopisni detalj, bukvalno. Kod člana 16, gde kažete: "od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja". Trebali ste da kažete: "pisanog". Pismeno i pisano nije isti pojam. Nešto je pisani dokument, ali on može da bude i pismeno i nepismeno napisan. Znate, ja ako nešto pišem, ne znači da sam istovremeno i dovoljno pismena. To je samo detalj i molim da to ispravite.
Svojevremeno, kao profesori književnosti dugo smo polemisali i nekoliko godina je bilo na snazi da se piše – prvi školski pismeni zadatak ili prvi školski pisani zadatak i upravo oko toga smo imali jednu polemiku, da se zauzme stav, ali, kažem vam, tu mi zaista proveravamo pismenost pa može da stoji i ovo, ali, ovde mora da bude pisani dokument. Dakle, to je ono na šta vam skrećem pažnju.
Da bi država imala mogućnost da bude država i da to bude u pravom smislu reči i da njeni zakoni funkcionišu, da njeni građani budu zadovoljni, da oni krenu putem nekog progresa, mora pre svih drugih resursa da ima zdravu i dobru prosvetu. Da zakoni koji uređuju odnose u prosveti budu pozitivni.
Mi smo kao poslanička grupa zaista želeli da budemo konstruktivni i da amandmanima neke nejasnoće i kod ove popravke, kao i 2009. godine, učinimo boljima, neka rešenja jasnijima. Jer, biće opet prilike da ovaj ili neki drugi ministar kaže da nas praksa demantuje. Ono što smo predložili jeste praksa i nadam se da ćete to u svakom slučaju prepoznati. Jer, u svakom slučaju, mi smo u ovom trenutku, upotrebiću jedan aforizam – država sa teškoćama u razvoju i sa političarima sa posebnim potrebama. Hvala vam lepo.

Hvala.
Reč ima gospodin Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, narodni poslanici, kada su u pitanju Predlog zakona o optičkim diskovima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji su danas na dnevnom redu, stav poslaničke grupe SPS-JS izneo je moj kolega Miletić Mihajlović na početku i ja bih samo još jednom podržao taj stav. Prosto bih se samo sa još nekoliko reči pridružio podršci koju je on najavio prilikom usvajanja ova dva zakona.
Neću se zadržavati na zakonu o optičkim diskovima iz prostog razloga što mi se čini da tu postoji jedna velika saglasnost i mislim da nema potrebe da se na tom zakonu zadržavam, ali ću u još nekoliko rečenica objasniti zašto ćemo mi da podržimo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je pre dve godine, 2009, donet, pripada grupi, ako tako mogu da nazovem, živih zakona, zakona koji se primenjuju odmah u praksi. To znači i nužna potreba da se prati njegova primena. Čak možda nešto što nedostaje našem političkom sistemu da kada donesemo puno zakona, mnogo manje vremena posvetimo njihovoj primeni. Ovo je zakon čija primena mora da se prati, jer jednostavno je životni. Život i praksa određuje da li ima negde problema u sprovođenju, gde ima i šta treba učiniti da se promeni da bi on bio još efikasniji. Upravo ovaj zakon o izmenama i dopunama je i nastao kao rezultat sprovođenja, rezultat prakse. Dakle, praksa je predložila izmene i dopune ovog zakona.
Zadržaću se samo na nekoliko stvari. Mislim da je najbitnije istaći da zakon o izmenama i dopunama zakona na neki način podstiče i obrazovanje odraslih, dajući mu jednu kvalifikaciju specifičnosti u ovom zakonu. Ono što je u ovom zakonu temelj za posebne zakone, s jedne strane, koliko vidim, priprema se ili je već pripremljen zakon o obrazovanju odraslih što smatramo važnim zakonom i to je u stvari ono trajno, obrazovanje za ceo život.
Sa druge strane, u tom delu takođe se stvaraju uslovi za rad saveta za obrazovanje odraslih. Dakle, nešto slično ili isto kao što je i Nacionalni prosvetni savet, kada je u pitanju predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. To je za podršku.
Drugi deo na koji se odnosi izmena ovog zakona jeste deo koji se odnosi na evidencije i isprave javne. Ono što je cilj i što sam želeo izmenama ovog zakona, to je da se uvede jedinstven informacioni sistem u toj oblasti u Srbiji. Naravno, pretpostavka je osnivanje baze podataka po ustanovama i jedinstveni informacioni sistem koji je bio na nivou države, odnosno ministarstva. Veoma važno pitanje, iz prostog razloga što bez dobrih, preciznih i tačnih podataka i evidencija nema mogućnosti sagledavanja pravog stanja u toj oblasti i utvrđivanja planova obrazovne politike itd. Zato to treba podržati, jer stvara osnov upravo za tako nešto.
Ono na šta želim u ovom delu da skrenem pažnju, što su već moje kolege ranije činile, imajući u vidu da se tu radi o ličnim podacima, imajući u vidu da se tu radi o identitetu ličnosti, prosto još jednom da upozorim da je nužno obezbediti apsolutnu zaštitu podataka, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka.
Treće pitanje koje je karakteristično za ovaj zakon, a što mi podržavamo, odnosi se na vaspitno-disciplinske mere. Ali, želeo bih prosto iz jednog ugla da kažem, radi se o nekoliko stvari kada se govori o pravima i obavezama učenika. Prva stvar je da se uspostavlja jedan kvalitetniji odnos učenika, roditelja i škole, počev od pravdanja izostanaka, gde mora roditelj da se uključi, preko disciplinskog postupka, gde se takođe uključuje roditelj. Kada kažem roditelj, mislim na roditelja ili staratelja, potpuno isto. Zatim, posebno kada su u pitanju vaspitne disciplinske mere iz člana 44. i 45. Zakona, a to je jedno od najosetljivijih pitanja u ovoj oblasti. I, naravno, da ne dužim, zaključne ocene iz vladanja. Ovo je posebno pitanje koje je došlo do izražaja, praksa je pokazala da nije dobro rešeno, a to je sankcionisanje neopravdanih izostanaka. Mislim da je ovo rešenje koje je ovde dato, da se smanjuje, ne samo da se smanjuje sa 35 na 25, već se uspostavlja joj jedan novalitet. Ne traži se više da uz to mora da ima i neka druga povreda da bi se sankcionisalo, nego se već sankcioniše.
Još nešto, imamo dve vrste postupnosti za koje smatram da su veoma bitne. Prva je da je škola obavezna već posle desetog da obavesti roditelja o neopravdanim izostancima. Bar tako formulacija kaže, ili preko 25, ili 15 preko obaveštenja roditelja. To znači, čim ima deset, roditelj mora da se obavesti. To je prva postupna mera. Isto tako i u sankcionisanju te povrede takođe se insistira na postupnosti. Mislim da je to za apsolutnu podršku.
Četvrto što želim da kažem, kratko samo, da su tu još u pitanju izmene koje govore o efikasnijem delovanju i organizovanju i kada su u pitanju racionalni i kada je u pitanju preuzimanje zaposlenih, prijem na određeno vreme, angažovanje preko propisa norme, što je nekad bilo kao rešenje. Zatim, kada su u pitanju školski odbori, kada je u pitanju učešće sindikata u organima upravljanja, odnosno konkretno u predškolskoj ustanovi i školi su i do sada učestvovali itd. Dakle, sve te izmene nam govore o ozbiljnom jednom pristupu, jer menjaju se i nude se nova rešenja, a ne bira se sistem. Zato je on ozbiljan, jer obrazovni sistem ne može da se menja kako koja vlada dođe, on je stariji od svake vlade, od svake stranke.
Ono na čemu želim takođe kratko da se zadržim, danas je bilo reči i o udžbenicima. Počev od pitanja i primedbe, za koje molim da se sagleda još jednom, da li učenički parlament treba da daje mišljenje na kvalitet udžbenika, za šta mislim da treba dobro to pogledati, preko nekih drugih pitanja koja su aktuelna ili se bar kroz dnevno politička događanja nameću kao aktuelna. Ovo je važan deo obrazovno vaspitnog sistema, udžbenici, ali i ne samo obrazovno vaspitnog sistema, nego i ekonomskog, jer imajte u vidu da se u tom delu milijarde vrte.
Pre dve godine, 2009. godine sam ovde rekao, i sad sam zadovoljan što sam tad rekao, jer se to ispostavilo kao tačno, da ova vlada zaslužuje priznanje u ovoj oblasti iz najmanje dva razloga. Prvi je što je konačno posle mnogo godina uvela red kada su u pitanju udžbenici. Tada ga je zavodila kroz donošenje Zakona o udžbenicima. Drugi je što je pokrenula, na čelu sa vama, jednu akciju veoma značajnu za građane Srbije, koja je imala osnova i u Ustavu Srbije, a to su besplatni udžbenici. Tada sam to pohvalio i tražio da istrajete na tome.
Veoma zadovoljno mogu da kažem da mi je drago da posle te dve godine, prve godine su dobili prvi razredi, druge godine i prvi i drugi, i to je već negde oko 147-148 hiljada učenika u Srbiji koji su dobili besplatne udžbenike. Ta akcija se proširila i ja takođe želim da iznesem primer Beograda, jer su gradske vlasti u okviru mera socijalne politike pomoći građanima Beograda kroz sve druge mere i ovu meru stavili u prioritet, a to znači da su obezbeđivali za prvi, za drugi i za peti, a do septembra meseca za svih osam razreda, a to je oko 120 hiljada učenika u Beogradu. Molim vas, ta sredstva su sredstva Beograda, to nisu sredstva budžeta Srbije i nisu ni na čiji račun. Jednostavno, ta sredstva su utrošena, pre svega, zahvaljujući političkoj volji gradskih vlasti u Beogradu. Dakle, molim vas da i dalje nastavite tu akciju, da istrajete na tome, jer je to značajno pitanje. Znate, u septembru mesecu pomoći nekoj porodici koja ima jednog, dva ili tri učenika je velika stvar i veliko pitanje. Ulaganje u to je u stvari ulaganje u budućnost, to je možda najbolja investicija.
Na kraju želim da iznesem još jedno pitanje – šta je karakteristika ovih izmena zakona, pored onog što sam rekao da je živ zakon koji se mora pratiti i sve ono na šta se naiđe mora se reagovati? Na jednom mestu ovde stoji, i to je poznato svima, da je ovo rezultat zajedničkog rada sa predstavnicima reprezentativnih sindikata. Svi smo bili svedoci koliko ste uložili truda i napora da kroz dijalog sa tim partnerima, oni su partneri, dođete do rešenja koja su danas. Želim ovde da kažem da mi podržavamo dijalog koji imate sa socijalnim partnerima. Čak šaljemo i poruku šire - Srbiji ništa neće moći da se uradi ako se ne uspostavi socijalni dijalog sa socijalnim partnerima. Prosto, kao jedna poruka. Verujem da će Vlada sve ono što je preuzela ispuniti do kraja. To je jedan od razloga da mogu da kažem da je u najtežim uslovima velike ekonomske krize, kada nema para, a prosveta inače nikada nije imala para, da je i u takvim uslovima sačuvan obrazovno vaspitni sistem.
Sasvim na kraju, gospodine ministre, sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata predškolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, podrazumeva čitav niz tih oblasti. Iz ovog temelja treba da proisteknu i konkretni pojedinačni zakoni.
Pitam da li je ministarstvo spremno da izađe sa zakonima, kao što priprema zakon o osnovnoj školi i zakon o srednjoj školi? Smatram ovo važnim pitanjem. Očekujem da će to biti tako i time, uz strategiju obrazovanja Srbije, za koju takođe verujem da se radi, zaokružiće se obrazovni sistem u Srbiji. dajem vam priliku da javnosti saopštite i to.
Imajući u vidu da je takav zaokružen sistem sigurno nešto čemu ćete težiti, za šta ćete se boriti, želim samo na kraju još jednom da istaknem da prilikom izrade, kao i do sada, po čemu ste bili prepoznatljivi, kroz poštovanje ove Narodne skupštine i kroz to da za svaki zakon obezbedite širi konsenzus, stalno imajući u vidu da je obrazovni sistem stariji od svake vlade, sistem koji se oslanja i na pedagošku nauku i na pedagošku praksu, koji je i po meri dece, ali koji je i po meri ekonomije Srbije itd.
Dakle, imaćemo jedan sistem, verujem, koji je prilagođen vremenu u kojem živimo, uslovima u kojima živimo, koji će biti i savremen, prilagođen evropskim uslovima, ali istovremeno poštovati tradicije našeg sistema.
Dakle, dajem vam priliku da odgovorite javnosti da li će se u narednom periodu zaokružiti taj obrazovni sistem? Uz to, ponavljam ono što sam rekao na početku, mi ćemo dati podršku i jednom i drugom zakonu u Danu za glasanje. Hvala.

Reč ima gospođa Milica Vojić-Marković.